Pesimistični izgledi za razvoj ovog sektora sektor naveli su proizvođače baterija za električne automobile da se uzdrže od kupovine značajnih količina litijuma i drugih ulaznih materijala tokom trećeg kvartala kada uobičajeno obnavljaju zalihe, preneo je portal Trejding ekonomiks.

Pored navedenih faktora, na tržištu je zavladala dodatna zabrinutost nakon što je EU pokrenula istragu o subvencijama Pekinga za proizvodnju električnih vozila. Na taj način je povećan rizik od novih carina i trgovinskih barijera između Evropske unije i Kine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Kini drastičan pad cene litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se javnost bavi sastankom koji bi ove nedelje trebalo da se održi između kineskog lidera Ksi Đinpinga i američkog Džozefa bajdena, u pozadini se odvijaju veoma nepovoljni događaji. Strane kompanije koje posluju u Kini sve manje ulažu u svoj biznis tamo.

Naime, Kina je u trećem kvartalu ove godine zabeležila deficit u stranim investicijama od 11,8 milijardi dolara. Ovo je prvi put od početka praćenja tog ekonomskog indikatora, dakle od 1998. godine, da ta zemlja beleži manji priliv od odliva investicija. To znači da kompanije koje u njoj posluju ne reinvestiraju zarađeni novac, već ga sele u inostranstvo.

Analitičari kažu da Kini sada dolaze na naplatu “zero kovid” politika i svi oni prekidi lanaca snabdevanja koje je imala tokom pandemije. Ne idu joj na ruku ni tenzije između nje i Sjedinjenih Američkih Država koje su intenzivirane novim sankcijama na izvoz sirovina i tehnologije potrebne za proizvodnju naprednih čipova. Istovremeno, za razliku od zapadnih zemalja Kina nije podizala kamatne stope već ih je smanjila kako bi ojačala sopstvenu ekonomiju i industriju nekretnina koja je u problemima. U međuvremenu je vrednost juana u odnosu na dolar pala za pet odsto. Sve ovo ne pomaže u privlačenju stranih investicija.

Izvor: BBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Kina prvi put beleži deficit u stranim investicijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na povećanje prognoze rasta uticali su bolji rezultati kineske privrede u trećem kvartalu ali i najava reforme ekonomske politike. Ipak, ne očekuje se da će Kina takve rezultate beležiti i u narednoj godini pa je prognoza za 2024. ipak rast od 4,6 odsto, ponajviše zbog problema sa tržištem nekretnina.

Da podsetimo, sektor nekretnina i srodni sektori, koji su izuzetno zaduženi, čine četvrtinu kineske ekonomije. Neki analitičari tvrde da je potrebno njihov udeo svesti na 10 odsto kako bi se obezbedila održivost ekonomije.

Zvanični Peking je još 2020. počeo da se bavi njihovim poslovanjem kako bi uticao na ublažavanje prezaduženosti građevinskih i drugih kompanija koje se bave nekretninama. Međutim, nedavno je morao da popusti neke od tih svojih mera.

Kineske vlasti sve ovo rade kako bi obezbedile ekonomski rast na zdravijim osnovama. To podrazumeva manju zaduženost privrede, ali i investiranje u “zelenu ekonomiju”, kao i zaokret sa rasta podstaknutog investicijama na rast podstaknut tražnjom.

Izvor: CNBC

Foto: tillahrens, Pixabay

Чланак MMF povećao prognozu ekonomskog rasta Kine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineske institucije su 2022. godine prijavile 29.853 patenata u vezi sa veštačkom inteligencijom, što je porast u odnosu na 29.000 patenata godinu ranije, prema podacima koje je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu dostavila Blumberg njuzu.

Ovaj broj je za 80 odsto veći od ukupnog broja američkih patenata vezanih za AI, koji se u 2022. godine smanjio međugodišnje za 5,5 odsto, na 16.805 patenata. Treće mesto pripada Japanu sa 8.870 patenata, a četvrto Južnoj Koreji koja je registrovala 7.899 patenata iz oblasti veštačke inteligencije.

