Razlozi za to su indijska zabrana izvoza ove namirnice i pogoršani vremenski uslovi za njenu proizvodnju zbog kojih se očekuje smanjena ponuda pirinča na tržištu. Pred vratima je i El Ninjo, koji će se intenzivirati ove godine posle čak sedam godina pauze, a dodatni razlog za poskupljenje je i povlačenje Rusije iz dogovora o prevozu robe preko Crnog mora.

Međutim, očekuje se da će većina azijskih zemalja uspeti da podnese ovaj šok, iako se na tom kontinentu prehrana mnogih naroda zasniva na pirinču. Primera radi, Kina, najveći konzument te namirnice, uvozi samo jedan odsto pirinča koji troši. I mnoge drugeazijske zemlje imaju svoju proizvodnju ili velike zalihe pirinča, tako da ih to što je Indija ograničila izvoz neće mnogo pogoditi.

To znači da neće biti velikih nestašica ali ipak je pitanje kako će siromašniji građani sastavljati kraj s krajem usled poskupljenja namirnice koju u velikoj meri koriste.

Izvor: CNBC

Foto: Royalpixelz, Pixabay

Чланак Cena pirinča najveća u poslednjih 12 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je najgora situacija u Panamskom kanalu, jednoj od najprometnijih pomorskih ruta na svetu. Tamo je zbog suše kakva do sada nije zabeležena nivo vode toliko nizak da je smanjen broj plovila koji njime mogu da saobraćaju. Takođe je smanjeno i njihovo maksimalno opreterećenje, što znači da se u njih ukrcava manje tovara. Zbog svega navedenog mnoštvo brodova koji čekaju da budu pušteni formirali su gužvu na ulazu u kanal, koja podseća na zakrčenje Sueckog kanala iz 2021. zbog koje je roba ka Evropi kasnila mesecima.

Na sve to, ove godine očekuje se i El Ninjo, fenomen koji utiče na grejanje mora i koji se dešava u razmaku između dve i sedam godina. A desiće se baš ove. Vrhunac El Ninja trebalo bi da se bude u decembru a njegov uticaj da se širi po planeti u narednim mesecima.

Ukoliko se sve ostvari ovako kako Ujedinjene nacije predviđaju, vremenski uslovi će za pomorce, ali i za sve nas, postati još gori, jer bi ovo trebalo da dovede do rasta temperatura i učestalijih vremenskih nepogoda.

Izvor: CNBC

Foto: WorldInMyEyes, Pixabay

Чланак Klimatske promene usporavaju pomorski saobraćaj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Žarke letnje temperature kakve se beleže ovog leta izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena). NASA-ina studija iz 1958. godine pokazala je da je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kada vlažnost ne prelazi 50%, ljudi mogu da borave neograničeno dugo. No, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?

Naša izdržljivost zavisi od više faktora

Uprkos brojnim mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS. U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humidex skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije AccuWeather.

Toplotni udari

Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima. Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: vargazs, Pixabay

Чланак Koliku temperaturu može da podnese ljudsko telo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da se podsetimo, Golfska struja je morska struja u severnom Atlantiku koja utiče na klimu širom sveta. Konkretno, ona našem kontinentu, a posebno njegovom severnom delu, obezbeđuje znatno umereniju odnosno topliju klimu.

Iako je mi iz škole pamtimo kao Golfsku, naučnici je nazivaju Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), i primećuju da je njen intenzitet sada, zbog globalnog zagrevanja, najslabiji u poslednjih 1.600 godina.

Ukoliko se zagađivanje planete nastavi ovim tempom, danska studija procenjuje da će se kolaps Golfske struje desiti između 2025. i 2095. godine. Ali najverovatniji datum gašenja ove struje mogao bi biti 2050. godina.

Katastrofa za Indiju, Južnu Ameriku i Zapadnu Afriku

Gašenje Golfske struje imalo bi dalekosežne posledice po ceo svet, ali neki njegovi delovi bili bi znatno ugroženiji od drugih. Primera radi, njen nestanak bi uticao na smanjenje padavina u delovima sveta u kojima su one krucijalne za ishranu i piće. Ti delovi sveta su Indija, Južna Amerika i Zapadna Afrika u kojima bi mogla biti ugrožena egzistencija miliona ljudi.

