Prema podacima Narodne banke Srbije u prvih šest meseci ove godine realizovano je 3,3 miliona čekova, čija je ukupna vrednost iznosila oko 15,4 milijarde dinara. Od tog broja 99,91 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca.

– U poslednjih pet godina godina primetno je smanjenje njihove upotrebe – kažu za „Novosti“ u NBS. – Tako je, na primer, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. manji za 21 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je njihova vrednost u istom periodu niža za 18 procenata.

U Centralnoj banci navode da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje. Ipak, kako dodaju, poslednjih godina su implementirani i savremeniji instrumenti.

Prema rečima Predraga Manojlovića iz poznatog trgovinskog lanca tehničke robe, učešće čekova u ukupnom prometu u njihovim prodajnim objektima, u odnosu na period pre korone, duplo je manje.

– Supstitut za to su kartice koje daju mogućnost kupovine na rate, a koje izdaju neke od najvećih banaka – kaže Manojlović za naš list. – Suštinski, kupac dobija isto, a korišćenje je jednostavnije.

Najviše se kupuje za keš

Kako navodi Milica Popović iz jednog poznatog trgovinskog lanca robe široke potrošnje, čekovi imaju najniže, ali stabilno učešće u sredstvima plaćanja. Kartice se više koriste, a dominantno se kupuje za keš.

– Naša analiza pokazuje da čekovi održavaju nepromenjen procenat tokom godina, dok istovremeno beležimo porast korišćenja platnih kartica – kaže Popovićeva. – Preovlađujući trend i dalje ostaje plaćanje gotovinom pri kupovini robe.

Mišljenja potrošača sa kojima smo razgovarali su podeljena. Ivana Janković iz Beograda ne pazari na čekove, jer je to, kako ističe, otežava kupovinu zato što mora da ih popunjava na kasi, što dugo traje. Ona koristi kartice, jer je to jednostavniji i  brži način plaćanja i odmah dobije evidenciju o potrošnji. S druge strane, Snežana Marković iz Novog Sada ističe da su i danas čekovi jedan od najpovoljnijih vidova plaćanja, zbog mogućnosti kupovine na odloženo bez kamate.

– Dok ček stigne na naplatu, ako se uzima od šest do 12 rata, obično ga je pojela inflacija – navodi Markovićeva. – Često ih koristim za vrednije stvari, kao što je tehnika. Kada kupujem hranu na čekove, onda idem u markete koji daju odloženo na što duži period, na primer sedam meseci.

Marijani Jokić smeta što se za prosečnu platu od svoje banke dobija mali broj čekova na godišnjem nivou.

– Ranije su korišćeni za velike kupovine, poput nameštaja, bele tehnike, a sada uglavnom služe za nabavku hrane – ističe Marijana. – Maksimalan iznos po čeku za današnje vreme je mali, a u mojoj banci ih daju „na kašičicu“.

Limit, odnosno maksimalan iznos koji se može upisati po jednom čeku, 5.000 dinara, nije se menjao gotovo 16 godina, odnosno od 1. januara 2008, a usaglašen je na nivou Udruženja banaka Srbije. U suštini, trgovcima bi odgovoralo da čekovi izađu iz upotrebe, zato što oni finansiraju to odloženo plaćanje. Osim toga, kako imaju rokove dospeća tokom cele godine, to im predstavlja veliki papirološki posao.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve manje se kupuje na na čekove, keš i dalje dominantan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o mestima na kojima se koriste beskontaktna plaćanja, najveći broj ispitanika istakao je supermarkete i prodavnice (49%), dok 31 posto ispitanika beskontaktno plaća na benzinskim pumpama. Ostale lokacije na kojima se plaća beskontaktno su prodavnice odeće, obuće i nakita (28%), male lokalne radnje (27%), apoteke i privatne zdravstvene ustanove (23%), drogerije i parfimerije (18%) i restorani i kafići (18%).

Beskontaktna plaćanja su osim putem fizičkih platnih kartica, moguće i u okviru mobilnih novčanika, što je opcija za čije je korišćenje zainteresovano 29 odsto ispitanika MasterIndex studije. Da su mobilni telefoni atraktivna opcija za različite platne metode, potvrđuju u rezultati po kojima 33 osto ispitanika bi želelo da prenosi sredstva sa jedna na drugu karticu putem broja telefona ili imejla primaoca, dok bi 30 odsto njih želelo da obavlja transakcije kao direktne prenose u okviru mobilnih aplikacija.

