U prošlosti jedna od najopasnijih zemalja sveta, poslednjih godina doživljava „bum“. Zbog prijatnih temperatura, niskih cena, fascinantne prirode i uzbudljivog noćnog života u nju dolaze da žive brojni zapadnjaci.

Pablo Eskobar, narkokarteli, gerilske grupe… Mnogima su i dalje to glavne asocijacije na Kolumbiju, južnoameričku državu koja je u prošlosti bila među najopasnijim na svetu. Daleko od toga da je danas bezbedna, pogotovo ne u poređenju sa evropskim zemljama, ali situacija je neuporedivo bolja nego pre nekoliko deenija, kada su masovna ubistva i otmice bile kao „dobar dan“.

Kolumbija je sada raj za digitalne nomade, a razloga je mnogo: osim drastičnog pada stope kriminala, putnike iz celog sveta privlače i niske cene i prijatna klima. Tu su i predivna priroda, odlična hrana i živahni gradovi, piše portal Slobodna Dalmacija.

Glavni grad je Bogota, koja ima oko sedam miliona stanovnika. Najbolje je odsesti u hipsterskoj četvrti Zona Rosa ili Zona T, poznatoj po brojnim klubovima, restoranima, barovima i radnjama. Iako tamo živi viša klasa, cena noćenja s doručkom u hotelima sa tri zvezdice, kao što je Saint Simon, manje je od 30 dolara.

Najljepši pogled na Bogotu pruža se sa brda Monserate, omiljene vikend destinacije stanovnika grada. Nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine, a na vrhu su crkva i svetilište. Bogota je okružena planinama, ulice su brdovite, a središte grada krasi katedrala sagrađena 1823, na temeljima one iz 16. veka.

Veselo i opasno

Deo istorijskog jezgra je i La Kandelaria, najlepši deo kolumbijske metropole. Poznata je po šarenim kućicama u kolonijalnom stilu, brojnim muzejima i predivnim muralima i barovima. Danju je tamo vrlo živo i veselo, ali uveče postaje opasno pa je tada najbolje uzeti taksi ili Uber.

Nedaleko od Bogote je takozvana katedrala od soli do koje se, ukoliko nije gužva, automobilom može stići za manje od jednog sata. Sagrađena je sredinom 90-ih godina prošlog veka i to 200 metara ispod zemlje. Može primiti do 8.000 ljudi, a posetioce sve vreme prate fascinantni svetlosni i zvučni efekti, što katedrali daje dodatnu mističnost i lepotu.

Svakako treba posetiti i obližnji grad Zipakuiru koju krasi divna kolonijalna arhitektura, a mnogi je posećuju i zato što se u njoj školovao nobelovac Gabriel Garsia Markez, poznat po romanima „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“.

U Medelin mnogi dolaze da se zabave, ali i da konzmiraju opojna sredstva. U Kolumbiji je, naime, dozvoljeno posedovati do 20 grama marihuane, a zanimljivo je da se bez ikakvih posledica može imati i gram kokaina. Cena mu je 12 dolara, što je u proseku osam puta manje nego u Evropi i SAD.

U Medelinu treba videti komunu 13. Nekad je to bila jedna od mnogih sirotinjskih četvrti opasnih po život, a u novije vreme se transformisala u mesto za zabavu, uličnu umetnost i svakojake druge oblike kreativnosti pa je bez straha mogu obići i turisti.

Za posetu je najbolje angažovati lokalnu turističku agenciju, a cena izleta koji uključuje dvočasovnu vožnju mini kombijem od Medelina, doručak, ručak i vodiča, samo je petnaestak dolara. Atrakcija tog mesta je 220 metara visoka stena El Penol do čijeg vrha vodi više od 700 stepenica. Isplati se jer pogled na golemo tirkizno akumulacijsko jezero ostavlja bez daha.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Bing

Чланак Zašto je Kolumbija postala raj za digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da je ona tada zasađena na čak 204.000 hektara, što ovoj zemlji potvrđuje neslavnu titulu najvećeg svetskog proizvođača kokaina. Ovo je najveći zabeležen broj zasada koke od 2001. godine, otkada UN sprovode ova merenja.

Kokain koji se od nje proizvodi najčešće ne završava na tom kontinentu, već se izvozi u u Evropu i SAD, gde ima najviše konzumenata ove droge.

Inače, već godinama se ova latinoamerička država trudi da suzbije uzgoj koke najavljujući podsticaje poljoprivrednicima koji se preorijentišu na uzgoj drugih poljoprivrednih kultura, međutim izgleda da njeni napori nisu urodili plodom. Takođe, 2015. godine je pokrenuta akcija zaprašivanja iz vazduha kako bi se uništila polja koke, međutim ona je morala biti obustavljena pošto se ispostavilo da je herbicid koji je tada korišćen kancerogen i da zagađuje zemljište. Od tada raste broj zasada, da bi prošle godine oborio sve zvanične rekorde.

Inače, uzgoj koke u Kolumbiji ozbiljno preti da ugrozi biodiverzitet jer doprinosi ubrzanoj deforestaciji. Gotovo polovina plantaža koke nalazi se u specijalnim zonama očuvane prirode, uključujući i prirodne rezervate.

Foto: LoggaWiggler, Pixabay

Чланак Prošle godine u Kolumbiji zasađeno najviše koke otkad postoje merenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se pitate otkud uopšte nilski konji u Kolumbiji, i to “kokainski”, objašnjenje je jednostavno ali i vrlo neobično – poznati “kralj kokaina” je osamdesetih godina prošlog veka uvezao jednog mužjaka i tri ženke ove egzotične vrste kako bi obogatio svoj zoološki vrt. Posle njegove smrti država je preuzela Eskobarovo imanje ali pošto nije bilo jednostavno transportovati ove životinje, one su puštene na slobodu, mada neki tvrde i da su pobegle.

Vremenom su naselile priobalje okolne reke i počele da se razmnožavaju. U toj delatnosti su se pokazale kao veoma efikasne, pa bi njihov broj u naredne tri godine mogao da poraste na 1.500.

Međutim, rast njihovog broja prati i – pustošenje okolne zemlje. Naime, izmet i urin nislkih konja je, prema navodima ekologa, toksičan i predstavlja opasnost za druge životinje, a oni sami mogu biti opasni i po ljude, budući da su veoma agresivni u odbrani svoje teritorije.

Zato su autori studije o “kokainskim nilskim konjima”, koja je objavljena u stručnom časopisu Biological Conservation, preporučili njihovo “uklanjanje”, međutim drugi naučnici se zalažu za neke humanije metode poput kastracije.

Foto: dapple1, Pixabay

Чланак „Kokainski nilski konji“ predstavljaju opasnost za Kolumbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.