Filipo Bernardini je više od šest godina razrađivao šemu za krađu, s neobičnim ciljem – da pročita neobjavljena književna dela pre nego što se nađu u knjižarama. Tridesetogodišnji Italijan je od 2016. godine koristio preko 160 lažnih domena na internetu koje je krao od pravih urednika, agenata i izdavačkih kuća, kako bi prevario autore da mu pošalju svoje neobjavljene rukopise.

Bernardini je koristio lažne domene da bi se predstavio u ime osoba koje su bile bliske autorima, pokazujući veliko znanje o tome kako funkcioniše svet izdavaštva i čije ime bi trebalo da zloupotrebi da bi prevario određenog autora. Tako je uspeo da ukrade više od 1.000 neobjavljenih rukopisa.

Kao da sam bio urednik

Za razliku od većine prevaranata, Bernardinijev motiv nije bilo sticanje materijalne koristi. Umesto toga, italijanski knjiški moljac i bivši zaposleni u izdavaštvu, jednostavno je želeo da pročita neko književno delo pre svih drugih.
Bernardini je živeo na relaciji Italija – Velika Britanija, da bi se prošle godine presilio u SAD, gde je nedavno uhapšen i izveden na sud u Njujorku.

Na sudu je izjavio da nikada nije objavio rukopise do kojih je došao prevarom, već da je želeo da bude jedan od retkih koji će umeti da ceni umetničko delo pre nego što ono završi u knjižarama.
„Bilo je trenutaka kada sam čitao rukopise i osećao posebnu i jedinstvenu povezanost s autorom, gotovo kao da sam bio urednik te knjige“, izjavio je nesvakidašnji lopov tokom suđenja.

Bernardini je osuđen na 20 meseci zatvora, ali nakon što je priznao krivicu, sud je naložio da bude deportovan u Italiju, s tim da pre toga plati 88.000 dolara odštete za počinjeno krivično delo.

Foto: Pixabay

Чланак Kradljivac neobjavljenih knjiga kažnjen sa 88.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Norbert Šild nije prevarant iz sveta finansijskog ili računarskog kriminala, ne diluje drogu niti pere novac. On se lažno predstavljao po bibliotekama širom Nemačke kao doktor istorije i drugih društvenih nauka, a ponekad i kao novinar. Drugim rečima, krio se iza profesija koje više zvuče nego što zveče.
Ali Šild je „na starinski način“ zaradio stotine hiljada evra tako što je preprodavao retke mape koje je krao po bibliotekama iz veoma starih knjiga. Decenijama je izmicao policiji, sve dok sami bibliotekari nisu preuzeli stvar u svoje ruke i počeli da se bave istragom.

„Lasica za knjige“

Pomalo uspavani svet biblioteka prvi je zatalasao direktor gradske biblioteke u Triru, gradu u zapadnoj Nemačkoj. Šild je tamo došao jednog februarskog dana 2006. godine, i zatražio knjigu o evropskoj geografiji koja je bila stara četiri veka. Pošto takve knjige ne smeju da se iznose iz biblioteke, seo je u čitaonicu, izvadio notes za beleške i zadubio se u čitanje. U jednom trenutku je izvadio skalpel i kako se posle ispostavilo, isekao mapu Alzasa.
Šild, međutim, nije primetio da su stolovi dvojice bibliotekara izdignuti iznad poda, kako bi imali jasan pregled svega što se dešava u čitaonici. Prišli su Šildu i upitali ga šta je to upravo uradio, a on je zgrabio mapu i pobegao dovikujući: „Vredelo je pokušati!“

Bibliotekari su istog momenta prijavili krađu direktoru biblioteke Francu Ginteru, brkatom specijalisti za stare knjige. Ginter je odmah podneo prijavu policiji, ali je istovremeno poslao mejl svim nemačkim bibliotekama, upozoravajući ih na potencijalnog kradljivca koji se lažno predstavlja kao istoričar.

Opisao ga je kao čoveka srednje visine, zdepaste građe, neuredne plave kose i sa gomilom nakita na sebi. U mejlu ga je nazvao „lasica za knjige“, što nije slučajno imajući u vidu da su te godine osiguravajuće kuće u Nemačkoj objavile kako su ove životinje, samo vlasnicima automobila nanele štetu veću od 60 miliona evra. Šildu je ovaj nadimak ostao, a koliko je direktor gradske biblioteke u Triru bio u pravu što ga je tako nazvao, pokazao je dalji rasplet događaja oko neuhvatljivog kradljivca dragocenih starih mapa.

Veliko prstenje za skrivanje alata

Na Ginterov mejl upozorenja prvi je reagovao direktor regionalne biblioteke u Oldenburgu Klaus Piter Miler, koja se nalazila skoro 300 kilometara dalje. Ispostavilo se da je direktor lično upoznao Norberta Šilda, koji je prema njegovim rečima bio jedan od najredovnijih čitalaca. Onda je iznenada nestao i nije se pojavljivao već godinu dana, iako su ga odavno rezervisane knjige još čekale na polici. Istraga koja je pokrenuta posle uzbune, pokazala je da je iz „Atlasa mora i trgovine“ iz 1745. godine, nestalo devet mapa koje je uradio čuveni kartograf i ilustrator Luj Renar, a koje prikazuju ceo poznati svet u to vreme, uključujući detaljne crteže jugoistočne Azije.

