Niš je u poslovnom svetu poznat kao grad elektronike, ali porodica Perić iz tog grada već skoro tri decenije bavi se nečim nesvakidašnjim ne samo za niški kraj, već i Srbiju. Perići u svojoj firmi „Chez Pierre“ proizvode parfeme i kozmetiku.

Firmu su 1994. godine osnovali supružnici Goran i Dragana, a posao su se uključili i sinovi Petar i Aleksandar. Oni sada kupcima širom sveta nude više od 150 parfema i najrazličitije kozmetičke proizvode poput sapuna, gelova za tuširanje, mleka za telo, soli i pene za kupanje.

Menadžer razvoja u firmi „Chez Pierre“ Petar Perić kaže za „B&F“ da su njegovi otac i majka privatni posao započeli otvaranjem prodavnice parfema i kozmetike. Posle dve godine počeli su da proizvode parfeme, a 2009. godine i kozmetiku.

„Niš nema tradiciju u proizvodnji kozmetike, ali su moji roditelji videli da na tržištu postoji potencijal za mnogo veću prodaju od one koju su oni imali sa dve radnje. Bilo je to vreme kada na tržištu nije bilo toliko proizvoda kolika je bila potražnja. Kupili su opremu, zaposlili tehnologa i krenuli korak po korak da razvijaju firmu i proizvode sve veći broj parfema. Morali su mnogo toga da nauče u hodu, jer su se školovali za neke sasvim druge poslove. Kada su ’stali na svoje noge’ i videli da firma može uspešno da radi, započeli su i proizvodnju kozmetike“, objašnjava Perić.

Prema njegovim rečima, „Chez Pierre“ proizvodi širok asortiman kozmetičkih proizvoda, ali su parfemi ipak glavni adut firme. Njima se poklanja najveća pažnja, a ponuda se svake godine obogati za 10 do 15 parfema.

„Na moju inicijativu krenuli smo 2019. godine sa onlajn prodajom parfema i sada smo jedno od domaćih preduzeća koje je najveći izvoznik posredstvom Javnog preduzeća ’Pošta Srbije’. Putem veb sajta parfeme prodajemo širom sveta, počev od Evropske unije, preko Sjedinjenih Američkih Država do Singapura. Prisutni smo na svim društvenim mrežama, poput ’Instagrama’ i ’Tik-Toka’ i imamo već jednu solidnu ’zajednicu’ naših kupaca u inostranstvu. Dogodilo mi se recimo, da sam tokom službenog putovanja u Singapur i Indoneziju upoznao mladića iz Nemačke koji mi je, kada sam mu rekao čime se bavim, izvadio telefon i pokazao parfem koji je naručio upravo od naše firme“, navodi Perić.

Šta je važno muškarcima, a šta ženama

Niško preduzeće je na početku epidemije korona virusa imalo problem sa prodajom u inostranstvu jer paketi nisu isporučivani, pošto pošte nisu radile, a inače, u normalnim okolnostima, porudžbine stižu kupcima za pet do 15 dana. Međutim, kada je prvi talas epidemije prošao, prodaja je krenula još bolje nego ranije jer su ljudi mnogo više sedeli kraj računara i mnogo više proizvoda kupovali onlajn.

Naš sagovornik kaže da preko interneta za sada prodaju samo parfeme, ali planiraju da u dogledno vreme krenu i sa prodajom kozmetike. Sapune, gelove za tuširanje, soli za kupanje i ostale kozmetičke proizvode izrađuju trenutno po narudžbini kupaca, ili za svoje dve prodavnice u Nišu.

„Zanimljivo je da posredstvom veb sajta parfeme naručuju uglavnom muškarci. Oni čine 85 do 90 odsto naših onlajn kupaca, dok žene predstavljaju isti procenat kupaca u maloprodajnim radnjama. Muškarci su, prema našem zapažanju, skloni da kupuju proizvode koji su lepo upakovani i za koje je urađen dobar marketing, vodeći se time da, ukoliko im se nešto svidi kada počnu da koriste, svidi im se, ukoliko ne, naručuju drugi proizvod. Žene su drugačije, one vole da sve najpre probaju, pomirišu, da budu sto odsto sigurne da im se nešto dopada, pa tek onda da kupe“, objašnjava Perić.