Brojevi ilustruju kako je Peking podstakao kineske kompanije i agencije da steknu prednost u oblastima kao što su proizvodnja čipova, istraživanje svemira i vojne nauke.

Predsednik Kine Si Đinping je nedavno naredio da se ubrzaju fundamentalna istraživanja u Kini kao odgovor na napore SAD da se Pekingu organiči pristup naprednim tehnologijama. To je izazvalo poplavu ulaganja kineskih kompanija u AI i kvantno računarstvo.

Patenti se ne pretvaraju uvek u izume koje imaju primenu u starnom svetu, ali kineske firme kao što je Hjuavei tehnolodžis su uspostavile evidenciju vodećih inovacija u prošlosti u sektorima kao što su umrežavanje, superračunari i prepoznavanje slika.

Kina je nadmašila SAD po broju prijava patenata koji koriste veštačku inteligenciju još 2017. godine, kada su lokalne firme ubrzale upotrebu algoritama u nizu poslova od kupovine automobila do onlajn kupovine.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kina povećava svoju prednost u odnosu na SAD, jaz sve veći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Dodaje se i da će Sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih.

Inače, Kina u Srbiju najviše uvozi upravo telekomunikacionu opremu, na koju više neće plaćati carine. Uvoz ove opreme raste svake godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz telekomunikacione opreme iz Kine u Srbiju je od janura do jula 2023. godine iznosio čak 194,1 miliona evra. To je rast od skoro devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. U toku cele 2022. godine Kina je u Srbiju izvezla telekomunikacionu opremu vrednu 333,8 miliona evra, a u toku 2021. godine 287,7 miliona evra.

Iako je izvoz iz Srbije u Kinu poslednjih godina rastao, što zvaničnici često ističu, najveći deo tog izvoza je bakar koji u Boru rudari kineski Ziđin. U toku 2022. godine 90 odsto izvoza u Kinu činile su rude bakra.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Koji proizvodi će biti oslobođeni carine prilikom uvoza i izvoza u Kinu i Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija CEPER je sprovela istraživanje javnog mnjenja u 12 zemalja Centralne Evrope sa ciljem boljeg razumevanja šta Evropljani misle o odnosu svoje zemlje i Kine, a rezultati pokazuju da postoji jasna podela između severa i juga po tom pitanju. U šest zemalja centralno-evropskog regiona, a to su Bugarska i većina zemalja nekadašnje Jugoslavije, relativna većina javnosti se zalaže za jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom. 50% Crnogoraca, 48% Srba i 49% Slovenaca želi da ojača ekonomske veze sa Kinom. U Hrvatskoj (38%), Severnoj Makedoniji (33%) i Bugarskoj (42%), takođe, najveći procenat ispitanika podržava jače ekonomsko povezivanje. Čak 34% ispitanika iz Severne Makedonije, kandidata za članstvo u EU i članice NATO-a, nije odgovorilo na ovo pitanje.

U tri severnije zemlje regiona relativna većina podržava održavanje ekonomskih odnosa na sadašnjem nivou, a to su Rumunija, Slovačka i Češka. Zemlje koje se opreznije odnose prema Kini zapravo trenutno i imaju jače odnose sa SAD. U Rumuniji 42%, u Slovačkoj 47% i Češkoj 49% stanovništva ne bi promenilo sadašnji nivo ekonomskih veza sa Kinom. Odnosno, ne bi ni produbljivali, ni oslabili trgovinske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Među njima, rumunsko društvo je najkritičnije: 35 odsto Rumuna želi da oslabi ekonomske odnose sa Pekingom, što je 11 procentnih poena više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.

Većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom

Postoji i treća, prilično neodlučna grupa srednjoevropskih zemalja. Kod njih jaz, između onih koji preferiraju jačanje ekonomskih veza i onih koji se zalažu za nepromenjene odnose, nije značajan. U Austriji je razlika samo 8, u Poljskoj 7 i u Mađarskoj 1 procentni poen. Ni jačanje, ni slabljenje, niti održavanje nepromenjenih ekonomskih odnosa, nemaju podršku više od 40% u ovim društvima. Za dublje odnose se zalaže 28 odsto Austrijanaca, 34 odsto Mađara i 27 odsto Poljaka. Dok 22% Austrijanaca i Mađara i 13% Poljaka želi slabije trgovinske odnose sa Kinom.

Generalno, slabljenje veza sa Kinom nije podržano ni u jednoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. I dok većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom, to ne znači da strategija smanjenja rizika ne bi bila popularna. Pitanje je samo šta to tačno znači.

Inicijativa Pojas i put Narodne Republike Kine obeležila je u septembru svoju 10. godišnjicu. Tokom proteklih decenija, zahvaljujući inicijativi Pojas i put i drugim projektima, razvile su se jake ekonomske veze između Centralne Evrope i Kine. Prema Eurostat podacima, Kina je bila najveći partner EU sa najvećom vrednošću izvoza u 2022. Uvoz is Kine je 2002. iznosio 7,8% ukupnog uvoza robe u EU, dok je do 2022. godine porastao na čak 20,9%. Postoji sve veća međuzavisnost evropskih država članica i te azijske zemlje koja je za zapadne donosioce odluka predmet strategije smanjenja rizika.

Чланак Zemlje bivše Jugoslavije naklonjene jačanju veza sa Kinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih nekoliko godina ova zemlja je pooštrila kontrolu prikupljanja podataka i njihovog izvoza. Pri tome je ostavila mnogo nejasnoća koje su kočile poslovanje stranih kompanija. One nisu uvek mogle da utrvde prema kojim podacima na koji način treba da se odnose.

No, krajem septembra u Kini je predložena izmena tih propisa. U nacrtu predloga stoji da ako podaci nisu okvalifikovani kao “važni” onda nema potrebe da njihov izvoz nadziru nadležni organi. Radi se o različitim podacima u koje spadaju i oni koji se generišu tokom međunarodne i druge trgovine, ali i iz akademske saradnje, proizvodnje i marketinga. Njihov prenos sada neće biti nadziran ukoliko ne sadrže lične podatke korisnicka ili druge “važne informacije”.

Iz Komisije za trgovinu EU ovu odluku kineskih vlasti komentarisali su kao “signal da one osluškuju privredu i spremne su da se upuste u rešavanje problema sa kojima se ona suočava”. Dodali su da će ovom izmenom biti olakšani prekogranični prenos podataka i zaštita ličnih informacija, ali i da će preciznije biti navedeno šta su izuzeci koji će i dalje biti nadzirani. Inače, pomenuta komisija i mnoge druge organizacije ovog tipa su kod kineskih vlasti lobirale za unapređenje uslova za poslovanje u toj zemlji, što uključuje i izvoz podataka.

Izvor: CNBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Kina izlazi u susret stranim kompanijama odlukom o fleksibilnijoj kontroli izvoza podataka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zabrana je deo napora kineskog predsjednika Si Đinpinga da smanji oslanjanje zemlje na stranu tehnologiju i poboljša cyber sigurnost, usred povećanih geopolitičkih tenzija sa SAD-om

Apple i njegovi uređaji uživaju široku popularnost u Kini, kako među privatnim sektorom, tako i među državnim službenicima. Kina služi i kao ključno potrošačko tržište i proizvodno središte za tehnološkog giganta.

Apple zapošljava milione ljudi za proizvodnju iPhonea – od kojih je većina proizvedena u Kini – i drugih vodećih proizvoda putem svoje mreže ugovornih proizvođača i dobavljača. Kompanija zarađuje nešto manje od jedne petine svog prihoda od Kine, a prodaja u zemlji za kvartal koji se završava 1. jula iznosila je 15,76 milijardi dolara, što je 8% više u odnosu na godinu dana ranije.

