Prema podacima Narodne banke Srbije u prvih šest meseci ove godine realizovano je 3,3 miliona čekova, čija je ukupna vrednost iznosila oko 15,4 milijarde dinara. Od tog broja 99,91 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca.

– U poslednjih pet godina godina primetno je smanjenje njihove upotrebe – kažu za „Novosti“ u NBS. – Tako je, na primer, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. manji za 21 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je njihova vrednost u istom periodu niža za 18 procenata.

U Centralnoj banci navode da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje. Ipak, kako dodaju, poslednjih godina su implementirani i savremeniji instrumenti.

Prema rečima Predraga Manojlovića iz poznatog trgovinskog lanca tehničke robe, učešće čekova u ukupnom prometu u njihovim prodajnim objektima, u odnosu na period pre korone, duplo je manje.

– Supstitut za to su kartice koje daju mogućnost kupovine na rate, a koje izdaju neke od najvećih banaka – kaže Manojlović za naš list. – Suštinski, kupac dobija isto, a korišćenje je jednostavnije.

Najviše se kupuje za keš

Kako navodi Milica Popović iz jednog poznatog trgovinskog lanca robe široke potrošnje, čekovi imaju najniže, ali stabilno učešće u sredstvima plaćanja. Kartice se više koriste, a dominantno se kupuje za keš.

– Naša analiza pokazuje da čekovi održavaju nepromenjen procenat tokom godina, dok istovremeno beležimo porast korišćenja platnih kartica – kaže Popovićeva. – Preovlađujući trend i dalje ostaje plaćanje gotovinom pri kupovini robe.

Mišljenja potrošača sa kojima smo razgovarali su podeljena. Ivana Janković iz Beograda ne pazari na čekove, jer je to, kako ističe, otežava kupovinu zato što mora da ih popunjava na kasi, što dugo traje. Ona koristi kartice, jer je to jednostavniji i  brži način plaćanja i odmah dobije evidenciju o potrošnji. S druge strane, Snežana Marković iz Novog Sada ističe da su i danas čekovi jedan od najpovoljnijih vidova plaćanja, zbog mogućnosti kupovine na odloženo bez kamate.

– Dok ček stigne na naplatu, ako se uzima od šest do 12 rata, obično ga je pojela inflacija – navodi Markovićeva. – Često ih koristim za vrednije stvari, kao što je tehnika. Kada kupujem hranu na čekove, onda idem u markete koji daju odloženo na što duži period, na primer sedam meseci.

Marijani Jokić smeta što se za prosečnu platu od svoje banke dobija mali broj čekova na godišnjem nivou.

– Ranije su korišćeni za velike kupovine, poput nameštaja, bele tehnike, a sada uglavnom služe za nabavku hrane – ističe Marijana. – Maksimalan iznos po čeku za današnje vreme je mali, a u mojoj banci ih daju „na kašičicu“.

Limit, odnosno maksimalan iznos koji se može upisati po jednom čeku, 5.000 dinara, nije se menjao gotovo 16 godina, odnosno od 1. januara 2008, a usaglašen je na nivou Udruženja banaka Srbije. U suštini, trgovcima bi odgovoralo da čekovi izađu iz upotrebe, zato što oni finansiraju to odloženo plaćanje. Osim toga, kako imaju rokove dospeća tokom cele godine, to im predstavlja veliki papirološki posao.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve manje se kupuje na na čekove, keš i dalje dominantan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve više ugostitelja u Nemačkoj daje popuste na hranu i piće onima koji plaćaju gotovinom.

Kako prenosi FAZ, razlog za popuste su visoke naknade koje se primjenjuju na kartično plaćanje. U nekim slučajevima trošak se može smanjiti i do pet posto.

Troškovi kartičnog plaćanja sastoje se od kupovine ili najma čitača kartica, naknada za usluge i transakcijskih naknada. Međutim, odobreni popusti su obično veći, prenosi Fenix magazin.

Ipak, neki su kritični prema ovom novom trendu.

Predsednik sindikata Florian Kobler ukazuje da je gotovinski popust naznaka za prevaru.

Pojašnjava da se novčani dobitak ne oporezuje ispravno. Međutim, industrija odbacuje ovu optužbu.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Novi trend u Evropi: Ako plaćate kešom, ugostitelji daju popust се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.