Lavanda na sopstvenom imanju

Kako bi ljudi koji kupuju njihove parfeme onlajn imali mogućnost izbora, firma „Chez Pierre“ je ponudila po pristupačnoj ceni kutiju uzoraka sa 10 parfema od pet mililitara, dok standardno pakovanje ima 50 mililitara.

„Potrošačima nudimo mogućnost da odaberu parfeme koji najviše odgovaraju njihovom tipu kože. Nekim ljudima odgovaraju parfemi sa većim procentom alkohola, a nekima sa većim procentom parfemskog ulja. Ukusi se veoma razlikuju, a i u svetu se stalno pojavljuju nove mirisne note i mi nastojimo da to pratimo. Recimo, modna kuća ’Tom Ford’ je napravila pravi bum na tržištu plasirajući parfeme sa mirisima koji do sada nisu postojali i dosta je ’pogurala’ parfeme koje mogu da koriste i muškarci i žene. Mi imamo parfeme inspirisane sličnim notama. Jedan od trenutno najpopularnijih parfema je ’Hint of vanila’. To je specifičan parfem koji se najviše koristi tokom zime jer ima veoma teške note, a jedna od nota koja se najviše oseća je, naravno, vanila“, kaže Perić.

Repromaterijal za izradu parfema nabavljaju uglavnom u Francuskoj, ali i u Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. „Francuska je neprikosnovena i bilo koje parfemsko ulje da naručite u toj zemlji dobijate ga za najviše pet dana“, ističe Perić i dodaje: „Da bismo imali i sopstvene sirovine, na našem imanju kraj Niša zasadili smo pre pet godina lavandu. Ispostavilo se da je zemljište odlično za uzgoj te biljke i zadovoljni smo prinosima. Ideja nam je da od lavande pravimo eterično ulje, a za sada je samo pakujemo u jastučiće i tako prodajemo“.

Prema njegovim rečima, preduzeće iz godine u godinu beleži rast proizvodnje i prodaje zahvaljujući inovacijama u proizvodnji, širenju asortimana i usmerenosti na dugotrajnost parfema. Trenutno upošljavaju dvadesetak radnika, najviše u proizvodnji kozmetike, jer se svi proizvodi ručno izrađuju.

„Posao je specifičan i u Srbiji se proizvodnjom parfema bavi veoma mali broj firmi. Potrebna je velika posvećenost, da stalno pratite trendove, što zahteva putovanja i obilazak sajmova širom Evrope i sveta. Sajmovi su prilika da se predstavite, ali i da vidite šta je to novo u proizvodnji parfema i kozmetike. Ono što nama ide u prilog je iskustvo u proizvodnji od bezmalo 30 godina. Za to vreme uspeli smo da uočimo nedostatke i greške u procesu proizvodnje i da ih ispravimo“, ističe Petar Perić.

Dan u kome ne naučite nešto novo je izgubljen

Vlasnica firme „Chez Pierre“ Dragana Perić kaže za „B&F“ da ni ona, ni njen suprug Goran, nisu imali dilemu da li da nakon završetka školovanja pokrenu sopstveni posao ili da se zaposle u nekoj državnoj firmi. Između više mogućnosti, opredelili su se za proizvodnju parfema i kozmetike jer su uvideli da u tome mogu da se ostvare.

„Pokrenuli smo privatni posao jer smo oboje u sebi imali preduzetnički duh. Odrasla sam u vojvođanskoj porodici u kojoj se više generacija bavilo privatnim poslom. Vaspitavana sam da čovek treba sam sebi da obezbedi egzistenciju, a tako sam vaspitavala i svoju decu“, ističe Dragana Perić i dodaje da su se sinovi opredelili za budući posao u firmi shodno svojim interesovanjima. Petar je zainteresovan za marketing i to studira, a Aleksandar za proizvodnju i završava Tehnološki fakultet u Leskovcu.

