„SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku, a posao sa industrijskim kanabisom je danas unosan kao posao sa naftom“, kaže za Telegraf Biznis Bojan Dragićević, iz Canabis Balkan udruženja, koji ulaže mnogo napora da se pre svega spere ljaga sa imena ove biljke.

Inače, ovu biljku korova koja može biti vredna i milion evra, naši stari su zvali i kudelja. Koristi se za hranu, piće, kozmetiku, medicinu, ogrev, ulje, baterije, sve vrste izolacije, veterinu, cigle, itd. Velika su očekivanja u zameni plastike.

Danas samo u Evropi godišnji promet od ove biljke iznosi 56 milijardi evra, a mi nemamo jasan zakon o konoplji, kaže Dragićević.

I što je posebno zanimljivo, konoplja može da zameni konvencionalnu gradnju. U Srbiji je izgrađena i prva kuća od konoplje.

„Praktično, od konoplje možete da napravite celu kuću – crep, „zidove“, krov. Voleo bih da budemo pioniri kada je reč o toj vrsti građevinarstva“, rekao je on za naš portal.

„Od nje bukvalno možete da pravite sve. To je jedan od strateških materijala koji smo imali ranije. Ne znam da li ste znali, na primer, biblija je štampana na papiru od konoplje. Od industrijske konoplje se prave i današnje električne baterije. Što se tiče hrane, ona je pogodnija od klasičnog brašna, ali se pravi od nje i hrana za životinje, kao i za ljude. Koristi se i u medicinske svrhe, više u izgradnji suplemenata“, kaže nam on.

Kako je došlo do toga da konoplja bude tabu?

Prema Bojanovim rečima, vaspitavani smo tako da je to droga. Konoplja ima 144 kanaboida, a samo jedan je THC, što je gura u nelegalnu rabotu.

To je, kaže on, šteta, jer može ekonomski da bude profitabilna i da zaposli brojne ljude. Inače, konoplja je jedina biljka koja može da očisti poljoprivredno zemljište, a njeni usevi mogu da zadrže pčele.

„Kada je reč o zakonu, rigidni smo. Hrvatska i Slovenija su napravili bum kada je reč o regulativi konoplje. Obe zemlje imale su svoje izlagače na svetskim sajmovima, i veoma su dobro pozicionirani na svetskom tržištu. Srbija mnogo gubi što ne učestvuje u ovoj “zlatnoj groznici”“, navodi on i dodaje:

„Kulturno, društveno i istorijski, bili smo pioniri kada je reč o konoplji, sada nas nema. Ono što je Kuba za cigarete, kada je reč o kvalitetu, to bismo mogli da budemo mi kada je reč o uzgoju konoplje. Naši ljudi se plaše da uđu u taj posao, zbog regulative, naročito što je poznato da se nivo nivo THC, može meriti i na cvetu (ukoliko to inspekcija traži), a tu će biti izmereno više, što nije pravilan način merenja“, objašnjava on.

Konopljari zato planiraju da oforme zadrugu ili klaster kako bi proizvođači mogli na jednom mestu da dobiju zaokružen proces – od informacija, laboratorije, do edukacije i proizvodnje.

„Želimo da objasnimo da industrijska konoplja jeste biljka koja može dosta da doprinese, i da objasnimo kako se ulazi u taj posao. Njena proizvodnja nije zathtevna, a može da košta i nekoliko hiljada evra (matični primerak). Da probamo za početak bar da stignemo komšije u proizvodnji konoplje“, navodi naš sagovornik.
Kako se proizvodi

Naš sagovornik objašnjava da bismo dobili konoplju, moramo da je razmnožimo. Otac i majka će osemeniti stotine malih biljaka. Nijedna od njih nije ista. Kada sve biljke detaljno ispitaju i istraži njihov kvalitet odabere se najbolja. Ona košta od 30.000 do 70.000 evra. Ona se drži na posebnom mestu i zove se „Matična biljka“.

