Profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić, upozorava sve koji razmišljaju o podizanju stambenog kredita ili iznajmljivanju stana da budu veoma oprezni i da pažljivo procene svoje finansijske mogućnosti u dugoročnom planu. Savić naglašava da odluka o kupovini ili iznajmljivanju stana može postati noćna mora ako nije pažljivo promišljena.

Sa druge strane, konsultantkinja za nekretnine, Katarina Lazarević, smatra da, ako su finansijski uslovi povoljni, prednost je u kupovini stana, jer on ostaje u vlasništvu kupca.

Poslednjih godina, mnoge muči ova dilema – da li iznajmiti ili kupiti. Iako je ova dilema uvek postojala, sa novonastalim okolnostima, verovatno nikada nije bila veća. Za podstanare, visoke kirije su veliki izazov, dok potencijalne kupce brine rast kamatnih stopa i euribora, kao i rast cena kvadratnog metra nekretnina.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da kada uzimaš kredit, kupuješ stan koji će tebi ostati u vlasništvu, dok kad si podstanar plaćaš boravak u tom stanu ali ti ne ostaje u vlasništvu.

Banke su vrlo stroge

Konsultantkinja za nekretnine Katarina Lazarević rekla je da pravi izbor između kupovine stana na kredit ili iznajmljivanja zavisi, pre svega, od toga da li onaj ko kupuje stan ima stalnu platu, odnosno da li ima siguran posao i dobru platu – to je preduslov za podizanje kredita.

„Banke su vrlo stroge, imaju određene normative koje moraju da se poštuju kod pozajmljivanja kredita, ali ja uvek savetujem da se podigne kredit, da se pozajmi onaj iznos od 20 odsto, za učešće i da se kupi stan. Jer, iznajmljivanjem, koje je sada otprilike 500 evra za vrlo mali stan, vi ništa ne dobijate. Kirije će i za zakup rasti, rašće i kirije za otplatu kredita, ali vama će stan svakako ostati dugoročno“, savetuje Lazarevićeva.

Potencijalni kupci osluškuju i odluke banaka o kamatnim stopama. Juče je Evropska centralna banka zadržala kamatne stope posle 10 uzastopnih povećanja.

Savić kaže da ga takva odluka nije iznenadila, ali smatra da je to samo psihološki predah, da se malo smire i građani, i oni koji uzimaju kredite, i privreda. Nije siguran da neće biti više povećanja kamatnih stopa.

„Razlog je što je inflacija, koja je osnovni uzrok povećanja referentnih kamatnih stopa, visoka i nema se utisak da će, iako pada sada u Evropi, pada i u Srbiji, to biti dugoročna tendencija. Sve dok inflacija preti, a ona nije samo ekonomski fenomen, ona je i posledica događaja koji se sada odigravaju u svetu. Mnogi govore o potencijalnom svetskom sukobu, a potpuno je jasno da se inflacija najviše hrani kada postoji neizvesnost u nekom društvu ili nekim društvima, a mi živimo u tom vremenu“, kaže Savić.

Računica za kupovinu stana od 50 kvadrata na Voždovcu

Lazarevićeva je napravila računicu za kupovinu stana na Voždovcu od 50 kvadrata.

„Takav stan je oko 150.000 evra, čak i više. To je neka niža cena za stan od 50 kvadrata. Zavisi da li je novogradnja ili starogradnja. Zakup takvog stana je takođe 500, 600 evra, pa negde i više. Zavisi kako je opremljen. Ali ne treba zaboraviti da je mladim ljudima jako teško da skupe i 20 odsto učešća za kredit. To im obično roditelji daju“, kaže Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, ponovo ima interesovanja za dobijanje kredita i to kod većih banaka, ljudi idu od banke do banke i gledaju da su povoljni uslovi.
Savić je dao savet kako da se uporedi šta je isplativije kupovina ili iznajmljivanje.

„Da čovek uzme kredit na 15 godina, ima efektivnu kamatnu stopu, izračuna koliko ga to košta. Znači, ne samo onaj kredit koji je uzeo, nego i kamata koju će da vrati, podeli sa brojem meseci i dobije neku ratu koju će plaćati efektivno za taj vremenski period. I to naravno uporedi sa stanarinom koju će plaćati“, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Ali možda važnija stvar, samo da se ostane, rekli smo već kod kredita.