Vlasnica firme „Chez Pierre“ napominje da ona i njen suprug smatraju da budućnost pripada mladima i da njima treba prepustiti posao, što oni polako i čine. „Mladi jedino nemaju iskustvo sa ljudima koje mi imamo, sve ostalo znaju isto kao i mi, a mnoge stvari i više od nas. Oni putuju po svetu, prate nove tendencije i idu napred, a mi smo još u devedesetim godinama kada je reč o digitalizaciji. Zato mladima treba dati šansu, prepustiti im sve i ne sputavati ih“, uverena je Dragana Perić. Prema njenim rečima, uspehu firme je najviše doprineo porodični stav da je dan u kome ne naučite nešto novo – izgubljen dan.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Чланак „Chez Pierre“, domaći proizvođač parfema: Nišlije u svetu mirisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Olgica Samoilović je radila brojne poslove još od rane mladosti, a kada je konačno trebalo odrasti, donela je neuobičajenu odluku. Napustila je posao u jednoj farmaceutskoj kompaniji u Beogradu i vratila se u rodnu Loznicu. Imala je 26 godina i kaže da je to učinila jer je htela da otvori svoju firmu, u kojoj će raditi onako kako ona želi. Njen početnički kapital je bio skroman, pa je odabrala najpragmatičnije rešenje – da svoj hobi, izradu sapuna, pretvori u posao. Registrovala je firmu i napravila prvu seriju glicerinskih i sapuna od kozjeg mleka. Zatim je počela da obilazi apoteke, a put je vodio i do Valjeva i drugih gradova u kojima je ugovarala prodaju.

Vremenom je rastao broj objekata u kojima su se prodavali njeni sapuni, pa je zaposlila još ljudi i proširila asortiman. Danas proizvodi i druge prirodne preparate, razne serume i tonike za lice, balzame za usta, kreme za ruke i losione za telo. Iz njene fabrike u Loznici na tržište stižu i šamponi i regeneratori za kosu, kreme za sunčanje, gelove za dezinfekciju ruku, eterična i ulja za masažu…

Proizvod treba da košta onoliko koliko zaista vredi

Da bi stigla do ovako bogate ponude, „Hedera Vita“ je morala mnogo da ulaže u svoju laboratoriju u kojoj se prave novi i usavršavaju postojeći proizvodi. Samoilović kaže da sami biraju sirovine i da im je veoma važno da to budu prirodni sastojci iz organske proizvodnje, jer se njihova proizvodnja zasniva upravo na preparatima koji su zdravi i koji će prijati organizmu i koži. Preduzeće je zato organizovalo i brojne obuke za svoje tehnologe, proizvodne radnike i trgovce u specijalizovanim prodavnicama, koje je u međuvremenu otvorilo.

Samoilović ističe da su svi oni zajedno zaslužni za uspeh ovog preduzeća. „Firmu sam otvorila, između ostalog, i da bih sebi stvorila mogućnost da radim u kolektivu koji mi odgovara, sa ljudima koji dele iste vrednosti kao ja – ljubav prema prirodnoj kozmetici i želju da doprinesu zajednici, a ne da u nedogled povećavaju nečije zarade. Htela sam da okupim grupu ljudi koji vole svoj posao, da dolaze i odlaze s radnog mesta nasmejani. Poslodavac koji želi takve radnike mora da ih poštuje i motiviše, a oni će mu to vratiti kroz svoj rad”.

Vlasnica Hedera Vite ne želi da njena firma preraste u kompaniju sa stotinama zaposlenih, jer tada ne bi poznavala svakog svog radnika, njegov način rada, niti bi mogla da sasluša njihove savete i korisne ideje. Zašto je to za nju toliko važno, objašnjava na sledećem primeru: „Ako ispred mene stavite naših pet ručno rađenih sapuna, za svaki ću znati koja od naših žena ih je proizvela, zato što one unose sebe u svoj posao“.