„Veća zainteresovanost korisnika za beskontaktne metode plaćanja nas veoma raduje budući da one predstavljaju temelj za mobilne novčanike i slične inovativne, savremene metode plaćanja. Kako bismo podstakli korisnike da isprobaju mobilna plaćanja, pokrećemo novu tržišnu kampanju u okviru koje će korisnici koji u toku jednog vikenda obave plaćanja mobilnim telefonom u iznosu od minimum 3000 dinara, ostvariti keš-bek od 1000 dinara, i tako do 9 puta u toku trajanja kampanje. Verujemo da je to još jedna dobra prilika da podstaknemo i edukujemo ljude u pogledu praktičnosti, brzine i pre svega sigurnosti mobilnih plaćanja, i želela bih da se zahvalim svim partnerima koji zajedno sa nama, rade na daljoj modernizaciji platnog tržišta Srbije“, izjavila je Jelena Ristić, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, BiH i Crne Gore.

Manji iznosi se mogu beskontaktno platiti bez ukucavanja PIN koda – u slučaju Mastercard kartica, taj limit je 4.000 dinara, a 23 odsto MasterIndex ispitanika se oseća komforno sa tim iznosom. Značajni je broj onih (34%) koji bi želeli da plaćaju iznose do 5.000 rsd bez ukucavanja PIN koda, a četvrtina ispitanika bi se osećala komforno i sa iznosima preko 5.000 dinara.

MasterIndex pokazaje da je 53 posto ispitanika zainteresovano za biometrijsku identifikaciju, u odnosu na 54 posto onih koji su zainteresovaniza potvrdu plaćanju pomoću PIN koda. Biometrijska autentifikacija skeniranjem otiska prsta prihvatljiva je za 31 posto ispitanika, dok je autentifikacija skeniranjem lica metoda koju želi da koristi 22 odsto ispitanika.

Чланак Masterindex istraživanje: četiri petine ispitanika vidi beskontaktna plaćanja kao brzu i jednostavnu opciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bezgotovinsko plaćanje može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu digitalnim veštinama ili finansijskim resursima, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna za bankarske usluge, što bi dodatno proširilo socijalni jaz.

Pored toga što utiče na smanjenje sive ekonomije i povećava efikasnost naplate poreza, prelazak na bezgotovinsku ekonomiju donosi i nekoliko drugih prednosti za društvo. Među njima su smanjenje nekih bezbednosnih rizika kao što su krađe, niži transakcioni troškovi, posebno kada je reč o uštedi na vremenu i operativnim troškovima koji su povezani sa upravljanjem gotovinom, i povećanje udobnosti plaćanja.
S druge strane, bezgotovinsko poslovanje povezano je sa većim rizikom od digitalnih prevara, povećanom opasnošću od sajber napada, većom zavisnošću transakcija od tehnologije, višim troškovima po osnovu naknada za plaćanje, kao i većim rizikom od finansijske isključenosti ugroženih grupa.

Potonje je jedan od glavnih problema bezgotovinskih načina plaćanja, jer oni nisu dostupni svima. Bezgotovinsko plaćanje potencijalno može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu veštinama ili finansijskim resursima za učešće u bezgotovinskim transakcijama, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna i ne može da priušti bankarske usluge.

To može dovesti do njihovog isključenja iz određenih vrsta transakcija, kao što su onlajn kupovina ili elektronska trgovina. Na kraju, ova isključenja iz bezgotovinske ekonomije mogla bi dodatno da prošire jaz u bogatstvu i povećaju finansijsku nesigurnost za ove grupe, navodi se u studiji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kome je nedostupan račun u bankama?

Prema podacima Svetske banke, oko 11% stanovništva u Srbiji nema pristup bankarskim uslugama. Ovi ljudi bi bili u velikom riziku od ekonomske i socijalne isključenosti u slučaju brzog prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, upozorava se u istraživanju.

U poređenju sa ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, Srbija je na sredini kada je reč o relativnom udelu stanovništva koje ne koristi bankarske usluge, pri čemu se udeo u drugim zemljama kreće od 1% u Sloveniji do 56% u Albaniji. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine zemalja Jugoistočne Evrope, ona i dalje zaostaje za prosekom Evropske monetarne unije (EMU) i za mnogim zemljama Centralne Evrope u pogledu udela lica koja ne koriste bankarske usluge u ukupnom stanovništvu.

