Osim toga treba razlikovati debitne i kreditne kartice, kao i kada je najbolje koju koristiti.
“Dobro čuvajte svoj PIN i pazite na svoje okruženje dok ste na bankomatu.

Često proveravajte svoje izvode i, ako ih primetite, odmah prijavite sumnjive aktivnosti svojoj banci”, prenosi upozorenje portala CardRatings hrvatski N1.

“Zaštita od prevare s debitnom karticom uveliko zavisi od toga koliko brzo prijavite prevaru, a lopov bi mogao isprazniti vaš bankarski račun pre nego što uopšte shvatite da su vam podaci ili kartica ukradeni”, kaže Bruklin Lauri, direktor CardRatingsa.

Debitna kartica

Debitnu karticu koristite kada želite da kontrolišete svoju potrošnju. Možete je koristiti za svakodnevne kupovine, posebno ako ne želite prekomerno da trošite.

Na debitnoj kartici lakše je pratiti ulazne i izlazne troškove.

S druge strane, sa kreditnom karticom možete doći u iskušenje da impulsivno potrošite više nego što ste planirali i upadnete u dugove.

Finansijski savetnici upoređuju debitnu karticu sa gotovinom. Upravo uvek treba koristiti debitnu karticu za podizanje gotovine na bankomatu pošto se uglavnom ne plaća provizija za razliku od kreditne kartice.

Kreditna kartica

U tri slučaja je korisnije upotrebljavati kreditnu karticu.
Kreditnu karticu je sigurnije koristiti za onlajn kupovinu i to najviše da vaši privatni podaci ne budu izloženi po internetu.

Koristite kreditnu karticu za sva ponavljajuća plaćanja. Na primer, za godišnje ili mesečne pretplate na usluge kao što su Netfliks, Amazon Prime ili Spotifaj koristite kreditnu karticu.

Obavezno proverite izvode svoje kreditne kartice kako biste znali koje vam se pretplatničke usluge naplaćuju. Tako ćete sprečiti uzaludno trošenje novca na usluge koje više možda ne koristite.

Koristite kreditnu karticu u hitnim slučajevima, posebno u situacijama kada imate neki nepredviđeni trošak i treba vam određeno vrijeme da biste ga otplatili.

Takođe kreditnu karticu možete koristiti i za svakodnevne kupovine, ali pazite da karticu koristite odgovorno i da ne prelazite zadata ograničenja.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Razlike i opasnosti koje vrebaju prilikom korišćenja kreditnih i debitnih kartica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano na nivou godine, stanje kredita povećano je kod svih delatnosti, a najviše u sektoru nekretnina, saobraćaju i građevinarstvu.

Ovo je podatak iz izveštaja Narodne banke Srbije o trendovima u kreditnoj aktivnosti u četvrtom tromesečju prošle godine. Veliki rast kredita se objašnjava kao rezultat odlične realizacije početkom godine, ublažavanja monetarne politike NBS, omogućenog zastoja u otplati pozajmica i odobravanja zajma iz garantne šeme.

Ukupni plasmani banaka su u 2020. povećani za 10,7 odsto, čemu je pored rasta kreditne aktivnosti doprinelo i ulaganje banaka u dinarske korporativne obveznice u drugoj polovini godine.

“Krediti privredi na nivou godine povećani su za 114,4 milijarde dinara, dok su posmatrano samo na nivou četvrtog tromesečja, smanjeni za 6,7 milijardi”, piše u izveštaju.

“Tokom četvrtog tromesečja poslovne banke su iz garantne šeme odobrile 333,3 miliona evra mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, čime se iznos ukupno realizovanih kredita tokom 2020. približio cifri od milijardu i po evra.”

Prema podacima iz izveštaja, krediti stanovništvu su tokom četvrtog tromesečja povećani za 7,8 milijardi dinara, čime je njihov rast lane dostigao 127 milijardi dinara. Porastu su najviše doprineli gotovinski i stambeni krediti, a više nego ranije povećano je kreditiranje preduzetnika zahvaljujući pozajmicama u okviru garantne šeme.

Чланак Kreditna aktivnost je prošle godine zabeležila rast od 9,9% се појављује прво на Biznis i Finansije.