Taj lični pečat prepoznaju i kupci, dodaje naša sagovornica, koji su sve otporniji „na reklame koje iskaču iz frižidera“ i umesto industrijske kozmetike rađe biraju preparate koji su ručno rađeni, od prirodnih supstanci i sa mnogo majstorskog umeća. Samoilović je protivnica agresivnog marketinga, „jer kada neko izdvaja toliko novca za svakodnevno reklamiranje, taj izdatak mora da se odrazi i na cenu, pa kupac ne plaća samo proizvod, nego i njegovu promociju“. Prema njenom mišljenju, proizvod treba da košta onoliko koliko zaista vredi, i upravo zato će ga kupci preporučivati drugima. Na taj način posao organski raste a kompanija stiče lojalne potrošače.

Redovni kupci su važniji od brze zarade

Umesto da zatrpava potencijalne mušterije reklamnim obećanjima, Samoilović ulaže taj novac u dizajn svojih proizvoda i specifičan pristup prodaji. Preduzeće u svojim prodavnicama zapošljava isključivo edukovane radnike, koji se razumeju u njegove preparate i različite tipove kože i zato mogu svakom kupcu da preporuče proizvod koji baš njemu odgovara.

„Nije nam cilj da po svaku cenu prodamo što više, nego da steknemo kupce koji će kod nas kupovati redovno. Zato smo uveli pravilo da u slučajevima kada neko želi da kupi preparat koji za njega nije prikladan, prodavac ima slobodu da objasni kupcu zašto mu takav proizvod ne bi odgovarao i da mu preporuči neki drugi, koji je za njega prikladniji. Bolje je i da kupac na kraju ne uzme ništa, nego da kupi nešto što mu neće odgovarati“, naglašava Samoilović, koja je duboko uverena da kozmetičkom poslu treba pristupati odgovorno, pre svega zbog zaštite potrošača.

Naravno, ovakav pristup prodaji nije moguć za asortiman koji „Hedera Vita“ plasira preko trgovinskih lanaca specijalizovanih za kozmetiku, brojnih apoteka i prodavnica zdrave hrane u Srbiji. Kod takvog plasmana od pomoći je maštoviti dizajn, ali su na kraju potrošači ti koji donose odluku na osnovu informacija na ambalaži i sopstvenog znanja. Da je ishod ovakvog testa za proizvode lozničkog preduzeća povoljan svedoči njegov rast iz godine u godinu, ili kako to definiše njegova vlasnica: „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača”.

Poverenje se širi i u inostranstvu, pa pored već postojećih tržišta u 15 zemalja, „Hedera Vita“ je u pregovorima o izvozu svojih proizvoda u Rusiju i Saudijsku Arabiju. Zahvaljujući njihovom kvalitetu, sve više uglednih stranih kompanija traži i da Hedera radi uslužno za njihove robne marke. „Ova godina bi trebalo da bude dobra za nas“ predviđa Samoilović, nakon prethodne tri koje su bile jako turbulentne za ovo preduzeće, „posebno tokom prvog talasa pandemije, kada prirodna kozmetika nikome nije bila prioritet, već gola egzistencija. Srećom, zahvaljujući malom broju zaposlenih i veoma fleksibilnoj organizaciji, vrlo brzo smo se preorijentisali na proizvodnju dezinficijenasa, što nam je pomoglo da prebrodimo prvi udar krize“.

Nagrađena preduzetnica sa rukama u sudoperi

Posle normalizacije pandemijske situacije, prodaja njihovih preparata je ponovo počela da raste, čak je i premašila obim koji je ostvarivala pre krize. Najveće interesovanje je na tržištima u Beogradu i Loznici, a Olgica Samoilović je u svom gradu proširila posao i na druge delatnosti. Otvorila je prodavnicu zdrave hrane, kozmetički centar sa idejom da jedan deo ubuduće radi kao trening centar, pa čak i poslastičarnicu, koja je zbog svojih neobičnih kolača postala turistička atrakcija.

