Džesi Džejms, Džon Dilindžer i Buč Kesidi, ozloglašene ubice i pljačkaši, ostali su upamćeni u istoriji Sjedinjenih Država po nečuvenoj drskosti kojom su sebi krčili put do novca, što im je obezbedilo i „drugi život“ u američkoj popularnoj kulturi. Nasuprot ovoj trojici, skoro potpuno je zaboravljen čovek iz istog vremena, Džorž Lesli, koji je bio „produktivniji“ pljačkaš banaka od svih njih zajedno, ali je davao prednost akademskom pristupu nad golom silom. Proučavao je mehanizam brava, izradio nacrte banaka i izumeo mehaničke sprave za razbijanje sefova.

Vlasti su procenile da je tokom svoje „karijere“ od 1869. do 1878. godine izveo 80% svih pljački banaka u SAD, ukravši najmanje 200 miliona dolara u današnjem novcu. Poslednja pljačka koju je organizovao još uvek je najveća u američkoj istoriji. Tom prilikom, njegova ekipa je ukrala preko 80 miliona dolara, ali čovek koji je bio ugledni arhitekta danju a kriminalac noću, novac od svoje najspektakularnije pljačke nije dočekao.

Kraljica lopova i Kralj pljačkaša

Džordž Lesli je rođen 1842. godine u relativno bogatoj porodici. Njegov otac je bio vlasnik jedne pivare u Ohaju, a kada je izbio Američki građanski rat, imućni pivar je dao mito od skoro 11.000 dolara da bi svog sina jedinca oslobodio vojne obaveze. Umesto da ratuje, mladi Lesli je upisao arhitekturu na Univerzitetu u Sinsinatiju, diplomirao sa visokim ocenama i otvorio sopstvenu firmu, koja je vrlo brzo postala uspešna.

Stekao je ugled pametnog, čestitog i perspektivnog poslovnog čoveka, ali nakon smrti roditelja iznenada je rešio da promeni svoj život. Prodao je porodičnu kuću i zaputio se u Njujork, gde se vrlo brzo sprijateljio sa tamošnjom finansijskom elitom. Uskoro je shvatio da su mnogi najugledniji članovi njujorškog društva došli do svog imetka prevarama, pljačkom, korupcijom i proneverama tuđeg kapitala. Iako su ga kriminalci u smokinzima prihvatili raširenih ruku, Lesli je imao druge ambicije. Njegov životni san nije bio da se druži sa korumpiranim bankarima u skupim odelima, već da opljačka njihove banke.

Ali, tu se suočio sa problemom, jer pljačkanje banaka baš i nije zanimanje koje može da se nauči iz knjiga. Zbog toga je morao da se upozna sa nešto drugačijom „elitom“ u Njujorku – kriminalnim podzemljem. Ispostavilo se da je nadzemne i podzemne kriminalce najbolje povezivala žena koja je organizovala orgije „na visokoj nozi“ za njujorške bogataše. Njeno ime je bilo Frederika Mandelbaum, ali su je svi zvali „Stara majka“. Ova krupna udovica s četvoro dece, upravljala je velikom grupom kriminalaca i džeparoša. Preprodavala je ukradenu robu vrednu milione dolara od Kanade do Meksika, a za nju su govorili da je u svom poslu vešta kao najbolji berzanski posrednik na Vol Stritu.

Zato ne čudi da je „Kraljica lopova“ odmah prepoznala u mladom Lesliju budućeg „Kralja pljačkaša “ kada joj je predstavio svoje poslovne ideje. U to vreme je vladalo uverenje da su moderne brave na trezorima u bankama neprobojne. Većina provalnika je zato otvarala sefove eksplozivom, što je bilo rizično i previše glasno, dok je nekolicina avangardnih to pokušavala da uradi osluškujući sitna pomeranja u bravi stetoskopom, ali se ova tehnika nije proslavila.

Lesli je imao potpuno drugačiji predlog, koji je zainteresovao njegovu novu partnerku. Kao arhitekta, znao je da proučava nacrte zgrada u kojima su se nalazile banke i da utvrdi slabe tačke, kao i najbolja mesta za ulaz. Bio je tehnički nadaren i imao je ideju za malu spravu koja je mogla da se umetne u bravu i tako otvori sef bez primene sile. Uz sve to, bankari su mu se poveravali, a policija nikada ne bi posumnjala da bi tako ugledan čovek mogao da ima bilo kakve veze sa ljudima iz podzemlja, koje je okupila „Stara majka“ kao izvođače radova.

„Mali džoker“

Arhitekta je za svoju prvu metu od abrao Ocean National Bank u Njujorku, a napad je planirao mesecima. Prvo je otišao u banku i uložio pozamašnu svotu novca. To mu je otvorilo vrata da se upozna i zbliži s direktorom banke, što je iskoristio da ga ubedi da zaposli jednog člana bande. Često je odlazio u banku kako bi podizao novac, pažljivo posmatrajući raspored i gde se tačno nalazi trezor, a zatim je po sećanju pravio detaljne nacrte i sagradio repliku banke u jednom napuštenom skladištu.

Otkrio je koja vrsta brave se koristi na trezoru i kupio sličan model da bi eksperimentisao sa njim kod kuće. Potom je napravio minijaturnu spravu koju je nazvao „mali džoker“. Ona je mogla da se umetne iza brojčanika brave i upotrebi za razbijanje šifre. Nakon toga je nedeljama terao članove bande da noću vežbaju pljačku, razrađujući različite scenarije, kako bi odabrao najdelotvorniji i najmanje rizičan.

Konačno, u junu 1869. Lesli je napravio prvi potez. Zahvaljujući mladiću koga je zaposlio, ušunjao se noću u banku nakon odlaska čuvara i ugradio svoju malu spravu u trezor, iza brojčanika. Kada su sledeći dan službenici banke koristili trezor, prilikom okretanja brojeva na „malom džokeru“ su se pravili žljebovi, pomoću kojih je Lesli mogao da „očita“ kombinaciju za otvaranje sefa.