Zabrana odražava slične radnje koje je preduzela američka vlada protiv kineskih tehnoloških kompanija i aplikacija, uključujući Huawei i TikTok. Vladine institucije su tvrdile da bi kineska vlada mogla koristiti aplikaciju za špijuniranje američkih građana i prikupljanje osjetljivih ličnih podataka.

Bajdenova administracija je takođe razmatrala mogućnost isključivanja Huaweija od američkih dobavljača, a odluka o tom pitanju još se čeka.

Appleu nije strana kontrola vlade, bilo kod kuće ili u inostranstvu. Kompanija, zajedno sa drugim tehnološkim gigantima poput Amazona, Googlea, Mete ili Microsofta bila je na meti regulatora u SAD-u i Evropi zbog navodne nekonkurentne poslovne prakse i zloupotrebe monopolskog statusa.

Evropska unija (EU) ranije je imenovala pet velikih tehnoloških kompanija poznatih kao Big Tech kao „čuvare vrata” koji se moraju pridržavati Zakona o digitalnim tržištima (DMA), sveobuhvatnog napora da se obuzda njihov uticaj.

Apple deonice pale su za više od 4% u srijedu, ali su ove godine porasle za 40%.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Kina zabranila državnim službenicima da koriste iPhone telefone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takvi rezultati neobični su za zemlju čija ekonomija je bila jedna od najbržerastućih na svetu i koja je svojom robom snabdevala najveći deo globalnog tržišta.

Šta se desilo ovoj zemlji?

Na usporavanje rasta kineske privrede delovalo je više faktora odjednom. Neadekvatna pandemijska politika, odnosno stroga zatvaranja tokom širenja korona virusa i odložena normalizacija života i rada, doveli su do toga da se mnoge svetske ekonomije brže vrate u standardno poslovanje nego kineska.

Istovremeno, u svetu je zabeležen rast inflacije pa je tražnja za robom, između ostalog i kineskom, smanjena, što je uticalo na pad izvoza iz Kine. Ova zemlja je inače dobar deo prihoda ostvarivala upravo zahvaljujući izvozu. Zato joj sada preostaje nada da će njenu ekonomiju podići domaća potrošnja, međutim ona je i dalje slaba.

Dodatni problem je što su Kinezi svoj novac mahom ulagali u nekretnine, a sada je njihovo tržište nekretnina u velikom problemu. Kineski privredni rast u velikoj meri se zasnivao na gradnji. Tržište nekretnina čini gotovo četvrtinu kineske ekonomske aktivnosti jer je u proteklim decenijama, zbog brzog rasta populacije, ova delatnost bila veoma perspektivna. Zato su mnogi investitori i privrednici ulagali u gradnju nekretnina, lokalne samouprave su dobro zarađivale od prodaje građevinskog zemljišta, a srednja klasa je čuvala svoj novac u stanovima i kućama.

Međutim, rast populacije je drastično usporen, a životni standard stanovništva je pao jer je tokom pandemije privreda radila ispod svojih kapaciteta. Velike građevinske kompanije su zapale u praktično neotplative dugove a nekretnina je odjednom bilo više nego njihovih kupaca. Zato su njihove cene pale, što je oslabilo i finansijsko zdravlje onih koji su “štedeli u nekretninama”. Sve ovo su događaji koji pokreću nove događaje i vode dodatnom padu ekonomije.

Kako Kina planira da reši ovaj problem?

Centralna banka je zbog svega navedenog smanjila referentnu kamatnu stopu na depozite u juanima, nadajući se da će tako podstaći potrošnju. Ostaje da se vidi da li će ovo uticati pozitivno na kinesku ekonomiju i da li će ona zaista uspeti naredne godine da ostvari najavljeni rast od pet odsto.