Naša sagovornica kaže da je u poslastičarsku delatnost ušla slučajno. Nije htela da propusti priliku kada se u ponudi našao jedan lokal u centru Loznice. Prostor joj se toliko dopao da ga je zakupila, ali stvar je bila u tome da je bio „kao skrojen“ za ugostiteljski posao. To nije obeshrabrilo preduzetnicu iz Loznice, koja je za tri meseca osmislila i pokrenula novi posao – „domaćinsku poslastičarnicu“. Naime, proizvodnja kolača se zasnivala na istim principima kao i proizvodnja kozmetike, a da se već stečeni dobar glas daleko čuo potvrdila je i navala na novu poslastičarnicu.

„U tim trenucima sam se uplašila da nećemo uspeti – zbog ogromnog viška posla! Odjednom sam se našla u potpuno neverovatnoj situaciji. Tek što sam sletela iz Madrida gde sam dobila nagradu za preduzetnicu godine, morala sam da otrčim u poslastičarnicu jer su radnice bile u panici – nisu stizale da naprave tako veliku količinu kolača, a kamoli da operu nagomilane sudove. Naravno, zavrnula sam rukave i počela da perem. Ljudi su svraćali da mi čestitaju na nagradi, ali nisam mogla da se rukujem sa njima jer su mi ruke bile u sapunici. Sada mi je to smešno, ali tada sam htela da zaplačem“, priznaje Olgica Samoilović, „i sve vreme sam se pitala zašto mi je to trebalo. A pokazalo se da je trebalo. Već smo se uhodali, i kolači nam se prodaju podjednako dobro kao i kozmetika“.

Marija Dukić

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Чланак Olgica Samoilović, „Hedera Vita“: Malim koracima do velikog poverenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Započeti svoj posao nije lako ni kada planirate da se bavite sopstvenom strukom, a kamoli kada se otiskujete u potpuno novu oblast, o kojoj nema dovoljno informacija u javnosti. Upravo ovo je bila situacija u kojoj se našao bračni par Stojanović kada je 2010. godine otpočeo proizvodnju hladno ceđenog ulja od koštice šljive. Jasna Stojanović kao filolog nije mnogo znala o tehnikama proizvodnje, a savet nije mogla potražiti ni od supruga Miroslava, koji se prethodno bavio uređivanjem enterijera. Zato su, kako bi više saznali o proizvodnji hladno ceđenih ulja koja tada nisu bila popularna kao danas, potražili savete od stručnjaka.

Zahvaljujući takvoj saradnji, ali i dodatnim istraživanjima i eksperimentima, uspeli su da ovladaju proizvodnjom ulja od koštice šljiva. Tada se bračni par Stojanović našao pred novom dilemom – kako prodavati ovaj proizvod, koji istovremeno može da se koristi za jelo ali i kao kozmetički preparat? Na kraju su odlučili da ga promovišu pod sloganom „Za jelo i za telo“.

U to vreme u Srbiji nije bilo hladno ceđenog ulja od koštica šljive, i zato nije bio nimalo lak zadatak da se kupcima predstave njegova svojstva. Kako objašnjava Jasna, ulje je bogato esencijalnim masnim kiselinama i vitaminom E i zato veoma koristi koži, sprečavajući nastanak bora i štiteći je od nepovoljnih spoljašnjih uticaja. Takođe se koristi i u kulinarstvu, najčešće za mariniranje i kao preliv za salate, a može se dodavati i u kolače. Budući da ne sadrži trans masti pogodno je za osobe koje imaju problem sa povišenim holesterolom i slične zdravstvene tegobe.

Ali kako i gde sve ovo predstaviti kupcima? U svojoj prodavnici, odlučili su Stojanovići. Zato su otvorili prodavnicu u Čumićevom sokačetu, nekoj vrsti neformalnog centra kreativnih i originalnih preduzetničkih poduhvata u Beogradu. U toj maloj privrednoj oazi nalaze se radnje sa nesvakidašnjim i autentičnim proizvodima, zbog čega na ovo mesto redovno dolazi mnoštvo naših sugrađana, ali i stranaca koji žele kući da ponesu nešto interesantno iz Srbije.