Pad prometa

U prvoj polovini godine došlo je do pada prometa i usporavanja rasta cena stanova, ali su i dalje stanovi u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2022. godine bili skuplji 11,2 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnsti zauzima tržište stanova sa 1,8 milijardi evra odnosno sa učešćem od 54 odsto.

Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto) i za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto).

Najveće tržište u prvom polugodištu bilo je beogradsko gde je prometovano 1,7 milijardi evra nepokretnosti, a od toga 1,1 milijardi evra stanova.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак RGZ: Na kredit kupljeno samo sedam odsto nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna banka Srbije stalno sprovodi aktivnosti usmerene na dugoročno održiv razvoj bezgotovinskih plaćanja u Srbiji.

Međutim, izričito je protiv inicijativa i analiza kojima se predlaže dodatno ograničenje i zabrana upotrebe gotovine na regulatorni način, saopštila je NBS.

Iz centralne banke navode da su protiv ovih ograničenja i zabrana zato što smatraju da će se gotovinska plaćanja smanjiti onda kada bezgotovinski instrumenti, poput platnih kartica internacionalnih kartičnih sistema i infrastruktura za njihovo prihvatanje na prodajnim mestima, kao što su POS uređaji, budu imali razumne troškove, prihvatljive za sve trgovce u Srbiji.

NBS je saopštenje objavila reagujući na analize i studije koje se u poslednje vreme objavljuju, a odnose se na bezgotovinska plaćanja u našoj zemlji i koja, kako navode iz NBS, stanje u ovoj oblasti prikazuje znatno nepovoljnijijim nego što ono zaista jeste, a sve radi stvaranja osnova za pokretanje projekata koji to navodno nepovoljno stanje treba da poprave.

Izvor: 24.sedam
Foto: Pixabay

Чланак NBS poručila da su protiv ukidanja keša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 3,3hiljada milijardi dinara iznosio je dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju maja i to je 0,4 posto više nego mesec dana ranije, navodi se u martovskom Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije. I sve to uprkos konstantnom rastu euribora i kamatnih stopa na kredite i u Srbiji i globalno!

Keš krediti nesumnjivo prednjače i porasli su za čak 11,2 odsto za godinu dana! Danas, oni kod građana čine oko 60 odsto ukupnih zajmova i ukupno su teški više od 663 milijardi dinara! Na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju, koji su poslednjeg dana marta iznosili 631,3 milijarde dinara.

Trend rasta gledamo iz godine u godinu, iz meseca u mesec, a uprkos kamatama koje su sa prošlogodišnjih 8 do 9 odsto u proseku porasle i na 11 do 12 odsto i više. Nema više ni ponuda sa kamatom koja kod pojedinih banaka nije bila ni jedan odsto. Reč je pritom bilo o malim iznosima do 100.000 dinara, i kreditu koji na kraju košta tek 3.000 do 5.000 dinara više.

Ukoliko bi se sada išlo na veći kredit sa dužim rokom otplate, primer govori sledeće.

Tražnja keš kredita

Za pozajmicu od 5.000 evra koju će klijent vratiti tokom 5 godina , i to kamatnoj stopi od 10 posto, što je negde i najpovoljnija moguća, rata bi bila 106 evra, a ukupan iznos koji bi vratio je 6.300 evra. I to je u najboljem mogućem slučaju, inače treba računati i na desetak evra mesečno i više.
U jednoj banci se navodi primer za kredit od 100.000 dinara sa otplatom na 13 meseci Mesečna rata je 8.255 dinara. Uslov je plata od 50.000 dinara, Rata je fiksna.

Važno je pritom znati i da je za one klijenti koji apliciraju on-lajn, kredit u većini banaka, jeftiniji.

– Imamo tražnju na keš kredite. Nisu to veliki iznosi – hiljadu, dve, do 5.000 evra. Uzimaju ljudi i za letovanja. Mnogi posežu i za ovakvim kreditima da bi kupili polovni automobili – kažu nam u jednoj banci.

Ono što je, međutim, važno kod keš kredita, jeste da vrlo lako možete upasti i u sopstvenu zamku. Zato je od koristi, kažu poznavaoci, pridržavati se nekoliko stvari.