Foto: Nuno Alberto, Unsplash

Чланак Zašto usporava kineska ekonomija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o afirmaciji geopolitičke zamisli „Jedan pojas, jedan put“ kojom se najmnogoljudnija država tesno povezuje sa zemljama Bliskog Istoka, srednje Azije, Istočne i Srednje Evrope, te Afrike.

Procenjuje se da je Peking uložio više od 240 milijardi dolara, većinom u infrastrukturne projekte za kojima vape svi navedeni regioni. Silna ulaganja su praćena i naglašenijom orijentacijom Pekinga na zemlje u kojima ulaže.

Narogušeni konkurenti

Naravno da sve veće prisustvo Kine na najosetljivijim područjima nije ostalo nezapaženo. Najrazvijenije države su decenijama imale gotovo monopolsku poziciju u mnogim državama i narogušeno su dočekale snažnog konkurenta. Nije prošlo mnogo vremena a svetom je zavladala fama kako Kinezi pomoću intenzivnog kreditiranja zapravo ciljaju da dođu do vlasništva u stranim zemljama.

U pitanju su regioni sa mnogo izrazito siromašnih država u kojima su, pri tome, česti politički nemiri, pa i građanski ratovi. Tada, naravno, korisnik zapada u docnju, potom nemogućnost otplate kredita, te vremenom zajmodavac, Kina, navodno ide na naplatu duga preuzimanjem vlasništva.

Međutim, već duže vreme tekst dve izuzetno afirmisane istraživačice, profesorke sa elitnih američkih univerziteta „Džon Hopkins“ i „Harvard“, Debore Brotigem i Meg Ritmajr, prezentuje sasvim drugačiju sliku o kineskim kreditima. Ključan stav autorki je da u celom ovom finansijkom angažmanu Kina nikada nije ni pokušala da dugovanje naplati preuzimanjem vlasništva.

Naprotiv, uvek je spremna da pregovaranjem korisniku zajma uslove otplate učini prihvatljivijim. Pravi šok za zapadnu javnost bio je nalaz autorki da je prosečna kamata kod pozajmica privatnih zapadnih kreditora ovim zemljama 4,95, dok je kod kineskih banaka 2,7 odsto.

Luka u Šri Lanki

Američke profesorke ne idealizuju kinesko kreditiranje – krupnu zamerku vide u netransparentnosti ugovora. Međutim, ističu i bolje strane kineskog pristupa nedovoljno razvijenim državama.

Priča o navodnom kineskoj pomami za prirodnim bogatstvom drugih zemalja vezuje se uglavnom za slučaj luke Hambantota na jugu Šri Lanke. Vodeći američki mediji su godinama isticali kako je Peking iskoristio duži građanski rat u azijskoj državi i riskantno, usred rata, uložio u luku na jugu zemlje, tek nekoliko kilometara od glavnog morskog puta od Kine i dalekoistočnih država za Indiju, Bliski Istok, Afriku i Evropu.

Kako je Šri Lanka, zahvaćena unutrašnjim nemirima i sukobima, zapala u nemogućnost otplate kredita, Peking se odlučio da dug naplati preuzimanjem vlasništva. Međutim, široko lansirana priča o preuzimanju luke je gola propagnada, ceo slučaj je mnogo složeniji.

Svetski morski put

Šri Lanka je decenijama planirala da se veže za glavni morski put i što bolje poveže bezmalo sa celim svetom. Početkom veka, kanadska Agencija za međunarodni razvoj je na predlog vlade Šri Lanke uradila studiju isplativosti. Rezultat je bio veoma povoljan, ali kako je 2007. godine u državi još trajao građanski sukob, Indija i SAD, kojima se Šri Lanka obratila, odbile su da finansiraju izgradnju. Kanađani su računali na projekat, ali su odugovlačili, baš kao i nekoliko evropskih država.