Put od koštica do krema i losiona

Stojanovići su u međuvremenu počeli da prave hladno ceđena ulja i od koštica kajsije, a zatim i od lešnika i oraha. Njihov asortiman je u to vreme potpuno odgovarao nazivu “AllNut”, budući da im je proizvodnja bila bazirana na koštunjavim sirovinama. Kasnije su proširili ponudu, pa sada u nju spadaju i ulja od šipurka, semena maline, kupine… Većina ovih ulja je jestiva, ali u javnosti je poznatije njihovo blagotvorno delovanje na kožu. Primera radi, ulje od koštice kajsije namenjeno je suvoj koži, ulje od lešnika masnoj, ulje od koštice šljive normalnoj, dok šipurak deluje na neka stanja kože kao što su seboreja i ekcemi, kupina na ožiljke, a malina ima najviši zaštitni faktor. Zahvaljujući činjenici da imaju veoma bogat sastav, ova ulja se u AllNut-u koriste i za proizvodnju kozmetičkih proizvoda.

„Od 2012. godine pravimo i kozmetiku. U poslednjoj deceniji naš asortiman se toliko proširio da ne možemo sve proizvode pobrojati u jednoj rečenici. U najkraćem, to su sapuni, šamponi, kreme, balzami, regeneratori za kosu, tonici, serumi za lice, pilinzi, prirodni dezodoransi, losion za posle brijanja, ulje za bradu, ulje za sunčanje. Pravimo i prehrambene proizvode kao što su brašno od lešnika i koštica šljive i kajsije, sirća i razni namazi”, nabraja Jasna.

Zahvaljujući odluci da kupci mogu ulaziti u prodavnicu zajedno sa svojim kućnim ljubimcima, Stojanovići su došli na još jednu poslovnu ideju. U razgovoru sa njima shvatili su koliko im je važno da za svoje ljubimce pronađu ekološke preparate koji nisu testirani na životinjama, pa je AllNut počeo da proizvodi i prirodnu kozmetiku za pse. Ovi preprati se dobro prodaju, ali je ipak najtraženija kozmetika za ljude, pre svega kreme i losioni za telo, kaže Jasna.

Kupcima više ne treba objašnjavati koje su prednosti prirodne kozmetike, ističe naša sagovornica i dodaje: „Ljudi kod nas dolaze upravo zato što su naši proizvodi zaista prirodni. U ulja ne dodajemo ništa jer se ona koriste i kao jestiva i kao kozmetička. U kozmetičke proizvode moramo da stavljamo konzervanse, ali koristimo one koji su dozvoljeni za upotrebu u organskim proizvodima. Kažem moramo, zato što je manje štetno staviti blagi konzervans u neki preparat nego dozvoliti da se on pokvari tokom upotrebe.“

Koliko se tržište promenilo u poslednjoj deceniji?

Stojanovići su već na samom početku poslovanja doneli čvrstu odluku da sve sirovine nabavljaju u Srbiji. Pošto je njihov prvi proizvod bilo ulje od koštica šljiva, počeli su da obilaze proizvođače hladno ceđenih sokova i suvih šljiva, ubeđujući ih da koštice preostale iz proizvodnje prodaju njima, umesto da ih bacaju. Doduše, nije bilo potrebno mnogo ubeđivanja pošto je takav aranžman bio isplativ i proizvođačima ovih namirnica.

„Od tada do danas situacija se znatno izmenila. Sada ne moramo mi da jurimo dobavljače, već nam se neki i sami javljaju. Međutim, jednostavnije nam je da kupujemo koštice tamo gde nam je locirana proizvodnja, dakle u Opštini Osečina. Srećom, ovaj kraj poznat je po proizvodnji šljiva“, napominje Jasna, „tako da tamo nabavljamo najveći deo tih sirovina.”

Preduzeće je zbog rasta broja dobavljača i proizvoda, a pre svega kupaca, proširilo i broj prodajnih mesta. Stojanovići su otvorili prodavnicu i u Novom Sadu, ali i izvan Srbije, u Crnoj Gori i Velikoj Britaniji, a trenutno pregovaraju i sa potencijalnim izvoznicima njihovih proizvoda u Japan.