„Od nje se kasnije uzimaju komadi i sade u zemlju. To se zove kloniranje. Svi klonovi imaju iste osobine matice. To se naravno radi na modernim laboratorijama koje imaju savremene farme. Taj zasad pravi i farme koje zarađuju milijarde, a cela industrija konoplje u Evropi je imala promet od 56 milijardi evra, kao što sam naveo. Pričamo o prošloj godini“, kaže Bojan.

Govorimo o zvanično legalnoj industrijskoj (evropskoj) konoplji. U svetu se nagli porast uzgajanja konoplje ili već zove „hemp mania“ u slobodnom prevodu manija za kudeljom.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак U svetu je nagli porast uzgajanja konoplje a gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rđanje čelične armature značajno doprinosi prevremenom propadanju konstrukcija uključujući mostove, puteve, zidove i zgrade, ističu vođe projekta Daniel Valczik i Aleksandros Tsamis.

Oni navode da Američko društvo građevinskih inženjera procenjuje vek trajanja betonskih konstrukcija na 40 do 50 godina, a da nema korozije bio bi tri puta duži. U tom slučaju bi se značajno smanjila proizvodnja armature što bi doprinelo manjoj emisiji ugljenika.

Smatraju da će se u visoko korozivnim sredinama često koristiti alternative tradicionalnom čeliku, kao što je armatura od polimera ojačanog staklenim vlaknima (GFRP), koja ima veliki uticaj na životnu sredinu.

Tim kaže da njihovi preliminarni rezultati pokazuju da šipka od konoplje ima znatno nižu količinu ugrađene energije od GFRP armature i da je verovatno jednako dugotrajna, iako njihov rad tek treba da bude ocenjen.

Armatura od konoplje se pravi procesom pultruzije u kome se vlakna spajaju i pomoću termoplastike se formira čvrsta šipka.

Prvi korak je pretvaranje konoplje u konopac koji sadrži mešavinu prirodnih i plastičnih vlakana. Namotaji ovog konopca se zatim ubacuju u mašinu kreiranu specijalno za ovaj proces. To je CNC mašina veličine malog automobila, koja se nalazi na licu mesta i kuje armaturnu šipku na zahtev, uzimajući iz digitalnih datoteka podatke prema kojima savija i seče proizvod u predviđenom obliku.

Konopljina vlakna su među najjačima u biljnom svetu

Bonus ovog procesa je što bi trebalo da smanji vreme izgradnje. Valczik i Tsamis takođe nameravaju da ovo bude konkurentan ili jeftiniji proizvod od standardne čelične armature, za razliku od drugih nekorozivnih alternativa koje su trenutno dostupne.

Njihov cilj je da proizvod učine logičnim izborom čak i za projekte bez velikih budžeta ili ciljeva održivosti i nadaju se da će prvi rad o ovoj tehnologiji objaviti sledeće godine.

U međuvremenu nastavljaju da razvijaju i testiraju armaturu, zajedno sa nizom drugih inovativnih proizvoda, a cilj im je da razviju građevinsku tehnologiju sledeće generacije koja koristi konoplju.

Industrijska konoplja je vrsta biljke cannabis sativa koja sadrži samo malu količinu psihoaktivnog jedinjenja THC. Njena vlakna su među najjačima u biljnom svetu, a usev se takođe ističe u izdvajanju atmosferskog ugljenika, čineći to dvostruko većom brzinom od drveća.

Uzgoj konoplje je nedavno legalizovan u SAD, a pošto je usev veoma otporan na klimatske promene mogao bi biti interesantan poljoprivrednicima. U ovom trenutku, međutim, postoji nedostatak proizvoda visoke vrednosti koji bi podstakli potražnju.

Iako je njihova šipka od konoplje sada održiva alternativa postojećim proizvodima, oni očekuju da će tehnologija postati još efikasnija u budućnosti kako se procesi ekstrakcije budu rafinirali i biljke uzgajale zbog vlakana.

Izvor: Gradjevinarstvo.rs/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Nova vrsta armaturne šipke napravljena od konoplje се појављује прво на Biznis i Finansije.