„Sada kako stvari stoje, teško možemo očekivati u nekom kratkom vremenskom periodu da će biti niži euribor. Pa onda i niža kamatna stopa. Ali najvažnija stvar jeste da svako vrlo ozbiljno razmisli da li će prvo imati dovoljno novca. A čak važnije od toga, da li će imati posla. Živimo u jednom potpuno neizvesnom vremenu. Da li ljudi imaju strategiju za to vreme. Osećam potrebu da ljude upozorim na tu činjenicu“, napomenuo je Savić.

Šta smo naučili iz prethodnih kriza

Kaže da neki olako uzimaju kredite i navodi primer 2011. godine, kada su imali dramu oni koji su uzimali kredite u Švajcarcima, i kaže pitanje je kako bi se to rešilo da nije bilo države koja je intervenisala, a pitanje je, kako kaže, da li je trebalo.

„Ljudi treba dobro da otvore četvore očiju, kada donose jednu odluku koja je za sve ljude najlepša stvar, posle rođenja dece, ali posle nekog vremena, to može da postane noćna mora, koliko ljudi ima koji su se vratili na selo, koliko ljudi ima koji su, prodali stanove, otišli u neke male stančiće“, rekao je Savić.

Lazarevićeva kaže da nije realno da će se cene vratiti na staro.

„Cene su se vratile jednim delom, niže su nego što su bile, ali daleko su od toga da su realne prema našim primanjima. Rusa i Ukrajinaca još ima, ali opet u neznatom broju. Oni samo dođu i prođu, ne zadržavaju se dugo, ali činjenice su da su oni najbolji zakupci, jer oni plaćaju mnogo više nego što je tržišna vrednost“, kaže Lazarevićeva.

Osvrnuli su se na ekonomsku krizu 2008. godine, a Savić navodi da iz nje nismo ništa naučili.

„Ljudi moraju biti maksimalno oprezni. Ja sticajem okolnosti, menjam automobil ovih dana. I mislim da ponešto znam o toj problematici. Potpuno sam zbunjen. Nigde više ne postoje prihvatljivi krediti. Upoređujem to sa cenom nekog automobila koji se kupio pre 7-8 godina, kada je bilo neuporedivo povoljnije nego sada. Sada su svi krediti nepovoljni. Imate, dinarsku fiksnu ratu, ali je efektivna stopa za auto-kredit 9,4 odsto. Vi date na kredit od 10.000 evra, 3.500 hiljade za kamatu. Isto je i sa stambenim krediti. To su manje-više isti krediti. Krediti za stanove su malo povoljniji, ali u suštini krediti su nepovoljni“, naveo je sopstveni primer i dileme oko kredita za automobil.

Izvor: 24sedam.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Iznajmiti ili kupiti stan na kredit? се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Osmeh Vojvodine”

Prvi potpisani dokument se odnosi na brzu saobraćajnicu “Osmеh Vojvodinе”. Reč je o okvirnom sporazumu za projekat buduće brze saobraćajnice, podseća portal 021.rs. Ona bi trebalo da ide od Bačkog Brega preko Sombora, Kulе, Vrbasa, Bеčеja, Novog Bеčеja i Kikindе, do Srpskе Crnjе. Dužina tog puta bićе 186 kilomеtara, plus dodatak do Srpskе Crnjе, tako da ćе izaći skoro na 200 kilomеtara. Radovi na toj saobraćajnici počinju u narednih mesec dana.

Prema rečima nadležnog ministra Gorana Vesića, to ćе biti vеoma važan put koji ćе povеzivati nе samo sеvеr Srbijе, vеć i Mađarsku i Rumuniju.

Autoput do Novog Sada

U prestonici Kine potpisan jе i ugovor o izgradnji autoputa izmеđu Bеograda, Zrеnjanina i Novog Sada, koji ćе biti dug 105 kilomеtara. Projеktovanjе tog autoputa sе završava i očеkujе sе da radovi počnu slеdеćе godinе, rеkao jе Vеsić i ukazao da ćе sе tako Novi Sad povеzati na trеći autoput.

“Ovе dvе saobraćajnicе značе da ćе Banat, koji jе bio zapostavljеn, sada biti bolje povezane sa ostatkom zemlje. Ukupna vrеdnost ovih ugovora bićе izmеđu 3,5 i 4 milijarde evra.

Izvor: eKapija

Foto: Boukaih, Unsplash

Чланак U Kini potpisani okvirni sporazumi o izgradnji dva puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.

Pad prometa

U prvoj polovini godine došlo je do pada prometa i usporavanja rasta cena stanova, ali su i dalje stanovi u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2022. godine bili skuplji 11,2 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

U prvom polugodištu 2023. vrednost tržišta nepokretnosti iznosila je 3,3 milijarde evra što je smanjenje za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Međutim, ako poredimo sa predpandemijskim periodom to je za 81 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine kada je vrednost tržišta iznosila 1,8 milijardi evra.