Supružnici kažu da su zadovoljni onim što su do sada postigli. Smatraju da je uspehu najviše doprineo kvalitet njihovih proizvoda i odnos prema kupcima. „Njima se dopada atmosfera u našoj radnji i to što uvek mogu da svrate i probaju kozmetiku ili da malo popričaju sa nama, da popiju domaći sok i pojedu kolačić, bez obaveze da nešto kupe. Tako se grade dobre veze sa kupcima”, uverena je Jasna.

Naša sagovornica napominje da im je mnogo pomoglo i to što su posao započeli u trenutku kada je u Srbiji zabeležen procvat malog preduzetništva. Pre desetak godina bilo je zanimljivih proizvođača raznovrsne robe ali i događanja na kojima su mogli da predstave svoju robu, kao što su marketi na otvorenom i različiti festivali. „Tamo je dolazila dobro profilisana publika a nastupali su zaista probrani proizvođači, tako da su svi bili zadovoljni. Sada to više nije slučaj. Zato moram da kažem da je, pored istraživanja, učenja, rada i planiranja, našem uspehu doprinela i sreća što smo se pojavili na tržištu u pravom trenutku”, zaključuje Jasna Stojanović.

Marija Dukić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Чланак AllNut, proizvođač hladno ceđenih ulja i prirodne kozmetike: I za jelo, i za telo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki lanac restorana Applebee je u saradnji sa kozmetičkom kućom Winky Lux kreirao sjaj za usta pod imenom Saucy Gloss, inspirisan sosovima za pileća krilca po kojima je poznat ovaj gastronomski brend. Zanimljivo je da osim mirisa ovaj kozmetički proizvod ima i ukus, i to veoma bogat.

No nažalost, upravo u tom podatku se može kriti prepreka za njegovu popularizaciju. Naime, ima samo četiri boje ovog sjaja, a zajedno sa tim i četiri ukusa. Zato se može desiti da će određenim potrošačicama odgovarati određena boja ali ne i ukus.

Naime, od četiri ponuđene nijanse sjaja jedna ima ukus ljutkastog sosa, druga sadrži malo meda, treća sos za roštilj a četvrta je prilično začinjena.

Izvor: Food and Wine

Foto: Guido Fua, Unsplash

Чланак Proizvod partnerstva restorana i kozmetičke kuće: Sjaj za usta sa ukusom pilećih krilaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkad smo ubedili sebe da sa 50 godina moramo imati podjednako zategnuto lice kao dvostruko mlađi ljudi, proizvođači kozmetičkih preparata punom parom rade na kreiranju raznovrsnih krema, seruma, maski za lice, specijalnih ulja za popunjavanje bora i mnoštva drugih proizvoda koji bi trebalo da nas ispeglaju bolje od Fotošopa.

Međutim, njihova popularnost je često kratkog daha, jer s vremena na vreme kozmetičke kuće nanovo otkrivaju neke “antiejdžing” sirovine koje su sve efikasnije u brisanju bora i vraćanju elastičnosti koži. Primera radi, u poslednjih nekoliko godina moderni sastojci za kreme protiv starenja su Vitamin C, hijaluronska kiselina i retinol. I sada svi kupujemo kreme baš od ovih sastojaka, ne razmišljajući o tome šta su oni i kako utiču na kožu. Ali, portal The Conversation je nešto detaljnije istražio ovu temu. U daljem tekstu vam prenosimo njihove zaključke.

Vitamin C

U reklamama za proizvode koji sadrže ovaj vitamin često se ističe da oni “osvetljuju” kožu i podstiču proizvodnju kolagena. Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i zaista koži daje elastičnost i čvrstinu. On i elastin se proizvode u srednjem sloju naše kože. Međutim, njihova proizvodnja s godinama opada.

Tu bi trebalo da bude od pomoći vitamin C koji pozitivno deluje na proizvodnju kolagena i elastina. Ali, nije jedostavno primiti ga preko kože zato što njen spoljašnji deo, epidermis, služi kao barijera za vodu i tečnosti. To komplikuje unos vitamina C u srednji deo kože.

