Društvenim mrežama panično se šire snimci krcatih kineskih bolnica u kojima pacijenti leže jedan do drugog. Njihova autentičnost još nije potvrđena ali javnost je sklona da veruje njima, posebno imajući u vidu sklonost kineskih vlasti da deo značajnih informacija “zadržava za sebe”.

Ovo nije iznenađujuće samo zato što se radi o Kini, u kojoj je svaki korak vlasti detaljno isplaniran, već i zato što imamo utisak da svet polako izlazi iz pandemije. Širom planete ljudi više ne nose maske, čak ni na masovnim okupljanjima. Uprkos svemu tome, većina država prijavljuje mali broj zaraženih, a čak i ti zaraženi mahom se leče u kućnim uslovima. Zbog čega je onda situacija u Kini ovako dramatična?

Efekti Kovid ograničenja

Talas masovnih zaražavanja u toj zemlji započet je posle ukidanja kovid ograničenja, kojih se Kina držala strožije nego bilo koja druga zemlja na svetu. Na vest o jednom zaraženom zatvarane su čitave fabrike, pa i luke, što je uzrokovalo globalne probleme u transportu robe.

Ovakva “zaključavanja” privrednih objekata, pa i čitavih gradova, ukinuta su posle masovnih protesta građana koji nisu mogli normalno da rade i da žive. Kina je pretrpela veliku ekonomsku štetu zbog svoje “kovid politike”, što se odrazilo i na standard stanovništva. Zato je ono revolt pokazalo na ulicama. Ono što je, međutim, do nedavno bilo manje vidljivo je da je takva politika rezultirala i manjim procentom imunizovanih građana nego u ostatku sveta.

Naime, najmnogoljudniji narod na svetu, koji ima 1,4 milijarde pripadnika, nije u dovoljnom obuhvatu vakcinisan a ni prirodno imunizovan, što znači da nema bolešću stečena antitela.

Na listi najugroženijeg dela stanovništva nalaze se stariji. U Kini naime ima 167 miliona ljudi starijih od 60 godina, od čega prema zvaničnoj statistici 32 odsto nije adekvatno zaštićeno od korona virusa. Ipak, i oni koji su zaštićeni nemaju dobru zaštitu protiv novijih sojeva jer se pokazalo da kineske vakcine više štite protiv starih.

Nedovoljno isplanirano popuštanje ograničenja

Prema izveštajima zapadnih medija, broj zaraženih se sada širi ogromnom brzinom. Procene su različite, ali sve pokazuju da ima mnogo zaraženih. Fajnenšl Tajms piše da je samo u Pekingu zaraženo 40 odsto populacije, koja inače broji 22 miliona ljudi.

Kineske vlasti ulažu velike napore u proširenje kapaciteta bolnica i povećanje zaliha lekova. Jer, do sada je Kina “držala” zarazu u samo nekoliko rejona a sada je virus pušten da se širi po celoj zemlji.

O tome koliko je pušten da se širi izveštava i CNN, navodeći da čak i ljudi koji su pozitivni na prisustvo korona virusa dobijaju dozvolu da se vrate na posao, kao da su potpuno zdravi, što je neverovatan zaokret od dosadašnje politike zatvaranja čitavih gradova kada se pojavi šačica slučajeva.

Prema navodima Fajnenšl Tajmsa, ovaj ekstremni zaokret izgleda kao da je izvršen pod pritiskom građana, bez adekvatnog plana. Naime, u apotekama trenutno nema dovoljno lekova, kao i Kovid testova, a zavodi za transfuziju nemaju dovoljno krvi za najteže pacijente.

Foto: Shengpengpeng cai, Unsplash

Чланак Masovno zaražavanje u Kini i njegove potencijalne posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne? Ogromna većina ljudi bez interneta, čak dve trećine njih, živi u 46 najslabije razvijenih država. Situacija bi, zapravo, bila još nepovoljnija da nije bilo kovida 19, pre koga je svaki drugi stanovnik sveta živeo bez interneta.

Prema istraživanju Međunarodne unije za komunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje je sprovedeno i objavljeno pre pola godine, pandemija je dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi. Kao posledica lokdauna, zatvaranja škola i povećanog korišćenja komunikacija i servisa na daljinu, broj korisnika interneta se od pojave korona virusa povećao za 17 odsto.

