Kada vaga pokaže težinu, svi oni zastanu u čudu pitajući se kako je moguće da stara sorta batat da primerak krompira za Ginisa, objavio je portal Agropress.

Bračni par Spasov se našao u čudu kada su vadeći zasađeni krompir naišli na jedan koji nisu mogli da iskopaju jednim potezom motike.

Odmah su shvatili da je reč o velikom krompiru, ali nisu mogli ni da pretpostave da je reč o džinovskoj krtoli. To im je, međutim, postalo jasno tek kada su sa njega razgrnuli svu zemlju.

„Da bismo ga izvadili u komadu i potpuno neoštećenog, pažljivo smo ga otkopali sa svih strana, a potom izvadili iz zemlje. Odmah smo ga stavili na vagu i kada smo videli da teži više od četiri kilograma, bili smo gotovo u šoku, s obzirom da ovu sortu već dve godine proizvodimo i nikada do sada nismo dobili krompir ovakve veličine“, kaže Slavoljub.

Seme krompira koje retko ko od proizvođača danas proizvodi Spasovi su dobili od prijatelja, a odlučili su da ga zasade zato što je veoma jednostavan za proizvodnju i zato što je otporan na bolesti.

„Pre sadnje seme krompira mora prvo da isklija, a potom se krtole prepolove i stave u vodu da puste koren. Kada se to desi treba ih zasaditi u supstrat kako bi se iz korena formirala biljka koja se početkom maja sadi na parceli nađubrenoj stajnjakom u rasponu od jednog metra“, kaže Spasov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Vladičinom Hanu iskopan krompir težine 4,3 kilograma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godišnje pojedemo po glavi stanovnika oko 50 kilograma što znači da nam je potrebno najviše oko 350.000 tona. Koliko je ovog proleća posejano krtole još se ne znaju podaci, ali smo ga lane imali posejanog na 24.870 hektara, a prosečan prinos je bio 21,2 tone po hektaru, što znači da smo ga imalo približno 530.000 tona.

Dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta napominje za Dnevnik da godišnje sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona.

– Sa tom količinom možemo da zadovoljnim domaće potrebe i da ga izvezemo – kazao je Vojnović.

Kilogram belog i crvenog krompira na pijacama i u marketima je skoro izjedanačna i kreće se od stotinu do 150 dinara, dok je cena naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.

U ataru sela Sirig u opštini Temerin veliki proizvođač krompira Branislav Zelenović imaće, u proseku, 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko.

– Krompir je krupan, zdrav, čist i ima odličnu cenu, 50 do 60 dinara košta kilogram naveliko – kazao je Zelenović za Dnevnik.

On proizvodi krompir duže od 30 godina i istrajava u tome, mada tržišne prilike nisu iste svage godine.

Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira

– Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezona kada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari da finasijski izdrže nisku cenu i veliki ulog – naveo je Zelenović i dodao:

– Po hektaru treba oko 8.000 EUR kada se saberu troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje. Semenski krompir je skup, kilogram je 120 dinara, a onom koji primenjuje gušću setvu po hektaru potrebne su tri tone. Ali će nam se zato ova setva isplatiti. Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obara cenu domaće. Pre tri godine naveliko je koštao osvega deset evro centi, pa su se ljudi razočarali i odustali.

Zelenović kaže da će, čim završi vađenja krompira, krenuti da ga prodaje, verovatno u Severnu Makedoniju i na Kosmet.

– Dobio sam dozvolu da mogu da ga prodajem izvan zemlje, jer su analize pokazale da je zdrav – naveo je Zelenović.

S druge strane, Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo uvezli blizu 47.950.000 kilograma krompira i platili ga 18.271.812 EUR. Najviše ovog povrća smo kupili iz Francuske 27.800.000 kilograma a potom i iz Nemačke, ali znatno manje – 9.230.000 kilograma i iz Holandije 5.642.000 kilograma. Za osam meseci ove godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci PKS kažu da je na domaće tržište stizao iz čak 26 zemalja. Po količinama, najviše ga je bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.

Povrtarima treba realna cena

Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izjavio je za Dnevnik da se površine pod krompirom značajno smanjile u odnosu na pre nekoliko godina zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću.