Podaci takođe pokazuju da su stariji ljudi, kao i oni koji žive u seoskim područjima, manjine i siromašni izrazito zastupljeni u kategoriji lica koja ne koriste bankarske usluge, što sugeriše da su ove grupe pod najvećim rizikom da budu isključene iz finansijskog sistema sa širenjem bezgotovinskog plaćanja. Prema podacima Svetske banke, oko 16% najsiromašnijih u Srbiji nema bankovni račun, što je daleko iznad proseka stanovništva (11%). Udeo nezaposlenih među siromašnima u Srbiji znatno je veći nego u zemljama evrozone (2,6%), ali znatno ispod proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (21%).

Platne kartice i životni standard

Istraživanje ukazuje da je stopa posedovanja platnih kartica u grupi lica sa nižim dohotkom u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, znatno ispod ukupnog proseka stanovništva. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).

Stopa posedovanja platnih kartica u grupi siromašnijih lica u Srbiji je takođe znatno niža od ukupnog proseka stanovništva. Ovi pokazatelji sugerišu da je siromašna populacija u Srbiji podložnija riziku isključivanja iz bezgotovinske ekonomije od ostalih delova stanovništva, pri čemu je ovaj rizik za niže dohodne grupe u Srbiji izraženiji nego u drugim evropskim zemljama, ističe se u studiji.

Vezano za stopu posedovanja platnih kartica, rezultati pokazuju da je i prijavljena upotreba platnih kartica i mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji relativno skromna u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Uprkos značajnom razvoju bezgotovinskog plaćanja u protekloj deceniji, sa samo 46% odraslih lica koja su prijavila da koriste debitnu karticu za plaćanje, Srbija se rangirala znatno ispod proseka evrozone (81%), kao i proseka CIE (57 %), iako nadmašuje nekoliko zemalja CIE, kao što su Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemlje je nešto slabija kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona za elektronsko plaćanje računa, jer prema istraživanju Svetske banke taj način bezgotovinskog plaćanja koristi svega 27% učesnika ankete, u poređenju sa 52% u evrozoni i 43% proseka CIE.

Što niži prihodi, to veći rizik

Podaci iz baze Globalnog indeksa finansijske uključenosti pokazuju da je stopa korišćenja digitalnih načina plaćanja u grupama sa nižim prihodima u mnogim zemljama, kao i u Srbiji, znatno ispod proseka ukupnog stanovništva. U Srbiji, samo 5% najsiromašnijih koristi svoje mobilne telefone za bezgotovinsko plaćanje u maloprodaji, dok 14% njih koristi mobilne telefone za plaćanje računa, što je znatno manje od ukupnog proseka stanovništva (27%). Istovremeno, rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji kod grupa sa nižim primanjima znatno je ispod proseka evrozone i zemalja CIE.

Ovo ukazuje da razlike u prihodima imaju ogroman uticaj na rizike od isključenosti iz bezgotovinskog plaćanja, pri čemu je ovaj faktor u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama CIE. Ovo je posebno važno, imajući u vidu očekivani prelazak sa tradicionalnih kartica na digitalne načine plaćanja u maloprodajnim i onlajn transakcijama. Sa nastavkom tog trenda, rizici da grupe sa niskim primanjima budu isključene iz finansijskog sistema postaju sve veći, zaključuje se u studiji.

Чланак U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a više od 50% siromašnih ni platne kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.

Na konferenciji povodom predstavljanja prvih rezultata POS programa, istaknuto je da je najviše prijava, 45% stiglo od trgovaca, a nešto manje od četvrtine zainteresovanih su ugostitelji. Slede prerađivačka industrija, privatne ordinacije, pružaoci pravnih i drugih stručnih usluga.

– Raduje nas što je distribucija dodeljenih POS-ova gotovo identična u svim delovima Srbije. Bitno je i to da su POS-ovi najtraženiji u najzastupljenijim delatnostima u strukturi naše privrede, i u delatnostima gde je prostor za pojavu sive ekonomije izraženiji, te očekujemo da će POS program doprineti jačanju MSP sektora i smanjenju poslovanja mimo propisa. Instalirana je polovina uređaja i prosečni promet po svakom od njih premašio je 115.000 dinara. Vrednost prometa raste iz meseca u mesec što nam potvrđuje da građani sve više koriste bezgotovinska plaćanja – rekao je generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.