Nekoliko noći kasnije, Lesli i njegova ekipa su ušli u banku, i pomoću „kodova“ na minijaturnoj spravi uspeli su da otvore bravu. Ali to su bila tek prva od troja vrata na trezoru, svaka od debelog čelika, a unutra su se nalazili posebni sefovi koje je trebalo otvoriti. Pljačkaši su za te namene koristili alate koje je Lesli takođe osmislio, sastavljene od hvataljki, klinova, pokretnih poluga, klješta i burgija.

Sledećeg jutra, službenici banke su zatekli prazan trezor i oko njega haos sa razbacanim kovanicama i burgijama, ali istražitelje je najviše zbunilo to što su glavna vrata na sefu bila netaknuta. Njujorške novine su pisale da je ovo majstorska pljačka, kakvu niko do tada nije izveo. Sve u svemu, Lesli i njegova kriminalna družina su iz ove banke odneli 27,5 miliona dolara.

Savetnik za pljačke i konsultant poreske uprave

Arhitekta se vrlo brzo proslavio u podzemlju kao savetnik za pljačke banka, pa je pored onih u sopstvenoj režiji, davao „konsultantske“ usluge i drugim grupama kriminalaca, a što je najapsurdnije, zahvaljujući svojim vezama u visokom društvu, postao je i savetnik poreske uprave u Njujorku.

Lesli je u narednim godinama sa svojom ekipom izveo niz uspešnih pljački banaka širom SAD, ali su međusobni odnosi postajali sve zategnutiji, jer su ostali bili nezadovoljni što za sebe uzima polovinu plena. On je, međutim, bio usredsređen samo na jednu stvar – da izvede najveću pljačku ikada, tako što će pokrasti Manhattan Savings Institution. Bila je to najatraktivnija banka u Njujorku, i ujedno neprobojan lavirint vrata, lanaca, brava i šifara.

Lesli je sve podrobno isplanirao kao i uvek, ali je ovoga puta nameravao da pljačku izvede sa drugom kriminalnom grupom i da posle toga napusti grad. To mu nikada nije uspelo. Leslijeva prvobitna banda je iskoristila njegove planove i u junu 1878. godine uspešno opljačkala najčuvaniju njujoršku banku, odnevši preko 80 miliona dolara. Novine su tada pisale da je to najspektakularnija pljačka banke u američkoj istoriji.

Nekoliko dana pre toga, policija je našla Leslijevo telo u blizini reke Hadson. Ispostavilo se da je ubijen, ali ubica nikada nije pronađen iako se u podzemlju sumnjalo da ga je ubio njegov nekadašnji saradnik Tomas Drajper. Dordž Lesli je završio svoju munjevitu pljačkašku karijeru u 36. godini, a nakon smrti razotkriven je i njegov dvostruki život. Novine su pisale da je to bio čovek prefinjene kulture i vešt inženjer, ali i osoba koja je svojim savetima stajala iza svih velikih pljački banaka tokom poslednje decenije.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Brock Wegner, Unsplash

Чланак Najproduktivniji pljačkaš banaka: Lopov sa akademskim pristupom krađi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savović je u sredu naložila policiji hapšenje šest osoba a danas su je smenili – oduzeli su joj predmet i prebacili je iz odeljenja za borbu protiv korupcije u drugo odeljenje.

„Upravo je smenjena tužiteljka VJT koja godinu dana priprema slučaj EPS i po čijem nalogu je juče uhapšeno šest lica! Nisu joj dozvolili ni da ih sasluša! Zašto je sklonjena da ovo NE završi? Tako manipulišu predmetima i padaju u vodu dajući ih nekom ko neće postaviti prava pitanja“, napisala je na Tviteru potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Savović je jedna od najobučenijih tužiteljki za borbu protiv korupcije, jer, kako se zna, za pet godina rada nema nijednu oslobađajuću presudu. Tužiteljki nisu dozvolili ni da saslušava okrivljene u poslednjem slučaju, a umesto nje saslušanja okrivljenih sada radi Brankica Marić, najbliža saradnica Nenada Stefanovića.

Zanimljivo je da Više javno tužilaštvo u sredu nije ni obavestilo novinare o toj akciji, već samo policija, iako je u pitanju najznačajniji predmet u poslednjih nekoliko meseci u vezi sa korupcijom.

Podsetimo, u akciji policije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeno je šest osoba osumnjičenih da su oštetili Elektroprivredu Srbije (EPS) za 7,5 miliona dolara, tokom izvođenja radova na termoelektrani Kostolac B. Poznavaoci prilika poručuju da je ovo samo vrh ledenog brega i da se šteta od malverzacija u EPS-u meri u milijardama evra.

„Кako se sumnja, B.V.S, N.T. i Ž.M. su u periodu od septembra 2017. godine do kraja decembra 2018. godine sačinjavali i overili dokumentaciju u kojima su neistinito naveli da su izvršeni radovi koji nisu izvršeni, ili su delimično izvršeni prilikom izgradnje industrijskog koloseka od železničke stanice „Stig“ do Termo-elektrane Кostolac B. Potom je, kako se sumnja, M.L. navedenu dokumentaciju i račune potpisao i verifikovao, nakon čega su odgovorna lica EPS-a za praćenje projekta V.J. i N.M. dali naloge da se izvrši plaćanje za radove koji nisu izvršeni“, saopštio je MUP.

Kako je portal Nova.rs objavio hapšenjima su izvedena na teritoriji Beograda i Požarevca, a uhapšena su službena i odgovorna lica u EPS, CIP, Bauwesen i Italiana Construcioni.
Kako je objavio „Blic“, kojima su ove informacije potvrđene, osumnjičeni su:

Vojkan Jančić iz Požarevca, šef službe za građevinski nadzor JP “EPS“ ogranak TE-KO Kostolac i lice ovlašćeno ispred investitora JP “EPS“, ogranak Kostolac za praćenje realizacije ugovora za izgradnju industrijskog koloseka;
Nebojša Mišić iz Požarevca, glavni projekt inženjer u JP „EPS“, ogranak TE–KO Kostolac, koordinator realizacije „Prve faze paket projekta TE Kostolac B“, rukovodilac projekta „Prva faza paket projekta TE-KO B“ i predsednik stručnog tima za praćenje realizacije ugovora za izgradnju industrijskog koloseka od železničke stanice „Stig“ do Termo-elektrane Kostolac „B“;
Milan Lukić iz Beograda, rukovodilac tima stručnog nadzora „Saobraćajnog instituta CIP“ nad izgradnjom industrijskog koloseka ;

Bojan Vladimir Starec iz Beograda, tadašnji direktor ogranka privrednog društva „Italiana Costrucioni s.p.a“, ogranak iz Beograda;

Nemanja Trifunović iz Valjeva, tadašnji direktor privrednog društva „Bauwesen“ d.o.o Lazarevac;
Željko Marković iz Beograda, odgovorni izvođač radova na izgradnji industrijskog koloseka u TE-KO B postavljen od strane direktora privrednog društva „Italiana Costrucioni s.p.a.“, ogranak iz Beograda.

