Nedeljama širom Evrope, ali i u nekim zemljama izvan starog kontinenta situacija je slična – umesto obaveštenja „vežite pojas, polećemo“, mnogi avio-putnici često čuju „let je otkazan“.

Koliko je složena situacija govori podatak da holandski „KLM“ otkazuje i do 20 letova dnevno. Britanski „Britiš ervejz“ primoran je da otkaže čak 10.000 letova do oktobra.

Stvaraju se redovi ispred šaltera za čekiranje… prtljag se gomila… jednom rečju – kolaps. Slične posledice trpi i teretni avio-saobraćaj.

Glavni krivac je korona – za godinu i po otpušteno je mnogo ljudi, kaže Petar Vojinović sa portala „Tango Six“.

„Velika većina tih poslova nedostaje i ono što je najbitnije, zbog njihovih regulatorno-strukovnih zahteva oni ne mogu da budu uvedeni na posao, odnosno, sertifikovani. Mogu da se obuče, ali ne i da se sertifikuju kraće od tri do šest meseci, što je opet, veoma dugo za neposredne potrebe ove sezone“, objašnjava Vojinović.

Za avio-prevoz putnika nisu ključni samo piloti i stjuardese. Tu su i oni zaposleni na pretovaru tereta, šalterski radnici, obezbeđenje, a dobar deo njih je posle otkaza pronašao druge poslove.

Vazduhoplovni inženjer i stručnjak za aerodrome Zoran Ilić objašnjava – situaciju komplikuje i energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini. Poskupelo je gorivo, pa samim tim i celokupni troškovi.

„Smanjene su plate osoblju, mnogo je manje osoblja i strahovito je mnogo nezadovoljstva u aktuelnim okolnostima. Pa onda, i osoblje koje radi bezbednost štrajkuje i ovi koji rade prihvat štrajkuju – svi traže bolje uslove. Više kolega da im olakšaju posao i naravno bolja primanja nego što su aktuelna“, rekao je Ilić.

I na beogradskom aerodromu povremeno dolazi do problema sa prtljagom. Prema rečima avio-stručnjaka Petra Vojinovića, to je zbog kašnjenja na većim čvorištima, kao što su Frankfurt, London i Amsterdam.

„Definitivno će zbog veličine svih tih naših operatera ‘Er Srbije’, koja nije imala veliki broj otkazanih letova, nije otkazala nijedan ‘čarter’, imala je samo pomeranja, nećemo toliko osetiti, kao što je to slučaj u Evropi“, kaže Vojinović.

On ne očekuje rast cena avio-karata u značajnoj meri. Ako ih i bude, biće do 30 evra po karti. Procenjuje da će ovakva situacija globalno da potraje bar do kraja letnje sezone.

Napominje, udruženja aerodroma i avio-kompanija stabilizaciju predviđaju 2023, dok nekadašnji savetnik ministra sapobraćaja Zoran Ilić upozorava – posle velikih kriza, nekada su potrebne godine za normalizaciju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Stabilizacija u avio-saobraćaju u Evropi tek sledeće godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takav rast cene zatekao je i samog Maska koji ga je komentarisao jednom rečju: „Wow“.

Problem sa tako visokom valuacijom Tesle je u tome što je kompanija pre nešto manje od godinu dana bila blizu bankrota, ali je nakon toga uspela da poveća proizvodnju, prodaju i da stigne do profita, iako niti blizu tolikoga da bi pravdao ekstremni rast cene. Ipak, Tesla je postala 50 odsto vrednija kompanija nego što je to najveći svetski proizvođač automobila Tojota.

Ilustracije radi od početka godine kompanija Tesla dobila je na svojoj tržišnoj vrednosti 27,5 kompanije Renault. Dobila je 5,6 puta vrednosti ogromnog General Motorsa, piše Novac.hr.

Problem je u tome da značajni deo ludog rasta cene dionica Tesle generišu mali investitori. Trenutno deonicu Tesle drži oko 480 hiljada malih investitora koji su je kupili preko trgovinske platforme Roobinhood.

Ne sluti na dobro

Veliki broj značajnih tržišnih igrača anticipira da je cena deonice Tesle neodrživa. Tzv. short pozicije prema deonici Tesle dostigle su rekordnih 21,47 milijardu dolara početkom nedelje, što znači da se veliki broj investitora kladi na kolaps cene deonice Tesle.

Nakon rasta cene dionice Tesle, Ilon Mask se prema bogatstvu pozicionirao tačno između Lerija Pejdža i Sergeja Brina, osnivača Googlea, kompanije koja ima neuporedivo više prihode nego Tesla. A dve je pozicije iznad legendarnog Vorena Bafeta.