Privrednici su dosad putem sajta boljinacin.rs ili devet banaka koje učestvuju u programu, tražili 1.155 POS-ova odnosno 1,1 u proseku. Najčešće se opredeljuju za klasičan POS koji prihvata plaćanje karticama, digitalnim novčanikom i IPS plaćanja, a 62 prijava stigla je za uvođenje bezgotovinskog plaćanja prilikom onlajn kupovine.

Besplatna instalacija

Direktorka kompanije Mastercard za tržište Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić istakla je da je cilj POS programa da se do 2025. pomogne širenje prihvatne infrastrukture za bezgotovinska plaćanja na još 25.000 prodajnih mesta i tako građanima ponudi više izbora pri kupovini, a malim biznisima pomogne da unaprede poslovanje.

– POS program svim malim biznisima nudi mogućnost da dobiju besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja, uz subvencionisanu trgovačku naknadu od najviše 0,99%, u trajanju od godinu dana. Tako doprinesemo da svi segmenti društva imaju značajne koristi od ove važne inicijative – da građani imaju izbor prilikom plaćanja, i da mogu da kupuju na bolji, praktičniji i pouzdaniji način, da privrednici dobiju priliku da prošire poslovanje i steknu nove kupce, a državi da pomognemo u suzbijanju sive ekonomije i daljem razvoju – rekla je Ristić.

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović potvrdila je da je veći udeo bezgotovinskih plaćanja jedan od glavnih načina da se siva ekonomija smanji, što je prioritet Vlade Srbije.

– Postoje brojni načini bezgotovinskog plaćanja, poput softvera za onlajn kupovinu ili plaćanja putem mobilnog telefona ili tableta, a Narodna banka razvila je instant plaćanja kako bi se novac u par minuta preneo sa računa na račun. U okviru sprovođenja Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije, radićemo više na edukaciji građana i privrede i zajedno sa Ministarstvom prosvete želimo da radionice o finansijskoj pismenosti uvedemo i u škole – istakla je Jović.

Pored proširenja prihvatne infrastrukture, bitan cilj inicijative Bolji način je da se novi načini plaćanja približe građanima i tim povodom je na konferenciji predstavljeno i istraživanje o finansijskoj pismenosti, koje je za potrebe projekta sprovela agencija Smart plus. Odgovarajući na set pitanja, građani su ostvarili prosečnu tačnost od 42% od čega oko 40% na pitanja o bezgotovinskim plaćanjima dok je privreda imala 48% tačnih odgovora.

Tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovino

44% privrednika pruža mogućnost plaćanja karticamaIstraživanje je pokazalo i da trenutno 44% privrednika pruža mogućnost plaćanja karticama. Trećina je POS terminale uvela u poslednje dve godine, a najčešće zbog potreba kupaca. S druge strane, iako broj bezgotovinskih transakcija ide uzlaznom putanjom, tri od pet građana i dalje češće plaćaju gotovinom, a blizu polovine stanovništva nikad ne kupuje putem interneta, iz straha od prevare ili samo navike da proizvod vide uživo.

POS program je okosnica Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, koja je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, a sprovodi se pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Чланак Više od 1.000 malih privrednika uvelo bezgotovinsko plaćanje kroz POS program се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saopštenju NBS stoji da u poslednje vreme građani dobijaju sumnjive poruke sa nepoznatih brojeva, često sa pozivnim brojem +33. U njima se pošiljalac predstavlja kao pružalac određenih usluga (Netfllix, Pošta Srbije, DHL i sl) i zahteva od korisnika da platnom karticom plati poštanske troškove, pretplate i sl. preko sajta, za koji je naveden link, a koji vizuelno podseća na originalne sajtove kredibilnih kompanija.

Međutim, ovde se uglavnom radi o lažnim internet stranicama koje su pod kontrolom kriminalaca. U uverenju da uplaćuju manje iznose (pretplate, poštarine i sl.), korisnici unose podatke s kartice na sajt. Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt, iako u poruci njihove banke u kojoj je taj kod dostavljen jasno piše da je to kod za aktivaciju platnog servisa (npr. ApplePay), a ne za plaćanje usluga za koje oni drže da ih plaćaju. Takođe, korisnici ne obraćaju pažnju ni kada dobiju SMS poruku da su uspešno aktivirali platnu aplikaciju, iako imaju još uvek dovoljno vremena za blokadu kartice pre njene zloupotrebe.

Prevara se otkrije tek posle zloupotrebe kartica

No, kada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu tako da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pri čemu omogućava korišćenje jedne kartice na više uređaja.