„Italijanska firma ‘Italiana Costrucioni s.p.a’, bila je u konzorcijumu sa Bauwesen, i trebalo je da izgrade oko 20 km pruge. Nadzor je vršio CIP. EPS je plaćao po privremenim situacijama koje je overavao CIP. U nekom trenutku, ljudi iz EPS-a, koji su išli u obilazak, shvatili su da nedostaje nekoliko kilometara pruge, a da se to sve regularno nalazilo u građevinskoj situaciji koju je overavao uredno CIP“, navodi izvor iz EPS-a za Nova.rs.

Osumnjičeni su na taj način oštetili EPS za čak 7,5 miliona dolara, a u pitanju je malverzacija vezana za izgradnju industrijske pruge od stanice Stig do termoelektrane “Kostolac B”.

Pruga čija je planirana dužina 21 kilometara gradi se više od pet godina godina. Vrednost projekta je 14 miliona dolara, o čemu je još 2018. godine pisao Danas.

Projekat je izradio Saobraćajni institut „CIP“ iz Beograda, a izvođač radova je, piše Nova.rs, grupa ponuđača koju predvodi italijanska kompanija „Italiana Costruzioni“ s grupom domaćih ponuđača s firmom „Bauwesen“ iz Lazarevca. Ta kompanija osnovana je, kako navodi Insajder, 2007. i zvanično je u vlasništvu Borivoja Trifunovića. Juče je, prema pisanju Insajdera, priveden njegov sin, koji je bio direktor firme do 2019.

Sve više poslova od države firmi iz Lazarevca

Kako pokazuje istraživanje Insajdera, firma Bauvezen poslednjih godina dobija sve više poslova od države, iako je dugo bila na crnoj listi Uprave za javne nabavke. Pored EPS-a, bila ih je angažovala Direkcija za izgradnju, Ministarstvo privrede, a na poslu sa Putevima Srbije državni revizor uočio je 2020. nepravilnost u izgradnji obilaznog puta oko Zrenjanina, gde radovi nisu bili završeni u ugovorenom roku, niti su postojali podaci o istraživanju tržišta koji služe da se utvrdi da li je ugovorena cena – realna, navodi Insajder.

Što se tiče izgradnje industrijske pruge do Kostolca B, kako nova.rs piše 2018. godine projekt menadžer za prvu fazu kredita Nebojša Mišić, za kog mediji javljaju da je među uhapšenima, izjavio je da ugovorom dogovoren i remont koloseka u stanici Stig. Ugovor kojim se regulišu odnosi u stanici Stig sa „Infrastrukturom železnice Srbije“ potpisan je u februaru 2018. godine i stvorili su se uslovi za realizaciju radova na prvih 150 metara u stanici Stig. Sa „Infrastrukturom železnice Srbije“ ugovoren je i završen remont koloseka u stanici Stig, prenosi Nova.

Ovo nije prvi put da se EPS susreće sa malverzacijama. Nadležni su 2016. otrkili da je preduzeće zbog trgovine strujom oštećeno za desetak miliona evra, zbog čega je sa svojih pozicija tada smenjeno ili premešteno petnaestak ljudi.

Izvor: N1, Blic

Foto: Pixabay

Чланак Smenjena tužiteljka nakon hapšenja zbog štete nanete EPS-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuto istraživanje sprovelo je Udruženje ovlašćenih istražitelja prevara Hrvatska, lokalni ogranak ACFE (Association of Certified Fraud Examines). U njemu je učestvovalo više od 3.500 ispitanika a obrađena su 124 slučaja prevara u 16 različitih sektora privrede u protekle dve godine. Njihova ukupna šteta je veća od 165 miliona kuna, što je skoro 22 miliona evra.

Prosečni gubitak po oštećenoj organizaciji iznosi oko 750.000 kuna, odnosno 99.500 evra, a prevara obično traje osam meseci pre nego što bude otkrivena. Najčešći oblik prevara je protivapravno prisvajanje imovine (u 52 odsto slučajeva), potom mito i korupcija (31 odsto), dok je treći i brzorastući oblik pevare sajber kriminal (22 odsto), gde je dominantan fišing.

Najzastupljenija vrsta prevara (protivapravno prisvajanje imovine) odnosi se u velikoj meri na prisvajanje novčanih sredstava. U najvećem broju slučajeva u pitanju je neovlašćeno korišćenje kreditne kartice organizacije ili potraživanje za fiktivne osobe ili neopravdano uvećane troškove.

Sledi je korupcija, gde je najučestalije davanje ili primanje mita u obliku novca ili poklona. Drugi, čest oblik korupcije koji se pojavio u 62 odsto prijavljenih slučajeva je preusmeravanje poslovne prilike prema drugim organizacijama u kojima je počinitelj imao sakriveni ekonomski udeo ili indirektno preko povezanih osoba.

Profil prevaranta i žrtve

Tipični hrvatski prevarant je muškarac starosti oko 50 godina. On obično ima dugačak dug staž u organizaciji koja je žrtva prevare. U više od dve trećine slučajeva ima i saučesnike.

Što se tiče meta prevaranata, to su obično privatne kompanije (74 odsto). Preostalo su državne/javne/lokalne institucije ili trgovačka društva, pri čemu 10 odsto prevaranata targetira državnu upravu i vladu, dok se preostalih 16 odsto okreće ka trgovačkim društvima ili institucijama primarno u državnom vlasništvu.

