Konji su bili među glavnim protagonistima u osvajanju Amerike, a prema podacima „American Horse Council“ sada konjička industrija u SAD zapošljava 1,74 miliona ljudi. U Sjedinjenim Državama ima oko 9,2 miliona konja i dva miliona vlasnika konja, dok je preko 80 miliona hektara zemlje rezervisano za aktivnosti vezane za konje. Svake godine, u trkama se takmiči približno 870.000 konja, a prosečan godišnji prihod uzgajivača konja kreće se od 60.000 do 80.000 dolara.

Kako navodi „The British Equestrian Trade Association’s National“, ova industrija u Velikoj Britaniji vredi oko 4,7 milijardi funti i direktno i indirektno zapošljava 2,7 miliona ljudi. Približno 374.000 domaćinstava poseduje konje, dok u trkama učestvuje oko 847.000 konja. Konjička industrija u Francuskoj, prema podacima koje iznosi „Spoga horse“, obezbeđuje oko 180.000 radnih mesta, od kojih su 57.000 stalno zaposleni, a godišnji promet ove industrije se procenjuje na 14 milijardi evra.

Kao što pokazuju navedeni primeri, u zemljama gde je konjička industrija razvijena, ona značajno doprinosi nacionalnim ekonomijama. Njen uticaj je višestruk, jer povezuje veliki broj različitih poslova, često malih, i kombinuje seoske aktivnosti sa mnoštvom gradskih usluga. Mada je struktura ove industrije, koja spada i u poljoprivredne i u sportske aktivnosti prilično složena, može se podeliti na dva glavna dela: na osnovne delatnosti koje obuhvataju uzgoj i upotrebu konja, i na pružanje usluga i dobara za realizaciju osnovnih delatnosti.

Jedinstveni „rekvizit“ u sportu

Uzgojem konja u Srbiji se bavi svega 0,2% poljoprivrednih domaćinstava, a konjički sport čine tek mali deo ukupnih sportskih aktivnosti, ali i pored toga konjička industrija nije zanemariva grana privrede. Populacija konja u našoj zemlji se kreće od 15.000 do 20.000, a približno 12.000 ljudi jaše konje. Ova delatnost zapošljava oko 20.000 radnika, još 80.000 ljudi učestvuje u aktivnostima vezanim za konje, dok se godišnji promet ove privredne grane procenjuje na preko 80 miliona evra, navode Milan Đorđević iz udruženja „FEI Dressage Judge and Steward“ i Kosana Vićentijević, profesorka na Akademiji strukovnih studija u Valjevu u analizi o perspektivama konjičke industrije u Srbiji.

Prvo konjičko društvo u našoj zemlji osnovano je 1885. godine u Beogradu. Pri državnoj ergeli Ljubičevo 1894. godine je započela sa radom „Škola za konjarstvo“, koja je nekoliko godina kasnije promenila ime u „Škola lakih jahača“, orijentišući se na školovanje kadrova za jahačke trke. Prve trke održane su u srpskoj prestonici 1909. godine, dok je Hipodrom kod Careve ćuprije sagrađen 1914. godine i predstavlja najstariji sportski objekat u Srbiji. Posle Drugog svetskog rata, 1947. godine osnovan je Konjički savez Srbije koji je bio orjentisan na ravne galopske i kasačke trke konja, a od 2002. godine radi Savez za konjički sport Srbije za olimpijske i FEI discipline.

Konjička industrija je vremenom izgubila na značaju kod nas, pa su konji i jahanje trenutno malo zastupljeni, što pokazuje i podatak da je registrovano svega nekoliko stotina jahača koji profesionalno učestvuju u trkama. U našoj zemlji ne postoji kompletan registar sa preciznom evidencijom o tome koliki je tačan broj konja u priplodu, a koliko ih je aktivno u trkama. Prema dostupnim informacijama Udruženja za kasački sport, u trkama učestvuje oko hiljadu konja, a broj registrovanih ždrebadi iznosi između 300 i 350 godišnje.

To je prilično veliki broj u odnosu na razvijenost konjičke trkačke industrije kod nas, konstatuju autori studije, koji su za potrebe istraživanja došli do drugačijih podataka. Prema njihovim nalazima, u Srbiji ima manje od 500 sportskih konja koji su registrovani za takmičenja u priznatim međunarodnim disciplinama, dok je broj ždrebadi nemoguće utvrditi jer ne postoji matična knjiga na nacionalnom nivou.

Konjička industrija je važna za ekonomski razvoj jer je povezana sa velikim brojem različitih privrednih grana. Konj je jedinstven „rekvizit“ u sportu, koji ima svog „proizvođača“, odnosno odgajivača, i svoje „servisere“ – trenera i jahača. Ostali učesnici u konjičkoj industriji su: hranitelji, štalari, potkivači, veterinari, proizvođači hrane, suplemenata, opreme za jahače i konje. Sa ovom delatnošću su povezani i proizvođači objekata za život konja i terena za treniranje, ograda, pašnjaka, transportnih sredstava za konje, alata i potkovica, medicinske opreme i lekova namenjenih konjima.

