Krivi su ti koji su dozvolio propast sela, ali to je neka druga, porazna priča. Tek, tvrdi Bogdan, ovakva kakva nam je, sve pustija i sa ogromnim površinama zapostavljene zemlje, Srbija je Bogom dana za kozarstvo.

Svakome ko ima uslove i voljan je da radi bi preporučio da se bavi ovom vrstom stočarstva, za portal Plodna zemlja kaže Dosković

Francuska alpina koza sa dobrom genetikom

Doskovićeva farma je na 800 metara nadmorske visine, nadomak magistrale Prijepolje – Pljevlja preko Jabuke, i mnoge je sebi primamila, pogotovo u jeku korone kada se narod setio zdravlja i red pred njom otezao kao da su se kozji proizvodi delili džabe.

Bodgan drži 70-ak francuskih alpina, visokomlečne i otporne rase sa dobrom genetikom koja je sve više zastupljenija kod nas. Muze oko 50 grla, ostale su jarice i tek stasavaju za mužu. Žensku jarad ostavlja za priplod, a mušku ili kolje ili prodaje kao veoma mladu jer deseti dan od jarenja koza počinje da se muze. Poneku lošiju kozu proda za 150 evra, one bolje ceni 300-400, mada ih uglavnom ostavlja za sebe.

„Dnevno proizvedem oko 100 litara mleka, mada je sada kraj laktacije jer su se koze parile i početkom marta treba da se jare. Inače, u vreme laktacije jedna koza da tri-četiri litra mleka dnevno“, kaže za Plodnu zemlju osvajač mnogih nagrada na poljoprivrednim sajmovima i izložbama.

Oko 90 odsto hrane koze unesu brsteći, ostalo pasući

Sva priznanja na ime svoje farme pobrao je za kvalitet mleka, mlečnih proizvoda, grla, stada. Ništa drugo njegove koze ne jedu osim onoga što zateknu u prirodi.

„Koze 90 odsto hrane unesu brsteći, a ostatak pasući. Inače su veliki gurmani, kada imaju da biraju znaju šta će jesti, kada nemaju jedu šta moraju. Šta daju oni koji koze drže u zatvorenim sistemima – niti znam, niti me zanima. Moje stado konzumira raznovrsnu hranu oličenu u lekovitim biljkama – nani, žalfiji, majčinoj dušici, ivi, kantarionu, sporišu, hajdučkoj travi. U našem kraju ima ih u izobilju. Brste crni i beli hrast, grab, bukvu, jasen, trnjinu, drenjinu, glog. Takođe i kruške i jabuke koje su ostale po praznim imanjima. Žali bože koliko je pustih imanja“, nastavlja Bogdan.

Francuske alpine napasa po prostranstvima ovog dela prijepoljske opštine na nadmorskim visinama od 500 do 1.200 metara koje osim zdravog bilja odlikuju i čiste planinske vode. Doskovićevo stado isključivo se hrani onim što je poraslo iz zdrave zemlje, ničim što je prošlo kroz mašine ili imalo dodira sa hemijom. Jedini dodatak koji im položi u jasle je brdsko-planinsko seno, uglavnom u zimskom periodu kada je manje hrane u prirodi.

Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno

„Na našoj farmi angažovani smo supruga, ja i jedan radnik. Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno, računajući vreme u ispaši, dve muže, posao u mlekari. Kada se jare to je koji sat više. Ne vole sneg i lapavicu, ali nikakav problem nemaju da po snegu pronađu šta bi obrstile“, prenosi kozar iz Zvijezda.

Kozije mleko – lek protiv bronhitisa, alergija, jača imunitet, bolja je cirkulacija
Što hrana raznovrsnija i zdravija, kaže, to je i bolji kvalitet mleka koje se u našem narodu ne koristi samo kao namirnica, nego i lek protiv bronhitisa i drugih plućnih oboljenja, alergija, za jači imunitet i bolju cirkulaciju. Kozje mleko, iako malo jačeg ukusa, u ljudskom želucu se vari 45 minuta, dok za kravlje treba dva i po sata. Doskovići proizvode mladi i stari kozji sir, a proizvod koji im je veoma tražen je surutka od koje nema ništa bolje za prečišćavanje jetre.