Izvor: Lider.hr, Kapital.mk

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje „Kako krademo“ pokazalo koje su najčešće vrste prevara u Hrvatskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan zatvorenik u Amsterdamu trenutno se žestoko bori da ga holandske vlasti ne izruče Australiji i u tom cilju povlači sve moguće veze koje ima. Tih veza nije malo, jer je u pitanju Ce Či Lop, kanadski državljanin kineskog porekla, koji je vodio dve najveće narko mreže u istoriji, na različitim kontinentima i u različitim decenijama. Uhapšen je u januaru ove godine na aerodromu u Amsterdamu, na osnovu poternice australijske policije koja ga tereti da kontroliše 70 odsto tržišta droge na ovom kontinentu. Ali do sada mu je od podebele optužnice dokazano samo jedno krivično delo.

Premda mnogi zapadni mediji porede Lopa sa meksičkim narko bosom El Čapom, njih dvojica su sušte suprotnosti. Čapo je sirovi i surovi kriminalac, koji je svoju narko imperiju stvorio krvavim uličnim obračunima. Oni su odneli najmanje 300.000 života, a on sam je priznao da je lično odgovoran za oko tri hiljade ubistava.

To nije način na koji je poslovao Ce Či Lop. On je nova, opasnija vrsta narko dilera, jer je ulični kriminal pretvorio u multinacionalku zasnovanu na najvažnijim postulatima modernog kapitalizma. Lop smatra da su nasilje i ubistva loši za posao. On je čovek saradnje a ne sukoba, pobornik globalizacije, novih tehnologija i inovacija u poslovanju, neko ko unajmljuje stručnjake i čini sve da „unapredi korisničko iskustvo“. Procenjuje se da je zahvaljujući takvom poslovanju, njegov kartel „Sam Gor“ godišnje zarađivao preko 20 milijardi dolara, bar šest puta više od El Čapa i ravno profitu nekih od najvećih svetskih banaka.

Sam Lop i njegovi najbliži saradnici nikada nisu svoju organizaciju zvali kartel, nego „Kompanija“. Lop i izgleda kao prvi čovek neke uspešne korporacije, tvrde istražitelji koji su ga pratili decenijama. Prema rečima jednog inspektora FBI-a, „kriminalac uvek izgleda kao kriminalac, ma koliko novca da ima. Ali ne i Ce Či Lop. On ima stila, deluje kao gospodin. Kada ga vidite, nikada ne biste pretpostavili da je mafijaš. Taj čovek izgleda i ponaša se kao ugledni bankar“.

Stoga, ako se tradicionalno organizovani kriminal uzdigao u prošlom veku, Ce Či Lop i njegov kartel su čista inovacija ovog veka. Paradoksalno je to da kao što je komunistička Kina postala praktično najveća sila na kapitalističkom tržištu, tako i ovaj korporativni pristup svetu droge ima svoj zametak u kineskoj kulturnoj revoluciji.

Narko diplomata

Ce Či Lop je rođen 1963. godine u gradu Guandžou na jugu Kine i odrastao je u vreme kulturne revolucije koju je predvodio tadašnji kineski predsednik Mao Ce Tung i koja je obilovala različitim i često suprotstavljenim frakcijama. Jedna od njih je bila paravojna grupa koju je Maova „Crvena garda“ poslala na „prevaspitavanje“ upravo u Guandžou, iz koje je nastala kriminalna organizacija, trijada „Veliki krug“. Mnogi članovi su sedamdesetih pobegli u Hong Kong i izdvojili su se od lokalnih bandi po pljačkama banaka i po tome što su u obračunima sa policijom koristili ručne bombe.

Policija je već tada ustanovila da je za razliku od svih ostalih kriminalnih grupa, „Veliki krug“ drugačije organizovan, bez stroge hijerahije. Članovi su funkcionisali po principu labavo povezanih gerilskih ćelija, bili su stalno u pokretu i zato, kada bi policija uhapsila neke od njih, nikako nije mogla da ih poveže sa ostalima, niti da dođe do informacija ko predvodi organizaciju. Zahvaljujući tome, „Veliki krug“ je svoje operacije iz Hong Konga jako brzo proširio na SAD, Južnu Ameriku, Tajland, Holandiju i kasnije na Kanadu.

Koliko su ovi kriminalci bili preduzetnički nastrojeni i prilagodljivi pokazuje i njihov potpuno nov način delovanja u zapadnim zemljama. Vrlo brzo su shvatili da imaju posla sa kulturom u kojoj nema velike vajde od krađe gotovine. Zato su počeli masovno da falsifikuju pasoše i kreditne kartice, a danas je malo poznato da je upravo ova kriminalna grupa bila preteča modernih sajber napada i krađe podataka preko interneta.

Ce Či Lop se vrlo mlad pridružio ovoj organizaciji i prvo je pobegao za Hong Kong, a potom za Kanadu. Imao je 25 godina, u Torontu je osnovao porodicu i naizgled se bavio poštenim radom, zaposlivši se u „Kodaku“. Ali već devedesetih je preuzeo veliki deo poslova u krijumčarskom lancu koji je kontrolisao „Veliki krug“, prebacujući iz azijskog Zlatnog kruga heroin širom sveta. Lop je unajmljivao konsultante za ispitivanje lokalnih tržišta, osnivao ćerke firme, angažovao stručnjake za svaki segment poslovanja… Ali njegov naveći poduhvat je bio taj što je uspeo da ujedini suparničke kriminalne grupe, od azijskih trijada, preko američkih „Anđele pakla“, do italijanske „Ndrangete“ u Evropi.

Tako je razvio jednu od najvećih mreža za isporuku droge u istoriji, čije je glavno tržište bilo u SAD. Kada su agenti FBI uspeli na kraju da ga uhapse 1998. godine, priznali su da je njegov neverovatan talenat za diplomatiju i „umrežavanje“ bio ključ njegovog uspeha i ono što ga je izdvojilo od drugih kriminalaca.