– Za neplanirane troškove, putovanja, renoviranje stana i slične troškove građani Srbije najviše koriste gotovinske kredite. Ova vrsta pozajmice može da bude od velike pomoći ako se promišljeno odabere ponuda i novcem pažljivo raspolaže. Na prvom mestu, važno je preispitati mogućnosti pre zaduživanja, izračunati približnu visinu rate i da li nakon odbitka ostaje dovoljno novca za ostale životne troškove. Savet je da se ne zalećete ni u pogledu iznosa, ni u pogledu perioda otplate. Treba uzeti onoliko novca koliko je potrebno i izračunati optimalan rok otplate – navode u Kamatici.

Izvor: Blic/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Računica, koliko košta keš kredit sa kamatom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čitava polemika se može sumirati i svesti na tri ose: bezbednost, troškovi i komfor.
Iako je sa kešom moguće troškove svesti na minimum u stranoj državi (pogotovo u velikim turističkim centrima) uvek postoji rizik da ćete ostati bez istog.

Ovaj problem doduše u poslednje vreme sve više pogađa i kartice. Ipak, ako nam je bezbednost prioritet, te se odlučimo da plaćamo samo platnom karticom, za nijansu je bezbednije, ali se suočavamo sa većim troškovima. Treća i po nekima i najbolja opcija (doduše za one platežno sposobnije), jeste da se deo novca prenese u kešu, a deo novca ostavi na računu u banci.

Najbolja opcija je keš

Marko Dragić, privredni savetnik u NOPS-u, kaže za „Blic“ da je uvek bolje plaćati gotovinom.

„Najbolje je da se plaća valutom zemlje u koju su ljudi došli. Ukoliko plaćaju karticama, postoji mogućnost da se dinarski račun konvertuje u tu drugu valutu, ali onda mogu da se uračunaju dodatni troškovi konvertovanja“, kaže sagovornik lista.

On dodaje i da je plaćanje u kešu na neki način bezbednije.

„Ako već nemaju račun ili nisu mogućnost da ga otvore, svakako je savet da koriste keš kao sredstvo plaćanja“, zaključio je Dragić.

Obavezno otvorite devizni račun

Na pitanje, ako se neko odluči da nosi karticu, šta je preporučljivije, takozvana obična ili devizna kartica, Dragić naglašava da je obavezno otvoriti devizni račun kako bi se izbegli troškovi konvertovanja naše valute u neku stranu.

„Svakako da je bolja devizna kartica, i da su na njoj sredstva u valuti zemlje u koju se ide. Ako se ide u zemlje EU, da to bude evro kako bi se izbegle neke kursne razlike i gde sa plaćanjem u evrima neće imati problema“, kazao je on.

Posavetovao je da novac prethodno u Srbiji ubace na devizni račun. Ukoliko ga nemaju, trebalo bi da ga otvore. U nekim bankama je to besplatno u sklopu određenog bankovnog paketa koji već imaju klijenti.

Budite svesni gde putujete

Na pitanje o načinima plaćanja u inostranstvu, finansijski stručnjak Dušan Uzelac ističe da pre svega treba imati svest o destinaciji u koju se putuje jer svaka zemlja ima svoja pravila.

„Odgovor na to pitanje je destinacija i poenta je pripremiti se prema tome. To je lako objasniti kada kažem da je recimo u Švedskoj prisutan ’cashless society,, gde je plaćanje tim bezgotovinskim modelima moguće na svim stranama. Na primer, možete kupiti jagode i banane na pijaci bez gotovine, dok probajte da to uradite u Turskoj. Kod njih je keš i dalje dominantan, tako da je to glavno pravilo“, kaže Uzelac.

S tim na umu, treba biti oprezan, u slučaju da ste se opredelili za keš. Na primer, ukoliko u Tursku odete sa dolarima ili evrima, a kako tamo već godinama vlada trend visoke inflacije i devalvacije lire, proći ćete izuzetno dobro pošto može da se desi da u trenutku kada isplanirate putovanje i do trenutka vašeg sletanja u Istanbul vi dobijete pozamašnu kupovnu moć.

„To je ono što je rizik od destinacije do destinacije. Ako krenete u Ameriku sa evrima je gore nego da idete u Tursku sa karticom. Oni ne poznaju evro kao valutu plaćanja, daće vam 20 odsto nižu konverziju nego što biste dobili u nekoj drugoj zemlji“, naveo je Uzelac.

„Izaberite vaš nivo komfora“

Da li ćete iskoristiti keš ili deviznu karticu pri kupovini u inostranstvu presudan je individualni faktor i lične preferencije, odnosno sami birate kakav komfor želite.