Korisnici shvataju da se nešto dešava tek nakon što kriminalci izvrše nekoliko transakcija. Zakon o platnim uslugama, kao i kartična pravila svih kartičnih brendova, u ovakvim slučajevima propisuju da gubitak mogu i u potpunosti snositi korisnici zbog odavanja jednokratne lozinke grubom nepažnjom. Drugim rečima, korisnici često moraju sami da snose posledice prevare, posebno u onim slučajevima gde se oceni da se ne radi o veoma sofisticiranim oblicima prevara.

Čak i kada je kartica blokirana nakon što su njom kriminalci kupovali određene proizvode i kada su ta sredstva još uvek „samo” rezervisana, ne znači da se ona mogu zaustaviti odnosno vratiti korisniku. Kod kartičnih transakcija rezervisana sredstva se ne mogu voljom banke izdavaoca kartice vratiti platiocu bez saglasnosti trgovca i njegove banke, odnosno bez saglasnosti kartične šeme. Naime, ne postoji obaveza trgovca, a u nekim slučajevima je to i fizički nemoguće (npr. na internetu), da svaki put kad neko plaća karticom proverava da li je kupac istovremeno i vlasnik kartice. To posebno važi u slučaju kada je transakcija autorizovana jednokratnom lozinkom, pa se zato u skladu s pravilima kartičnih šema i ne može uopšte pokretati reklamacioni postupak i tražiti povraćaj novca od trgovca i njegove banke.

Kako se zaštititi?

Korisnici bi zato trebalo da znaju da kredibilni pružaoci usluga svojim korisnicima poruke dostavljaju tako što korisnik ne vidi broj telefona s kojeg se šalje poruka, već samo naziv pošiljaoca (kao i poruke koje ste dobili od banke). Naime, kredibilni pošiljaoci ovih poruka su kod mobilnih operatora verifikovali posebne brojeve telefona za komunikaciju s korisnicima i time su praktično onemogućili da se ti brojevi telefona zloupotrebe. Kada korisnici dobiju poruku s nepoznatog broja (vidljiv je broj telefona umesto naziva pošiljaoca, dok se naziv pošiljaoca nalazi u samoj poruci) od pošiljaoca koji tvrdi da je banka, kablovski ili internet provajder (uopšte, pružalac usluga), a koji od korisnika zahteva da nešto uradi (da pristupi nekom sajtu putem linka koji se šalje u toj poruci) postoji visok stepen verovatnoće da se radi o fišing prevari.

Dakle, ako dobijete poruku s nepoznatog broja telefona u kojoj vam se dostavlja link kojem treba da pristupite, budite oprezni. Kada vam se zaista obraća vaš pružalac usluga nećete videti broj telefona, nego njegov naziv. Ako ipak pristupite linku i uneste podatke s kartice, pročitajte šta piše u SMS poruci koju ste dobili od svoje banke, da li autorizujete plaćanje usluge koju želite da plaćate ili je u pitanju nešto drugo (u tom slučaju odmah kontaktirajte banku i blokirajte karticu).

Izvor: NBS

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак NBS upozorava na novu prevaru preko SMS-a: Ne delite podatke sa svojih kartica sa nepoznatima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se posmatra tip platnog proizvoda koji se nalazi u novčanicima ispitanika, kao i prethodnih godina najviše je debitnih kartica, koje poseduje čak 96 odsto ispitanika, dok svaki četvrti ispitanik poseduje kreditnu karticu.

Platne kartice se najčešće koriste za kupovine u supermarketima (69%), prodavnicama odeće i obuće (55%), lokalnim prehrambenim radnjama (49%) i na benzinskim pumpama (43%). S druge strane, sve pijace i kiosci su najčešće pominjana lokacija na kojima po 27 odsto ispitanika bi želelo da plaća karticama, što je još jedan pokazatelj navike bezgotovinskih plaćanja koju korisnici bezgotovinskih plaćanja u Srbiji stiču.

Razlog za često korišćenje platnih kartica leži pre svega u jednostavnosti i praktičnosti koju ova platna metoda nosi, što je istaklo 27 odsto ispitanika, dok još 24 odsto njih ceni stalni pristup sredstvima na računu. Ono što bi dodatno podstaklo korišćenje platnih kartica su popusti kod određenih trgovaca, što je izjavilo 58 odsto ispitanika, a interesantno je da je za 44 odsto ispitanika šira prihvatna mreža faktor koji podstiče korišćenje.

