Knjigovodstvo možda nije toliko popularno u široj javnosti kao neke druge profesije, ali ono može biti i te kako zavodljivo kada ovo zanimanje bolje upoznate, tvrdi Zvezdana Pisarević, sertifikovani računovođa iz Kragujevca sa višedecenijskim iskustvom. Prema njenom mišljenju, ljude od ovog posla odbija pre svega to što ga ne razumeju, „iako je knjigovodstvo savršeno logično, samo je potrebno imati nekoga ko ume da vam objasni tu savršenu logiku”.

Naša sagovornica je započela svoju karijeru pre više od tri decenije, kada je 1992. godine potpisala svoj prvi završni račun kao šef računovodstva. Već kao mlad knjigovođa zaljubila se u računovodstvo i shvatila da je to njen životni poziv, ali i da ljubav nije dovoljna da biste postali stručnjak u svojoj profesiji.

Život u računovodstvu

No, u vreme kada je ona profesionalno stasavala, nije bilo lako doći do znanja. „Tada nisu postojali kursevi za računovođe kao danas. Ko je imao interesovanja i sreće mogao je da uči jedino od šefa računovodstva u firmi ili od nekoga drugog ko je hteo da mu bude mentor. Zato sam morala stalno da ‘vučem za rukav’ starije kolege, to je bila moja jedina teoretska i praktična nastava“, priča Pisarević za B&F.

Iz tog razloga je tokom naredne tri decenije, pored rada u struci nastojala da prenese svoje znanje i iskustvo drugima. Ušla je u preduzetništvo 2002. godine, kada je pokrenula sopstvenu agenciju za računovodstvo „Proxima“, a godinu dana kasnije je načinila pionirski korak – sa kolegom je otvorila prvu privatnu školu knjigovodstva u Srbiji „Enterkont“.

„Učenje o knjigovodstvu može da bude zbunjujuće“, napominje Pisarević, „posebno ljudima koji nemaju predznanje. Zato sam se kao predavač uvek trudila da budem jasna i da svojim učenicima gradivo približim kroz primere iz života. Umesto da odmah počnem da im pričam o bilansnoj ravnoteži i knjiženju promena u aktivi i pasivi, što predavači često rade, našla bih neki primer iz prakse i na njemu im objašnjavala prvo zašto je važan njihov budući posao, a potom i šta je njihov posao“.

Knjigovodstvo u životu

Život takođe ima svoje računovodstvo, ali u ovom slučaju, ma koliko bili dobar knjigovođa, dugoročne ishode nije lako predvideti. Tako se Pisarević našla u situaciji da 2016. dobije ponudu za posao HR administratora u jednoj multinacionalnoj kompaniji, a pošto nije želela da se odrekne svoje knjigovodstvene agencije, radila je uporedo dva posla.

Rad u velikoj kompaniji pružio joj je priliku da stekne nova i raznovrsnija znanja. U svojoj agenciji je bila samoj sebi gazda, ali to, kako ističe, „najčešće znači da ćete raditi mnogo više nego što biste radili za poslodavca. Dobra stvar kada imate svoju agenciju je što ne zavisite samo od jednog klijenta i što klijente možete da birate. Loša je što se često klijenti ponašaju kao da su vam direktori, pa onda dobijate prigovore sa više strana“.

Ma koliko da je bilo zanimljivo, bilo je i naporno, pa je Pisarević odlučila da se posveti samo poslu u multinacionalnoj kompaniji i zatvori svoju agenciju. To je, kaže, bila racionalna odluka sve dok iznenada nije „banula“ korona a sa njom i „racionalizacija troškova“, što na nekorporativnom srpskom jeziku obično znači – otpuštanja. Tako je Zvezdana Pisarević za kratko vreme od dva posla koja je obavljala, ostala bez ijednog.

„Zamislite koliko je radoholiku poput mene bilo teško da sedi kod kuće“, priča sagovornica B&F-a, koja je naprasno stečeno slobodno vreme vrlo brzo pretvorila u rad od kuće. Počela je da objavljuje edukativne sadržaje o računovodstvu na Jutjub kanalu, a pošto u to vreme nije bilo mnogo kurseva iz knjigovodstva na internetu, njeni snimci su postali toliko popularni da su joj gledaoci pisali i kada je ponovo našla posao u struci. Zato je ovog puta ona dala otkaz i konačno spojila ono što najviše voli – preduzetništvo i edukaciju.

