Država daje olakšice za one koji se odluče na ovakav potez, a ukoliko su vredni za neki od ovih biznisa uz malo ulaganja mogu dobro da zarade.

Jedna od biljaka na kojima je moguće zaraditi je dobro je, verovali ili ne – kleka.

Poslednjih godina cena kleke je skočila, a kilogram je dostigao i 650 dinara, jer bez ikakvog ulaganja, prskanja hemikalijama, okopavanja i plevljenja kleka rodi punim rodom svake treće godine, tako da su krševi i ornice u jesenjim danima bili puni naroda.

– Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke. Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80 odsto jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20 odsto. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala. Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko, rekli su ranije za RINU meštani Negbine nadomak Nove Varoši, koji decenijama idu u pohod na lekovite plave bobice.

Osim u prozvodnji džina kleka se pokazala kao izuzteno tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji. Od nje se prave etirična ulja, kreme i parfemi. Sušena bobica kleke se cikliranjem (mlevenjem) koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suho – mesnatim proizvodima, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanih jela, poput kupusa ili sarme.

Izvor: Alo.rs

Foto; Pixabay

Чланак Gajenje kleke postao isplativ i unosan biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je votka napravljena kao neutralno alkoholno piće, džin ima dodatne sastojke – od kojih svu razliku upravo pravi kleka, koja daje prepoznatljivi ukus i šmek bora. U stvari, džin se može nazvati džinom samo ako ima kleku u sebi. Bez nje ovo piće bi tehnički bilo votka.

I tu dolazimo do Srbije, zemlje u kojoj je kleka jedna od najboljih na svetu. Veliki broj džinova, sasvim sigurno u sebi ima ključni sastojak iz Srbije, Severne Albanije i Hercegovine. Sve tri regije spadaju u najbolje kada se radi o ovoj lekovitoj biljci.

Kleka je divlja, i teško se kontroliše. Razlikuju se u promeru, kvalitetu zrna. Planska sadnja je pokušana, ali bez uspeha. Za potrebe različitih industrija koriste se različite kategorije kleke. Za džin najbolja je ona koja dolazi iz regiona Tare. Svaka bobica je bitna, njena boja, tekstura.

Tako su i Neven Milić i Darko Beljinac započeli svoju misiju 2 Tales ili kako je Neven to upakovao – „nudimo nešto što je naše, naša kleka u britanskom džinu, džemovi iz Španije su od srpskih šljiva. Ovo je povratak kući, skroman, ali povratak.

Dve priče, jedan rizik

Njihova destilerija nastala je kao posledica dve nepovezane priče. Nisu se ni poznavali, brak na neviđeno kako su to sami opisali. Neven je imao iskustva u ugostiteljstvu i radu sa alkoholnim pićima, kroz sedam godina rada u pivari Kabinet, koja je promenila poimanje ovog pića koje se u Srbiji odavno odomaćilo, unapredivši tržište. Jedan od Darkovih testova završio je kod Nevena i sve ostalo je istorija.

– Ukoliko se odlučte da radite nešto što već postoji reći će vam da izmišljanje tople vode ne vodi nikuda. Ne razmišljaju da i ta voda može da bude bolja – naveo je Neven za N1.

I njihova borba morala je da prođe kroz te negativne filtere.

Krenuli su od baznog London Dry džina, specifičnog i agresivnog sa naglašenom lavandom. Krenula je igra.

– Brušenje, povećavanje destilacije. Od adolescencije do zrelosti. Svaki parametar pojedinačno je unapređivan, i upakovan u balansiran proizvod, koji je vezan za lokalno, iz razloga što su svi sastojci iz Srbije, svih 14 – ponosno konstatuje.

Nakon zahteva tržišta za Pink džinom, ulaze u nova istraživanja pa nastaju i Coffee, Đumbir, De Gorsi a od skoro i Omaya i Alasa u koje nas je Neven i uputio. Da, postoji priča iza priče, koja svakoj priči da novu dimenziju.

Za koncept ova dva džina udružili su se i sa trećim članom, Rašom, pa je tako nastao koncept 3 Tales.

Motivi i snovi

Masovna proizvodnja nije njihov cilj, a početni motiv je bio, kako prenosi sajt N1, ljubav prema nečemu što vole (naklonost prema džinu Monkey 47), šansa da se ode iza zavese, bez planova i kalkulacije, što se ispostavilo kao moguće sa malim proizvodnim pogonom u Surčinu.

Tu nije kraj ambicijama. Igrom slučaja njihova flaša završila je u Holandiji u baru koji je rangiran među najboljim na svetu.

Osmelili su se i da naprave votku, kukuruznu, koja je sedam puta destilovana i isto toliko puta odležala u aktivnom uglju, koji ima sunđerasto tkivo i čisti nečistoće, što dosta pomaže, jer je votka sama po sebi čist etil alkohol. Trud i angažman u stvari njoj određuju krajnju destinaciju, bez špiritusa, sladnu žitnu notu od kukuruza, uz 41% alkohola, što je za 1% jače od ostatka komercijalnih votki.

Tržište ovog pića u Hrvatskoj i Sloveniji je razvijenije i veće, ali ne nužno i bolje, iako je 2019. hrvatski Old Pilots dobio nagradu za najbolji London Dry na svetu. Na promociji džinova u Sarajevu pre nekoliko meseci 2 Tales je uzeo prvu nagradu, kao nagoveštaj sličnih dostignuća.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Naša kleka u britanskom džinu се појављује прво на Biznis i Finansije.