„MasterIndex Srbija istaživanje je pokazalo ono što svi mi kao pojedinci vidimo – bezgotovinska plaćanja, pre svega kartice, sastavni su deo naše svakodnevice. Uz podatak da su plaćanja karticama i mobilnim novčanicima prvi izbor čak i za plaćanja manjih iznosa do 4.000 dinara, sa 59 odsto ispitanika koji su to rekli naspram 37 odsto koji se odlučuju za gotovinu, digitalno opredeljenje građana potvrđuje i infarmacija da su prvi put, mobilni novčanici razlog zašto se građani opredeljuju da koriste kartična plaćanja. Građani već prepoznaju da je budućnost digitalna i mi ćemo nastaviti sa implementacijom savremenih platnih i sigurnosnih tehnologija na tržištu Srbije kako bismo omogućili pojedincima, biznisima i javnom sektoru da što bolje iskoriste te digitalne potencijale“, izjavila je Jelena Ristić, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, BiH i Crne Gore.

Srbi najčešće biraju domaće veb šopove

MasterIndex pokazaju da se 71% ispitanika susrelo sa onlajn plaćanjima i kupovinom. Uglavnom se onlajn plaćanja obavljaju na mesečnom nivou (28%), dok 11% ispitanika praktikuje da plaća onlajn makar jednom nedeljno, što je blagi rast (4%) u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.

Mesečni računi su i dalje na vrhu liste stvari koje se plaćaju onlajn (56%, 9 procenata više nego prošle godine). Pored plaćanja računa, ispitanici onlajn kupuju odeću (54%, 10 procenata više nego prošle godine) i hranu (33%). Pored plaćanja gotovinom prilikom preuzimanja pošiljki, što je opcija koju korisni dve trećine ispitanika, 39% anketiranih je reklo da plaća karticama onlajn, dok još 15% njih kaže da plaća karticama prilikom preuzimanja robe, što je opcija koju je Mastercard uveo na tržište krajem 2022. godine.

Domaće veb prodavnice su i dalje češća šoping adresa od inostranih onlajn šopova (55% naspram 6% ispitanika), a jedna petina ispitanika nema preferencije. Svaki deseti anketirani je istakao da kupuje putem društvenih mreža, Instagrama i Fejsbuka.

Чланак 38 odsto ispitanika plaća karticama svakog dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako, koliko i kog novca poneti sa sobom? Iako je “keš kralj” i predstavlja najjednostavniju opciju za plaćanje u inostranstvu, mnogi zbog komfora biraju da nose isključivo samo karticu, a to ume i dodatno da nas košta.

Pored brojnih drugih troškova koji se vrte oko letovanja (npr. transport i smeštaj), trošak načina plaćanja mnogi od nas previdimo, a postoji više načina da se oni svedu na minimum. Savete stručnjaka kako da dodatne troškove svedemo na minimum, ili ih eliminišemo u potpunosti, pročitajte u nastavku.

Obavezno otvorite devizni račun

Na pitanje, ako se neko odluči da nosi karticu, šta je preporučljivije takozvana obična ili devizna kartica, Marko Dragić iz NOPS naglašava da je obavezno otvoriti devizni račun kako bi se izbegli troškovi konvertovanja naše valute tj. dinara u neku stranu valutu.

“Svakako da je bolja devizna kartica, i da su na njoj sredstva u valuti zemlje u koju se ide. Ako se ide u zemlje Evropske unije, da to bude evro kako bi se izbegle neke kursne razlike i gde sa plaćanjem u evrima neće imati problema”, kaže Marko Dragić.

Posavetovao je da novac prethodno u Srbiji ubace na devizni račun. Ukoliko ga nemaju, trebalo bi da ga otvore. U nekim bankama je to besplatno u sklopu određenog bankovnog paketa koji već imaju klijenti.

Visina provizije zavisi od vrste kartice

Kako piše na sajtu Narodne banke Srbije, ukoliko ste se odlučili na plaćanje karticom, potrebno je da s bankom koja vam je izdala platnu karticu proverite da li ona može da se koristi u inostranstvu, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.

“Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko nemate mogućnost da na prodajnom mestu izvršite direktno plaćanje karticom i primorani ste da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže”, piše na sajtu NBS.

Pojedine banke ne naplaćuju proviziju

Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji, pišu i dodaju da je česta zabluda korisnika da im banka neće naplatiti proviziju ako banka pripada istoj bankarskoj grupaciji kao i banka koja izdaje karticu.

Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo.

Pazite se duple konverzije

Kako navode na sajtu NBS, ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.

“Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije. Međutim, ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju, i to npr.: ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre”, upozoravaju.

Izvor:Blic/B92
Fot: Pixabay

Чланак Koju karticu koristiti prilikom plaćanja u inostranstvu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plaćanje čekovima na odloženo među građanima Srbije i dalje je veoma popularno i zastupljeno. Čekovi se izdaju na lični zahtev, a ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Najčešće je jedan od uslova da je klijent bar šest meseci zaposlen na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često potpisuje menicu ili neku drugu vrstu garancije. Iako veoma popularno, ovo platežno sredstvo polako odumire.

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić u izjavi za Novu kaže da, ipak, čekovi u Srbiji polako odumiru.

„Vrednost korišćenja čekova se smanju od 5 do 10% u toku godine. Građani se okreću nekim digitalnijim načinima plaćanja, kao što su kreditine kartice“, kaže Vasić.

Dodaje da će verovatno čekovi nestati.

„Jedan deo populacije voli da koristi ček. Morate da ga napišete, pa da vodite računa da li ste platil ili niste – malo je analogno. Danas živimo u digitalnom svetu. Ček je praktično veći trošak za banku, nego korist“, kaže sagovornik Nove.

Koja je glavna opasnost?

Maksimalni iznos čeka je 5.000 dinara.

„Morate voditi računa da tog dana imate novac na računu kada dospeva ček. Da ne biste otišli u nedozvoljeni minus“, upozorava Vasić.

Ček je popularan među starijom populacijom.To je, zapravo, hartija od vrednosti kojom izdavalac (vlasnik čeka) daje banci, praktično naredbu da podnosiocu isplati naznačenu svotu novca.

Svaki trgovac je obavezan da primi ček svake banke sa dozvolom za rad u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije, do 9. novembra prošle godine, ukupan broj platnih transakcija obavljenih čekovima u Srbiji bio je skoro 4,6 miliona.

Ček ili kartica?

Danas, primat imaju kartice, ali čekovi i dalje mogu biti daleko isplativiji i „jeftiniji“. Osnovna razlika u odnosu na neke druge vrste plaćanja jeste to što kod čekova – nema kamate.

„Uz pomoć čekova plaćate svojim novcem iz budućnosti, a kada plaćate kreditnim karticama, plaćate u sadašnjosti, ali tuđim novcem“, rekao je ranije urednik portala Kamatica Dušan Uzelac za „Novu“.

Kako objašnjava, razlika između upotrebe čekova i kartica je ta što ćete, kada koristite tuđi novac, za njega platiti kamatu, a ako koristite svoj novac, tu kamate nema.

„To je ono što banke ne vole – da se finansirate svojim novcem iz budućnosti, a da ne uzmete od njih pozajmicu i da oni na to onda naplate kamatu. I to je suštinska razlika, čekovi ne generišu trošak kamate, dok sve kartice generišu neki dodatni trošak“, kaže Uzelac.

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

Чланак Da li će čekovi nestati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralna banka podseća korisnike platnih kartica izdatih u Srbiji da ih ne dostavljaju trećim licima koja im traže kartice, niti da postojeće zamenjuju novom karticom sa izmenjenim dizajnom i novim materijalom.

Povodom ponuda na društvenim mrežama i veb-prezentacijama, za izradu platne kartice sa drugačijom podlogom i dizajnom, uz prebacivanje sigurnosnih elemenata postojećih kartica izdatih od ovlašćenih banaka, NBS ističe da takve usluge navode korisnike na postupanje koje je suprotno ugovorima i izlažu ih dodatnim rizicima.

– Bezbednost izdavanja i korišćenja platnih kartica jedan je od najvažnijih segmenata u poslovima s platnim karticama, zbog čega se primenjuju standardi, pravila i postupci kojih se pridržavaju svi učesnici u sistemu platnih kartica – ističe NBS.

Ko snosi odgovornost

Slanjem platne kartice korisnik može postupiti suprotno zakonskim obavezama jer deli personalizovane sigurnosne elemente tog instrumenta plaćanja, koji su od značaja za njeno korišćenje, zbog čega može snositi i odgovornost za eventualne zloupotrebe.

Korisnik bi, upozoravaju iz NBS, snosio punu odgovornost za štetu koja bi mu bila naneta eventualnom zloupotrebom platne kartice i preciziraju da je reč o neovlašćenoj proizvodnji platnih kartica, što kao posledicu može imati i druge zloupotrebe koje mogu nastati usled samovoljnog davanja platnih kartica i podataka s njih.