Tokom prvog polugodišta 2023. godine u Republici Srbiji je zaključeno 60.014 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što je za 12 odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2022, dok je poredeći sa istim periodom 2019. broj ugovora veći za 26 odsto.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnsti zauzima tržište stanova sa 1,8 milijardi evra odnosno sa učešćem od 54 odsto.

Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto) i za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto).

Najveće tržište u prvom polugodištu bilo je beogradsko gde je prometovano 1,7 milijardi evra nepokretnosti, a od toga 1,1 milijardi evra stanova.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак RGZ: Na kredit kupljeno samo sedam odsto nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Verovali ili ne – postoji veliki broj ljudi koji misle da od banke mogu da kupe kredit „na lepe oči“, odnosno da će im banka odobriti tražena novčana sredstva tek tako.

Jer, danas je nikad lakše aplicirati za kredit, ali se slobodno može reći da je i nikad teže da vam ga banka odobri, jer su procedure i pravila za odobravanje kredita značajno proširene prethodnih godina. Banke na taj način štite sebe od onih koji im ne bi vratili novac i u tome nema ništa pogrešno. Takva su pravila igre, a na nama je ili da prihvatimo igru ili da potražimo banku koja je možda malo „labavija“ sa kriterijumima za odobravanje kredita.

Ako ispunjavate uslove koje banke traže pri kupovini kredita, Kamatica savetnik je najbolje rešenje za vas, jer vam pomaže da za najkraće moguće vreme dobijete najbolju ponudu za keš, kredit za refinansiranje ili stambeni kredit.

Garancija banci

Pominjali smo načine na koje se banka obezbeđuje kada nam prodaje kredit, a dva najpoznatija bankarska „osigurača“ su:

jemstvo
hipoteka

Ova dva načina osiguranja imaju nešto zajedničko, a to je da obezbeđuju garanciju banci da će njen pozajmljeni novac biti vraćen. Međutim, između jemstva i hipoteke postoje i neke suštinske razlike.
Jemstvo je način osiguranja plaćanja nekog duga kod koga se treće lice (jemac ili žirant) obavezuje da će poveriocu (u ovom slučaju – banci) vratiti dug po unapred dogovorenim uslovima, ukoliko to ne učini onaj ko je podigao kredit. Jednostavnije rečeno – vi podižete kredit i neko za vas garantuje da ćete taj novac i vratiti.

Sa druge strane, hipoteka banci daje pravo da iz prodaje nepokretnosti, koju je klijent založio kao garanciju za kredit, naplati dug po osnovu kredita u slučaju da klijent ne otplaćuje kredit na vreme, tačnije ako ne uplaćuje rate u skladu sa anuitetnim planom i ugovorom o kreditu. Ili, drugim rečima – ako ne plaćate za stan koji ste kupili na kredit, banka će u nekom trenutku taj stan uzeti za sebe, prodati ga i tako naplatiti ono što nije mogla da naplati od vas.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак Koja je razlika između jemstva i hipoteke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast referentnih kamatnih stopa centralnih banaka Srbije i Evropske centralne banke posledično utiču na poskupljenje dinarskih kredita, ali onih vezanih za evro.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica objašnjava da mehanizam referentnih kamatih stopa ne utiče direktno na građane, već posredno.

„Referentna kamatna stopa se koristi u poslovanju poslovnih banaka i centralnih banaka. A banke sve što poskupi – što je u ovom slučaju novac – prebaci na klijente. To znači da će krediti da poskupe. I to je taj drugi kraj poluge koji ‘udari po glavi’ građane koji otplaćuju kredite“, objašnjava Uzelac.

Na pitanje šta savetuje građanima koji su zbog poskupljenja kredita u otplati došli u situaciju da imaju problem sa namirenjem rata, Uzelac navodi da je to – individualna stvar.

„Postoje oni koji su prezaduženi zbog svojih finansijskih poteza i oni koji su to zbog okruženja. Građani koji su uzeli maksimalne kredite sa maksimalnim ratama koje su mogli da priušte sad su u nezavidnoj situaciju. Ako je nekada mogao sebi da priušti na primer ratu od 20.000 dinara, sada ne može 30.000 dinara, već mora da se snalazi. Glavni savet je da izračunate koliko možete da se zadužite, jer kada dođe do problema – nećete imati dovoljno vremena. Ako počnete da kasnite sa ratom, banka će zatvoriti sva vrata za dogovore“, navodi Uzelac.