Tesla je strelovito narasla do 14. pozicije američkih kompanija sa najvećom kapitalizacijom. Pretekao je čak ogromni Home Depot i Intel, kompanije koje se po profitima i prihodima uopšte ne mogu porediti s Teslom.

Izvor: Novac.hr/Bizlife

Чланак Što više skače cena akcije Tesle, investitori više sumnjaju u njen kolaps се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji, trenutno su najugoroženija radna mesta u turizmu i ugostiteljstvu, potom u trgovini koja se ne dnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta, pokazuje istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud. Čak trećina ispitanika je zbog pritiska poslodavaca morala da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Prema retultatima istraživanja koje je Infostud sproveo tokom prve nedelje aprila ove godine među 4.329 radno sposobnih građana i 580 preduzeća, 12% radnika je zbog posledica pandemije ostalo bez posla. Najveći broj (46%) navodi kao razlog to što se firma privremeno zatvorila, kod 37% je došlo do smanjenja obima posla, 15% je ostalo bez posla usled rezanja troškova u firmi, a 3% preduzeća se trajno zatvorilo.

Koliko se poštuju preporuke za sprečavanje zaraze

Od onih koji su i dalje u radnom odnosu, njih 70% svoj posao obavlja nesmetano, ali 30% je izjavilo da su pod pritiskom poslodavca morali da uzmu godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Tek nešto više od trećine anketirani (36%) je potvrdilo da su poslodavci uvažili preporuku Vlade Srbije da svi koji mogu rade od kuće. S druge strane, skoro 60% ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji za radnike koji dolaze na posao strogo primenjuju mere zaštite radi sprečavanja zaraze.
Od ukupnog broja ispitanih, 5% je izjavilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere zaštite od koronavirusa.

Svaki treći radnik strahuje od kolapsa društvenog sistema

I pored toga što većina anketiranih nesmetano obavlja svoj posao, izražena je zabrinutost od gubitka posla. Rezultati pokazuju da 40% anketiranih strahuje da će dobiti otkaz, 26% je potvrdilo da im je smanjena zarada, a 38% očekuje da će im plate biti umanjene u narednom periodu.
Uprkos tome što je pandemija korona virusa u dobroj meri uticala na tržište rada, ispitanici najviše strahuju da će se oni ili neko njima blizak zaraziti virusom (38%), dok svaki treći ispitanik strahuje od kolapsa celog društvenog sistema. Sa borbom za egzistenciju se susreće 14% ispitanika, dok 11% njih doživljava izolaciju kao najveći problem.

Svega 5% preduzeća na dobitku

Ni kod poslodavaca situacija nije bolja. Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus izrazito negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), 36% da je uticaj negativan ali za sada podnošljiv, dok svega 5% ispitanih kompanija ističe da im je pandemija donela dodatnu zaradu.
Anketirani poslodavci očekuju da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, farmacija, telekomunnikacije i proizvodnja. Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje budžete najvećih firmi, koje zapošljavaju više od 500 radnika, dok će najviše uticati na male firme koje imaju do 10 zaposlenih.

Čak 80% kompanija planira rezanje troškova

Premda najveći procenat poslodavaca smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog poslovanja (57%), čak 19% njih ocenjuje da bi sadašnja situacija mogla negativno da utiče na dugoročnu održivost firme. Usled toga, čak 80% kompanija je počelo ili će uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih.
Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu i kol centrima, gde je ujedno došlo i do najvećeg broja otpuštanja. S druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju je vidljiv kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije.
Većina anketiranih poslodavaca je saglasna da su mere koje je predložila Vlada Srbije za pomoć privredi bile neophodne. Među njima, čak 82% njih je istaklo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.

Najtraženija zanimanja u Beogradu

Kada je reč o situaciji u Beogradu, koji od početka vanrednog stanja predstavlja najveće žatrište epidemije, poslodavci su tokom marta tražili više od 1.800 radnika različitih zanimanja. U istom periodu zaposlena je 4.181 osoba, pokazuju podaci beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekivano, najtraženiji su lekari, medicinski tehničari i sestre. Veliko interesovanje na beogradskom tržištu rada vlada i za građevinskim inženjerima, građevinskim i ekonomskim tehničarima, prodavcima, elektroinstalaterima… Traže se i magacioneri, portiri, kućni negovatelji i poslužioci farmaceutskih uređaja.
Prema evidenciji NSZ, zaključno sa martom, u Beogradu je nezaposleno 66.565 ljudi, od kojih više od 61% čine žene.

Чланак Najtraženija i najugroženija zanimanja tokom vanrednog stanja се појављује прво на Biznis i Finansije.