Po njegovim rečima, ulaganja u krompir se kreću od 8.000 do 10.000 EUR, a od te sume polovina je potrebna za kupovinu semena.

– Visoki troškovi setve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira – kazao je prof. dr Ilin i naveo da bi dobra cena – evro po kilogramu bio najbolji podsticaj za povrtare da se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici, jer za to imamo dobre preduslove, plodne oranice.

– Povrtarima nisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila adekvatna ulaganjima. To bi bio najbolji podsticaj, više bi se sejao, a kupci su na domaćem tržištu, pošto je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na drugo povrće.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Da li se isplati ulagati u proizvodnju krompira се појављује прво на Biznis i Finansije.

Internet stranica “Vivid Maps” podelila je zanimljive podatke o konzumaciji krompira u Evropi na godišnjem nivou, a na listi se našla i Srbija, ako i zemlje regiona.

Ova mapa kreirana je prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2020. godine, a prikazuje prosek konzumacije krompira u kilogramima po stanovniku svake evropske države.

Ono što se ističe jeste svakako visoka potrošnja. Naime, evropske zemlje smatraju se najvećim potrošačima ove namirnice. Tako su na prvom mestu stanovnici Belorusije s 170 kilograma po stanovniku godišnje. Prate ih stanovnici Ukrajine sa 126 kilograma, a treće mesto dele Poljska i Rumunija, čiji stanovnici u prosjeku godišnje pojedu do 100 kilograma godišnje. U Srbiji, za razliku od njih, svako od nas godišnje pojede znatno manje, oko 44 kilograma krompira.

Stanovnici BiH našli su se na visokom petom mestu ove mape s prosečnom konzumacijom od 92 kilograma. Ispred BiH nalazi se Holandija koja konzumira jedan kilogram više od stanovnika BiH. Najbliža BiH po konzumaciji krompira je Severna Makedonija s potrošnjom od 61 kilogram godišnje. Podaci o ostalim zemljama regiona govore da je konzumacija krompira znatno manja u odnosu na BiH.

Tako stanovnici Albanije i Slovenije potroše do 46 kilograma godišnje po osobi. a u Hrvatskoj 40 kilograma. Stanovnici Crne Gore najmanje konzumiraju krompir u regionu, gde je prosečna potrošnja po osobi samo 31 kilogram.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama najviše se jede krompir се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, toliko je poskupelo i đubrivo, seme, zaštitna sredstva i gorivo.

„Rod krompira će biti značajno, značajno, umanjen jer je suša došla u najgorem trenutku, u fazi nalivanja ploda“, rekao je Vukićević.

Dodao je da će prinosi biti dobri jedino na parcelama u Vojvodini koje su zasejane ranim sortama i gde je navodnjavano, a to je svega tri-četiri odsto ukupnih površina pod tim povrćem.

Krompir u ostalom delu Srbije, a najviše se, prema njegovim rečima, uzgaja u zapadnom delu zemlje, zasejan je u brdima i nije moguće obezbediti zalivne sisteme.

Još gore od suše će biti, kako je rekao, ako u Evropi bude dobra proizvodnja i ako se domaće tržište preplavi uvoznim krompirom i obori cena domaćeg, što će ugroziti opstanak domaćih proizvođača.

Prošle godine je, kako je rekao Vukićević, u Srbiju uvezeno 40.000 tona krompira, najviše iz Francuske, Belgije i drugih zemalja, a kontrola je loša i veliki je rizik od uvoza i bolesti, zajedno sa krtolom. Često se, prema njegovim rečima, uvozi i industrijski krompir koji ima višak skroba.

On je rekao da ove godine postoji još jedna opasnost, a to je razvoj štetočina, kao što su „žičnjak“ koji izbuši krompir u potrazi za vlagom, a nakon toga može se koristiti samo za ishranu stoke.

Krompir ove godine skuplji za 208 odsto

„Postoji još jedna opasnost, a to je razvoj krompirovog moljca koji takodje uništava krompir, pa treba pratiti kretanje leptira koji ga polaže“, rekao je Vukićević i dodao da krompir treba vaditi iz zemlje čim temperatura padne ispod 18 stepeni.