O svemu, dodaje, treba razmišljati na vreme.

„Potencijalna rešenja za građane koji dođu u problem sa otplatom rata je refinansiranje kredita, smanjivanje roka otplate, čime se smanjuje rata na nivo koji može da se podnese“, kaže sagovornik N1.

Postoji, dodaje gost N1, i mogućnost pauziranja u otplati, poput moratorijuma koje smo imali za vreme kovida 19.

Da li sve banke prihvataju „pauziranje“?

„To je individualno. Ako banci predočite da će oni biti u problemu ako vam ‘ne popuste’ – neće imati izbora. Jer, zna se, banke su tu da zarade pare, prodaju uslugu iznajmljivanja novca i svako pomeranje ugovora koji je napravljen njima predstavlja trošak i nisu radi da to rade. Ali, i te kako su radi da ne izgubie ono što su već dali u pozajmicu“, ukazuje Uzelac.

Tu je, kaže, bitna komunikacija obe strane.

„Na tršištu postoje i banke koje su gladne klijenata, pa daju bolje uslove. U svakom slučaju, nemojte čekati da ne biste zakasnili da to refinansirate“, dodaje on.

Mnogim građanima, smatra sagovornik N1, „manjka opšte finansijske edukacije“.

„Tako se i dolazi u problem – kada ne razumete finansije i ne razumete kako ćete otplatiti kredit. Ako danas uzmete za letovanje kredit i otplaćujete ga naredne tri godine, šta ćete sledeće godine za letovanje? Danas je ta ‘sledeća godina’“, pojašnjava Uzelac.

Oni koji su danas u stambenim kreditima, kaže Dušan Uzelac, naišli su na deo puta sa dosta rupa i moraju sporije da idu. Izazovnije je.

„Svakom ko uzima kredit savetujem da prvo izračuna maksimalnu ratu koju može da priušti i koja mu neće pokvariti dan, mesec i godinu. Treba voditi računa o dve stvari kada se zadužujete – kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit“, ističe on.

Bez pomoći od države

Pomoć od države zbog otežane otplate rata ne treba očekivati, smatra sagovornik N1, a paralela sa zaduženima u švajcarskim francima ipak ne može da se napravi.

„Kod zaduženih u francima je bila situacija da je ekonomski problem postao društveni. Kada su ispravni vredni, radni ljudi došli u situaciju da protestuju – tada je ekonomski problem postao društveni, prenelo se i na politički i tako se rešilo“, navodi Uzelac.

Država je, dodaje, platila ceh – odnosno svi smo platili – ali tek kada je to postao društveni problem.

„Ne mislim da nas ova situacija može dovesti do takve situacije“, zaključio je sagovornik N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Uzelac: Kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekad je preskup, nekad veliki i lepo osvetljen, ali predaleko od radnog mesta, a nekad je pod hipotekom. Iako ovaj problem može da deluje nerešivo, istina je da stan pod hipotekom može da se kupi potpuno legalno. Ipak, da bi sve prošlo kako treba, potreban je oprez – jer ova kupovina može da se pretvori u noćnu moru.

Pre svega, hipoteka je neka vrsta garancije banci da će korisniku stambenog kredita moći da naplati dugove iz vrednosti nekretnine, ukoliko on sam ne bude mogao da isplati preostale rate.

To zapravo znači da, ako dužnik ne bude mogao da vrati novac banci, ona ovaj stan može da proda.

Međutim, to ne znači da ovaj stan ne može da dobije novog vlasnika. Naime, prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalna.

Kakva je procedura?

Kupac stana na kojem je aktivirana hipoteka može to da uradi ili uz pomoć stambenog kredita ili u kešu, kao i kod kupovine nekretnine bez hipoteke. Razliku prave dva dokumenta koju izdaje banka – potvrda o ostatku duga u kojoj je jasno definisano koliko još novca prvobitni vlasnik treba da isplati banci, kao i pismo o namerama, kojim se banka obavezuje da će izdati brisovnu dozvolu i otpisati hipoteku nakon isplate duga.

Hipoteku može da obriše sam prodavac, sve do dana zaključenja ugovora sa kupcem. To zapravo može da uradi tako što će banci da isplati kompletan dug. U praksi, često se dešava da prodavac ovaj dug vrati iz sredstava koja od kupca dobije kao kaparu.