Iz NBS podsećaju korisnike na bezbedno korišćenje kartica, a radi očuvanja poverenja i sigurnosti ovog bezgotovinskog platnog instrumenta, navode da karticu može koristiti samo osoba čije ime je odštampano na kartici, izuzev u slučajevima posebnih vrsta kartica, poput pripejd poklon-kartica, kada na kartici nije odštampano ime korisnika.

Savetuju da je nakon dobijanja koverte s PIN-om, ovaj broj potrebno zapamtiti, sme ga znati samo korisnik kartice i ne sme ga saopštavati nikom drugom.

Kao posebno važan savet navode da PIN nikako ne treba zapisivati na samoj kartici, niti ga nositi zajedno s karticom, recimo u novčaniku te da je prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN broj.

U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je u što kraćem roku o tome obavestiti izdavaoca kartice, koji će istog trenutka blokirati karticu i tako eliminisati mogućnost da se ona neovlašćeno iskoristi.

Proverite adresu veb stranice

Korisnik kartice snosi rizik za eventualne zloupotrebe koje nastanu do momenta prijave krađe odnosno gubitka kartice, do iznosa definisanog važećim propisima. U slučaju da naknadno pronađe karticu koja je prijavljena kao ukradena odnosno izgubljena, korisnik je ne sme koristiti, već je obavezan da je vrati izdavaocu.

Kada je reč o plaćanju kartica na internetu iz Narodne banke savetuju da je uvek neophodno proveriti da adresa veb-stranice na kojoj se nalazi formular za unos podataka o kartici počinje s „https”, da bi u toku plaćanja uvek trebalo pažljivo čitati sva obaveštenja i poruke koji se pojavljuju na ekranu i nikada ih ne bi trebalo zanemarivati ili zatvarati pre prethodnog čitanja.

Dodaju da za onlajn plaćanje nikada nije potrebno da se unosi PIN, a čak i kada se traži da se on unese, to nikada ne bi trebalo raditi jer je, kako navode iz NBS najverovatnije reč o pokušaju zloupotrebe.

Karticu ne bi trebalo fotokopirati niti je na drugi način umnožavati, a drugima nikada ne bi trebalo slati mejlom ili na neki drugi pisani način, podatke o kartici koji se koriste za kupovinu preko interneta, tj. ime i prezime, broj kartice, datum isteka i trocifreni kod na poleđini kartice.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Nemojte zbog lepših kartica postati žrtva prevare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od 1. januara 2028. godine sve novoproizvedene plastične platne kartice moraće da budu napravljene od održivijih materijala, uključujući recikliranu ili plastiku iz bio izvora kao što su rPVC, rPET, or PLA , koje su odobrene kroz sertifikacioni program. Kompanija će podržati svoje globalne partnere izdavaoce u periodu prelaska sa PVC na kartice od održivijih materijala.

Mastercard je pokrenuo program Sustainable Card Program, odnosno Program održiva kartica, 2018. godine. Od tada se programu pridružilo više od 330 izdavaoca u 80 zemalja, i svi rade u partnerstvu sa glavnim proizvođačima kartica u svojoj mreži na migraciji više od 168 miliona kartica na reciklirane i materijale na biloškoj bazi.

Promenom pravila, sve nove kartice biće sertifikovane od strane kompanije Mastercard u smislu procene njihovog sastava i tvrdnji o održivosti. Nakom toga sertifikovanje će potvrditi nezavisni revizor. Kada je kartica sertifikovana, na nju može da se stavi Card Eco Certification znak.

Mastercard je započeo napore u pravcu održivosti pre više od jedne decenije i to sa fokusom na finansijskoj inkluziji, odgovornog upravljanja podacima i očuvanje životne sredine. Preko svoje mreže, kompanija sarađuje sa partnerima u donošenju ekoloških inovacija i inicijativa na tržište, poput Priceless Planet koalicije, kalkulatora ugljeničnog otiska i programa održive kartice.

“Mastercard je posvećen unapređenju klimatskih akcija i smanjenju otpada usmeravanjem našeg biznisa ka dostizanju nulte emisije i korišćenjem naše mreže za ubrzanje tranzicije ka niskougljeničnoj, regenerativnoj ekonomiji”, rekla je Elen Jakovski, direktorka za održivost u kompaniji Mastercard.

Чланак Sve Mastercard kartice će biti ekološki sertifikovane do 2028. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.