Međutim, neka istraživanja pokazuju da jaki koncentrati ovog vitamina, dakle sve što je preko pet odsto, mogu biti od koristi, jer uspevaju da probiju pomenutu barijeru. Ima i istraživanja koja, pored pozitivnog uticaja na proizvodnju kolagena, ističu da vitamin C sprečava i pojavu hiperpigmentacije.

Istraživanja je mnogo i sva ona imaju neki zaključak, ali u pitanju su studije koje uglavnom nisu rađene na velikim uzorcima i koje posle prestanka eksperimenata nisu pratile dalji uticaj ovog vitamina na kožu.

Hijaluronska kiselina

Do pre neku godinu nismo mogli da izgovorimo njen naziv, a sada smo, zahvaljujući reklamama, naučili da je ova kiselina maltene svemoguća. Ali, još uvek ima mesta za učenje.

Za početak, o tome šta je zapravo hijaluronska kiselina. To je neka vrsta lubrikanta koji naše telo samo proizvodi i koji se najčešće nalazi u tečnostima u našim očima ili između zglobova. On nam pomaže da zadržimo kolagen, povećamo vlagu i obezbedimo elastičnost i fleksibilnost tkiva.

U studiji iz 2011. godine koja je sprovedena na 76 žena starosti između 30 i 60 godina, dokazano je da kontinuirano korišćenje kreme koja sadrži 0,1% ove kiseline može poboljšati hidrataciju i elastičnost kože. Ali, đavo se krije u detaljima. Potom se ispostavilo da najviše efekta imaju one kreme koje sadrže manje molekule hijaluronske kiseline, jer će koža teže apsorbovati velike molekule. A na kremama koje sadrže ovu kiselinu retko kada piše koliki su njeni molekuli.

Dakle, treba imati u vidu da hijaluron generalno pomaže koži, samo je pitanje koliki će efekat imati na nju.

Retinol

Za njegovo postojanje se zna dugo ali ga tek od nedavno ljudi nazivaju “vitaminom mladalačkog izgleda”. Naime, retinol je derivat vitamina A, prvog vitamina koji su naučnici otkrili još 1913. godine. U ljudskom telu se proizvodi iz beta-karotena i uključen je u ogroman broj procesa – neophodan je za zdravu kožu, kosu, kosti i vid, jak imunitet, zdrav sistem organa za varenje i disanje. Zato se u poslednje vreme unosi u telo i preko kozmetičkih preparata.

Kada dospe u telo, on se pretvara u retinolsku kiselinu, gde pomaže u proizvodnji kolagena i usporavanju starenja ćelija. Sve ovo zajedno doprinosi ublažavanju bora i hiperpigmentacije kože.

Dakle, retinol koji se nalazi u kremama protiv starenja, zajedno sa ostalim sastojcima, jeste efikasan, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan sa njegovim korišćenjem.

Naime, preparati sa jakom koncentracijom ovog derivata mogu i iziritirati kožu, ali i dovesti do njenog isušivanja i ljuštenja. Iz tog razloga se preporučuje postepeno uvođenje retinola u dnevnu rutinu, pa tek ukoliko se utvrdi da koža pozitivno reaguje na njega može se pristupiti povećavanju doza i učestalosti primene.

Takođe, koža na koju su namazane ovakve kreme može biti osetljivija na sunčevu svetlost, što znači da sredstvo koje se aktivno bori protiv staračkih pega može doprineti i njihovom nastajanju. Zato ove proizvode treba koristiti veoma oprezno i uz obaveznu upotrebu SPF preparata ako se retinol koristi u sunčanim danima.

Zbog ovih kontroverzi vezanih za retinol, kozmetičke kuće u poslednje vreme sve više reklamiraju bakučiol, njegovu prirodnu alternativu. On se izvlači iz ploda biljke Psoralea corylifolia i ima slično dejstvo kao retinol, samo sa manje nuspojava. Pitanje je međutim koliko dugo će on zadržati popularnost. Verovatno dok se ne pojavi neka još efikasnija sirovina koja će još više i brže peglati bore. I koja će imati bolju reklamu.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su zapravo efikasni glavni sastojci krema protiv starenja? се појављује прво на Biznis i Finansije.