Evropa bi, s druge strane, imala više oluja i uglavnom hladnije temperature, dok bi se na istočnoj obali severnoameričkog kontinenta podigao nivo mora. Amazon i Antarktik, koji su već ugroženi, bili bi još u većem riziku kada bi se nestala Golfska struja.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Joshua Earle, Unsplash

Чланак Nova naučna studija pokazuje da bi se Golfska struja mogla ugasiti već 2025. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je najtoplije u Južnoj Evropi koja je leti izuzetno popularna među turistima. U delovima Grčke, Španije i Italije temperature su ovih dana dostizale i do 45 Celzijusa, što ne pogoduje privlačenju novih turista. Osim nesnosnih vrućina, od putovanja u ove zemlje potencijalne posetioce sada obeshrabruju i sve češći požari.

Sve ovo zajedno bi, kažu stručnjaci, moglo da intenzivira već postojeći trend menjanja navika turista, bar onih u pogledu izbora vremena i destinacije njihovih putovanja. Taj trend je vidljiv od prošlog leta, koje je bilo označeno kao najtoplije u istoriji merenja. Međutim, ovo leto pretenduje da obori prošlogodišnje rekorde.

NVO Evropska komisija za putovanja objavila je da će broj putovanja po Evropi koja će biti realizovana između juna i novembra ove godine biti manji za četiri odsto nego prošle. Španija će i dalje biti najpopularnija destinacija, a slediće je Francuska, Italija, Grčka i Hrvatska. Međutim, mediteranske zemlje zajedno će u tom periodu beležiti pad turističkih poseta od čak 10 procenata u odnosu na 2022.

S druge strane, države poput Češke Republike, Bugarske, Irske i Danske imaće veliki rast broja turističkih dolazaka, pre svega zbog umerenijih temperatura ali i zato što su u njima manje gužve.

Osim zbog vremenskih uslova, turisti pomeraju svoja putovanja i zbog rasta njihovih troškova. Zato će ubuduće češće putovati van sezone, poručuje ova neprofitna organizacija.

Izvor: CNBC

Foto: Luke Dean Weymark, Unsplash

Чланак Rekordne temperature u Evropi menjaju navike turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj naučnik je na opasnost pregrevanja planete upozorio javnost juče uoči sastanka poznatih američkih naučnika i istraživača koji su se okupili kako bi razgovarali o veoma vidljivom uticaju klimatskih promena na našu planetu.

Prema Šmitovim rečima, iako toplotni rekordi koje svet obara poslednjih dana deluju šokantno, oni su zapravo bili očekivani. Jer, planeta se zagreva ubrzano već četiri decenije, a, između ostalog, i ovaj jun je bio najtopliji od do sada zabeleženih.

Sa takvim tempom zagrevanja povećavaju se šanse da će jul 2023. biti najtopliji u istoriji. Prema Šmitovoj računici, postoji 50 odsto šanse da se to desi, dok prema manje konzervativnim projekcijama drugih naučnika mogućnost da ovaj jul bude najtopliji do sada zabeležen su porasle za 80 odsto.

Naredna godina trebalo bi da bude još toplija, tako bar kažu naučnici, budući da bi El Ninjo, globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji utiče na rast temperature, trebalo da se intenzivira. Međutim, El Ninjo nije jedini krivac za rast temperatura. Još veći uticaj od njega imaju gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак Ovaj jul mogao bi biti biti najtopliji u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska banka ima fond od 119 milijardi dolara za finansiranje raznih ovakvih projekata u naredne 23 godine. Iz te sume između 2020. i 2022. godine izdvojeno je 37 milijardi za finansiranje 2.554 klimatskih projekata u siromašnim i zemljama u razvoju, od čega se 1.179 projekata bavi ublažavanjem posledica klimatskih promena.

Međutim, istraživači koji su analizirali sve ove projekte otkrili su da većina onih koji se vode kao klimatski nema mnogo veze sa klimom već se često bave administraticijom i državnom upravom, kao npr. projekti za unapređenje fiskalnog menadžmenta u Beninu ili transparentnosti lokalne uprave u Gazi.