Ova pojava, koju ekonomisti i preduzetnici nazivaju skok u povezanosti (connectivity boost), sama po sebi je dovela do ekonomskog jačanja brojnih servisa koji su orijentisani na internet poslovanje. No, svet se zbog toga ipak nije okrenuo naglavačke.

Internet ne može zameniti lični kontakt

U prvim nedeljama i mesecima pandemije, kako to biva u krizi takvih razmera, mnogima se činilo da ništa više neće biti isto – da sasvim nestaju najrazličitiji pružaoci usluga koje se ne mogu dati na daljinu, kroz žice, kao što su kozmetički saloni, frizeri, ugostitelji, bioskopi, pozorišta… Bez sumnje su sve ove tercijarne delatnosti pretrpele dramatičnu ekonomsku štetu, pre svega zbog opšteg karantina, ali ljudi tokom pandemije ipak nisu toliko promenili navike da ova zanimanja nestanu.

Nije sve bilo na utiscima. Čak i prva istraživanja na ovu temu, tokom 2020. godine, pokazivala su da će do takvih promena doći. Na primer, u zapaženom radu “Kako će pandemija kovida 19 uticati na budućnost urbanog života?” (How Will the COVID–19 Pandemic Affect the Future of Urban Life?), koji su 2020. objavili Metju Konvej i saradnici sa Univerziteta u Arizoni, navodi se očekivanje dugoročnih promena u radu na daljinu, korišćenju javnog prevoza, restorana i avionskog saobraćaja. Ispostavilo se da dve godine kasnije sve to postoji, a da je ključna promena to što je internet malo veći i korisniji nego što je bio.

Istraživanje koje je godinu dana kasnije sproveo uticajni američki Pew Research Center među punoletnim stanovnicima SAD, zabeležilo je izvesne promene u ponašanju ljudi, ali zanimljiv je nalaz kako se mnogi zbog toga osećaju loše. Naime, više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali, dok čak 81 odsto ispitanika nikada pre epidemije nije koristilo video-pozive. Međutim, oko 40 odsto ispitanika se izjasnilo da se zbog toga ne oseća dobro, a 68 odsto da smatra novu vrstu komunikacije korisnom, ali da ona ne može da zameni lični kontakt.

U radu “Kovid 19, internet i mobilnost: porast rada na daljinu, lečenja na daljinu, učenja na daljinu i onlajn kupovine” (“COVID–19, internet, and mobility: The rise of telework, telehealth, e–learning, and e–shopping”), koji je u novembru 2021. objavio “Elsevier”, a koji potpisuju grčki istraživači Kostas Muratidis i Apostolos Papaginakis, uočene su promene u internet aktivnostima i takozvanoj urbanoj aktivnosti ljudi i u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da je među ispitanicima iz gradskih sredina zaista došlo do izvesnih promena u ponašanju – broj ljudi koji rade na daljinu povećao se za 31 odsto, a broj onih koji uče preko interneta za 34 odsto. Postojeći korisnici internet komunikacija su pritom učetvostručili broj video-poziva sa rođacima i prijateljima. Međutim, istovremeno nije došlo do jednako značajnog povećanja korišćenja lečenja na daljinu i onlajn kupovine, mada su se i ove aktivnosti blago povećale u odnosu na vreme pre kovida 19.

Nekim kompanijama je i pogodovala kriza

Ponekada užasne okolnosti, globalna katastrofa ili svetski rat mogu da pogoduju pojedinim biznisima čak i kad su oni, sami po sebi, sasvim bezazleni. Poznat takav primer je instant kafa, koja je zahvaljujući Drugom svetskom ratu osvojila svet. Malo švajcarsko preduzeće je, zbog zastoja u transportu sveže kafe iz Južne Amerike, tokom rata počelo da kafu dehidrira i u konzervama je prodaje američkoj vojsci, da bi zahvaljujući tome izraslo u globalnog giganta koji i danas dominira svetskim tržištem proizvodnje hrane i napitaka. Tokom pandemije, očekivalo se da takva sudbina čeka i brojne internet i kućne proizvode.