Šteta je procenjena na preko 49.000 dolara, a Šild je prikrio krađu tako što je preostale mape lažno numerisao na način kako to rade profesionalni i vrlo iskusni arhivari. Dvoje zaposlenih u biblioteci u Oldenburgu, stručnjaci za stare mape, pokrenuli su sopstvenu istragu. Ona ih je odvela do aukcijskih kuća i antikvarnica po Belgiji i Holandiji, da bi konačno u jednoj holandskoj antikvarnici pronašli četiri od devet ukradenih mapa, dok se preostalima do danas nije ušlo u trag.

Poziv na uzbunu je podigao prašinu i u Univerzitetskoj biblioteci u Minhenu, koju je Šild takođe posećivao, predstavljajući se kao naučnik koji radi na bibliografiji istorijskih karata iz 16. veka. Direktor odeljena za stare knjige u ovoj biblioteci Sven Kutner, potvrdio je nakon istrage da nedostaju pojedine mape iz čak 50 veoma starih knjiga. Kutner se prisetio da je Šild nosio veliko prstenje na rukama, pretpostavivši da je u njima najverovatnije krio alat za isecanje mapa.

Policija i tužilaštvo digli ruke od kradljivca

U roku od samo nekoliko meseci pošto je brkati direktor gradske biblioteke u Triru Franc Ginter poslao upozoravajući mejl, javilo se preko 20 biblioteka iz različitih krajeva Nemačke koje su otkrile da je Šild bio njihov redovan posetilac. I, naravno, da je iz svake od njih ukrao neke stare mape a da to niko u biblioteci nije primetio.
Rasplet događaja koji je sledio Šildove lopovske tragove stigao je unazad čak do 1988. godine, ali sumnja se da je bio aktivan i pre tog perioda. Na osnovu potvrđenih krađa, stručnjaci su procenili da je preprodajom retkih mapa „ispod ruke“ mogao da zaradi i do 200.000 evra godišnje.

Uporni Franc Ginter je prikupio podatke od svih biblioteka koje su mu se javile i podneo zajedničku tužbu saveznom tužilaštvu u Bonu. Pokrenuta je i zvanična istraga, ali je tapkala u mestu. Svi dokazi su bili posredni, jer niko od bibliotekara nije mogao konkretno da dokaže da je Šild taj koji je zaista ukrao mape, a uprkos svedočenju bibliotekara iz Trira, ukradena mapa iz te biblioteke nije proneđena kod osumnjičenog.

Šta više, iako je policija nekoliko puta detaljno pretresala Šildov stan, nisu pronašli ništa što bi upućivalo na krađu takvih dokumenata a kamoli predstavljalo valjani dokaz na sudu.
Savezno tužilaštvo je na kraju diglo ruke od ovog slučaja, jer im je bilo preče da otkrivaju zločine koje su činili pripadnici organizovanog kriminala, pa su se bibliotekari dogovorili da Šildu postave zamke, ne bi li ga uhvatili „na licu mesta“. Ali to im nije uspevalo, jer se pretpostavlja da je Šild u posao uključio i saučesnike, „ojadivši“ u međuvremenu još 15 biblioteka.

Kako je lasica dolijala

Na kraju je „lasica za knjige“ dolijala 2017. godine, i to na teritoriji Austrije. Šild se pojavio lično u biblioteci Univerziteta u Insbruku, predstavljajući se kao doktor istorije i zatražio knjigu matematičara i astronoma Johana Keplera iz 1627. godine. No, upozorenja o neuhvatljivom kradljivcu dragocenih mapa su se prošilrila i do drugih biblioteka u Evropi, pa se Klaudiji Zojer, službenici austrijske biblioteke odmah upalila crvena lampica za uzbunu.

Kada mu je dala traženu knjigu, ostala je jedno vreme sa Šildom u čitaonici, a onda namerno na kratko izašla. Pozvala je radnike obezbeđenja u biblioteci, a kada je Šild vratio knjigu, odmah je izvršila proveru i ustanovila da nedostaje ugravirana mapa sveta čija vrednost je procenjena na 30.000 evra. Radnici obezbeđenja su kod Šilda pronašli mapu i pozvali policiju, koja je konačno imala konkretan dokaz o krađi.

Tokom suđenja, otkriveni su još neki detalji iz Šildovog života, poput onih da je jedno vreme radio kao prodavac industrijske opreme, te da ima troje odrasle dece i da se ženio četiri puta. Sud je, na kraju, mogao da ga osudi jedino za poslednju krađu, jer za druge nije bilo dokaza, pa je dobio samo godinu dana i osam meseci zatvora. Prošle godine, kada je doneta presuda imao je 65 godina, a izvršenje je odloženo jer se ustanovilo da boluje od raka.
Fotografija Norberta Šilda i dalje se može videti na zidu biblioteke u Oldenburgu. Na njoj je čovek koji izgleda krajnje neuredno, uprkos odelu i kravati. Na fotografiji ne piše njegovo ime, ali svi službenici, pa i oni koji su tek počeli da rade u biblioteci, dobro znaju ko je taj neuredan čovek sa velikim prstenjem na rukama.

Piše: Zorica Žarković, Biznis i finansije Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Чланак Neuhvatljivi kradljivac retkih mapa се појављује прво на Biznis i Finansije.