Mnoštvo prilika za preduzetništvo

Stoga je konjička industrija „široko polje“ za razvoj preduzetničkih ideja. One mogu obuhvatati proizvodnju i prodaju opreme za jahanje, hrane, prostirke za konje od slame i piljevine, ograda, prepona, kočija, transportnih prikolica. Poslovi uključuju i proizvodnju kombija i kamiona, montažnih i stalnih boksova za konje, te štalske opreme u vidu metli, lopata, kolica i pojilica. Ovoj industriji su potrebni i proizvođači tekstilne robe, pokrivača, podsedlica, podmetača i bandži, kao i medicinskog materijala, opreme i lekova, fotografija i video snimaka.

Osnovni troškovi držanja konja su skoro identični, bez obzira da li se odgaja konj od lošijih ili najkvalitetnijih grla, ali kasnija vrednost, kao i dugovečnost konja nisu isti. Stoga, posebnu pažnju treba pokloniti pravilnoj selekciji, kako bi se izbegla loša ulaganja u konje, ističe se i istraživanju.

Autori navode da su glavni problemi koji opterećuju konjički sport kod nas slaba organizacija u samoj industriji, kao i nedostatak prostornih i tehničkih uslova za trening. Sportski objekti i hipodromi u Srbiji, najvećim delom su u rđavom stanju i zapušteni. To umanjuje mogućnost za bezbedno bavljenje konjičkim sportom i trkama, ograničava mogućnosti za razvoj vrhunskog sporta, a istovremeno destimuliše građane da se uključe u programe jahanja.

Neki od infrastrukturnih objekata su hipodromi u Beogradu, Požarevcu, Šapcu, Subotici, Leskovcu, a postoje i manji konjički centri i klubovi. Međutim, nepotpune baze podataka o broju objekata, sportskih terena i staza u Srbiji, kao i o njihovoj vlasničkoj strukturi i kategorizaciji dovode do stihijskih i neplanskih rekonstrukcija postojećih i izgradnje novih objekata.

Takođe, postojeći sportski objekti su uglavnom nepristupačni sportistima sa invaliditetom zbog arhitektonskih barijera. U Srbiji nema specijalizovanih, ili barem prilagođenih sportskih objekata i centara, niti potrebne sportske opreme i rekvizita za trening i pripreme sportista sa invaliditetom. Problem je i što ne postoji obrazovna institucija koja se bavi školovanjem novih kadrova i stručnim osposobljavanjem trenerskog kadra, kao ni specijalizovana ustanova koja bi unapredila rad odgajivača i svih radnika u konjičkoj industriji.

Jedan od načina koji bi doprineo revitalizaciji ove delatnosti je razvoj Nacionalnog konjičkog centra, kao čvorišta za konjičke aktivnosti na teritoriji cele Srbije, predlažu autori studije. Hipodrom Beograd se smatra najvažnijim resursom za razvoj konjičkog sporta kod nas, budući da su u prestonici ujedno koncentrisane i proizvodnja, usluge i organizacija u ovoj oblasti. Stoga bi Nacionalni konjički centar, pored svoje osnovne uloge da promoviše trke i konjički sport, mogao da integriše poslovne ljude iz različitih industrija i da doprinese razvoju rekreativnog turizma, povezujući Adu Ciganliju i Košutnjak.

Luka Stanojević

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Daniel Krueger, Unsplash

Чланак Kaskanje domaće konjičke industrije: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.

Чланак B&F 204/205: Konkurentnost malih i srednjih preduzeća – Biti svoj, biti poseban се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Engleskoj je običaj da se ljudi udruže, zajedno kupe grlo, njih nekoliko, dele troškove smeštaja, hrane, džokeja, veterinara, ali i zarade. Kod nas je situacija malo drugačija. Mnogo, zapravo, jer je konjički sport oslabio. Kupuju se konji i na vašarima, ujahuju se i uvode u preponski, kasački ili trkački sport. Provuče se vest među konjarima kako je neko dao stotine hiljada evra na konja, ali to obično ne bude svet iz branše, mada se i to nekad desi.

Konj se uglavnom kupuje kao statusni simbol, iako pomenuti nikad nisu ni seli u sedlo. Ljudi koji se godinama, decenijama bave ovim sportom znaju koliko sve košta. I koliko konji mnogo troše. Ne samo novaca, već i vremena. U svetu kupovina konja je investicija i to je sport isključivo nemenjen bogatima.

Najskuplji konj na svetu 70 mil USD

Najskuplji konj na svetu Fusaiči Pegazus (Fusaichi Pegasus) prodat je na aukciji za neverovatnih 70 mil USD, tako postavši najvredniji konj ikada. Cenu konja diktira genetika, ali i predispozicije, te osvojene titule. Prevedeno, zarada. Čak i ako konj završi svoju takmičarsku karijeru, parenje se isto naplaćuje i prodaje po visokim cenama, stotinama hiljada evra, ukoliko se od dobrih roditelja očekuje šampionsko grlo.