Dok je virus punio odeljenja intenzivne nege, berze su zaista beležile neprekidni rast akcija kompanija kao što je Netfliks Inc. ili Peloton (koji prodaje kućne bicikle). Ispostaviće se da je izuzetni rast korisnika ipak bio ograničen na doba karantina i da se nije nastavio istom snagom sa slabljenjem pandemije.

Kako izveštava list “Fortune”, početkom 2022. godine došlo je do zaustavljanja i pada akcija ovih kompanija. Zanimljiv detalj u ovoj analizi je da bi ovakva preduzeća koja nude nove tehnologije rasla i bez zaraze – porast Netfliksa od 2004. do danas je tako stabilan da efekti pandemije uopšte nisu presudni, pa bi ovaj popularni servis postupno stigao gde je sada i bez pojave virusa.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Da li je pandemija promenila naš život? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je proizvod kompanije AstraZeneca pod imenom Evusheld. Isto kao i većina vakcina, on se ubrizgava injekcijom, dva puta, ali za razliku vakcina koje u najvećoj meri sprečavaju razvoj teže kliničke slike, on bi trebalo da spreči razvoj simptomatskog Kovida-19, odnosno razvoj bilo kakve bolesti u dodiru sa korona virusom. Kako je navedeno, lek targetira i najnoviji soj omikrona, koji je sada dominantan u Evropi.

Sprovedeno je nekoliko studija kako bi se ispitala njegova efikasnost. U najkonzervativnijim studijama, u poređenju sa kontrolnom grupom koja je uzimala placebo lek, Evusheld je pokazao uspešnost od 77 odsto u sprečavanju razvoja ove bolesti.

On je namenjen svim onim ljudima koji su iz nekog razloga razvili slabiji imunski odgovor na vakcine ili koji ne smeju da se vakcinišu.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак EU odobrila lek koji sprečava oboljevanje od Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za to je zaslužan novi hibrid korona virusa – “nevidljiva” varijanta omikrona nazvana BA.2. Ona sadrži genetske mutacije zbog kojih je teže razlikovati je od delta soja nego originalni omikron.

Taj hibrid je prekinuo silaznu putanju grafikona koje svakodnevno gledamo, a koji prikazuju broj novozaraženih. U Velikoj Britaniji je drastično porastao broj novih slučajeva, kao i u Nemačkoj koja beleži po 250.000 novozaraženih na dnevnom nivou. I na ostatku kontinenta broj novih slučajeva raste, osim u zemljama poput naše koje su kasnije ušle u prethodni talas zaraze. Istini za volju, tome je doprinelo i popuštanje mera i prirodni gubitak antitela usled protoka vremena od poslednje vakcine ili bolesti.

Danski naučnici koji su analizirali novi soj tvrde da je on još zarazniji od običnog omikrona, i da će novi talas zaraze podsećati na potonji koji je uzrokovao omikron. Za sada nije poznato da li on izaziva ozbiljniju bolest od svog prethodnika.

Dobra vest u svemu navedenom je da su vakcinisani u velikom procentu zaštićeni od razvoja teže kliničke slike, kao i oni koji su nedavno preležali Kovid-19 uzrokovan omikronom.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija nije na izmaku: Raste broj novozaraženih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima danskog privrednog registra, Jelena i Novak Đoković stvarni su vlasnici danske kompanije od 3. juna 2020. godine. Jelenin udeo u vlasništvu je 39,2 odsto, a Novakov 40,8 odsto. Preostalih 20 odsto stvarnog vlasništva vodi se na ime Entoni Čarls Slingsbi.

Prema rečima njenog direktora Ivana Lončarevića, ova kompanija razvija peptid koji sprečava da koronavirus zarazi ljudske ćelije. Očekuje se da će započeti klinička testiranja u Velikoj Britaniji ovog leta.

Čime se tačno bavi ova kompanija?

Na njenom sajtu stoji: „Sa našom inovativnom i pronicljivom RRM tehnologijom, nastojimo da pomognemo čovečanstvu razvijajući tretman i lek za retroviruse i rezistentne bakterije. Naš visoko kvalifikovan tim biohemičara, fizičara, inženjera i programera neumorno je radio da dovede ‘QuantBioRes A/S’ na čelo industrije”.

