Naime, krajem aprila Skupština Srbije usvojila je novi Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a sporan je član 127 koji omogućava razmenu podataka između kreditnog biroa i operatora mobiln telefonije.

On, između ostalog, podrazumeva da mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da provere da li korisnik ima nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci.

To im omogućava da obezbede informaciju da li je neko „nesiguran platiša“, što bi bio povod da operator ne želi da zaključi ugovor sa nekim.

Istovremeno, to može da uradi i banka.

Ukoliko korisnik ima zabeleženih dugovanja prema operateru, to može da bude takođe povod za negativan odgovor banke prilikom procesa odobrenja kredita.

Jovan Ristić iz Udruženja za zaštittu potrošača „Efektiva“ u izjavi za Novu kaže da se sa usvajanjem ovog zakona pokušalo još 2017. godine, ali bezuspešno.

„Mobilni operator sada može da se obrati Kreditnom birou da vidi da li ti imaš nekih dugovanja dužih od 60 dana prema banci i da kaže ti si nesiguran platiša, mi ti nećemo odobriti da zaključiš ugovor sa nama. Mogu da ti kažu nećemo. Istovremeno, to može da uradi banka da ti kaže, nećemo da ti damo kredit zato što ti imaš dugove za mobilni telefon“, kaže Ristić.

Novi Zakon se odnosi i na kupovinu mobilnih brojeva

Naime, kako su pojasnili iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija uvodi se registracija pripejd pretplatnika mobilnih korisnika u Republici Srbiji u cilju postizanja veće sigurnosti građana, a građanima je ostavljena mogućnost da i ovu registraciju obave elektronski preko Portala eUprava

Svi pripejd korisnici uskoro će morati da ostave svoje lične podatke, uključujući ime i prezime, ali i JMBG ili broj lične karte i pasoša

Očekuje se da će pravilnik biti usvojen u narednih šest meseci, nakon čega će operaterima biti ostavljen period od godinu da započnu proces registracije.

Pored toga, novi zakon obavezuje operatore da svojim korisnicima izdaju račune u elektronskom obliku.

Zbog brojnih zloupotreba, srpske bezbednosne službe su još 2013. godine pokrenule inicijativu da se SIM kartice kupuju uz ličnu kartu.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Ne platiš račun za mobilni, ne možeš da dobiješ kredit u banci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na osnovu izveštaja Kreditnog biroa, banka procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze. Svaka banka, kada unese zahtev, bukvalno u roku od sekunde dobija izveštaj Kreditnog biroa. Ipak, svaka banka pojedinačno odlučuje da li će klijentu odobriti kredit, karticu ili minus.

– Najvažnija stvar koja se gleda je da li i koliko klijent kasni u otplati neke usluge. Kada kasni manje od 60 dana, znači maksimalno 59, to se ne vidi. Ali kada nije izmirio obaveze 60 ili duže dana, to se prikazuje – ističe sagovornik “Blica”.

Ne samo da svaka banka ima drugačiju politiku, nego se ona razlikuje i u odnosu na samog klijenta.

– Banka gleda da li trenutno kasnite, da li ste ranije, kada i koliko imali dug. Odluka zavisi i od visine kredita koji tražite.

Kreditini biro sadrži sve podatke o korisnicima kao i njihovim obavezama po osnovu kredita, kao i sve podatke o neurednosti izmirivanja dospelih obaveza. Stim u vezi nekoliko je vrlo čestih pitanja koja građani postavljaju Kreditnom birou:

Koje podatke sadrži Izveštaj Kreditnog biroa?

Da li su u izveštajima Kreditnog biroa dostupni podaci iz prošlosti?

Da. U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica prikazuju se pozitivni i negativni podaci o aktivnim uslugama, kao i o uslugama koje su otplaćene ili ugašene u prethodne tri godine.

Koja je namena izveštaja koji koriste banke i drugi pružaoci usluga?

Banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga preuzimaju izveštaj za podnosioca zahteva za kredit, lizing ili drugu uslugu. Na osnovu izveštaja dobijenog od Kreditnog biroa, kao i drugih podataka i dokumenata, pružalac usluge procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost fizičkog lica.

Da li građani mogu dobiti Izveštaj od Kreditnog biroa za sopstvene potrebe?

Da. Građani za sopstvene potrebe mogu dobiti Lični izveštaj radi uvida u podatke koji se o njima vode kod banaka i drugih pružalaca usluga, radi eventualne reklamacije na tačnost podataka, kao i za druge sopstvene potrebe. Lični izveštaj se ne koristi za procenu kreditne i platežne sposobnosti

Kako se definiše neurednost (docnja) građana u izmirivanju obaveza?