On je podsetio da je pre tri godine tužio državu zbog toga što „Uprava za zaštitu bilja nije radila svoj posao, a bila je dužna da prati kretanje leptira koji polaže moljca, a koji pod povoljnim vetrom dolazi iz Mediterana“.

Istakao je da je dobio presudu, zajedno sa još nekim proizvođačima, i država je platila štetu od oko 100 miliona dinara.

„Uprava za zaštitu bilja je dužna da upozori proizvođače krompira da preduzmu zaštitne mere, prati sprovođenje i kazni one koji ne postupaju po uputstvima, ali nije ništa preduzela, a ne znam da li će ove godine kada su suv vazduh i zemlja idelni uslovi za njegovo širenje“, rekao je Vukićević.

Krompir je u Srbiji u maju ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio skuplji 208,3 odsto nego pre godinu dana zbog suše i uvoza.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Suša će ove godine u Srbiji desetkovati rod krompira се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: žita (22,1 odsto), industrijsko bilje (24 odsto) i stoka i živina (20,3 dosto)“, objavio je RZS.

Domaće povrće poskupelo je za 37,3 odsto, dok je voće – pojeftinilo, i to za 20,9 odsto.

Pšenica je skuplja za 34 procenta u odnosu na isti mesec 2021.

Inače, ovim istraživanjem RZS obuhvaćena su preduzeća i preduzetnici koji obavljaju otkup proizvoda poljoprivrede i ribarstva neposredno od porodičnih gazdinstava u cilju prodaje ili prerade otkupljenih proizvoda, kao i preduzeća koja prodaju proizvode poljoprivrede i ribarstva iz vlastite proizvodnje.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u februaru 2022. godine, u odnosu na januar 2022. godine, u proseku su povećane za 2,1 odsto.

„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na januar 2022, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: žita (2,5 odsto) i Industrijsko bilje (5,4 odsto)“, ističu u RZS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Krompir poskupeo za 131,3 odsto u odnosu na prošlu godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kakva će situacija biti ove godine, kolike su zalihe i kakve će cena biti u Privrednoj komori Srbije (PKS) nisu mogli da procene zbog načina na koji se kod nas organizuje proizvodnja.

– Teško je reći kakve su zalihe krompira, s obzirom na to da mi i nemamo veliku organizovanu proizvodnju. Znamo da se on sadi na blizu 30.000 hektara, ali je ta proizvodnja jako usitnjena, veliki je broj proizvođača, veliki broj različitih privatnih skladišta, tako da mi i nemamo pravi podatak o količinama i zalihama – napomenuo je sekretar Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-a Aleksandar Bogunović.

Dodao je da je poznata ukupna količina roda, jer je na pomenutoj površini prosečan prinos oko 22 tone po hektaru, tako da se u Srbiji godišnje proizvede oko 600.000 tona krompira.

– Mi ovu robu i izvozimo i od toga ostvarimo oko 3 mil EUR, ali je uvoz duplo veći i primetili smo da je počeo da raste – rekao je Bogunović.

Naveo je da je zbog toga primećen značajan pad cene u veleprodaji sa 34 dinara na 20 dinara po kilogramu, pa je i smanjen interes proizvođača za gajenje krompira, jer ne mogu da se izbore na tržištu zbog takvih cena.

Skladišta neuslovna

– Krompir nije berzanska roba, tako da mi ne zavisimo od cena u drugim zemljama, ali su problem tržišni viškovi u inostranstvu, gde se proizvodi krompir s mnogo većim prinosom, mnogo boljiim izgledom, mnogo većim rokom trajanja, urađenom kalibracijom i boljim pakovanjem, tako da se mnogo lakše proda na tržištu. A i trgovinskim lnacima je mnogo lakše da ugovore veću količinu iz uvoza nego da sakupljaju krompir od velikog broja sitnih domaćih proizvođača – ističe Bogunović.

Dodaje da kada postoji veliki broj proizvođača, nema ujednačnog kvaliteta, cene, uslova čuvanja, a često se dešava da su ta skladišta neuslovna, tako da krompir već u ferburaru počne da klija.