Garantovana isporuka

Lop je osuđen u SAD i tamo je boravio u zatvoru do 2006. godine. Kada se nakon oslobađanja vratio u Toronto, vrlo brzo je shvatio da se situacija na tržištu droge jako promenila. Potražnja za heroinom je sve više padala, dok je ubrzano raslo tržište sintetičkih droga, posebno u Aziji, gde je i njihova proizvodnja u pojedinim zemljama bila izuzetno jeftina. Lop se, zato, odmah okrenuo novoj tržišnoj niši, proizvodnji metamfetamina, odnosno „kristalnog meta“.

Preselio se sa porodicom u Hong Kong i osnovao novi kartel, „Sam Gor“. Ponovo je uspeo da uradi nezamislivo. Ujedinio je tri najveće trijade u Hong Kongu i Makaou koje su do tada neprekidno ratovale i povezao ih sa članovima „Velikog kruga“, potom sa kriminalnim grupama na Tajvanu, sve do motociklističkih bandi u Australiji.

Pored toga što je uspešno upravljao celim ovim lancem, uveo je novinu koja je potpuno preokrenula način poslovanja na tržištu narkotika – garantovao je isporuku kupcu. Ako bi diler platio drogu, on bi dobio svoju porudžbinu čak i u slučaju da je policija usput zapleni, jer bi kartel poslao novu isporuku bez ikakvih dodatnih troškova za kupca.

Lop je mogao da priušti ovakvu uslugu mušterijama, jer je za razliku od heroina proizvodnja kristalnog meta daleko jeftinija, a zarada po kilogramu mnogo veća. Primera radi, proizvodnja ove droge u Mijanmaru košta manje od 1.000 dolara po kilogramu, a veleprodajna cena je 1.800 dolara za kilogram. Prosečna maloprodajna cena na Tajlandu premašuje 70.000 dolara po kilogramu, u Australiji dostiže 300.000 a u Japanu gotovo 600.000 dolara po kilogramu. Tolika razlika između proizvodne i maloprodajne cene obezbeđivala je kartelu zaradu čak i u slučaju da u distribuciji izgube deset tona, a prođe samo jedna.

Garantovana isporuka je omogućila Lopu da izgradi imperiju i stekne moć nad konkurencijom. Bio je jedini izvor za sve veći broj dilera, jer im je bez ikakvog rizika po njih isporučivao najkvalitetniji met, po razumnoj ceni. Zahvaljujući tome, kontrolisao je između 40 i 70 odsto azijskog tržišta, gde je dominirao na Filipinima, u Južnoj Koreji i Japanu, i osvojio je 70 odsto tržišta kristalnog meta u Australiji.

Uz sve to, koristio je najmodernije tehnologije ne samo u distribuciji, već i za pranje novca preko kockarnica u Makaou. Prema rečima istražitelja, Lop je tako vizionarski i stručno organizovao celokupan posao da se on po inovativnosti može uporediti sa onim što su uradile kompanije „Epl“ i „Amazon“ na vrhuncu svoje popularnosti.

Nasilje, kontrola teritorije, etnička lojalnost i stroga hijerarhija koji su nekada davali snagu organizovanom kriminalu, sada su njegove najveće slabosti. Ce Či Lop je to shvatio mnogo pre drugih i zato je razvio potpuno suprotni model poslovanja, kojim je na perverzan način dokazao da korporativna kultura modernog kapitalizma može savršeno da funkcioniše i na ilegalnom tržištu.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Kinez koji je ulični kriminal pretvorio u multinacionalku: Taj čovek izgleda kao ugledni bankar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija izazvana koronavirusom dovela je do neviđenih izazova u skorijoj istoriji, ljudskih patnji i ekonomskih poremećaja. U pokušajima da umanje potrese i stabilizuju situaciju, državni organi širom sveta nastoje da stanovništvu i privredi pruže odgovarajuću pomoć. Nažalost, novonastale okolnosti i reakcija država neminovno stvaraju i veoma plodno tlo za zloupotrebe, koje kriminalci već uveliko koriste, iznalazeći nove načine za pranje novca.

Prema istraživanjima MONEYVAL-a, stalnog tela Saveta Evrope koje se sastoji od eksperata za procenu mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma, glavni oblici potencijalnih pretnji od pranja novca u vezi sa aktuelnom pandemijom su prevare, medicinski kriminal, korupcija, sajber kriminal i prenos nezakonito stečenih sredstava.

U pomenutom istraživanju su identifikovane tri najčešće prevare koje se vezuju za sadašnju zdravstvenu krizu. Prva se odnosi na prevare sa medicinskom opremom. Usled velikog nedostatka medicinske i druge zaštitne opreme raste potražnja za medicinskim potrepštinama, a uporedo i zloupotrebe da se dogovorena roba ne isporuči, ili se dostavi roba sumnjivog porekla, pa čak i falsifikovani proizvodi.

Uočeno je i da državne mere podrške, u vidu socijalne pomoći ugroženim kategorijama stanovništva, poreskih olakšica privredi, finansijske podrške preduzećima za održavanje zaposlenosti, moratorijuma na plaćanje kreditnih obaveza, kriminalci sve više zloupotrebljavaju za pranje novca.
Treći oblik najčešćih prevara odnosi se na pronevere u vezi sa ugovorima o javnim nabavkama, kroz „naduvavanje“ faktura za nabavku medicinske opreme.

Gde je sistem najranjiviji?

Vanredne okolnosti koje uvećavaju potrebu za medicinskom opremom ali i usporavaju njenu nabavku, podstakle su i rast medicinskog kriminala. Otkriveni su slučajevi da se nabavlja falsifikovana zdravstvena oprema ili snižavaju kriterijumi na tenderima za njenu nabavku, pa se dešava da isporučena oprema ne zadovoljava propisani kvalitet, ili se naknadno ispostavi da nema potrebne sertifikate i da je, zato, neupotrebljiva. Pošto se poručena oprema uglavnom plaća unapred, taj novac je bespovratno izgubljen.

U svetu su otkriveni i primeri korupcije, da se na tendere za nabavku medicinske opreme prijavljuju preduzeća koja nisu registrovana za ovu vrstu trgovine, ili su neposredno pre učešća na tenderu promenila registrovanu delatnost kako bi ispunila tenderske uslove. Dodatno, iskustva iz međunarodne prakse ukazuju na to da su ovakva privredna društva često u vlasništvu ili pod kontrolom javnih zvaničnika.