„Poentu plaćanja gledajte kao proizvod koji košta više, ali daje komfor neke vrste. Niko vam ne brani da vi ponesete gotovinu, ali time vi snosite i rizik od gubitka gotovine. Isto tako nosite i rizik da će neko da vas prevari u menjačnici. Savet je da izaberete svoj nivo komfora. Ako vam nošenje velike količine keša ne predstavlja problem, onda je to to. Međutim, ako nećete da razmišljate o novcima, već samo da provučete tu karticu, onda sve te transakcije, razlike u valutama neće biti problem jer ste s njima kupili svoj komfor“, zaključuje Uzelac.

Ako plaćate karticom, proverite sve sa bankom

Kako piše na sajtu Narodne banke Srbije, ukoliko ste se odlučili na plaćanje karticom, potrebno je da s bankom koja vam je izdala platnu karticu proverite da li ona može da se koristi u inostranstvu, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.

„Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko nemate mogućnost da na prodajnom mestu izvršite direktno plaćanje karticom i primorani ste da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže… Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji“, pišu i dodaju da je česta zabluda korisnika da im banka neće naplatiti proviziju ako banka pripada istoj bankarskoj grupaciji kao i banka koja izdaje karticu.

„Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo“, navode oni.

Pazite se duple konverzije

Kako navode na sajtu NBS, ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.

„Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije. Međutim, ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju, i to npr: ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre“, upozoravaju.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kako plaćati u inostranstvu, keš ili kartica? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo gotovinskih plaćanja u evrozoni prošle godine bio je 59 odsto. Malta, Slovenija, Austrija i Italija su zemlje u kojima je plaćanje gotovinom i dalje dominantno, s udelom u ukupnim plaćanjima od 69 do 77%, u Nemačkoj gotovina drži 63% plaćanja, u Francuskoj 50, a pri dnu su Finska i Holandija gde je udeo gotovine samo 20%.

Poslednji podaci za Hrvatsku iz 2020. pokazali su da je udeo gotovine tada bio 54%. Premda se i dalje svi kunu u gotov novac, činjenica je da kartice i elektronska plaćanja preuzimaju igru.

Godine 2016. udeo gotovinskih plaćanja u evrozoni bio je 79%, 2019. 72%, a prošle godine je pao na 59%. Pandemija i strah od širenja zaraze preko novčanica taj su trend samo ubrzali.

Utrostručio se udeo plaćanja preko mobilnih aplikacija s 1% u 2019. na 3% u 2022. Poraslo je i beskontaktno plaćanje karticom koje sada čini 62% svih kartičnih plaćanja.

Uprkos sklonosti bezgotovinskom plaćanju, 60% potrošača u evrozoni navodi da im je važna mogućnost plaćanja gotovinom.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto; Pixabay

Чланак I dalje se plaća više kešom nego karticama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, krediti banaka stanovništvu nastavili su da rastu kao i cele prethodne godine, ali usporeno.

Dok su keš krediti čak i smanjeni za 0,4 odsto u odnosu na početak godine, stambeni krediti u januaru su povećani za 0,7 odsto što je bilo dovoljno za blagi rast od 0,1 odsto.

Obim gotovinskih kredita smanjuje se iz meseca u mesec još od septembra. Tada je obim keš kredita dostigao 5,7 milijardi evra, ali se od tada do kraja januara smanjio za oko 45 miliona evra.

S druge strane, čini se da stambeno kreditiranje ne posustaje. Samo u januaru je obim stambenih kredita povećan za oko 4,3 milijarde dinara ili za oko 37 miliona evra. Od početka prošle godine obim stambenih kredita povećan je za 12,7 odsto.

Smanjenje kreditiranja privrede je jasan znak ekonomskog usporavanja i posledica je kako neizvesnosti tako i značajno viših kamatnih stopa.

Kamate udvostručene

Prema podacima Narodne banke Srbije za decembar kamatne stope za novoodobrene poslove su udvostručene u odnosu na januar 2022. godine.

Tako je sa prosečnih 2,5 odsto za kredite, indeksirane u evrima, za obrtna sredstva i investicije u januaru ona skočila na oko 5,17 odsto u decembru.

Ne samo privreda već i građani su reagovali na rast kamata, ali samo kod keš kredita. Kamatna stopa na novoodobrene keš dinarske kredite u januaru prošle godine iznosila je oko devet odsto, a u decembru je ona skočila na 13 odsto.