S druge strane, neki projekti koji imaju veze sa klimom nisu se pokazali kao uspešni odnosno nisu tačno prikazivali svoje efekte, bar kada je u pitanju smanjenje štetnih emisija. To otežava evaluaciju ovih projekata, ali i odmaže u naporima da se ostvari glavni cilj – smanjivanje emisije ugljen-dioksida za 194 tone godišnje.

Verovatno je zbog svega navedenog, analizirajući projekte Svetske banke, Oksfam došao do zaključka da ova institucija zapravo u ublažavanje klimatskih promena ulaže 40 odsto manje novca nego što misli da ulaže.

Izvor: Kvarc

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Svetska banka pogrešila u računici kod finansiranja klimatskih projekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Njujork Tajms, upravo svedočimo pretvaranju klimatske krize u finansijsku. Naime, ovog meseca je najveći osiguravač u Kaliforniji objavio da će prestati da nudi osiguranje vlasnicima kuća u toj regiji, i to ne samo u zonama požara, već širom navedene savezne države.

U obrazloženju stoji da osiguravajuće kuće na taj način gube velike svote novca i prinuđene su da povećavaju cene svojih usluga ili da ograničavaju isplatu šteta, što ne odgovara njihovim ostalim klijentima.

Da podsetimo, u Kaliforniji se već nekoliko godina dešavaju veoma razarajući požari zbog čega su osiguravajuće kuće počele da dižu ruke od najugroženijih zona, a one koje to još nisu učinile znatno su podigle cene svojih finansijskih usluga.

Nešto slično desilo se prošlog leta u istočnom Kentakiju koji je opustošen katastrofalnim olujama. Tamo se cena osiguranja od poplava učetvorostručila. Na Floridi je takođe postao veliki izazov kupiti osiguranje od olujnih nepogoda jer ga većina krupnih osiguravača više ne nudi, a mali nisu sigurni, odnosno nije siguran ni njihov opstanak a kamoli isplata šteta.

Izvor: Njujork Tajms

Foto: Jay Heike, Unsplash

Чланак Zbog klimatskih promena najveći osiguravač u Kaliforniji više ne osigurava kuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zamoljeni da rangiraju pitanja koja su najhitnija za njihove organizacije, mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih, uključujući inovacije, talente i izazove u lancu snabdevanja. Štaviše, 75% izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20% ih je reklo da su „značajno“ povećali ulaganja.

Izveštaj takođe identifikuje ključne preporuke za organizacije koje će pomoći u zatvaranju jaza između društvenih aspiracija i učinka kako bi se ubrzao napredak ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika.

„U godini kontinuirane neizvesnosti, poremećaja i konkurentskih poslovnih izazova, lideri su klimatske promene svrstali među glavna pitanja“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Put ka održivijoj budućnosti će potrajati, zahtevaće poslovna ulaganja, a pokretaće ga nove i inovativne tehnologije i kreativni pristupi. Obećavajuće je videti lidere kompanija koji održivost stavljaju kao prioritet i povećavaju svoje investicije kako bi prednjačili.”

Optimizam i dalje postoji uprkos povećanoj zabrinutosti zbog klimatskih uticaja

Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njihova organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Izvršni direktori su naveli „nedostatak resursa/troškove resursa“ kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46%), dok je 45% istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“, a 43% je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37%) i mentalno (32%) zdravlje njihovih zaposlenih.

Pored uticaja na njihovo poslovanje, 82% rukovodilaca je reklo da su bili lično pogođeni klimatskim događajima u protekloj godini, pri čemu je ekstremna vrućina bila najčešći problem, a 62% je reklo da su zabrinuti zbog klimatskih promena gotovo sve vreme ili većinu vremena.

Uprkos ovim zabrinutostima, 78% lidera je „donekle” ili „ekstremno” optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84% se slaže/potpuno slaže da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.

„Naše istraživanje nam govori da izvršni direktori veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte“, navodi Gaćeša.