Kada se hipoteka na ovaj način obriše iz evidencije Katastra, prodavac treba da kupcu dostavi list nepokretnosti, koji je u potpunosti bez zabeležbi ili tereta, dakle “čist”. Tada kupoprodajni ugovor može da se zaključi.

Šta ako prodavac ne vrati dug banci?

Čak i ako prodavac ipak nije vratio dug banci, kupovina ovakve nekretnine i dalje je moguća. Zapravo, ovo se u praksi najčešće i dešava. Naime, tada kupac treba da isplati deo novca na namenski račun prodavca, i to je iznos duga.

Za taj iznos će se kupcu potom umanjiti cena stana. Preostali deo, koji nije uplaćen na namenski račun, uplaćuje se na tekući račun vlasnika.

Kada je novac uplaćen, na red dolazi da prodavac stana u službi za katastar pokrene postupak za brisanje hipoteke.

Ako se kupoprodaja obavlja na ovakav način, prodavac će pre zaključenja ugovora od banke da dobije pismo o namerama, u kojem se banka obavezuje da će, nakon što ceo dug bude vraćen, da izda dozvolu za brisanje hipoteke. Pored toga, banka izdaje i potvrdu o stanju duga.

Najrizičnija opcija

Postoji i treća opcija za kupovinu stana pod hipotekom, ali ona je najnepovoljnija.

U trećoj varijanti, kupac može da isplati ugovorenu cenu nekretnine prodavcu, u celosti, na njegov tekući račun, a poslodavac se obavezuje da će tim novcem da isplati dug koji ima prema banci.

Procedura brisanja hipoteke je nakon toga ista kao i u ostalim slučajevima, ali za samog kupca, ova opcija može da bude izuzetno rizična. Naime, postoji rizik da prodavac jednostavno neće da postupi po dogovoru, odnosno da isplati novac banci.

Ako se to dogodi, kupac i dalje ima svoj stan, ali ima i hipoteku, a to znači da će banka ovaj stan prodati ako kupac ne bude isplatio dug.

Stoga agenti za nekretnine, ali i pravnici, ističu da su prve dve opcije sigurnije i bolje.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 3,3hiljada milijardi dinara iznosio je dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju maja i to je 0,4 posto više nego mesec dana ranije, navodi se u martovskom Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije. I sve to uprkos konstantnom rastu euribora i kamatnih stopa na kredite i u Srbiji i globalno!

Keš krediti nesumnjivo prednjače i porasli su za čak 11,2 odsto za godinu dana! Danas, oni kod građana čine oko 60 odsto ukupnih zajmova i ukupno su teški više od 663 milijardi dinara! Na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju, koji su poslednjeg dana marta iznosili 631,3 milijarde dinara.

Trend rasta gledamo iz godine u godinu, iz meseca u mesec, a uprkos kamatama koje su sa prošlogodišnjih 8 do 9 odsto u proseku porasle i na 11 do 12 odsto i više. Nema više ni ponuda sa kamatom koja kod pojedinih banaka nije bila ni jedan odsto. Reč je pritom bilo o malim iznosima do 100.000 dinara, i kreditu koji na kraju košta tek 3.000 do 5.000 dinara više.

Ukoliko bi se sada išlo na veći kredit sa dužim rokom otplate, primer govori sledeće.

Tražnja keš kredita

Za pozajmicu od 5.000 evra koju će klijent vratiti tokom 5 godina , i to kamatnoj stopi od 10 posto, što je negde i najpovoljnija moguća, rata bi bila 106 evra, a ukupan iznos koji bi vratio je 6.300 evra. I to je u najboljem mogućem slučaju, inače treba računati i na desetak evra mesečno i više.
U jednoj banci se navodi primer za kredit od 100.000 dinara sa otplatom na 13 meseci Mesečna rata je 8.255 dinara. Uslov je plata od 50.000 dinara, Rata je fiksna.

Važno je pritom znati i da je za one klijenti koji apliciraju on-lajn, kredit u većini banaka, jeftiniji.

– Imamo tražnju na keš kredite. Nisu to veliki iznosi – hiljadu, dve, do 5.000 evra. Uzimaju ljudi i za letovanja. Mnogi posežu i za ovakvim kreditima da bi kupili polovni automobili – kažu nam u jednoj banci.

Ono što je, međutim, važno kod keš kredita, jeste da vrlo lako možete upasti i u sopstvenu zamku. Zato je od koristi, kažu poznavaoci, pridržavati se nekoliko stvari.