Uporedo sa rastom elektronske komunikacije u uslovima pandemije, raste i broj lažnih predstavljanja radi krađe podataka. Sajber kriminalci se često, kroz elektronske poruke fizičkim licima ili preduzećima, lažno predstavljaju kao zvanični međunarodni ili nacionalni zdravstveni organi, sa zahtevom da primalac otvori prilog u kojem se, navodno, nalaze najnovija uputstva u vezi sa koronavirusom. Reč je, zapravo o malicioznom kompjuterskom programu (malware), koji omogućava kriminalcima da dođu do poverljivih podataka i informacija o osobi kojoj je upućena elektronska poruka.

Privremeno zatvaranje ili otežani prelaz državnih granica doveli su do pada prekograničnog kretanja gotovine koju kriminalci koriste za finansiranje svog poslovanja, Ipak, to ih nije sprečilo da i dalje prenose nezakonito stečena sredstva za obavljanje aktivnosti.

FATF (Financial Action Task Force), međuvladino telo koje postavlja međunarodne standarde za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, upozorava da kriminalci pronalaze načine da zaobiđu radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (takozvani customer due diligence), iskorišćavanjem privremenih izazova u unutrašnjim kontrolama zbog rada na daljinu, kako bi prikrili imovinu ili izvršili krivično delo pranja novca.

Povećana je zloupotreba onlajn finansijskih usluga i virtuelne imovine, kako bi se prenela imovina i prikrila nezakonito stečenih sredstava, a za te namene se često koriste i ekonomske stimulativne mere u okviru državnih paketa pomoći i šeme nesolventnosti.

Imajući u vidu trend da građani, u strahu od eventualne nestabilnosti finansijskog sistema povlače svoj novac iz banaka, to može dovesti do rasta usluga koje pružaju neregulisane finansijske institucije, što dodatno otvara prostor kriminalcima za pranje novca. Na ruku im idu i zloupotrebe domaće i međunarodne finansijske pomoći kako bi se izbegle procedure u nabavci, koje prati povećanje korupcije. Potrebe zemalja u razvoju da u aktuelnoj krizi uvećaju likvidnost, kriminalci koriste kako za pranje novca, tako i za finansiranje poslovnih operacija, kao i za onlajn zahteve za lažno prikupljanje sredstava u dobrotvorne svrhe.

Odgovori na pretnje

Kao odgovor na navedene pretnje, MONEYVAL predlaže da zakonodavni organi u svakoj zemlji u potpunosti usklade svoje propise sa preporukama FATF i dosledno ih primenjuju, kao i da pomognu privatnom sektoru kroz pružanje relevantnih informacija. Neophodno je da se matrice za procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma prilagode novim oblicima pretnji, kao i da nadležni organi kreativnije koriste nove tehnologije, poput video konferencija ili razmene podataka putem cloud servisa, kako bi prevazišli ograničenja koja nameće pandemija u neposrednom nadzoru.

Nove okolnosti iziskuju i bolju međunarodnu saradnju, pre svega olakšano pribavljanje svih relevantnih informacija o pravnim licima i njihovim stvarnim vlasnicima, kao i intenzivniju saradnju državnih organa sa nadležnim upravama za sprečavanje pranja novca, kroz deljenje informacija o operativnim slučajevima, tipologijama i novim pretnjama od pranja novca.

Pošto je izvesno da će kriza izazvana pandemijom koronavirusa potrajati, sigurno je i da će kriminalci iznalaziti nove načine za finansijske zloupotrebe. Zadatak svih učesnika u sistemu sprečavanja pranja novca, na međunarodnom i na nacionalnim nivoima, jeste da blagovremeno reaguju kako bi na vreme prepoznali zloupotrebe, razumeli način na koji se one sprovode i preduzeli odgovarajuće mere za njihovo ublažavanje.

Mirko Nešković, menadžer u Odeljenju za forenzičke usluge, PwC Srbija

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Uticaj pandemije na pranje novca: Nove okolnosti, novi vidovi kriminala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suprotno političarima, kriminal ne zna za ideologiju. Dok su zvanični odnosi između Turske i država Zapadnog Balkana kroz istoriju prolazili sva politička „godišnja doba“, nezvanično povezivanje kriminalaca preskakalo je sve prepreke. Tako su u vreme kada je Tito odbijao pozive Turske da SFRJ uđe u NATO pakt, socijalistički kriminalci učvršćivali svoje „diplomatske“ veze u Turskoj, posebno sedamdesetih godina prošlog veka.

U to vreme, ljudi iz ovog regiona, a najviše jugoslovenski Albanci sa Kosova i iz Makedonije, korišćeni su kao vozači ili kuriri za prenošenje droge i oružja iz Turske. Narkotici, pre svega heroin i morfijum, kao i oružje prepakivali su se na Balkanu, a jedna od glavnih ruta je išla upravo preko Jugoslavije za Italiju, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala pod nazivom „Transnacionalna hobotnica”, koji ispituje više od pola veka poslovanja kriminalnih grupa u Jugoistočnoj Evropi.

Kada su počeli ratovi na tlu bivše Jugoslavije, balkanskoj dijaspori od oko 1,8 miliona ljudi u Turskoj, pridružilo se na desetine hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Deo njih se naselio u siromašnim četvrtima turskih gradova, odakle su se povezali sa kurdskim dilerima na ulicama metropola, poput Istanbula i Izmira.

Tada su balkanski imigranti u Turskoj započeli „trgovinu koferima“ između Turske i svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali ih po višim cenama na balkanskim tržištima. Ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile turske i kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana za krijumčarenje cigareta i droge.

Umesto kofera počeli da se koriste kamioni, a Albanci su zbog veoma razvijene podzemne mreže u Zapadnoj Evropi, u to vreme postali ključni igrači duž celog „lanca vrednosti“, od otkupa ilegalne robe od turskih kriminalaca, do njenog prebacivanja i distribucije u zapadnim državama.