– Ispada da je mnogo lakše da se uveze nego da se prikupi u domaćoj proizvodnji. Istina, postoje dve firme koje prave čips i izvoze ga, pa otkupljuju domaći krompir, ali to još uvek nije dovoljno. Postoji veliki prostor da se ta proizvodnja dodatno doradi, da radimo pomfrit koga nemamo, pa uvozimo velike količine pomfrita, ali mi još uvek nemamo investicije u takvu proizvodnju – napomenuo je Bogunović.

Naveo je da se 60% površina pod krompirom nalazi u centralnoj Srbiji, ali da ukoliko bi se on gajio plantažno, onda bi proizvodnja mogla da bude zasnovana bilo gde na teritoriji zemlje.

Zadruge imaju šansu

– Što su veće parcele i organizovanija proizvodnja, ona je jeftinija, a u tom slučaju su opravdane i veće investicije, pa može da se izgradi jedan ozbiljan skladišni kapacitet. Nije dovoljno da imate samo jedan sobičak, to su velika skladišta koja podrazumevaju pranje, kalibraciju, pakovanje, to su ozbiljne mašine koje podrazumevaju značajna finansijska sredstva koja su vezana za velike proizvodnje, a mali proizvođači ne mogu da priušte sebi, niti treba da ih imaju – ocenio je Bogunović.

Dodao je da u Srbiji postoje površine na kojima može da se širi proizvodnja, ali je rekao da nije siguran koliko ima zainteresovanih proizvođača i kompanija za saradnju u tom pravcu.

– Koliko ima kompanija koje su spremne da investiraju u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao što je slučaj u nekim drugim vidovima proizvodnje, gde ima kooperantskih ugovora, dogovorene proizvodnje uz svu potrebnu podršku i pomoć, od zasnivanja proizvodnje, preko vođenja proizvodnog procesa do finalnog otkupa proizvoda – zapitao se Bogunović.

Smatra da postoji prostor da se naši proizvođači povežu i nastupe na tržištu kako bi imali bolju komunikaciju sa kupcima i jeftiniju proizvodnju.

Neizvesna cena krompira

– Zadruge kroz programe Ministarstva imaju šnasu da dobiju veći broj bodova, a time i veća sredstva. Ambijent postoji, ali mi se čini da se ne koristi dovoljno – ocenio je Bogunović.

Nije mogao da proceni kakva nas cena krpompira očekuje tokom godine, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da sva poljoprivredna proizvodnja poskupljuje.

– Nama je cela poljprivredna proizvodnja poskupela više od 30%, a neke kulture i više od 50%. Svi znamo da su cene ernegenata povećane, mineralnih đubriva, pitanje je da li će ih biti dovoljno, poskupela je radna snaga, tako pretpostavljam da će i ove godine biti na sličnom nivou. Cene transporta su povećane, što bi moglo čak da nam odgovara, da budemo konkurentniji u regionu gde izvozimo, jer će im možda biti povoljnije da uvezu od nas nego s nekih dalekih destinacija – procenio je Bogunović.

Izvor; Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Usitnjena proizvodnja ne može da konkuriše uvoznom krompiru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija na put lokalizacije svoje privrede treba da krene sistematičnim razvojem poslovnog ambijenta, privrede i kulture potrošača, jedan je od zaključaka konsultantske kuće Egzakta Advisory koja je izradila studiju „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“.

U studiji se ukazuje da je neophodno stvaranje pravnog okvira koji će podržava razvoj domaće privrede, unapređenje rada i efikasnosti organa javne uprave i povećanje transparentnosti ka privredi, kao i kontinuirana podrška privredi.

Za privredu su ključni razvoj i unapređenje izvora finansiranja, razvoj ljudskog kapitala i kulture, konkurentnosti privrede i ulaganja u razvoj i inovacije, dok je segmentu potrošača potrebno uticati na razvoj svesti i izmenu njihove kulture.

Kao ključne segmente za lokalizovanje srpske privrede Egzakta Advisory tim identifikovao je IKT (informaciono- komunikacione tehnologije) i medije, prerađivačku i poljoprivrednu industriju sa fokusom na razvoju i jačanju mikro, malih i srednjih preduzeća.

Od sirovine do gotovog proizvoda

Srbija treba da proizvodi nedostajuće proizvode od svojih sirovina, koje inače izvozi, stav je koji se čuo na današnjem predstavljanju ovog istraživanja.

