Oni koji to nisu uspeli na vreme odlučili su se na drugi korak i rešili su da svoje „rudnike crvenog zlata“ izdaju i na taj način, uzimajući deo zarade, ostvare profit. U takvoj situaciji našla se i Ratka Paunović, koja u blizini Prilika kod Ivanjice ima malinjak koji ne može obere, a na želi da joj voće propadne.

„Malinjak se nalazi pored reke Moravice u ravnici i prostire se na oko 20 ari. Sve vreme sam vodila računa o tom malinjaku, dohranjivala, zalivala, strepela od padavina i kad je došlo na branje, radnike je bilo nemoguće naći. Zato sam odlučila da ga iznajmim dok berba traje. Onaj ko se odluči da se prihvati tog posla može da zaradi više nego da ide u klasičnu berbu malina, pritom je takoreći sam sebi gazda“, kaže za Rinu Ratka Paunović.

Ona dodaje da je praksa da se zarada od prodaje deli u određenim procentima koje odredi vlasnik parcele. Otkup je već obezbeđen, a po obrani rod svakodnevno dolaze hladnjačari. Malina je dobro rodila i nevreme koje je prethodnih dana zahvatilo Ivanjicu zaobišlo je ovaj kraj.

Malinjak pod kiriju

„Suša je donekle umanjila rod, ali ono što je najvažnije jeste da nas je zaobišao grad. Prihodi na ovih 20 ari kreću se oko 2.000 kg, a da ih oberu potrebno je oko četiri spremna berača. Mnogo je teško naći dobre radnike i zato je praksa da se u tom slučaju malinjak iznajmi jer je veća verovatnoća da će se tada neko odlučiti da se upusti u berbu. Jer, može da bere kad hoće i koliko hoće i da se prilagodi svojim potrebama. Ponuda sam imala dosta, ali bi u zadnji momenat dosta otkazali“, ističe Ratka Paunović.

Ako se uzme u obzir da će prosečna cena po kilogramu malina ove sezone iznositi oko 400 dinara, onda je računica i više nego jasna. Za razliku od Ratke, koja izdaje malinjak tokom berbe, postoje i vlasnici parcela koji zbog života i posla u gradu malinjake izdaju tokom čitave godine i naplaćuju mesečnu rentu. Onaj ko se odluči na ovakav potez neophodno je da tokom čitave godine ulaže u malinjak, ali tada sa vlasnikom kom je već platio „kiriju“ ne deli procente, već čitavu zaradu od prodaje malina uzima za sebe.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Izdaju se malinjaci pod kiriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do kraja juna odobreno je 143.577 stambenih kredita, a šest godina ranije bilo ih je oko 100.000.

Mada cene nekretnina idu uzlaznom linijom, raste potražnja za ovim pozajmicama, a stručnjaci očekuju da se taj trend nastavi. Jedan od razloga za to je i što su uslovi za podizanje kredita povoljniji nego prethodnih godina. Ipak, treba biti oprezan pri donošenju ovako krupne životne odluke i razmotriti sve njene aspekte.

Sloboda nema cenu – glavni je argument građana sa kojima su Novosti razgovarale u vezi sa dilemama koje prate rešavanje stambenog pitanja. Skućiti se, iznajmiti stan ili pristati na najjeftiniju varijantu života u zajednici, sve sa decom, mamom i tatom, odnosno svekrom i svekrvom ili tastom i taštom. Ova poslednja opcija većini je najmanje prihvatljiva, jer, kako navode, to samo vodi pogoršavanju međusobnih odnosa i niko nije zadovoljan.

Računica

Za onaj deo populacije koji nema mogućnost da pazari stan za keš sledi vaganje između kupovine zaduživanjem i iznajmljivanja. Kada se napravi gruba računica i podvuče crta, za nekretninu iste veličine i kvaliteta gradnje, na sličnoj lokaciji, podstanar će za rentiranje, tokom 20 ili 30 godina, dati otprilike isto novca kao i onaj ko je otplatio svoj stan u tom periodu.

Kaća Lazarević, vlasnica jedne beogradske agencije za nekretnine, ističe da se svako ko ima novca za učešće i zaposlen je, opredeljuje za uzimanje kredita umesto iznajmljivanja. Rukovode se razmišljanjem da je bolje da svakog meseca plaćaju ratu za stan koji će jednog dana biti njihova svojina, nego da taj novac ostavljaju vlasniku.

“Najveća potražnja i prilikom kupovine i iznajmljivanja je za manjim stanovima, od 25 do 35 kvadrata, ali njih ima vrlo malo na tržištu”, kaže Lazarevićeva. “Kredit podižu uglavnom mladi, i obično su zaposleni i suprug i supruga.”