Otvorila je onlajn obrazovni centar „Ja volim knjigovodstvo“, u kojem obučava buduće knjigovođe i HR administratore. Ove profesije imaju dodirnih tačaka, ali i svoje specifičnosti, pa se pristup predavanjima zasniva na različitom sagledavanju iste tematike. No, bez obzira na razlike, Pisarević naglašava da je jako važno naučiti polaznike da razumeju zakonska rešenja koja treba da primenjuju i zašto ih je zakonodavac doneo, ali i da se upoznaju sa brojnim primerima iz prakse, od kojih neki mogu biti vrlo netipični. Jedna od takvih situacija, koju sagovornica B&F-a navodi i na svom sajtu je slučaj zaposlenog, „koji je sam sebi napravio odsustvo u trajanju od pet dana, tako što je spojio neka odsustva. I sve je bilo po zakonu, osim što se to njegovom šefu nije dopalo“.

Virtuelni muzej

Pisarević je ljubav prema svom poslu pretočila u još jedan zanimljiv poduhvat. Njen obrazovni centar ima „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva, čiji posetioci mogu da se upoznaju sa istorijom ove profesije i kako se ona menjala uporedo sa promenama u društvu.

Tako, na primer, „digitalne generacije“ mogu da vide kako su knjigovođe uspešno radile i u vreme kada su od uređaja imale na raspolaganju samo računsku mašinu sa trakom. Sve su knjižile ručno preko indiga, a kartice su odlagale u posebnu drvenu kutiju i na kraju poslovne godine ih koričile u glavnu knjigu. Muzej je prepun zanimljivih informacija iz različitih oblasti knjigovodstva, sa fotografijama završnih računa, kartoteka, faktura, paragon blokova, starih kasa…

Autorka ovog neobičnog muzeja planira da u svoju postavku uključi i 1993. godinu, koja je zbog hiperinflacije bila jedna od najsloženijih za knjigovođe. Na virtuelnim muzejskim policama biće još novih sadržaja, kao što je objašnjenje komplikovanog poreskog sistema iz vremena pre uvođenja PDV-a. Sistem je imao osam poreskih stopa, a svaka stopa po nekoliko poreskih tarifa. Napraviti ovakvu zbirku nije lako, pa Pisarević traži pomoć od svih koji imaju relevantne informacije o Zakonu o porezu na promet koji je važio do 1994. godine, da joj taj materijal pošalju.

Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu

Poredeći svoju profesiju u „analogno“ i „digitalno“ doba, sagovornica B&F-a kaže da svako vreme ima svoje prednosti i ograničenja. Danas, zahvaljujući specijalizovanim računarskim programima, knjigovođe štede mnogo vremena i zato mogu da rade za više klijenata. Ali preterano oslanjanje na sve „pametnije“ i brže mašine može biti i zamka. Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu ako on ne razume „šta taj program radi u pozadini“, odnosno nema potrebno znanje.

Takođe, zahvaljujući internetu sada je mnogo lakše doći do stručnih informacija, ali i za to je potrebno znanje kako prepoznati relevantne izvore među mnoštvom tekstova koji se predstavljaju kao stručni, a ponekad sadrže ozbiljne greške, opominje Pisarević.

Bez obzira na promene koje su knjigovodstvu donele nove tehnologije, postoji nešto što se ne menja i oko čega bi se razumeli profesionalci iz svih generacija, uverena je naša sagovornica. „To su ključne osobine koje čine dobrog knjigovođu, on mora da bude precizan, tačan i posvećen zadatku da eventualne greške – koje su neizbežne u svakoj profesiji – svede na najmanju moguću meru“, poručuje budućim knjigovođama Zvezdana Pisarević.