Do gotovog proizvoda najbrže se, prema rečima analitičara i partnera u ovoj konsultantskoj kući, stiže u IKT sektoru.

U ITK industriji za to je, navodi Marko Marković, potrebno dve godine.

Kada je reč o prerađivačkoj industriji, Marković ističe da Srbija za to ima – sve kapacitete.

„Prerađivačka industrija ima mnogo potencijala, naročito u delu vezanom za hranu. To je ono što znamo da radimo i gde investicije nisu velike“, kaže Marković za portal N1.

Treći segment je, ističe, deo prerađivačke industrije u granama u kojima smo, kako kaže – bili tradicionalno jaki.

„Postoji mnogo malih lokalnih kompanija koje su bile srž velih kompanija poput Prve petoletke. Veoma dobar primer toga je firma za proizvodnju mašina iz Vrnjačke Banje. Vlasnik i glavni inženjer naučio je posao u Prvoj petroletki, doveo odande nekoliko inženjera i još nekoliko stručnjaka sa Mašinskog fakulteta i postao broj jedan u regionu kao proizvođač mašina u farmaceutskoj industriji“, navodi Marković.

Odakle novac

Analitičari Egzakta Advisory ukazali su da je za privredu ključno unapređenje izvora finansiranja. Na konstataciju da su svetske centralne banke već počele da podižu svoje referentne kamatne stope (Banka Engleske) ili to najavljuju za proleće (američki FED), što ukazuje da polako dolazi do poskupljenja novca, te pitanje kako će se eventualni rast referentne kamatne stope u Srbiji odraziti na domaću privredu i dostupnost sredstava, Marko Marković odgovara da ne očekuje rast kamata do 2023. godine.

„Ako se kamatna stopa poveća to će svakako uticati na privredni rast, ali mislim da se to sigurno neće desiti do 2023. godine. Inače, kada govorimo o referentnoj kamatnoj stopi – govorimo o finansiranju kroz banke. A, banke ovde finansiraju ono što je za njih sigurno. Nivo rizika koje su spremne da preuzmu nije baš izrazito veliki, pogotovo posle 2008. godine“, rekao je Marković.

Ovde, dodaje – pričamo o fondovima.

„Reč je o fondovima koji traže brz i veliki rast koji može da im se isplati u periodu od dve do pet godina. Takvih fondova ima dosta, ali ovde kod nas još nisu prisutni. Da li će biti – time treba da se pozabavimo i dovedemo ih. A to ćemo uspeti samo ako imamo inventivne industrije, odnosno one kojie imaju proizvode. Fond neće investirati u kompaniju koja autsorsuje programere nemačkoj firmi koja pravi proizvod. Ali, fondovi su vrlo radi da investiraju u Nordeus, na primer“, objašnjava naš sagovornik.

Fondovi koji su ovde kupovali, podseća on – kupovali su banke „koje imaju enormne profite na našim prostorima, zatim telko provajdere koji jako brzo rastu i ukrupnjavaju se, kao i u proizvodnju gotove hrane“.

„Fondovi i druga alternativna sredstva investiranja nađu svoje mete. Na nama je ovde, tačnije – na privredi je, na startapima, malim i srednjim preduzećima – da razvijemo proizvode koji imaju neku vrednost koja će privući te vrste investiranja. A, to onda nije direktno vezano za kamatnu stopu“, pojašnjava Marko Marković.

On ističe da su, inače, fondovi – puni.

„Nikada više para nije bilo na svetu nego što ima danas. I to jeste jedini pozitivan pokazatelj da svet neće ući u veću recesiju – jer su fondovi puni novca. Promeniće se vlasničke strukture u firmama i u svetu i u Srbiji, ali neće propasti jer novca – ima“, zaključio je Marković.

Hoće li inflacija stati

Stanovništvo i privreda osećaju negativne ekonomske posledice u najvećoj meri kroz povećanje cene robe, poremećaje lanaca snabdevanja i rast inflacije, ocenjuje se u studiji.

„Posledice pandemije imaju uticaj na rast ukupne inflacije kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ukoliko države budu reagovale na vreme, smanjenje ukupne inflacije na nivo pre pandemije očekuje se tek sredinom 2022. godine“, navode analitičari Egzakta Advisory.

