Riba je u februaru poskupela 17,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Zbog niske kupovne moći prosečna potrošnja ribe u našoj zemlji je pet od šest kilograma po glavi stanovnika, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog prosjeka.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo. Srbija ima 15.000 hektara ribnjaka, a uvoz ribe godišnje košta 50 miliona evra.

Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona izvezenih 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

Stručnjaci ukazuju na neophodnost povećanja proizvodnje ribe i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.

Proizvodnja ribe može biti 100 odsto veća

“Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara, kao pre više decenija kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila dve do tri tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Кladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroelektrane, šansu danas ima negotinski kavijar”, objašnjava analitičar Branislav Gulan za Biznic.rs.

On navodi da su resursi za gajenje ribe ogromni i da je samo u Vojvodini više od 100.000 hektara koji se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodni su za izgradnju šaranskih ribnjaka.

Kako je podsetio, proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina od slatkovodne ribe.

“Treba podsticati zadružno udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge. U Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu. U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine kao što su pšenica, kukuruz, ječam, soja za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu”, naglašava Gulan.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Da li će Srbija ponovo izvoziti kavijar? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz italijanske kompanije Agroittica Lombarda, najvećeg evropskog proizvođača kavijara, misle da je na iznenadnu popularnost njihovog proizvoda uticala situacija u kojoj su ljudima uskraćena mnoga zadovoljstva, pa su odlučili da sebi daju oduška dok su zatvoreni u četiri zida. Oni smatraju da im je zato drastično porasla onlajn prodaja. Sličan trend beleži se i u Velikoj Britaniji.

No, osim u Evropi, prodaja kavijara je porasla i u SAD – najveći američki proizvođač kavijara prodao je u 2021. na svom tržištu 10 odsto više kavijara nego prethodne godine.

Istovremeno je u Kini potrošnja kavijara porasla, pa je ova zemlja smanjila izvoz tog proizvoda, što ide na ruku proizvođačima u drugim delovima sveta. Kina inače proizvodi 70 odsto kavijara na svetu.

Šta je zapravo kavijar?

Kavijar se pravi od riblje ikre, ali ne bilo koje već od jaja jesetre. Na svetu postoji samo 27 sorti jesetra, a 18 njih se zbog preteranog ribolova našlo na listi ugroženih vrsta, što ih je učinilo najugroženijom grupom na planeti. Otud i visoka cena ovog proizvoda.

Zbog svega navedenog 2006. je na globalnom nivou zabranjena prodaja ovih riba uhvaćenih u divljini. To je dalo vetar u jedra uzgajivačima, koji su, znajući da će se za kavijar uvek naći kupci, dodatno investirali u uzgoj jesetri. Sada se maltene celokupni svetski kavijar dobija iz uzgoja. U 2019. je ova industrija vredela 750 miliona evra, međutim posle poslednjih informacija o rastu konzumacije kavijara očekuje se njen dalji rast.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija uticala na rast prodaje kavijara се појављује прво на Biznis i Finansije.