Privlačenje investicija i „investicija“

Liberalizacija turske politike devedesetih kako bi se privuklo što više stranih investicija, pogodovala je legalnoj, ali i ilegalnoj trgovini. Kriminalcima sa Zapadnog Balkana postalo je lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše i peru novac.

Naime, prema regulativi koja u Turskoj važi od 2018. godine, onaj ko donese 250.000 dolara u Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja izvora novca. Ova politika je privlačna ljudima sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za regionalnu nelegalnu trgovinu, navodi se u izveštaju.

Prema aktuelnim propisima, građani svih država Zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do 90 dana bez vize. Oni mogu da koriste svoje nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, turski državljani mogu da borave bez viza u državama Zapadnog Balkana 90 dana. Mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje zemlje porekla.

Tokom poslednjih 20 godina, došlo je i do ozbiljnog povećanja komercijalnih aktivnosti između Turske i ovog regiona, zahvaljujući nizu sporazuma koji su liberalizovali trgovinu. Neke kriminalne grupe na obe strane iskoristile su trgovinsku liberalizaciju tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju velike pošiljke droge, cigareta i oružja.

Heroin u zamenu za ekstazi

Zahvaljujući „heroinskom bumu“ u Avganistanu u poslednjih 20 godina, značajno su profitirali i balkanski trgovci drogom. Turske i balkanske kriminalne organizacije prerađuju transportovani heroin da bi umanjile njegovu čistoću sa 70% na ispod 50% i tako povećale zaradu.

Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskoj mafiji da dominira na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da godišnji promet trgovine ilegalnim drogama u Turskoj iznosi oko 50 milijardi dolara godišnje, a ukupna bruto zarada trgovaca opijatima u Jugoistočnoj Evropi oko 1,7 milijardi dolara godišnje.

Istovremeno, rastuća tražnja za ekstazijem i sintetičkim drogama u Turskoj stvorila je prilike za kriminalce sa Zapadnog Balkana da te droge unesu iz Evrope u Tursku, u zamenu za heroin. Balkanski dileri uglavnom sklapaju heroinske poslove u Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu. Često razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za heroin dopremljen iz Irana.

Pored toga, visoki porezi na cigarete u Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose sa Balkana. Štaviše, poznavaoci ovog tržišta u Turskoj tvrde da su neke kriminalne grupe prešle sa ilegalne trgovine heroinom na šverc cigareta, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

Nedavni događaji nagoveštavaju da albanski krijumčari narkotika nastoje da zaobiđu turske dilere, uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. S druge strane, čini se da iranske mreže pokušavaju da uspostave uporište na Zapadnom Balkanu, što bi prema autorima izveštaja moglo da ima veoma ozbiljne bezbednosne posledice.

Trenutno, trgovci heroinom koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do evropskih tržišta, a glavna čvorišta za dalju distribuciju su Holandija, Nemačka, Albanija i Moldavija.

Specijalizacija za krijumčarenje migranata

Primetno je i da od 2015. drastično raste krijumčarenje migranata preko Turske, gde je prošle godine boravilo oko četiri miliona izbeglica samo iz Sirije, od kojih mnogi žele da stignu u Evropsku uniju. Većina krijumčara ljudima stacionirana je u Istanbulu (21%) Izmiru (19%) i Ajdinu (17%), jer ova tri grada predstavljaju koordinacione i transportne centre za krijumčarenje migranata morskim i kopnenim putevima.

Preko Zapadnog Balkana vode tri glavne rute. Prve dve su stari kopneni putevi, od kojih jedan ide iz Turske, preko Grčke i Albanije do Italije, a drugi iz Turske, preko Bugarske, Srbije i BiH, do Slovenije i Austrije i dalje ka Zapadu. Treća trasa je nova i vodi delom kopnom, a delom morem od Turske, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i BiH, do Hrvatske i Slovenije i potom u države Zapadne Evrope.

Na zapadnim granicama Turske, tamošnje krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim, albanskim, grčkim i bugarskim kriminalcima koji zapošljavaju profesionalce specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji, te za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe. Cene koje plaćaju migranti kreću se između 3.000 i 8.000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30.000 dolara za put u SAD i Kanadu.

Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima, turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su već́ dobili tursko državljanstvo, zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj oblasti.

Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za falsifikovanje dokumenata. Lična karta može da se dobije za oko 1.000 dolara na crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak u Zapadnu Evropu.

Marina Vučetić

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Tajna trgovina između Turske i Zapadnog Balkana: Na početku beše koferče се појављује прво на Biznis i Finansije.

Interpol je krajem prošle godine najavio da bi vakcine mogle postati atraktivna meta za lopove, ali pretpostavljamo da ni oni nisu očekivali da će se njihova najava ostvariti tako brzo.

Naime, iz bolnice u meksičkoj državi Morales nestala je određena količina vakcina. Još uvek se ne zna kako su one nestale. Zvaničnici kažu da je najverovatnije to izveo „nepošten član boničkog osoblja“ ali još uvek nemaju informacije ko je naručilac ukradenih vakcina.

Posle ovog incidenta vojska je postavila pripadnike nacionalne garde da čuvaju bolničke zalihe od kriminalnih bandi koje su veoma moćne u Meksiku, i koje u svakoj krizi traže svoju šansu za zaradu.

U odvojenom incidentu pre neki dan naoružani čovek je provalio u jednu bolnicu u državi Sonora kako bi ukrao rezervoare za kiseonik ali se ovaj incident završio tako što je, verovatno iz neznanja, uzeo prazne rezervoare.

U Meksiku je pre neki dan nestao i kamion koji je u glavni grad vozio kiseoničku potporu za Kovid pacijente.

Stručnjaci ovaj trend objašnjavaju rastom tražnje za pomenutim medicinskim potrepštinama, kako u bolnicama, tako i na crnom tržištu, a u tavim situacijama najčešće organizovani kriminal vidi poslovnu šansu.

