Za ovaj izum pre 50 godina dobio je nagradu za životno delo na kongresu, a povodom toga imao je šta da kaže.

Naime, Kuper kaže da će jednog dana telefoni postati uređaji integrisani u našu kožu, a ne crne pravougaone ploče na koje smo navikli.

„Sledeća generacija će imati telefon ugrađen pod kožu ušiju“, rekao je Kuper i dodao da takvi uređaji neće morati da se pune, jer je „vaše telo savršen punjač“, prenosi CNBC.

„Kada jedete hranu, vaše telo stvara energiju, zar ne? Unosite hranu, vaše telo stvara energiju. Potrebno je malo energije za pokretanje ove slušalice“, dodao je on.

Njegova vizija nagoveštava moguću buduću fazu čovečanstva u kojoj će naša tela biti proširena moćnim mikročipovima i senzorima.

Nekoliko startapa razvija tehnologije koje žele da kombinuju računare sa ljudskim mozgom, na primer, kao što je Neuralink Ilona Maska.

Pred nama su najbolji dani

Kuper je rekao da je pametni telefon danas postao previše složen sa brojnim aplikacijama i ekranom koji ne odgovara zakrivljenosti ljudskog lica.

„Kad god telefoniram, a nemam slušalicu, moram da primim ovaj ravan komad materijala uz svoju zakrivljenu glavu [i] da podignem ruku u nezgodnom položaju“, rekao je.

On ističe da je privatnost postala veoma ozbiljan problem, ali i zavisnost. Međutim, on je optimističan u vezi budućnosti, sugerišući da su pred nama najbolji dani pogotovo u oblastima poput obrazovanja i zdravstvene zaštite.

„Ljudima je sada bolje. I žive duže. Oni su bogatiji, zdraviji nego što su ikada bili. Imamo uspone i padove. Ali generalno, čovečanstvo napreduje.”

3.aprila 1973.godine obavljen je prvi poziv mobilnim telefonom. Inženjer u Motoroli Martin Kuper šetajući ulicama Njujorka, pozvao je svog kolegu-rivala iz AT&T-a. Telefon kojim je Kuper obavio prvi poziv bio je težak nešto više od kilograma i zvali su ga „kutija za obuću“ jer je bio sličnog oblika, ali i veličine. Motorola je tek posle 10 godina izbacila prvi komercijalni telefon koji je koštao oko 4,000 dolara. Svetska tehnološka elita trenutno se nalazi u Barseloni na Mobile World kongresu (MWC), a jedan od gostiju je Martin Kuper, otac prvog mobilnog telefona 1973.godine.

Za ovaj izum pre 50 godina dobio je nagradu za životno delo na kongresu, a povodom toga imao je šta da kaže.

Naime, Kuper kaže da će jednog dana telefoni postati uređaji integrisani u našu kožu, a ne crne pravougaone ploče na koje smo navikli.

„Sledeća generacija će imati telefon ugrađen pod kožu ušiju“, rekao je Kuper i dodao da takvi uređaji neće morati da se pune, jer je „vaše telo savršen punjač“, prenosi CNBC.

„Kada jedete hranu, vaše telo stvara energiju, zar ne? Unosite hranu, vaše telo stvara energiju. Potrebno je malo energije za pokretanje ove slušalice“, dodao je on.

Pred nama su najbolji dani

Kuper je rekao da je pametni telefon danas postao previše složen sa brojnim aplikacijama i ekranom koji ne odgovara zakrivljenosti ljudskog lica.

„Kad god telefoniram, a nemam slušalicu, moram da primim ovaj ravan komad materijala uz svoju zakrivljenu glavu [i] da podignem ruku u nezgodnom položaju“, rekao je.

On ističe da je privatnost postala veoma ozbiljan problem, ali i zavisnost. Međutim, on je optimističan u vezi budućnosti, sugerišući da su pred nama najbolji dani pogotovo u oblastima poput obrazovanja i zdravstvene zaštite.

„Ljudima je sada bolje. I žive duže. Oni su bogatiji, zdraviji nego što su ikada bili. Imamo uspone i padove. Ali generalno, čovečanstvo napreduje.”

3.aprila 1973.godine obavljen je prvi poziv mobilnim telefonom. Inženjer u Motoroli Martin Kuper šetajući ulicama Njujorka, pozvao je svog kolegu-rivala iz AT&T-a. Telefon kojim je Kuper obavio prvi poziv bio je težak nešto više od kilograma i zvali su ga „kutija za obuću“ jer je bio sličnog oblika, ali i veličine. Motorola je tek posle 10 godina izbacila prvi komercijalni telefon koji je koštao oko 4,000 dolara.

Njegova vizija nagoveštava moguću buduću fazu čovečanstva u kojoj će naša tela biti proširena moćnim mikročipovima i senzorima.

Nekoliko startapa razvija tehnologije koje žele da kombinuju računare sa ljudskim mozgom, na primer, kao što je Neuralink Ilona Maska.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Marin Kuper: Telefoni će postati uređaji integrisani u našoj koži се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šalu na stranu, ovo je veliki uspeh istraživača sa Univerziteta u Tokiju. Oni su kožu uspeli da dobiju potapajući robotski prst u mešavinu kolagena i ljudskih ćelija kože zvanih dermalni fibroblasti. Tako je pomenuti prst prvo dobio dermis, odnosno debeo i čvrst srednji sloj kože. Zatim su na njega sipali tečnost koja sadrži keratinocite, preovladavajući tip ćelija u epidermisu odnosno spoljnom sloju kože, i tako kreirali i završnicu odnosno onaj deo kože koji mi vidimo golim okom. Narednih nekoliko nedelja robotska koža se razvijala i dostigla debljinu od nekoliko milimetara, isto kao u slučaju originalne ljudske kože.