– Za neplanirane troškove, putovanja, renoviranje stana i slične troškove građani Srbije najviše koriste gotovinske kredite. Ova vrsta pozajmice može da bude od velike pomoći ako se promišljeno odabere ponuda i novcem pažljivo raspolaže. Na prvom mestu, važno je preispitati mogućnosti pre zaduživanja, izračunati približnu visinu rate i da li nakon odbitka ostaje dovoljno novca za ostale životne troškove. Savet je da se ne zalećete ni u pogledu iznosa, ni u pogledu perioda otplate. Treba uzeti onoliko novca koliko je potrebno i izračunati optimalan rok otplate – navode u Kamatici.

Izvor: Blic/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Računica, koliko košta keš kredit sa kamatom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deo zajma je sa fiksnom kamatnom stopom, a deo sa promenljivom, većom kamatnom stopom.
Ugovor o kreditu glasi na 300 miliona evra.

Zajam je odobren u dve tranše – tranša u iznosu do 130 miliona evra je sa fiksnom kamatnom stopom i namenjena je za finansiranje izgradnje infrastrukture, dok je druga tranša u iznosu do 170 miliona evra sa varijabilnom kamatnom stopom i namenjena je finansiranju subvencija za nabavku energenata.

Fiksna kamatna stopa je utvrđena na nivou od 3,1350 odsto, dok je promenljiva bazirana na šestomesečnom euriboru „ili nekoj drugoj stopi određenoj kao Benchmark stopa za zamenu“, uvećanom za fiksnu maržu od 4,20 odsto godišnje, predviđa se u predlogu zakona.
Tranšu sa fiksnom kamatom odobrava Merrill Lynch International, dok tranšu sa promenljivom kamatnom stopom uz ovu banku odobrava još nekoliko banaka i fondova.

Za šta će se novac koristiti

Republika Srbija će, kako je predviđeno ugovorom, novac pozajmljen u okviru tranše sa fiksnom kamatnom stopom koristiti za finansiranje investicionih i programskih projekata predviđenih budžetom za ovu godinu, a to su put Ruma-Šabac-Loznica, projekat izgradnje brze pruge Bački Breg – Kikinda, kao i za finansiranje budžetskog deficita za tačno određene projekte predviđene Zakonom o budžetu za 2023. godinu, poput proširenja kapaciteta više luka – u Sremskoj Mitrovici, Bogojevu, Prahovu, obnovu u izgradnju objekata javne namene u raznim oblastima – zdravstva, prosvete, nauke, sporta, socijalne zaštite, kulture i lokalne komunalne infrastrukture.

Kada je reč o tranši sa promenljivom kamatnom stopom, ta sredstva će biti „posebno namenjena za finansiranje državnih subvencija za nabavku: prirodnog gasa (ne računajući i izuzimajući gas iz Rusije Federacije ili bilo koje sankcionisane zemlje) od strane Srbijagasa i električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Kredit se otplaćuje u 11 jednakih polugodišnjih rata, pri čemu će prvi datum otplate biti 24 meseca od datuma korišćenja sredstava, dok će krajnji datum otplate biti 84 meseca od datuma korišćenja sredstava“, stoji u Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300 miliona evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, Merrill Lynch International, kao aranžera i finansijskih institucija kao prvobitnih zajmodavaca i Global Loan Agency Servicies Limited, kao agenta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Za 300 miliona evra Srbija se zadužuje zbog izgranje puteva, pruga ali i za subvencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, krajem aprila Skupština Srbije usvojila je novi Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a sporan je član 127 koji omogućava razmenu podataka između kreditnog biroa i operatora mobiln telefonije.

On, između ostalog, podrazumeva da mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da provere da li korisnik ima nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci.

To im omogućava da obezbede informaciju da li je neko „nesiguran platiša“, što bi bio povod da operator ne želi da zaključi ugovor sa nekim.

Istovremeno, to može da uradi i banka.

Ukoliko korisnik ima zabeleženih dugovanja prema operateru, to može da bude takođe povod za negativan odgovor banke prilikom procesa odobrenja kredita.

Jovan Ristić iz Udruženja za zaštittu potrošača „Efektiva“ u izjavi za Novu kaže da se sa usvajanjem ovog zakona pokušalo još 2017. godine, ali bezuspešno.

„Mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da vidi da li ti imaš nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci i da kaže ti si nesiguran platiša, mi ti nećemo odobriti da zaključiš ugovor sa nama. Mogu da ti kažu nećemo. Istovremeno, to može da uradi banka da ti kaže, nećemo da ti damo kredit zato što ti imaš dugove za mobilni telefon“, kaže Ristić.

