– Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva želi da skrene pažnju na multipli mijelom, drugi po učestalosti rak krvi, sa preko 500 novodijagnostikovanih bolesnika svake godine u Srbiji, pri čemu je 40 odsto obolelih mlađe od 65 godina, odnosno, radno sposobna populacija – navodi prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva. -Multipli mijelom je maligna bolest koštane srži koja zahvata krvnu lozu odgovornu za imunitet i odbranu od infekcija i drugih tumora. Ova bolest skraćuje životni vek i negativno utiče na kvalitet života obolelih, na radno i socijalno funkcionisanje.

– U multiplom mijelomu dolazi do nekontrolisanog umnožavanje plazmocita – belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, čija je normalna funkcija da luče antitela tzv. imunoglobuline i na taj način štite organizam od infekcija i nastanka tumora. Umesto toga, u multiplom mijelomu se, uz nekontrolisano umnožavanje malignih plazmocita, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina, dovodeći do anemije, oštećenja bubrežne funkcije, infekcija, oštećenja kostiju i preloma, kao i hroničnog bola. Bolesnici sa multiplim mijelomom imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na infekcije – objašnjava doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju KBC „Bežanijska kosa“. – Veoma je važno da se multipli mijelom otkrije na vreme i da se krene sa adekvatnim lečenjem kako bi se sprečile komplikacije bolesti. Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi, pri čemu izražena anemija, povišene vrednosti ukupnih proteina, povišena sedimentacija i nalaz oslabljene bubrežne funkcije, uz nespecifične simptome kao što su zamor, malaksalost, bol u kostima, učestale infekcije, mogu ukazivati na multipli mijelom i tada izabrani lekar u domu zdravlja treba da uputi pacijenta hematologu na dalje analize i preglede.

– Osnovni ciljevi lečenja multiplog mijeloma su postizanje dobro kontrolisanog hroničnog stanja i kvalitetan životni vek jednak sa prosečnom dužinom života opšte ljudske populacije, što se
Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva

postiže primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta. U terapiji multiplog mijeloma je ostvaren veliki napredak poslednjih petnaest godina, uz mogućnost izlečenja kod 15 procenata bolesnika. Potreba za dostupnošću visoko efikasnih savremenih lekova je velika, posebno kada se govori o bolesnicima kojima se bolest vratila, odnosno koji su u relapsu bolesti. Oko 30 odsto obolelih ima bolest visokog rizika i njima je u našoj zemlji potrebno omogućiti lečenje novim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja, koje u kombinaciji sa već dostupnim lekovima odlažu vreme do pogoršanja i progresije bolesti i značajno produžavaju životni vek u odnosu na trenutno dostupne terapije, uz očuvanje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja. Savremene terapije su standard u lečenju mijeloma u Evropi, a dostupne su i u zemljama regiona – naglašava prof. dr Jelena Bila. – S obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje poslednjih godina ulaže napore i sredstva da se onkološkim bolesnicima obezbede savremene, efikasne terapije, mi se nadamo i očekujemo da će uskoro i oboleli od multiplog mijeloma dobiti inovativne visoko efikasne i bezbedne lekove, koji će značajno unaprediti lečenje i produžiti život, uz očuvan kvalitet života i funkcionisanje – zaključila je prof. dr Bila.

Чланак MESEC BORBE PROTIV RAKA KRVI – KAKO POBEDITI MULTIPLI MIJELOM се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima, a uticaj na zdravlje je još nepoznat, prenosi Gardijan.

Istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice koje zagađuju vazduh, ulaze u telo i izazivaju milione preranih smrti godišnje.

Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Poznato je da ljudi već konzumiraju razne sitne čestice otpada hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.

Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku

Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davalaca. Svi su zdrave i odrasle osobe. Plastične čestice nađene su kod 17 ispitanika.

Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u proizvodnji flaša, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.

– Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera – to je revolucionarni rezultat – rekao je profesor Dik Vethak, ekotoksikolog na amsterdamskom univerzitetu Vrije u Holandiji. – Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd. Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku – rekao je on.

– Svakako je razumno biti zabrinut. Čestice su tu i prenose se po celom telu – dodao je profesor Vethak.

Količina mikroplastike u krvi veća kod beba nego kod odraslih

Rekao je da je prethodni istraživački rad pokazao da je količina mikroplastike 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene iz plastičnih flaša, gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.

– Takođe generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama. To me mnogo brine – istakao je.

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Environment International i prilagodilo je postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 milimetara.

Profesor Vethak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi. – Ali ovo je pionirska studija – rekao je, naglasivši da sada je potrebno uložiti više rada na ovoj problematici.

Naveo je da razlike u količini iz uzoraka mogu da zavise i od kratkoročnog izlaganja osobe (pre uzimanja uzoraka krvi) česticama iz plastičnog posuđa ili maski za lice.

– Veliko pitanje je šta se dešava u našem telu. Da li se čestice zadržavaju u telu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru, i da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo – upozorava profesor Vethak.

Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i Common Seas – preduzeće koje radi na smanjenju zagađenja plastikom.

Očekuje se udvostručena proizvodnja plastike

– Proizvodnja plastike će se udvostručiti do 2040. godine – rekla je Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije Common Seas. – Imamo pravo da znamo šta sva ta plastika radi našim telima – dodala je.

Common Seas, zajedno sa više od 80 nevladinih organizacija, naučnika i poslanika, traže od vlade Velike Britanije da izdvoji 15 miliona funti za istraživanje uticaja plastike na ljudsko zdravlje.

Evropska unija već finansira istraživanja o uticaju mikroplastike na fetuse i bebe, kao i na imuni sistem.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Čestice su pronađene i u placentama trudnica, a kod ženki pacova brzo prolaze kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.

Koautor istraživačkog rada o mikroplastici, profesor Vethak, procenjivao je i je potencijalni rizik od raka i zaključio:
– Detaljnije istraživanje o tome kako mikro – i nano-plastika utiču na strukture i procese ljudskog tela, i to da li, i kako mogu transformisati ćelije i indukuju karcinogenezu, hitno je potrebno, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike. Problem je svakim danom sve hitniji.

Izvor: RTS-Ekapija.com
Foto: Pixabay

Чланак Mikroplastika pronađena u ljudskoj krvi, najviše je ima kod beba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komandant hitne pomoći Crvenog krsta Geri Foitik rekao je da se dronovi već sada upotrebljavaju u potrazi za ljudima ili za brzo utvrđivanje situacije nakon velikih saobraćajnih udesa.

Transport konzervi krvi dronom, prema njegovim rečima, obećava da će ova tehnologija i dalje moći da se koristi u ove svrhe.

Hitna pomoć se nada da će biti stvoreni pravni okvir za veću upotrebu dronova.
Automatizovani letovi bez pilota, kao što je bio ovaj prvi simbolični let u Lilienfeldu, moraju trenutno biti pojedinačno i detaljno odobravani.

U Ruandi, na primer, konzerve krvi se već isporučuju dronovima, a u Švajcarskoj se medicinski proizvodi na taj način transportuju.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Crveni krst Austrije je danas transportovao konzerve krvi automatizovanim dronom. се појављује прво на Biznis i Finansije.