Litar kozijeg mleka do 220 dinara, kilogram sira 13 evra

Litar kozjeg mleka Doskovići daju za 200-220 dinara, sir je 13 evra i prodaje se u pakovanjima od pet kilograma, a toliko je tražen da ga trenutno nema na zalihama, iako farma iz Zvijezda proizvede 30 kilograma dnevno. Mladi sir je, izračunao je kozar, četiri puta traženiji od starog koji se uglavnom koristi kao delikates.

Surtka je 130 dinara po litru, a njen višak Doskovići daju mangulicama. Ima 15 odraslih krmača i dva vepra ove vrste svinja.

„Tržište je većinom Beograd i crnogorsko primorje, a mušterije restorateri i pojedinci. Potražnja za kozjim proizvodima naročito je porala od kada se pojavila korona. Zahvalan sam Regionalnoj razvojnoj agenciji „Zlatibor“ iz Užica o čijem trošku su napravljeni putokazi ka mojoj kući. Zahvaljujući njima, ne postoji kontinent sa koga mi nisu svraćali kupci“, priča Bogdan Dosković.

Za dobar kozji sir je, pojašnjava on, potreban je teren koji obiluje belim kamenom jer je struktura takvog zemljišta drugačija.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Pixabay

Чланак Bogdan Dosković: „Srbija je bogom dana za kozarstvo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dot Mekarti iz Rozendejla je pre pandemije korona virusa živela od poljoprivrede i od iznajmljivanja svoje farme za venčanja i druge svečanosti. Međutim, karantinske mere ali i oprez ljudi kada su u pitanju putovanja, drastično su smanjili njene prihode.

Tada je, više u šali nego ozbiljno, došla na ideju da iznajmljuje koze za sve koji žele da svoje Zum sastanke učine zanimljivijim. To je objavila na sajtu svoje farme kako bi malo razveselila posetioce.

Međutim, mnogi su ovu njenu ponudu shvatili ozbiljno. Sutradan ujutru kada se probudila čekalo ju je 200 mejlova. Dot je bila iznenađena brojem ljudi koji su želeli da plate da se njena miljenica Lola i ostale koze pojave na njihovim sastancima.

Posao je počeo da se razvija, pa su koze postale prave zvezde interneta. One su obično bile “efekat iznenađenja” na onlajn sastancima budući da bi se niotkuda pojavile i iznenadile osobe s druge strane veze. Osim povremenih, one imaju i stalne mušterije poput jedne porodice koja svake subote plaća viđanje sa kozom pod imenom Margaret.

Koze su do sada “gostovale” na sastancima širom sveta, od Amerike, preko Rusije i Kine, pa sve do Australije.

A Dot Mekarti je pomoću njih uspela da napravi ozbiljan biznis ali i da sačuva svoju porodičnu farmu i zaposlene tokom najveće krize sa kojom se suočila od kad je pre pet godina preuzela rukovođenje gazdinstvom.

Izvor: verietyinfo.com

Foto: RitaE, Pixabay

Чланак Iznajmljivanje koza za sastanke preko Zuma može biti veoma lukrativno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ponekad se ovaj posao započinje kada nema drugog izlaza. Takav je slučaj sa Miletom Gotovčevićem koji se nakon propasti firme u kojoj je radio, preselio na porodično imanje u selo Jovanja i počeo da gaji koze, piše „Agroklub“.
„Ja sam ovim poslom počeo da se bavim 2009. godine. Do tada sam radio u jednoj privatnoj firmi, koje je kao i mnogo drugih preduzeća tada propalo i silom prilika, vratio sam se na očevo imanje“, započinje priču Gotovčević. Kako kaže, počeo je sa dve, tri koze pa se broj povećao na pet pa dvanaest i evo sada ima pravo stado koza.

Gajenje ovih životinja može biti isplativo

Stručnjaci kažu da bi trebalo imati stado od barem 100 koza, kako bi moglo da se od toga živi, ali Mile kaže da ima previše godina da bi povećavao broj grla.