Dalje se objašnjava da kompanija radi na razvoju jedinstvenog i novog modela rezonantnog prepoznavanja (RRM). U objašnjenju te tehnologije piše da ona koristi elektromagnetne frekvencije za analizu makromolekularnih funkcija, što bi, kako kažu, moglo biti iskorišćeno i za razvoj tretmana koji inhibiraju proces replikacije SARS-CoV-2 kod ljudi.

Zanimljivo je međutim da se cela ova priča na sajtu vezuje uglavnom za retroviruse a sve vesti na sajtu tiču se tretmana za koronu. Čak se u jednom trenutku insinuira da je koronavirus retrovirus.

Reč “zanimljivo” upotrebili smo baš zato što koronavirusi i retrovirusi nisu isto. Čak ne pripadaju ni istoj vrsti – koronavirusi su iz familije Coronaviridae a retrovirusi iz Retroviridae. Jedino što im je zajedničko je to što sadrže RNA i u njemu svoj nasledni materijal, ali su zato u pitanju različiti virusi koji se na drugačiji način multiplikuju u organizmu domaćina. Naime, kada retrovirusi uđu u ljudski organizam oni se na neki način utiskuju u DNK kako bi tu pravili svoje kopije, dok se korona virus može multiplicirati sam. Otud se kreiranju tretmana za sprečavanje zaražavanja koronavirusom i retrovirusom pristupa različito.

Ovo međutim nije jedinstven slučaj. U svetu postoji još ideja na koji način se može smanjiti zaražavanje bez vakcine.

Izvor: Danas, Study.com, Klix.ba

Foto: Pixabay

Чланак Đoković vlasnik danske kompanije koja razvija terapiju protiv Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanična preporuka je da se one koriste kao i sve jednokratne maske, dakle da se bacaju posle jedne upotrebe, međutim medicinski zvaničnici u SAD tvrde da se ove preporuke ne moramo baš striktno pridržavati.

Časopis Fortune prikupio je savete lekara na jedno mesto. Oni se uglavnom svode na savet da se, ukoliko postoji potreba za tim, N95 i KN95 maske mogu koristiti nekoliko puta ali ne više od pet, mada postoje i modeli koje je moguće koristiti i više od toga. Ovo potvrđuje i američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti.

Pojedini doktori čak predlažu i rotiranje maski, odnosno ostavljanje jedne nošene da “odstoji” dan ili dva pa tek onda njeno ponovno korišćenje. Najbolje je, kažu oni, da maske to vreme provedu u toplim prostorijama, zatvorene u papirnim kesama koje mogu da “dišu”.

Sve ovo važi isključivo za maske koje su pravilno uklanjane sa lica, pri čemu njihova unutrašnjost nije kontaminirana.

Naravno, za one koji imaju dovoljno novca, najbolji savet je da svaki dan menjaju masku koju koriste.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Koliko puta možete koristiti KN95 i N95 masku pre nego što ona izgubi svoju zaštitnu ulogu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kanabinoid koji se pominje u istraživanju je srodan sa THC-om, psihoaktivnom supstancom koja se nalazi u marihuani. Međutim, ovaj kanabinoid sadrži jedinjenje koje nije psihoaktivno a koje “može da aktivira urođeni imuni sistem ćelija i na taj način ponudi organizmu zaštitu od patogena kakav je i virus SARS-CoV-2”.

Drugim rečima, ovaj sastojak kanabisa pojačava ćelijski odgovor na nekoliko ključnih proteina koji su ključni za ulazak virusa u naše telo.

Vakcine za sada nude dobru zaštitu od razvoja teže kliničke slike ali su sa pojavom novog soja izgubile efikasnost u sprečavanju zaražavanja. Sada se međutim kanabis javlja kao jedno od rešenja – kanadski naučnici tvrde da on može pojačati imuni odgovor do te mere da se telo ne zarazi, ali i da može, ukoliko se osoba ipak zarazi, usporiti širenje virusa između nje i drugih ljudi.