Kako se ističe, faktori koji imaju najveći uticaj i pretnju na inflaciju su povećanje cene roba i poremećaji lanaca snabdevanja, nagle promene u ponudi I tražnji, kao i povećanje broja zaraženih i uvođenje novih mera.

Monetarna strategija smanjivanja referentne kamatne stope, ukazuje se u analizi, ima pozitivan uticaj na investicionu aktivnost. 2020. godina je započeta sa referentnom kamatnom stopom na nivou od 1,75 odsto, da bi ona danas bila na nivou od jedan odsto, što je njena istorijski najniža vrednost.

„Pad referentne kamatne stope doveo je do pada kamatnih stopa, pada troškova zaduživanja i povećanja investicione aktivnosti. Ovaj efekat će se povoljno odraziti na uslove plasiranja kredita privrednim subjektima i tako pospešiti privredni rast. Sa druge strane, ako stopa inflacije bude rasla, Narodna banka Srbije moraće da reaguje podizanjem stope, što će negativno uticati na investicije i razvoj privrede“, ističe se, između ostalog, u studiji ove konsultantske kuće.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li bi kompanija bolje prošla da je, umesto čipsa prodala krompir? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iznenađujuće je da je ovo povrće u septembru u otkupu bilo 89 odsto skuplje nego u istom periodu 2020. godine.
Prema statističkim podacima, proizvođačke cene u agraru i ribarstvu povećane su za godinu dana 41,4 odsto u proseku. Ali poskupljenje krompira znatno je veće od rasta cena drugih poljoprivrednih proizvoda: pšenice (35,2), mesa (15 do 22 odsto) ili mleka, voća, jaja koji su u ovom periodu poskupeli svega jedan do šest odsto, piše Politika.

Prošle godine rod krompira bio je odličan, a cena niska dok je ove godine zbog suše desetkovan, što se odrazilo na bolje otkupne cene i zarade proizvođača posle nekoliko uzastopnih godina gubitaka, objašnjavaju stručnjaci.

Loš kvalitet krompira

„Ovakva situacija je pre svega posledica smanjenog roda u julu i avgustu. malo su i smanjene površine za 10 do 15 odsto jer je 2020. godina bila velika hiperprodukcija tako da je i manje krompira zasađeno u odnosu na prethodnu godinu“, kaže za Politiku prof. Zoran Broćić s Poljoprivrednog fakulteta u Beovradu.

Uvozna carina na krompir trenutno je šest odsto. Bilo je predloga da budu više ali je pitanje, dodaje, da li bi to odgovaralo krajnjim kupcima jer bi se ovaj rast direktno odrazio na maloprodajne cene.

Prema njegovim rečima, kvalitet domaćeg krompira ove godine nije na zavidnom nivou jer je upravo suša ostavila danak u krupnoći i prinosima, a imamo i oštećenja od štetočina.

„Nažalost, ovaj iz uvoza izgleda lepo i zato je skuplji i to prolazi na tržištu. Cena domaćeg krompira stagnira, a u startu je izgledalo da će još da raste. Neuobičajeno rano je krenuo uvoz, već u septembru je bilo prvih isporuka“, naglašava Broćić.

Srbija krompir uvozi mahom iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke, četiri vodeća evropska proizvođača koji imaju veće tržišne viškove. Male količine, oko 4.500 do 5.000 tona se izveze, tako da se najveći deo domaćeg krompira u Srbiji pojede.
Mediji poslednjih dana prenose da ukrajinski krompir trenutno pravi pometnju na tržištu u Evropi. U toj zemlji on se može kupiti po najnižoj ceni u odnosu na države koje nisu članice EU u istočnoj Evropi. krompir u Ukrajini je 15 do 20 odsto jeftiniji nego prošle godine, ali s obzirom na poskupljenje u drugim zemljama regije, to je dovoljno da postane lider po niskim cenama.

Kako prenosi Agroklub, deo ukrajinskog krompira bi ove sezone mogao da uđe i na rusko tržište posredstvom beloruskih trgovaca.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji od poljoprivrednih proizvoda najviše poskupeo krompir се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, na padinama Zlatara povrtari nemaju ovih problema jer uprkos suši oni iz svojih njiva i te kako imaju šta da izvade. Devetnaestogodišnji Dušan Nedović iz sela Jasenovo na svom imanju ovih dana ima pune ruke posla.