Novi Zakon se odnosi i na kupovinu mobilnih brojeva

Naime, kako su pojasnili iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija uvodi se registracija pripejd pretplatnika mobilnih korisnika u Republici Srbiji u cilju postizanja veće sigurnosti građana, a građanima je ostavljena mogućnost da i ovu registraciju obave elektronski preko Portala eUprava

Svi pripejd korisnici uskoro će morati da ostave svoje lične podatke, uključujući ime i prezime, ali i JMBG ili broj lične karte i pasoša

Očekuje se da će pravilnik biti usvojen u narednih šest meseci, nakon čega će operaterima biti ostavljen period od godinu da započnu proces registracije.

Pored toga, novi zakon obavezuje operatore da svojim korisnicima izdaju račune u elektronskom obliku.

Zbog brojnih zloupotreba, srpske bezbednosne službe su još 2013. godine pokrenule inicijativu da se SIM kartice kupuju uz ličnu kartu.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Ne platiš račun za mobilni, ne možeš da dobiješ kredit u banci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreski kredit za ulaganje u nekretnine, postrojenja, opremu i biološka sredstva, a ne i za ulaganja u ostalu imovinu, kao vid podsticaja novim investicijama, uveden je 2013. ali je krajem te godine i ukinut. Zakonom o porezu na dobit pravnih lica bili su propisani slučajevi u kojima poreskom obvezniku može da se umanji poreska obaveza po osnovu tog ulaganja.

Pravo na poreski kredit priznavalo se u iznosu od 20% od izvršenog ulaganja, s tim što iznos nije mogao biti veći od 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je bilo ulaganje. Malom pravnom licu priznavalo se pravo na poreski kredit od 40% od vrednosti ulaganja, a iznos nije mogao biti veći od 70% od obračunatog poreza. Ako je u istoj godini umanjenje po osnovu poreskog kredita premašivalo 50%, odnosno 70 procenata obračunatog poreza za tu godinu, razlika se mogla preneti u sledeće godine, odnosno u roku od 10 godina.

Poreski obveznik, pri obračunu obaveze za porez na dobit pravnih lica, morao je prvo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ostvaren u tekućoj godini, a tek onda poreske kredite prenete iz ranijih godina.

Tek uvedeno, pa ukinuto

Izmenama zakona iz decembra 2013. ova olakšica je potpuno ukinuta, a povećani su brojni podsticaji kod novih ulaganja, čime su postojeće kompanije stavljene u nepovoljniji položaj. Većina firmi „sa stažom“ je tada ukazivala da ne mogu da izdrže konkurenciju novoosnovanih preduzeća, ali ni uvoznika koji robu kupuju od inostranih proizvođača koji uživaju subvencije svojih matičnih država.

Usledili su zahtevi privrednika i preduzetnika, kao i njihovih udruženja, da im Ministarstvo finansija vrati poreski kredit na ulaganja koji bi iznosio 100% vrednosti ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. Predloženo je, takođe, da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u Srbiji je 27,5 godina, što je 12 godina ispod proseka u Evropskoj uniji i direktno utiče na nivo tehnološke razvijenosti privrede i na niske zarade zaposlenih. Taj problem je posebno izražen na jugu Srbije, gde je oprema u proseku stara preko 30 godina, pa bi oslobođenje od poreza za ulaganja u nabavku novih mašina i opreme, u znanje i nove tehnologije dodatno doprinelo i smanjenju ogromnih regionalnih razlika i velikih razlika u standardu stanovništva.

Obrazloženje Ministarstva finansija za ukidanje poreskog kredita, u vreme fiskalne konsolidacije javnih finansija, bila je da će time biti povećana naplate javnih prihoda. Predstavnici tog resora su navodili da su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču presudno na odluku za ili protiv ulaganja, pa je procenjeno da ukidanje tog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.

Preporuka koja se ne miče iz čekaonice

Preporuka o poreskom kreditu za ulaganje u opremu je predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji najduže od svih čeka na usvajanje, još od 2008. godine.

„U prvih nekoliko godina smo predlagali da se tadašnji sistem unapredi jer su privrednici zakonom bili obavezani da prvo moraju da iskoriste poreski kredit ostvaren u tekućoj godini pa onda iz prethodnih, s tim što su to morali da urade u roku od 10 godina, pa se moglo dogoditi da i ne iskoriste sve poreske kredite. Predlog je bio da im se ukine ograničenje od 10 godina, a potom smo sugerisali da se ukine ograničenje visine poreskog kredita. Predložili smo kroz Sivu knjigu da i pravna lica i preduzetnici mogu da dobiju poreski kredit do 100% izvršenih ulaganja. Nažalost, u decembru 2013. je ova olakšica u potpunosti ukinuta, tako da je od tada preporuka obuhvatila i inicijativu da se poreski kredit vrati“, kažu u NALED-u za B&F.