Rentiranje nekretnine predstavlja bacanje novca

Građani sa kojima su Novosti razgovarale, a iskusili su brojne varijante u rešavanju stambenog pitanja, ocenjuju da rentiranje nekretnine predstavlja bacanje novca. Neke od opcija za sticanje stana su i putem nasledstva ili putem braka. Ko ne očekuje takvo razrešenje situacije, treba da sagleda prednosti i mane iznajmljivanja i kupovine na kredit, pa da donese odluku.

Na listi “za” i “protiv” podstanarima je lakše, jer kada dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju kiriju, a svakome to može da se desi, lako mogu da daju “otkaz” gazdi. Čak i kada se nešto pokvari u stanu, obično vlasnik snosi troškove te popravke. U tom pogledu su podstanari opušteniji, nemaju omču oko vrata. Kada presuši buđelar imaju raznolike mogućnosti – da se privremeno skuće opet kod roditelja ili kod prijatelja. Ali, to nije konačno rešenje. Takođe, neko ko mesečno plaća kiriju to će činiti čitavog života, i neće imati ništa svoje, ako ne nađe drugi način da dođe do nekretnine.

Podstanaru je kao početni kapital potreban iznos u visini mesečnog zakupa, plus isto toliko za polaganje depozita u slučaju da ošteti stan. Ukoliko je stan iznajmljen uz posredovanje agencije, onda treba dodati i njihovu proviziju, koja je obično 50 odsto od cene kirije.

Najveći problem je učešće

Kada se uzima kredit, između kupca i prodavca banka je finansijer i može se kupiti samo uknjižena nekretnina. Na visinu troškova utiče i da li je stan novogradnja ili ne, da li je kupcu to prvi stan, da li je kredit osiguran, po kojoj valuti se obračunava. Od banke do banke razlikuje se procedura odobravanja i uslovi, po pitanju visine učešća i kamatne stope.

Najveći problem je učešće koje se kreće od 10 do 20 odsto. To znači da je za podizanje kredita od 60.000 evra potrebno da se obezbedi 6.000 ili 12.000 evra.

Bez obzira na sve teškoće i dugoročnu obavezu koju nosi uzimanje kredita, građani ističu da za njih nije bilo dileme kada su donosili tu odluku.

Niže učešće podiže kamatu i dug

Pojedine banke su smanjile učešće na 10 odsto, što na prvi pogled deluje kao povoljniji uslov za uzimanje kredita. Međutim, iz Udruženja banaka Srbije (UBS) upozoravaju da to automatski znači veću visinu kredita.

“Konkretno, time se povećava i suma koja treba da se vrati, viši je ukupan iznos kamate i veća je mesečna rata kredita”, preciziraju u UBS. “Zato je nekad bolje potražiti način da se učešće poveća, čime će se i ostali troškovi smanjiti.”

Najmanje rizično u valuti plate

Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) ističu da i je najmanje rizično zaduživanje u valuti u kojoj se dobija plata. Kod duga u stranoj valuti uvek postoji rizik promene deviznog kursa po kome se otplaćuje kredit. Čak i u uslovima kada je on relativno stabilan, treba imati u vidu da je teško predvideti njegovo kretanje. Naročito je taj rizik izražen kod kredita sa dužim rokom otplate, kao što su stambeni.

“U slučaju rasta kursa strane valute u kojoj je izražena pozajmica, povećava se dinarska protivvrednost rate kredita i veće je opterećenje mesečnih prihoda korisnika”, objašnjavaju iz UBS. “Zato je najmanje rizično zadužiti se u valuti u kojoj se dobija plata, ukoliko je to moguće.”

Koliko je novca potrebno za kupovinu, a koliko za kiriju

Gruba procena troškova iznajmljivanja i kupovine stana od 60 kvadratnih metara u većim gradovima u Srbiji, na sličnim lokacijama, pokazuje da će podstanar za kiriju tokom tri decenije dati otprilike isto novca od onog ko je otplatio svoj stan u tom periodu.

Uslovi pod kojima se odobravaju stambeni krediti razlikuju se od banke do banke i zato se ovo mora uzeti samo kao primer. Ukoliko je građanin uzeo pozajmicu od 60.000 evra, na rok otplate od 30 godina, sa kamatnom stopom od 2,95 odsto godišnje, bez troškova obrade i osiguranja, sa standardnim troškovima za procenitelja, katastar, notara, mesečna rata klijenta bi iznosila oko 250 evra, a ukupan iznos vraćenog kredita oko 91.000 evra.