Fusaiči Pegazus zaradio je dva miliona dolara u dobicima pre svog petog rođendana, ali do tada je njegova trkačka karijera bila gotova.

Cena od 70 mil USD plaćena je u očekivanju da će proizvesti potomstvo koje pobeđuje na trkama i da će postati velika imena u industriji uzgoja konja.

Kao jedna od najređih rasa konja na svetu navodi se akhal-teke, te je samim tim znači i da pojedina grla dostižu vrtoglave cene. Reč je o nacionalnom konju Turkmenistana, a smatra se da je na svetu manje od 8.000 primeraka. Ovaj konj je neverovatne izdržljivosti, poznat po svojoj prelepoj dlaci, koja se na suncu preliva na zlatnu boju. Posebna struktura dlake čini da ovaj konj zaista sija. Cena punokrvnog akhal-teke varira u zavisnosti od uzgoja, lokacije i obuke. Na međunarodnom tržištu, ozbiljan kupac potroši 100.000 dolara na dobro uzgojenog konja ove rase, pa i mnogo, mnogo više.

Jedna od najstarijih i najpopularnijih rasa konja na svetu je svakako arapski konj, koga možete naći čak i u našim oglasima, te ergelama. Ljudi iz celog sveta prepoznaju njihovu jedinstvenu strukturu lica i graciozno držanje. Pored fizičkih osobina, arapi su takođe poželjni zbog svoje spremnosti da rade sa ljudima. Oni obično dobro reaguju na obuku i kroz istoriju su pokazali pravu lojalnost prema ljudima do kojih im je stalo. Ovi konji danas spadaju u svestrane rase, poznate po brzini i izdržljivosti, te se takmiče u svim konjičkim sportovima.

Rasa je, takođe, korišćena kao osnova za oblikovanje drugih rasa konja. Čistokrvni konji su povezani sa arapskim krvnim linijama. Zahvaljujući njihovom predivnom izgledu i svestranosti, dobro uzgojen arapski konj košta od 25.000 do 300.000 USD. Arapska kobila po imenu Pepita prodata je 2015. godine za 1,4 mil EUR.

Rasa za performanse koja donosi ozbiljne nagrade, ali i puno košta je holandski toplokrvni konj. Kao jedna od najskupljih rasa konja na svetu, holandski toplokrvni je jedna od najuspešnijih takmičarskih rasa. Ovaj moćni konj je cenjen kao moderan i snažan. Većina konja ove rase je jednobojna i uključuje crnu, kestenjastu, sivu boju. Ovo je inteligentan konj, a jedan takav po imenu Totilas prodat je za 13 mil EUR. Cene danas se kreću između 10.000 i 75.000 USD.

Još jedna skupa rasa konja iz Holandije je frizijski konj. Istorijski dokumenti ukazuju da je rasa prisutna najmanje od 13. veka. Nakon vekova uzgoja, ovi graciozni konji su uobičajeni favoriti među ljubiteljima konja. Sjajna crna dlaka frizijca i hod visokog koraka, duga valovita griva i rep čine ovu rasu vrlo traženom. I dok imaju zapanjujuće dobar izgled, ovi konji su, takođe, cenjeni zbog svog dobrog temperamenta. Obično su voljni da uče, inteligentni su i prijateljski raspoloženi.

Strogi standardi rase i velika potražnja među ozbiljnim konjarima znače da dobro dresirani frizijci nisu jeftini. Ždrebe sa dobrim predispozicijama obično neće biti manje od 7.000 USD. U svetu, one konje koje spremaju za emisije, koštaju oko 50.000 dolara, dok vrhunski konj od renomiranog odgajivača dostiže cenu veću od 100.000 USD.

Najpoznatiji po svojoj neverovatnoj brzini, čistokrvni ili engleski punokrvni konji drže više svetskih rekorda u trkama od bilo koje druge rase konja. Oni su zvezde na stazi, a takođe uspevaju u drugim konjičkim sportovima, uključujući skakanje i dresuru. Njihov vatreni duh može ih učiniti teškim konjima za jahače početnike, ali za iskusne jahače, čistokrvnjak može biti radost za jahanje i obuku.

Mnogi od najpoznatijih svetskih konja su čistokrvni. Sekretarijat, dobitnik trostruke krune 1973, bio je čistokrvan, kao i najnoviji dobitnik trostruke krune, Američki faraon. Vekovima su uzgajani da budu eksplozivno brzi i okretni. Te osobine i potencijal za novčanu nagradu uvek su doprinosili visokoj ceni ove rase. I vraćamo se na početak, najskuplji konj ikada prodat bio je Fusaiči Pegazus, čistokrvnjak, prodat kao jednogodišnjak po neverovatnoj ceni. Pobedio je na Derbiju u Kentakiju 2000. godine.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Konjarstvo je ozbiljan biznis – Lepotani vredni i 70 mil USD се појављује прво на Biznis i Finansije.