U ovom udruženju procenjuju da to ne bi donelo veće smanjenje poreskih prihoda za državu, dok bi pozitivni efekti na drugoj strani bili značajni. „Država se opredelila za drugačiji koncept i uvela podsticaje kod novih ulaganja, odnosno za novoosnovane kompanije, čime su one u odnosu na postojeće dobile značajnu konkurentsku prednost. Zbog toga su privrednici morali da se dovijaju, pa se događalo da postojeće kompanije osnivaju nova privredna društva kako bi na taj način ostvarili pravo na podsticaje, a neke od posledica su bile dodatno komplikovanje poslovanja i smanjenje pravne sigurnosti kooperanata takvih kompanija“, smatraju u NALED-u.

Imajući u vidu koliko dugo se ova preporuka nalazi u Sivoj knjizi i da poslednjih deset godina nije bilo promena po ovom pitanju, nisu u potpunosti optimisti da će se situacija promeniti, ali i dalje veruju da bi se to moglo dogoditi. Na pitanje šta bi za mala i srednja preduzeća značilo vraćanje te poreske olakšice, odgovaraju da je za sve privredne subjekte, a posebno za male firme, poreski kredit važan kako bi na jasan način dobili priliku da ulažu u modernizaciju poslovanja i poboljšanje konkurentnosti. Za male privrednike to je značajna olakšica, imajući u vidu njihove ograničene resurse i kapacitete da ulažu u razvoj poslovanja kroz nabavku osnovnih sredstava.

Privrednici neće odustati

Privredna komora Srbija u poslednjih pet godina takođe predlaže vraćanje ovog vida podsticaja za mikro, mala i srednja preduzeća. PKS je anketirala 305 firmi, od kojih je 80% iskazalo interesovanje za vraćanje poreskog kredita.

„Inicijativom PKS predloženo je da se poreski kredit vrati za sve privredne subjekte koji izvrše ulaganja u osnovna sredstva tako da poreski kredit iznosi 100% izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na iskazanu poresku obavezu. Predložili smo i da se iskazani poreski kredit može koristiti u narednim godinama poslovanja, bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina“, kaže za B&F Gordana Jelisavčić iz Centra za privredna pitanja PКS.

Međutim, Fiskalna strategija za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. ne predviđa uvođenje stimulativnih mera, koje po karakteru odgovaraju nekadašnjem institutu poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva, napominje Jelisavčić i dodaje:

„Ponovno uspostavljanje poreskog kredita za sva pravna lica koja izvrše ulaganja u osnovna sredstva su od značaja zbog stimulisanja novih ulaganja, proširenja proizvodnih kapaciteta kao i modernizacije proizvodnje. Privrednici, a posebno mikro, mala i srednja preduzeća, vide poreski kredit kao pomoć u poslovanju kroz umanjenje fiskalnih nameta, a ušteđena sredstva bi bila iskorišćena za izmirenje dospelih poslovnih obaveza, isplatu zarada zaposlenima, za nova ulaganja i proširenje proizvodnje uz dodatno zapošljavanje“.

U Ministarstvu finansija za B&F nisu hteli da odgovore na pitanje da li razmatraju sve glasnije zahteve privrednika da ponovo imaju poreske olakšice ukoliko nabavljaju nova sredstva za rad.

Bez obzira na gluvoću nadležnih, privrednici, posebno tekstilna industrija, neće odustati od zahteva da plaćaju manji porez ako modernizuju poslovanje, kaže za B&F direktorka Klastera modne i odevne industrije Srbije Slađana Milojević. „Poreske olakšice su nam potrebne za ulaganja u napredak, posebno u digitalizaciju. Bez toga naša privreda ne može da uhvati korak sa svetom. To je važno za svaku proizvodnju, a posebno za tekstilnu koja je niskoakumulativna privredna grana. Bez toga ona ne samo da neće napredovati, već će početi da se gasi, jer nećemo uspeti da zadržimo radnike, niti ćemo imati koga da zaposlimo. To sigurno nije u interesu države“, uverena je Milojević.

Marica Vuković

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Umit Yildirim, Unsplash

Чланак Sve glasniji zahtevi da se vrati poreski kredit na ulaganja u opremu: Privrednike nema ko da čuje се појављује прво на Biznis i Finansije.