Imajući u vidu složenost uticaja okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 na građane i privredu, Narodna banka Srbije utvrdila da postoji prostor za preduzimanje dodatnih mera koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika koji se suočavaju sa teškoćama usled pandemije kovida 19 i odgovorno upravljanje kreditnim rizikom banaka i davaoca finansijskog lizinga u trenutnim okolnostima, navedeno je u saopštenju.

NBS ovim odlukama propisuje mere i aktivnosti koje su banke i davaoci finansijskog lizinga dužni da primene u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, što podrazumeva blagovremeno identifikovanje potencijalnih poteškoća kod dužnika i preduzimanje odgovarajućih koraka.

Upravo iz tog razloga, NBS propisuje im obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku i privrednom društvu), koji usled okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema banci ili davaocu finansijskog lizinga, odnosno koji može imati teškoće u izmirivanju tih obaveza, na njegov zahtev, odobri olakšicu u otplati obaveza.

Ko ima olakšice?

NBS je procenila da potrebu za olakšicama imaju posebno nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10% ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40% tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od najmanje 15% u odnosu na 2019. godinu ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19.

Takođe pravo na navedene olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje. Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.

Odobravanje grejs perioda od 6 meseci

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

Drugi kreditni proizvodi ‒ kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu pri čemu se period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu.

„Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)“, navedeno je.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine

U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22.12.2020. godine na svojoj internet-prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.
Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, s tim da dužnicma savetujemo da zbog trenutne epidemiološke situacije prednost daju elektronskom načinu komunikacije.

Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga, dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, s dužnom pažnjom pratiti uticaj izmenjenih okolnosti na sve relevantne tržišne učesnike i odgovorno preduzimati korake iz svoje nadležnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što je preduslov za očuvanje i unapređenje privrednog rasta u celini, saopšteno je.

Чланак NBS donela nove mere koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je u Skupštini Srbije, gde je obrazložio nekoliko zakona, među kojima su i izmene Zakona o javnom dugu, rekao da prihodi od Komercijalne banke nisu uračunati u budžet.

“Te prihode nismo računali, jer smo hteli da budemo konzervativni i realni. To će se desiti i to je važno. Skoro polovinu novca, 170 miliona evra, iskoristićemo za vraćanje starih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. po kamatnoj stopi od četiri odsto”, kaže Mali, prenosi Dnevnik.rs.

Ministar finansija je rekao da ako vratimo kredit Azerbejdžanu, dodatno ćemo smanjiti učešće javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto.

“Stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite”, rekao je Mali i naveo da je reč o kreditima koje je uzela prethodna vlast.

Mali je rekao da je najvažnija stvar u izmenama Zakona o javnom dugu stvaranje malo fleksibilnije procedure kako bi mogli da se smanje troškovi zaduživanja.

“Projekcija centralnog nivoa javnog duga je 57,9 odsto. Daleko smo ispod Mastrihta i nivoa od 60 odsto, uprkos pandemiji”, kaže Mali.

Naveo je da je ukupno učešće javnog duga na dan 31. decembar 2019. bilo 52 odsto, da je nivo javnog duga porastao u 2020. godini, ali da je pod kontrolom.

Mali kaže da učešće javnog duga za narednu godinu i deficit od tri odsto daje mogućnost da već naredne godine nastavimo smanjenje učešća javnog duga i da dođemo do 57,5 odsto.

Izvor: Bankar

Чланак Novac od Komercijalne banke biće iskorišćen za vraćanje starih kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.