Marija Dukić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Zvezdana Pisarević, knjigovođa, predavač i osnivač Muzeja knjigovodstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Besprekorna saradnja i pristupačnost između racunovođe i klijenta

Bilo da se računovodstvo vodi interno ili se angažuje agencija, jedna od najvažnijih prednosti računovodstva u oblaku je mogućnost bešumne saradnje sa klijentima i kolegama. Premeštanjem računovodstvenih procesa u oblak, konačno možemo da se oprostimo od muke slanja dokumenata e-poštom, zastarelih podataka ili dostavljanja fizičkih kopija. Uz pristup podacima u realnom vremenu, zajedno sa kolegama, možemo u hodu da uređujemo finansijske izveštaje, izveštaje i poreske prijave i na taj način poboljšavamo efikasnost rada. Racunovodstvo u oblaku, korišcenjem bilo kog uređaja sa internet vezom, omogućava pristup podacima bilo kada i bilo gde, pružajuci veću fleksibilnost i omogućavajuci rad na daljinu.

Poboljšana bezbednost podataka i oporavak od katastrofe

Sigurnost je najvažnija briga računovodstva, jer upravo racunovođe rukuju ogromnim količinama poverljivih informacija. Računovodstvo u oblaku pruža pouzdane mere za zaštitu osetljivih finansijskih informacija. Rešenja u oblaku koriste napredne tehnike šifrovanja, rezervne kopije podataka i stroge kontrole pristupa, obezbeđujući da podaci ostanu bezbedni i zaštićeni od neovlašcenog pristupa. Računovodstvene platforme u oblaku imaju snažne protokole za pravljenje rezervnih kopija podataka i oporavak od katastrofe, smanjujući rizik od gubitka podataka i zastoja u slučaju kvara hardvera ili prirodne katastrofe.

Uvid u podatke u realnom vremenu i izveštavanje

Pravovremen i tačan uvid u finansijske podatke ključan je za donošenje adekvatnih poslovnih odluka. Računovodstvo u oblaku omogućava računovođama podatke u realnom vremenu, omogućavajući im da kreiraju različite izveštaje, analiziraju trendove i pruže svojim klijentima vredan uvid u tekuće i istorijske operacije. Sa ažuriranim finansijskim informacijama koje su odmah dostupne, možemo klijentima pružiti proaktivne savete i identifikovati potencijalna odstupanja koja bi mogla eskalirati u velike probleme. Ovaj nivo agilnosti i odzivnosti može značajno poboljšati ulogu racunovođe kao savetnika od poverenja.

Automatizacija i ušteda vremena

Računovodstveni softver u oblaku automatizuje zadatke koji se ponavljaju, omogućavajući računovođama da se fokusiraju na aktivnosti sa dodatom vrednošću. Rutinski zadaci kao što su unos podataka, usaglašavanje banke i obrada faktura mogu se automatizovati relativno brzo, omogućavajući da se potroši više vremena na strateške zadatke. Uz automatizaciju, možemo da pojednostavimo tokove posla, smanjimo greške u ručnom unosu podataka i povećamo produktivnost. Eliminacijom dugotrajnih procesa, imamo priliku da proširimo bazu klijenata, preuzmemo izazovnije projekte i pružimo usluge visokog kvaliteta.

Skalabilnost i isplativost

Tradicionalni računovodstveni softver često zahteva skupe nadogradnje i održavanje. Sve nadogradnje su uključene u softverski paket za računovodstvo u oblaku. Broj korisnika ili količina zakupljenog skladišnog prostora u softveru može se lako prilagoditi kako se opterećenje računovodstvene službe povećava ili smanjuje, plaćajući samo ono što je potrebno. Bez početnih troškova hardvera ili softvera, računovodstvo u oblaku pruža pristupačno rešenje za računovođe svih veličina, eliminišući potrebu za internom IT infrastrukturom. Prelaskom na cloud, ušteđena finansijska sredstva mogu se usmeriti na strateške inicijative, profesionalni razvoj ili proširenje spektra usluga. Prelazak na računovodstvo u oblaku predstavlja važan korak za kompanije da transformišu svoje procese i prilagode se zahtevima novog digitalnog doba. Uz besprekornu saradnju, poboljšanu bezbednost podataka, uvid u realnom vremenu, automatizaciju i ekonomičnost, računovodstvo u oblaku nudi prednosti bez premca u odnosu na tradicionalna tehnološka rešenja.

Za više informacija o PANTHEON softveru i računovodstvu u cloud-u pozovite Datalab na 0114048604 ili pišite na info@datalab.rs

Чланак 5 ključnih prednosti računovodstva u oblaku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.