„Pre dve godine počeo sam da sejem krompir u većim količinama. Rod me je ove jeseni iznenadio, s obzirom na to da je leto bilo bez kiše. Prethodnih nekoliko sunčanih dana sam iskoristio kako bi krompire polako pripremao za tržište. Tek sam počeo sa vađenjem, ali očekujem da ću imati blizu 10 tona. Čuo sam da će cena krompira ove godine biti 50 dinara, što bi išlo na ruku svima nama koji se bavimo gajenjem ovog povrća“, rekao je za RINU ovaj mladi poljoprivrednik.

Srbija može da izvozi krompir u Evropu i svet

Svedoci smo da je posao poljoprivrednika izuzetno težak, ali dobra cena proizvoda na tržištu postiče dosta mladih zemljoradnika da prošire svoje useve. Dosta momaka u potrazi za poslom odlazi u gradove, ali to u selima između Zlatara i Murtenice nije slučaj. Ovde je dosta mladih ostalo na svojim ognjištima i bavi se poljoprivredom.

„Kod nas rađa najkvaliteniji krompir i zato koristim one benefite koje nam je priroda dala. Oduvek sam voleo život na selu i samim tim imao jasne planove za budućnost. Ove godine sam završio Poljoprivrednu školu u Požegi i potom sam se vratio u rodno selo. Proširio sam zasade maline i krompira, a uz to bavim se i stočarstvom. U zemljoradničkim poslovima mi najviše pomaže majka, a po potrebi angažujemo i radnike“, kaže Dušan.

On poručuje da kada bi više mladih ljudi ostalo u selu, svima bi bilo bolje. Svoje podrume i magacine već puni ovogodišnjim rodom krompira i nada se da će po dobroj ceni biti ispražnjeni do sledeće sezone. Ukoliko bi ovakvih mladića, poput njega, bilo više u našoj zemlji nema sumnje da bi se mnogo veće količine povrća iz Srbije izvozile u Evropu i svet.

Izvor: Rina

Foto: Pixbay

Чланак Prošle godine rod krompira bio je odličan, cena minimalna, ove potpuno obrnuta situacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Duško Dimitrijević iz sela Brezova kod Ivanjice rekao je da su ove godine u tom kraju bile nezapamćene temperature od 32 i 34 stepena na nadmorskoj visini od 1.000 metara, praćene vrućim, južnim vetrom i bez imalo jutarnje rose.

„Rod će ove godine biti više nego prepolovljen za razliku od prošle godine kada mi je ostalo neprodato 15 tona. Mnogi proizvođjači su hranili krave i ovce krompirom, a ja i danas još imam krompira od prošle godine koji dajem ovcama, a 40 džakova sam bacio u šumu“, rekao je Dimitrijević.
Dodao je da jedan od velikih proizvođača daje ovcama dnevno po deset džakova prošlogodišnjeg krompira.

Prema njegovim rečima, ove godine ima njiva gde zbog visokih temperatura biljka nije mogla da razvije nadzemno stablo i u korenu nema više od dva-tri sitna krompira, a nešto bolji prinos mogu da očekuju oni koji su imali mogućnosti da ih zalivaju, ali je to mali procenat proizvođača.

Kilogram krompira se na Kvantaškoj pijaci u Beogradu ovih dana prodaje po 50-60 dinara, a u maloprodaji je i po 80 dinara.

Poljoprivredni proizvođač Ivan Kraković iz Močioca koji uzgaja krompir na 6,5 hektara kaže da se prošle godine krompir prodavao po sedam – osam dinara po kilogramu.

„Da su bili prosečni vremenski uslovi sa površine od 6,5 hektara ove godine trebalo je da imam prinos od 35-40 tona, a ne verujem da ću imati 20 tona“, rekao je Kraković.

Krompir će ove godine biti skup, ako prema rečima proizvođača krompira iz Ivanjice Dragana Bogdanovića, neko „ne nađe matematiku i uveze krompir“ i obori cenu domaćeg.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Tropske temperature umanjile rod krompira u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.