Kuriozitet je da, kao i kod najpoznatijeg filmskog kiborga, i ova koža je pokazala sposobnost samoregeneracije. Naime, kada su naučnici na njoj napravili mali rez i prekrili ga kolagenskim zavojem, za nedelju dana tkivo je zaraslo a posekotina je nestala.

Međutim, za razliku od prave kože, robotskoj koži potrebno je mnogo više “nege”, odnosno potapanja u aminokiseline i razne druge sastojke, da bi opstala. Naučnici misle da će jednog dana naći rešenje i za taj izazov i da će roboti imati dugotrajniju kožu koja će im omogućiti da se normalno kreću i izvršavaju sve svoje zadatke.

A ako se pitate zašto je robotima uopšte potrebna koža odgovor je – zbog njihovog posla. Oni će u narednom periodu biti masovno angažovani u industriji usluga i u medicinskoj nezi, a ljudima je mnogo prijatnije kada komuniciraju sa nekim ko liči na njih.

Izvor: Science News

Foto: 0fjd125gk87, Pixabay

Чланак Naučnici uzgojili ljudsku kožu oko robotskog prsta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitomom Dragačevu, na obroncima planine Jelice, u zaseoku Broćići na 70 hektara livada, voćnjaka i šuma, koze pasu i brste, a potom daju najkvalitetnije mleko. Ko želi, može da iznajmi kozu i na raspolaganju su mu njeni proizvodi.

Nesvakidašnja akcija tima koji stoji iza ovog startapa, nudi priliku da iznajmite kozu, budete pastir na daljinu i dobijate redovno, u toku sezone sveže mleko, delikatesne sireve, jogurt, kefir, surutku.

Kako navodi Aleksandra Džančić za RTS, na ideju da pokrenu ovu akciju su došli pre svega u nameri da proizvodi dospeju do krajnih korisnika u gradovima.

„Kao i iz jedne velike želje i vere da sela u Srbiji imaju budućnost i da je ona baš tu, na svežem vazduhu, na obroncima planina i uz zvuke stada. Sama platforma je ideja Nenada Marinkovića, koji je i vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, ujedno i pastir koji čuva koze u Dragačevu“, dodaje Džančićeva.

Na ovaj način su želeli, kaže Džančićeva, i da pomognu malim domaćinstvima koja često nemaju dovoljno resursa da se na pravilan način bave negom životinja i da čuvaju mleko i prerađevine. S druge strane, prepoznali su da veliki broj ljudi u gradu želi da dođe do tih kvalitetnih domaćih proizvoda.

Ko iznajmi kozu za uzvrat dobije proizvode

Kako objašnjava Đorđe Dubovina, zainteresovani mogu da se prijave putem sajta na kome će popuniti prijavu, a kasnije će dobiti sve detalje.

„Mi pozivamo ljude da se prijave, kao i mala domaćinstva koja žele da se priključe ovoj platformi kako bismo im pomogli da i oni plasiraju svoje proizvode i da zarade nešto od toga“, dodaje Dubovina.

Oni koji iznajme kozu za uzvrat dobijaju proizvode. U ovom trenutku u ponudi su dva paketa proizvoda u zavisnosti od količine mleka koju žele da dobiju.

„U većem paketu se dobija 15 litara mleka i možete da odaberete da li želite da dobijete francuski kozji sir, halumi, jogurt, mleko. Možete da date ime kozi, da joj napravite ogrlicu, a možete i da je posetite i na farmi. U jednom trenutku će biti organizovane i radionice za pravljenje sireva“, dodaje Aleksandra Džinčić.

„Vlasnici“ koza proizvode mogu da dobiju u periodu od aprila do oktobra, a do sada se već prijavilo preko dve stotine ljudi koji žele da iznajme kozu.

Trenutno na farmi je oko osamdesetak koza, a u januaru stižu nova stada alpskih i sanskih koza iz Francuske.

Slični programi postoje u Italiji i Skandinaviji, ali ovaj konzorcijum ima opciju da se zainteresovane farme priključe ovom programu, što nije slučaj sa ovim programom, objašnjava Dubovina.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Startap Nenada Marinkovića: Iznajmite kozu, budite pastir na daljinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Švedski dnevnik Aftonbladet rekao je da je zabeležen porast broja ljudi koji su imali mikročipove u rukama nakon najave Švedske da će pasoš za vakcinaciju biti potreban na svim događajima sa više od 100 učesnika od 1. decembra.

Šveđanin Hanes Sjoblad je ugradio mikročip sa pasošem za vakcinaciju u svoju levu ruku.

Sjoblad je rekao da se sve njegove informacije o COVID-19 preslikavaju na njegov mobilni telefon kada ga uzme u levu ruku, dodajući da je to novi trend koji je postao popularan među Šveđanima.

Prema istraživaču digitalnih kultura Moa Petersena, oko 6.000 ljudi u Švedskoj do sada je ugradilo čip u rukama.

Petersen je naglasio da su oni sa implantatima mikročipa prestali sa sobom da nose pasoše vakcine, ključeve, lične karte, pa čak i karte za voz.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay.com

Чланак Šveđani instaliraju mikro čipove pod kožu се појављује прво на Biznis i Finansije.