Kineska „Eksim“ banka je odmah prihvatila predlog i odobrila 307 miliona dolara kako bi se izgradila prva faza, deo luke za nekontejnerski prevoz. Šri Lanka je birala između dva načina otplate, fiksne kamate od 6,2 odsto ili promenljive kamateprema tržišnim uslovima. Kako su u to vreme rasle kamate, domaćin se odlučio za fiksno opterećenje. Na tenderu za izvođača, pobeđuje poznata građevinska firma „Kina harpou“. U roku od dve godine završena je prva faza luke.

Građanski sukobi

U međuvremenu, situacija u državi se primirila i vlast je 2010. godine za potrebe budžeta emitovala obveznice uz kamatu od 8,25 odsto. Pokazaće se da je to bio promašaj za sva vremena. To, pak, nije bio i jedini sporan potez Šri Lanke. Umesto da, kako su predlagali konsultanti, sačeka prve veće prihode od nekontejnerskog saobraćaja, država odlučuje da odmah uloži i u izgradnju kontejnerskog segmenta luke. Od „Eksim banke“ pozajmljuje 710 miliona dolara uz dva odsto prinosa.

Problem nastaje kada na izborima prilično neočekivano pobeđuje opozicioni kandidat. Smena je praćena novim građanskim sukobom koji se relativno brzo okončava. Međutim, radovi na kontejnerskom segmentu luka delimično ostaju nedovršeni, a država dodatno pada u nevolje. Ne može da vraća kredite i nova vlast stalno ističe da je razlog nedovršenost kapaciteta i stoga znatno manji promet kontejnerskog tereta nego što se predviđao.

Lokalna vlast shvata da mora da nađe veštijeg upravljača lukom i pronalazi ga u kineskoj kompaniji koja luku iznajmljuje na 99 godina za 1,3 milijarde dolara. Novac, međutim, nije iskorišćen da se vrati dug banci, već je usmeren na jačanje deviznih rezervi.

Kredit služi razvoju

Država, međutim, ne može da otplaćuje pristižuće rate i stalno ističe da je razlog upravo lučki dug mada čini tek pet odsto ukupnog državnog zaduženja. Više nego smelo emitovane obveznice čine oko 43 odsto ukupnog državnog duga i osnovni su uzročnik nedaća, ističu autorke.

Prednost aranžmana sa najbrojnijom državom je u kineskom shvatanju da krediti služe razvoju, pogotovo kada je reč siromašnim državama i regijama. Stoga su i uslove prilagodili dugoročnim investicijama, a uspeli su i da izgrade građevinske i tehnološke firme sposobne da urade i najsloženiji objekat.

Tako je među 100 najboljih građevinskih firmi do pre dve decenije bilo tek dve kineske, a sada ih je čak 37. Slično je i sa firmama za proizvodnju najsloženijih prevoznih i transportnih sredstava neophodnih pri velikim radovima. Takav pristup čini Kinu kompletnim partnerom pri velikim ulaganjima. Možda je i najveća podrška Kine sopstvenom nastupu na projektu „Svileni put“ odluka da oslobodi carine uvoz robe iz 12 najsiromašnijih zemalja.

Jedni opraštaju, drugi tlače

Autorke su utvrdile i da je samo u poslednjih pet godina Kina oprostila 23 manje pozajmice afričkim država, vrednosti od 3,8 milijardi dolara, dok je prestrukturirala pedesetak kredita ukupne vrednosti 125 milijardi dolara, tako da će otplatom po novim uslovima korisnici na kamate platiti čak 14,5 milijardi dolara manje nego što je bilo predviđeno prvobitnim ugovorima.

Sa druge strane, postoje zaista teško shvatljivi dugovi koji opterećuju države ovog područja. Nigeriju opterećuje obaveza prema zapadnom kreditoru od 4,5 milijardi dolara, od čega je manje od trećine pozajmica; sve ostalo su kamate. Još je čudniji kredit Kuvajta Sudanu od 130 miliona usled nevraćanja narastao na čak 3,3 milijarde dolara! Međutim, o ovakvim gafovima se ne priča po svetskim medijima.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kako Kina primenjuje „Jedan pojas, jedan put“ се појављује прво на Biznis i Finansije.