Ispunjavanje povećanih zahteva zainteresovanih strana

Deloitte-ova anketa otkriva da organizacije osećaju veliki pritisak da reaguju na klimatske promene od strane svih svojih grupa zainteresovanih strana (članova odbora i menadžmenta, regulatora i vlade, i potrošača i klijenata). Organizacije takođe osećaju pritisak svojih akcionara i investitora (66%), zaposlenih (64%) i civilnog društva (64%).

Aktivizam zaposlenih posebno podstiče povećanu akciju, pri čemu više od polovine izvršnih direktora kaže da je pritisak zaposlenih na klimatska pitanja doveo njihove organizacije do povećanja mera održivosti u protekloj godini; 24% je reklo da je aktivizam zaposlenih doveo do „značajnog“ povećanja. Regulativa je takođe uticajna: 65% izvršnih direktora je reklo da je promena regulatornog okruženja navela njihove organizacije da povećaju klimatske performanse u prošloj godini.

Mere za postizanje klimatskog efekta se nastavljaju, ali i izazovi

Organizacije preduzimaju akcije: 59% koristi više održivih materijala, 59% povećava energetsku efikasnost, 50% obučava zaposlene o klimatskim promenama, a 49% razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu. Oni takođe pojačavaju napore da se prilagode klimatskim promenama: 43% pravi promene ili premešta objekte kako bi bili otporniji na klimatske promene; 40% kupuje osiguranje od ekstremnih klimatskih rizika; a 36% nudi finansijsku pomoć zaposlenima koji su bili pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima.

Međutim, kao što smo videli prošle godine, manje je verovatno da će kompanije preduzeti radnje koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u svoje kulture i da imaju podršku i uticaj višeg rukovodstva da izvrše značajnu transformaciju. Na primer, 21% izvršnih direktora je navelo da njihove organizacije ne planiraju da povežu kompenzaciju rukovodiocima sa učinkom održivosti životne sredine, a 30% je reklo da ne planira da lobira kod vlade za klimatske inicijative.

Štaviše, kada su upitani koliko su određene grupe ozbiljne u pogledu rešavanja klimatskih promena, samo 29% izvršnih direktora je reklo da veruje da je privatni sektor „veoma” ozbiljan. Skoro četvrtina izvršnih direktora navela je da je teškoća u merenju uticaja njihovih organizacija na životnu sredinu glavna prepreka povećanju aktivnosti, a skoro jedna petina je kao prepreke navela troškove i fokus na kratkoročna pitanja.

Preporuke za ubrzanje zelene tranzicije

Deloitte-ovo istraživanje pokazuje da izvršni direktori zaista veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte. Dakle, kako oni mogu pomoći da se zatvori jaz između želje i učinka, probije barijera za veće akcije i počnnu da balansiraju kratkoročne troškove klimatskih inicijativa sa dugoročnim koristima?

Izveštaj nudi nekoliko preporuka koje će pomoći izvršnim direktorima da počnu, uključujući ugrađivanje klimatskih ciljeva u opštu strategiju i svrhu njihovog poslovanja, izgradnju poverenja preduzimanjem kredibilnih klimatskih akcija, osnaživanje odbora, podsticanje akcije zainteresovanih strana, ulaganje u današnje (i buduće) tehnologije i saradnju u cilju pokretanja promena na nivou sistema.

Чланак Većina organizacija povećala ulaganja u održivost tokom prošle godine usred globalne neizvesnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje objavljeno u žurnalu “Nature Climate Change” pokazuje da bi u tom periodu ovo ostrvo moglo da izgubi 3,3 odsto svog leda. Grenland inače zauzima površinu od 2.166.086 km², od čega je 1.755.637 km² (81%) prekriveno ledom.

Naučnici su upozorili da je ovo topljenje neizbežno čak i u slučaju da svi na svetu odjednom prestanu da emituju štetne gasove koji su uzrok zagađenja, a samim tim i klimatskih promena. Do tih saznanja došli su pomoću satelitskih merenja debljine leda i ledenih kapa na ovom podneblju sprovedenih između 2000. i 2019. godine.

Izvor: CNBC

Foto: Taken, Pixabay

Чланак Do kraja veka topljenje grendlandskog leda podići će nivo mora za 25 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.