Aktima koje su doneli osnivači Kreditnog biroa, neurednost odnosno docnja u izmirivanju obaveza građana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate, ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.

Kakva je ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima?

Postignuta je dnevna ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima, odnosno sve promene izvršene kod banaka i drugih članica Kreditnog biroa u toku dana (novi krediti, otplate postojećih kredita, gašenje računa, izmirena docnja i slično) pružaoci usluga su u obavezi da ažuriraju istog dana. Izvršene promene biće prikazane u izveštaju Kreditnog biroa narednog dana od dana ažuriranja.

Ko je odgovoran za tačnost podataka u izveštajima Kreditnog biroa?

Za tačnost podataka u izveštajima Kreditnog biroa odgovorne su banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga koji su te podatke dostavili i samo oni imaju mogućnost i obavezu da te podatke redovno ažuriraju i isprave, ukoliko se ustanovi da je reč o pogrešnom ili neažurnom podatku

Ko ima uvid u podatke u Kreditnom birou?

Uvid u podatke u Kreditnom birou imaju samo banke odnosno drugi pružaoci usluga koji su te podatke i stavili na raspolaganje sistemu Kreditnog biroa i to isključivo na osnovu pisane saglasnosti lica na koga se podaci odnose.

Ko može da promeni podatak u izveštaju Kreditnog biroa?

Podatak u izveštaju Kreditnog biroa može da promeni samo banka odnosno drugi pružalac usluge koji je takav podatak stavio na raspolaganje sistemu Kreditnog biroa.

Na koji način fizička lica mogu reklamirati pogrešan ili neažuran podatak?

U slučaju da je unet pogrešan podatak o obavezama građana kod banaka i drugih pružalaca usluga, predviđena je mogućnost reklamacije koja se podnosi na Zahtevu za ispravku-dopunu, koji se dobija pri izdavanju Ličnog izveštaja. Zahtev za izmenu podatka podnosi se na obradu i rešavanje reklamacije banci odnosno drugoj clanici Kreditnog biroa, na koju se navedeni podatak i odnosi. Predviđeni maksimalni rok za ispravku podatka je 15 dana, ali se u praksi ove izmene vrše najčešće u roku od 1-2 radna dana, ukoliko je zahtev opravdan.

Koje su obaveze banke odnosno drugog pružaoca usluge kod rešavanja reklamacije?

Banke i drugi pružaoci usluge su dužni da obrade i zaključe reklamaciju, a zatim da preuzimanjem Kontrolnog izveštaja utvrde da li su u svojoj bazi izvršili izmenu pogrešno unetog podatka.

Izvor: Blic biznis

Foto: Pixabay

Чланак Šta banka vidi kroz Kreditni biro, i da li i građani mogu imati uvid u njega се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj se može dobiti samo na osnovu potpisane saglasnosti klijenta. Svi podaci su potpuno zaštićeni i smatraju se poslovnom tajnom.

Povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa tehnički može da obavi samo ovlašćeni bankar ili zaposleni u drugoj instituciji koja ima potpisan sporazum sa Udruženjem banaka Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ili neke druge usluge, klijentu se obrazac saglasnosti na potpis uručuje lično (tzv. osnovni izveštaj). Ovaj tip izveštaja sadrži sve podatke o uslugama koje klijent koristi kod banaka i drugih finansijskih institucija, ali ne i njihove nazive.

Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li ste uredni ili neuredni platiša

Izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve podatke o našim tekućim i potencijalnim obavezama, zaduženjima na osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, aktiviranih jemstava. Potencijalne obaveze su recimo podaci da li ste žirant. Ovo praktično znači da Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li ste uredni ili neuredni platiša.

Po izveštaju Kreditnog biro smatra se da ste uredni platiša ukoliko svoje obaveze izmirujete u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze. Ono što klijente često zanima je koliko se dugo čuvaju podaci o kašnjenju sa otplatom kredita.
Odgovor je – tri godine, nakon poslednje prijave kašnjenja Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza.To znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmicu ili karticu.

Iako građani često govore da ih je za dobijanje kredita odbio Kreditni biro,odluku o odobrenju ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka. Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o vašim prihodima, niti postoji mogućnost uvida u stanje na vašim računima, Kreditni biro ni ne može učestvovati u donošenju takve odluke.

Izvor: Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje podatke kreditni biro ima o nama се појављује прво на Biznis i Finansije.