„Ne verujem da ću povećavati broj koza“, kaže ovaj odgajivač, koji ima 60 godina. Tužno je da se ljudi nekim poslom počinju baviti kasno, kada već imaju 50 i više godina. Ovim bi trebalo da se bave mladi, da se na početku proizvodnje isfinansiraju, da zapate stado.
„Svi znamo koliko je kozije mleko zdravo, naravno i sir i meso, takođe mislim da treba mlađi ovim da se bave i verujem da ima onih koji bi to i voleli“, navodi on.

Ovaj stočar dodaje i da nije imao baš veliki izbor ni mnogo vremena za razmišljanje kada je izgubio posao i kozarstvo je odabrao jer mu je trebalo najmanje sredstava da uloži kako bi započeo proizvodnju, piše Sanja Dovečer za „Agroklub“.

„Šta sam mogao pre deset godina nego da vidim kako da sa najmanje sredstava započnem nešto da se bavim i eto, odlučio sam se da gajim koze. Kažu da niko sa kozama nije dobro živeo, ali su mnogi preživeli. Ja sam kao što vidite preživeo, a dokle ću, videćemo“, kaže Gotovčević kroz osmeh.

Zdravi, a malo zastupljeni proizvodi

On svakodnevno vodi svoje koze na ispašu i napominje da mu nije teško, da se odmori pored njih dok ih čuva iako ima pešačenja. „Malo slušaju one mene, malo ja njih, ali dobro je“, zaključuje ovaj poljoprivrednik.
Kozje mleko i sir nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, a izuzetno su kvalitetni. Oni koji uzgajaju koze dobro znaju da su to specifične životinje i da pažljivo biraju biljke koje će da jedu.

„Kad posmatrate kozu kako pase, ona se kreće, jede biljke, ali ne sve redom i svaki dan na istom mestu. One znaju da tek posle deset ili dvadeset dana, pasu na nekom mestu na kom nisu htele pre toga. One verovatno znaju zašto to rade, a to sigurno utiče na kvalitet mleka, sira i surutke. Naš narod i ne zna koliko je to sve zdravo, treba ih edukovati“, poručuje on.
Poznato je da je surutka lekovita i da pomaže deci koja su obolela od bronhitisa, imaju lošu krvnu sliku ili slab imunitet, a dobra je i za one koji se bave fizičkim aktivnostima jer sadrži dosta vitaminima, proteinima i aminokiselinama.

„Dolaze kod mene mnogi mladi ljudi koji se bave sportom, dolaze i oni koji su se razboleli, ali mislim da je tad kasno. Kozije mleko, sir i surutku treba da koriste svi dok su zdravi“, savetuje Gotovčević.

Subvencije za koze i 7.000 dinara po jednom grlu

Malo je poznato da postoje i podsticajna sredstva koja se odobravaju za umatičena grla koza i to u iznosu od 7.000 dinara po grlu.

„Subvencije su dobre i treba pokrenuti kozarstvo u Srbiji. Zašto se ne bi u školama i obdaništima deci davao kozji jogurt, stariji bi trebalo da koriste kozje proizvode i sigurno bi smanjili troškove za lečenje. Pa i sportisti bi imali bolje rezultate. Ja i moja porodica već dvadeset godina koristimo mleko, surutku i meso od koza i ja se dobro osećam, bez obzira što mi je 60 godina. Dok sam živeo u gradu, umorim se brzo, a sada pređem po deset kilometara svaki dan“, ističe Mile.
Za razliku od ovaca za koje treba i po nekoliko hektara, kozama treba manje površina jer one uglavnom brste.

„Treba im obala, vrzina, ali naravno potrebno je i seno, lucerka i žito ako se želi kvalitetnije mleko. Jedna koza u proseku daje oko dva litra mleka. Na tržištu, litar surutke je 100 dinara, mleko se prodaje za 150, a kilogram sira je 550 dinara. Pored klasičnog sira, pravimo i sir sa divljim origanom, majčinom dušicom, sremušem i svaka vrsta ima svog kupca“, zaključuje Gotovčević.

Izvor Blic-Agrobiznis

Чланак Kozarstvo postalo jedna od najisplativijih grana се појављује прво на Biznis i Finansije.