Izvor: BBC

Foto: HVesna, Pixabay

Чланак U Meksiku se sve češće iz bolnica kradu kiseonik i vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansijske prevare i malverzacije koje se odvijaju na internetu i koje za posledicu imaju novčani gubitak kao i krađu podataka o ličnom identitetu postale su nažalost sastavni deo dešavanja na globalnoj mreži. Vrste prevarnih radnji i različiti oblici malicioznog softvera u kontekstu finasijskih prevara usložnjavali su se sa godinama, pa je danas primetan veliki broj načina izvršenja ovih krivičnih dela.

Broj i profil osoba koje izvršavaju ovakva krivična dela takođe se transformisao iz usamljenih pojedinaca željnih dokazivanja ili brze zarade u organizovane kriminalne grupe sa jasnim ciljem i odgovarjućim budžetima za postizanje tog cilja. Ove kriminalne grupe dobro su organizovane i u svojim redovima podrazumevaju jasnu hijerarhijsku podelu obaveza i odgovornosti. Jedna od karika u tom lancu su i finansijske mule.

Finansijske mule su osobe koje služe za podizanje novca stečenog kriminalnim radnjama grupe i prosleđivanje ka drugim računima, ili za podizanje i fizičko predavanje drugim članovima. Regrutovanje finansijskih mula vrši se na različite načine, posredstvom oglasa u kojim se obećava brza i laka zarada, ugovaranjem fiktivnih poslova, trgovanjem nepostojećom robom, direktnim kontaktom preko socijalnih mreža, foruma ili drugim vidovima komunikacije i poslovanja. Osobe iz kriminalnih krugova stalno usavršavaju različite vidove načina regrutovanja.

Uvek kada ulazite u posao koji uključuje neke od spomenutih elemenata obratite pažnju na sve detalje u vezi sa vašim poslodavcem. Laka i brza zarada najčešće ukazuju na sumnjivu pozadinu posla, dobro proverite sa kim i sa čim poslujete. Ukoliko posumnjate da se u vašem slučaju radi o kriminalnoj aktivnosti, obavezno se obratite policiji.

Izvor: Sve o novcu

Foto: jarmoluk, Pixabay

Чланак Znate li ko su „finansijske mule“? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija korona virusa ne donosi profit samo farmaceutskoj industriji i Amazonu, već i organizacijama koje rade mimo zakona, poput terorističkih i kriminalnih. Potonje sve češće “vrbuju” kompanije koje su pred bankrotom, kako bi ih preuzele i bar deo svog poslovanja uvele u legalne tokove. Najpoznatiji primer ovakvih aktivnosti su pokušaji narko kartela da preuzmu apoteke u Meksiku.

Kako teroristi šire svoj uticaj?

Za razliku od ne tako davnih vremena kada su uletali u masu opasani eksplozivom, teroristima su danas jedno od najvažnijih oružja – teorije zavera. Primećeno je da oni rado eksploatišu različite teorije zavera kako bi intenzivirali sukobe u društvu i radikalizovali pojedine društvene pokrete.

UNITAR (United Nations Institute for Training and Research (UNITAR) pojašnjava kako širenje dezinformacija pogoduje jačanju terorističkih organizacija – njime se, naime, potkopava poverenje u Vlade država ali i u umerene političke partije i organizacije, što doprinosi jačanju ekstremizma u društvu. Takođe, ne odmažu im ni učestali pozivi na proteste i druge vidove građanske neposlušnosti, na kojima je moguće vrbovati nove članove terorističkih organizacija.

To važi za organizacije različitih ideoloških orijentacija. Primera radi, zapadna ekstremna desnica pokušava da upotrebi protivljenje građana antiepidemijskim merama i blokadi ekonomija za svoju borbu protiv imigracije. S druge strane, terorističke organizacije iz arapskog sveta često podrivaju poverenje koje građani imaju u svoje Vlade. Kako kažu iz UN, njihov cilj je umanjivanje efikasnosti antipandemijskih mera. Za ostvarivanje tog cilja najviše koriste društvene mreže.

Nove mete

Interpol očekuje da će u narednom periodu terorističke organizacije biti usmerene na “ranjiva mesta” i da će se više služiti bioterorizmom. Prema prognozi UNITAR-a, manji broj ljudi na ulicama će osujetiti teroriste od izvođenja napada na javnim mestima, ali može ih usmeriti ka značajnoj infrastrukturi poput bolnica ili ka trgovinama kroz koje cirkuliše veliki broj osoba.

Foto: xusenru, Pixabay

Чланак Teroristi se dosetili kako mogu da iskoriste pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova policijska akcija se, prikladno, zvala „Operacija Kazanova“. U njoj je otkriveno 19 prevaranata koji su preko platformi za onlajn upoznavanje obećavali svojim žrtvama ljubav i brak, a zauzvrat im uzimali novac. Njih 15 su uhapšeni a ostala četvorica su na uslovnoj slobodi.

Za sada se zna da su operisali po Severnoj Italiji, ali ima naznaka da su izvlačili novac i po ostatku Evrope, ali i po SAD i Kini.

Žrtve se zaduživale da bi im slale novac

Pomenute Kazanove su se, osim prevara na sajtovima za upoznavanje, bavile i presretanjem korporativnih komunikacionih kanala i usmeravanjem kompanijskih transfera novca na pogrešne adrese. Na taj način su ukrali desetine hiljada evra od kompanija iz grada Treviza.

No, što se tiče “romantičnih prevara”, u njima su targetirali uglavnom žene pretvarajući se da su piloti, kapetani brodova ili naftni inženjeri, jer su tako mogli da se pretvaraju da su na putu, te da duže vreme izbegavaju susret uživo sa svojim žrtvama.

Prvo bi, kažu iz italijanske policije, sa ženama komunicirali gradivši “međusobno poverenje”, a onda bi im, posle nekog vremena, sasvim slučajno iskrsla neka nepredviđena situacija zbog koje im je bila potrebna baš hitna pozajmica.

Žrtve su im toliko verovale da bi se nekad i zaduživale kako bi im poslale novac. To je u nekim slučajevima trajalo godinama, pa su gubici jedne žene, kada se saberu svi iznosi koje im je uplatila, dostigli čak 1,3 miliona evra.

Izvor: BBC

Foto: taniadimas, Pixabay

Чланак Interpol razotkrio bandu „Kazanova u uniformama“ се појављује прво на Biznis i Finansije.