Osiguranje nije obavezno, ali ko želi platiće taksu, a neke banke više ne naplaćuju obradu. Ovi troškovi su, za neke od naših sagovornika, iznosili oko 1.700 evra. Što bi ukupan iznos podiglo na 92.700 evra.

Ako pretpostavimo da je za 60.000 evra kupljena nekretnina od 60 kvadrata, takav stan bi u Beogradu mogao da se nađe na periferiji. Iznajmljivanje nekretnine te veličine, na sličnoj lokaciji u prestonici mesečno iznosi od 350 do 500 evra. U većim gradovima u Srbiji, na lokacijima na kojima je cena kvadrata oko 1.000 evra, zakup se kreće od 200 do 350 evra.

Ukoliko neko plaća kiriju 250 evra, samo za te troškove za 30 godina daće 90.000 evra. Ako je zakup 270 evra, onda će podstanar za iznamljivanje tokom istog periodu gazdama platiti ukupno 97.200 evra.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Kupiti stan ili plaćati kiriju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamate na štednju u evrima su u većini finansijskih institucija niže od jedan odsto, pa na sumu od 50.000 evra oročenih na godinu dana klijent dobija oko 500 evra. A ako bi za taj novac kupio stan i primio podstanare za kiriju od oko 200 evra, za godinu dana bi mu ostalo 2.400 evra.

Štednja putem kvadrata

Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, ističe da ogroman broj građana, ali i privrednici, nekretnine kupuju kao investiciju.

– U poslednje vreme je zastupljena štednja putem kvadrata, jer mi praktično nemamo berzu, a čuvanje novca u bankama je destimulativno, jer su kamate preniske – objašnjava Đoković. – Ko ima 50.000 evra, može mnogo više da zaradi od izdavanja stana, nego od oročenog novca. Istina je da postoje određeni troškovi i ako se nekretnina izdaje, ali oni su u proseku oko pet odsto od cene kirije. Računa se da je za stan koji se izdaje za 500 evra, investicioni trošak oko 25 evra mesečno za zamenu bojlera, prozora ili krečenje.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je čak 70 odsto nekretnina plaćeno kešom. Đoković kaže da je statistički broj kupaca za gotovinu tako visok, jer se keš-kupcima smatraju i oni koji bar deo nekretnine plate gotovim novcem.

– U praksi možemo reći da je po trećina keš-kupaca, onih koji uzimaju kredit i onih koji imaju određenu svotu gotovine, ali kao dopunu uzimaju i bankarsku pozajmicu – objašnjava Đoković. – Trećoj kategoriji kredit dođe kao bajpas, jer im nedostaje deo novca da bi kupili stan.

Stručnjaci napominju i da mnogi građani i dalje nemaju poverenje u banke, pa radije novac ulažu u stanove i kuće, jer smatraju da na taj način ne mogu izgubiti ono što su investirali.

Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da se ovakvi kupci najčešće odlučuju za manje stanove i da ih plaćaju do 150.000 evra.

– Nekretnine manje kvadrature je lakše izdati, ali zbog te prakse se i pojavio višak stanova na tržištu, pa su cene kirije primetno pale – priča Lazarevićeva. – Ljudi masovno investiraju u kupovinu stanova, jer se više isplati nego štednja.

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji lane je prometovano više od 100.000 nepokretnosti. Ukupna vrednost ovog tržišta u 2019. godini je bila oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018, upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji.

Svi stanovi prodati u Beogradu koštali su gotovo 2,2 milijarde evra! Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, čak 35 odsto, zatim na teritoriji Beograda 26, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 24 i teritoriji južne i istočne Srbije od 15 odsto. Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu prošle godine sa najviše kupoprodaja u decembru mesecu, ukupno 10.671 ugovora.

Stan za studente

Agenti za nekretnine kažu da ima roditelja koji kupe stan u Beogradu da deci ne bi plaćali kiriju dok se obrazuju. – Imali smo jedan zanimljiv slučaj iz Svilajnca – priča Milić Đoković. – Tri porodice su se udružile i kupile nekretninu u prestonici za svoju decu. Svako je dao otprilike po 15.000 evra, a dogovorili su se da posle prodaju stan i da podele novac. Verujem da je to dobra investicija, koja će im se isplatiti.

Garaže najisplativije

Ko ima manje novca, isplati mu se i da kupi garažu – smatra Milić Đoković. – Iznajmljivanje garaža je super biznis, jer nema renoviranja, niti bilo kakvih troškova, već se samo uzima kirija.

Prema podacima RGZ, garaže su u 2019. učestvovale sa jedan odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji. Prodate garaže dostigle su vrednost od 41 miliona evra.

Izvor: Novosti

Чланак Štednja putem kvadrata се појављује прво на Biznis i Finansije.