Izvor: Global news

Foto: Pixabay

Чланак Kanadski naučnici: Kanabis može pomoći organizmu da se zaštiti od korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Singapuru je vakcine protiv korona virusa primilo oko 87 odsto populacije, a tamošnje ministarstvo zdravlja je u okviru istraživanja o smrtnosti usled pandemije, objavilo i podatke o tome koliko je među umrlima bilo vakcinisanih i koju vakcinu su primili.

U istraživanju se navodi da je od 802 osobe koje su prošle godine preminule od korone, 70 odsto bilo nevakcinisano, što kako se ističe, dokazuje efikasnost vakcina u borbi protiv najgoreg ishoda.

Među onima koji su vakcinisani, zabeleženo je 11 smrti na 100 hiljada ljudi među onima koji su primili Sinovak vakcinu, te 7,8 smrti na 100 hiljada među onima koji su primili Sinofram. U slučaju mRNK vakcina situacija je bolja. Među 100 hiljada onih koji su primili Fajzer, zabeležena su 6,2 smrtna slučaja, a najbolji je rezultat imala Moderna, kod koje je zabeležen tek jedan smrtni slučaj.

Iako ovi podaci pokazuju da je mRNK tehnologija u izradi vakcina prilično efikasna, u ministarstvu zdravlja ističu da dobijene rezultate treba uzeti sa jako velikom rezervom. U saopštenju za medije se predočava da je potrebno detaljnije istražiti podatke o osobama koje su umrle iako su bile vakcinisane, poput onih koliko su bili stari, da li su bolovali od drugih teških bolesti, kada su primili vakcinu, kako su na nju reagovali i slično.

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je umrlih od korone bilo vakcinisano i kojom vakcinom? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se korona virus tek pojavio svi smo, ma gde se na planeti nalazili, sledili ista uputstva: nosite maske, perite ruke, držite fizičku distancu, ne idite na velika okupljanja isl. Dve godine kasnije, različite države se potpuno drugačije postavljaju prema korona virusu. Doduše, ni on nije isti kao što je nekad bio. Sada je mnogo zarazniji ali izaziva lakšu kliničku sliku. Tako se bar misli, mada još uvek ne postoje adekvatni dokazi za tu tvrdnju. Možda zato imamo toliko različitih pristupa borbi protiv korona virusa.

Kraćom izolacijom do normalizacije

U Americi je, primera radi, smanjen period izolacije po dobijanju pozitivnog testa na Kovid-19 sa 10 na pet dana. Razloga za ovakvu odluku je nekoliko – smatra se da omikron daje lakšu kliničku sliku ali isto tako je i mnogo zarazniji od delta soja pa je desetkovao radnu snagu u zdravstvu, avio-prevozu i generalno u privredi. Iz tog razloga radnici moraju brže da se vraćaju na posao sa bolovanja. Oni ne bi trebalo da predstavljaju veliku opasnost jer je otkriveno da su ljudi najzarazniji u periodu između dva dana pre prvih simptoma i tri dana posle njihove pojave.

Cilj amerkih vlasti je dakle da se koliko-toliko omogući normalan život, naravno uz poštovanje epidemijskih mera. Postoje pretpostavke da će to potpomoći širenje zaraze ali omikron je već u toj meri prisutan u SAD da se to verovatno više i ne može sprečiti.

Za Novu godinu žurka, a posle šta bude

S druge strane Atlantika, u Engleskoj, beleže se rekordni brojevi novozaraženih ali vlast ne pooštrava mere. Šta više, juče je saopštila da mogu da se održe svi najavljeni masovni događaji za doček Nove godine i da će noćni klubovi ostati otvoreni za praznike, što je u suprotnosti sa merama koje sprovode druge članice Velike Britanije.

Pojedini mediji kritikuju vlast da ništa ne radi da spreči masovno zaražavanje ali ona se ne slaže sa tom tvrdnjom. Naime, stručnjaci su sračunali da bolnice u ovoj zemlji uglavnom pune nevakcinisani pa su zvaničnici još jednom pozvali ljude da se imunizuju. A ko opet odbije da “zavrne rukav”, pitanje je da li će za njega biti bolničkih kreveta ili dovoljno osoblja, s obzirom na činjenicu da je mnogo medicinskih radnika odsutno sa radnog mesta zbog bolesti. Prema nekim projekcijama, u Londonu bi tokom ovih praznika čak 40 odsto zaposlenih u bolnicama moglo da se nađe na bolovanju. Ostaje da se vidi ko će da leči pacijente posle Nove godine.