Takođe je u januaru smanjen i broj korisnika kreditnih kartica za 1,3 odsto, a smanjen je iznos odobrenog limita za 0,8 odsto. U januaru je povećan i broj kreditnih kartica u docnji za dva odsto. Istovremeno je broj tekućih računa u docnji po minusu porastao za 4,4 odsto, što je više nego za celu 2022. godinu.

Ova logika izgleda da ne važi samo za stambene kredite. Naime, iako je prosečna kamatna stopa na novoodobrene zajmove za kupovinu stana povećana sa 2,5 na 5,14 odsto za godinu dana, dakle dvostruko, oni i dalje nastavljaju da rastu.

Ukupan dug građana po osnovu stambenih kredita na kraju januara dostigao je 5,3 milijarde evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Smanjeno kreditiranje privrede, ali stambeni krediti i dalje rastu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Često u bankarskim reklamama čujemo za ponudu keš ili gotovinskih kredita. To je najpopularniji bankarski proizvod, pa nije ni čudo da ga banke najviše reklamiraju.

Nešto malo manje imamo priliku da čujemo za potrošačke kredite, ali se, s vremena na vreme, pojave kao ponuda.

Šta su potrošački krediti i čemu služe?

Potrošački kredit je bankarski proizvod koji se odobrava sa specifičnom namenom, tačnije za kupovinu određenih dobara ili plaćanje određene usluge.

Kada su u pitanju namenske kupovine, banke najčešće odobravaju potrošačke kredite za plaćanje pri kupovini:

bele tehnike
pokućstva
računara i pratećih komponenti
mobilnih telefona
nameštaja
alata i mašina
turističkih aranžmana

Treba istaći da ovo nije nikakav definitivan spisak, već da spektar proizvoda za koji se odobravaju potrošački krediti može biti širok, pa je potrebno da se raspitate u vašoj banci da li je moguće dobiti kredit za kupovinu nečega što planirate.

Treba istaći da, iako postoje neke sličnosti sa keš kreditom, potrošački krediti se ipak razlikuju u nekoliko stvari od gotovinski kredita.

Kod potrošački kredita, novac se na uplaćuje na vaš račun, već se uplaćuje direktno prodavnici kod koje ste, na primer, kupili novi laptop.

Potrošački krediti se ne mogu odobriti onima koji su nezaposleni, dok je kod keš kredita to ponekad, doduše retko, ali ipak moguće.

Postoji još jedna razlika za koju se može reći i da je ključna: za razliku od potrošačkih, keš krediti nisu namenski krediti. Drugim rečima, novac od keš kredita je moguće potrošiti na šta god vi želite i banka tu nema taj stepen kontrole sredstava, kao kada je reč o potrošačkim kreditima.

Da li ćete za nešto uzeti potrošački kredit ili keš kredit – zavisi od toga za šta vam treba novac. Ipak, sloboda raspolaganja novcem koju nudi keš kredit može delovati kao primamljivija opcija…

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li je bolje uzeti keš ili potrošački kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

List, pozivajući se na različite statitičke podatke, navodi da je prema nekim izvorima čak 88 odsto nekretnina plaćan kešom, a ostatak kreditnim zaduženjima, dok drugi izvori ukazuju da je odnos 80:20 odsto u korist kupovine za gotovinu.

Nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor ekonomije Božo Drašković ukazao je da se „poreklo novca kojim fizička lica kupuju nekretnine ne utvrđuje“.

On je za „Vreme“ rekao da deo gotovine koja se ulaže u nekretnine ima legalno poreklo od isplaćene dobiti, prodaje drugih nekretnina ili prodaje nekretnina na pravcima gradnje infrastrukturnih objekata ili zaradom od rada u inostranstvu.

Drašković, međutim, ukazuje na mogućnost da je drugi deo „kumuliran iz nelegalnih poslova, kriminala ili izbegavanja plaćanja poreza“.

„Vreme“ piše da je, osim u korupciji i pljački državnih resursa, veliki problem i u tome što se Srbija „dobrim delom upravo izdržava od građevinsko-investitorske industrije, ako se ne računa enormno i kontinuirano zaduživanje u inostranstvu“.

Izvor: Beta, Vreme

Foto: TierraMallorca, Pixabay

Чланак Kako u siromašnoj zemlji 80 odsto prodatih nekretnina može biti plaćeno u kešu? се појављује прво на Biznis i Finansije.