Zemlje koje pooštravaju mere

Suprotno od Engleske, Nemačka i Kina pooštravaju antiepidemijske mere.

U nekoliko nemačkih saveznih država zabranjena su velika okupljanja za Novu godinu i u privatnim i u javnim prostorima. Ograničen je i broj ljudi koji mogu da prisustvuju proslavama na otvorenom. Takođe je zabranjen i novogodišnji vatromet koji ispaljuju privatna domaćinstva. Sve ove zabrane su strožije za one koji nisu vakcinisani ili nisu preležali Kovid nego za one koji se smatraju imunim. Primera radi, na privatnim zabavama će moći da se okupi do desetoro vakcinisanih ljudi a u domaćinstva nevakcinisanih će na novogodišnje okupljanje moći da dođu samo dve dodatne osobe.

Kina je pre nedelju dana zbog povećanja broja zaraženih zatvorila čitav jedan grad od 13 miliona stanovnika. U međuvremenu je naredila i dezinfekciju pomenutog grada, Sijana, što podrazumeva prskanje javnih mesta dezinficijensima, zabranu izlaska građana napolje, kao i zabranu vožnje po ulicama. Sve je izglednije da će dobar deo kineske nacije ovaj period godine provesti u kući, što će sigurno lakše podneti od hrišćanske populacije koja sada slavi najveće praznike.

Vakcina, vakcina, vakcina i…. pa, vakcina

Upadljivo drugačiji način borbe protiv širenja virusa od svih do sada pomenutih imaju Izraelci, koji su započeli testiranje kako četvrta doza vakcine reaguje na omikron. Testiranje se vrši na jednoj grupi medicinskih radnika i trajaće naredne dve nedelje. Inače, i pre rezultata ovog testa, Izrael je započeo vakcinisanje četvrtom dozom za pojedine grupe stanovništva.

I mi žurke za trku imamo

A šta Srbija radi u ovom globalnom rasulu? Naša zemlja je ovaj put odlučila da se ugleda na Englesku. Možda nemamo englesku demokratiju niti standard, ali ćemo zato imati žurke poput engleskih. I verovatno sličan kolaps u bolnicama nekoliko dana posle Nove godine.

Izvor: Kvarc, Gardijan, Rojters

Foto: Pixabay

Чланак Kako se svet bori protiv omikrona: Neki prave masovne žurke, neki zaključavaju čitave gradove, a neki se dodatno vakcinišu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, u svakoj od ovih tvrdnji ima istine. To najbolje pokazuju brojke prikupljane u Južnoj Africi (gde se ovaj soj prvi pojavio) u jeku zaraze, odnosno od 1. decembra do 21. decembra ove godine. One govore da je broj novozaraženih za to vreme porastao za 380 odsto dok je broj smrtnih slučajeva porastao za 25 odsto.

Omikron je u međuvremenu postao dominantan i u delovima Velike Britanije, pa, između ostalog, i u njenom najvećem gradu Londonu. Međutim, pre upoređivanja britanskih sa brojkama iz Južnoafričke republike bitno je istaći jednu činjenicu: u JA se čak ni ne zna koliko ima vakcinisanih ali se procenjuje da se taj broj kreće između 26 i 46 odsto, dok je u Britaniji više od 76 odsto celokupne populacije primilo bar jednu dozu vakcine a više od 70 procenata minimum dve.

U Velikoj Britaniji je od 1. decembra do 21. decembra broj novozaraženih porastao za 101 odsto a broj smrtnih slučajeva je zapravo smanjen za pet procenata.

Dakle, za sada se čini da omikron jeste blaži ali da zaražava toliki broj ljudi da bi u jednom trenutku bolnice mogle biti prebukirane. Iz svega navedenog se može izvući i još jedan zaključak – da vakcine, iako im je zbog silnih mutacija spajk proteina smanjena efikasnost na omikron, ipak rade svoj posao.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Šta kažu brojke, da li je omikron manje opasan? се појављује прво на Biznis i Finansije.