“Cene će početi da padaju, a ponuda kuća za prodaju će rasti”, rekla je ona u utorak, preokrenuvši trenutnu dinamiku koja otežava proces kupovine kuća za mnoge Amerike.

Razlog: “srebrni cunami” bejbi bumera (generacija rođena od 1946. do 1964. godine) od kojih se očekuje da počnu da se presele u manje stanove i kuće.

Pozivajući se na procenu nacionalne agencije koja prati navike trgovaca starijih od 50 godina, AARP, Vitni kaže da je 51% ljudi te generacije — grupa koja posjeduje više od 70% američkih domova — spremna da se preseli u manje kuća. To bi donelo više od 30 miliona stambenih jedinica na tržište.

“Videt ćemo dinamičnu promenu ponude i potražnje”, rekla je Vitni, osnivačica i izvršna direktorica Whitney Advisory Group, na konferenciji Yahoo Finance Invest Conference u utorak.

Ona kaže da će ove promene nastupiti krajem sledeće godine i nastaviti se u 2025, i rekla je da će to biti višedecenijski ciklus.

“Amerikanci imaju ogromnu količinu kapitala u svojim domovima. Pitanje je kada će to iskoristiti”, rekla je ona.

S obzirom da toliko starijih Amerikanaca “sedi” na svom tom novcu, malo je verovatno da će, kada požele da smanje životni prostor, više stope na hipotekarne kredite ostati na oko 8%, rekla je.

“Mislim da je to agnostično prema stopi jer stariji ljudi imaju niže hipoteke, ako ih uopšte imaju”.

Dodala je da, međutim, postoji rizik povezan s tom promenom: možda neće biti dovoljno mlađih kupaca. A prodavači mogu jednostavno odlučiti da prodaju po nižim cenama kako bi mogli sačuvati svoju dobit.

„Zbog toga se cene moraju spustiti kako bi bile srazmerne stopama“, rekla je ona. “Ovde postoji neusklađenost.”

O bankama: “Mnogo toga nije u redu”

Vitni je podelila i neka razmišljanja o bankarskom sistemu, još jednoj temi koju dobro poznaje. O novim kapitalnim zahtevima koje su nedavno predložile Federalne rezerve i drugi regulatori, ona je rekla: „Mnogo toga nije u redu“.

Ona tvrdi da će nova pravila premestiti potrošačke kredite iz tradicionalnih banaka u neregulisana područja i naštetiti ukupnoj dostupnosti pozajmica. Banke su iznele slične argumente i bore se protiv predloga.

“Čini se potpuno neuračunljivim i ako su zaista fokusirani na zaštitu sistema i zaštite potrošača u SAD-u, ovo nije način da se to uradi”, rekla je Vitni.

Ono zbog čega najviše brine jesu zajednice kojima će biti uskraćen pristup kreditima.

„Mislim da bi regulatori trebali da se fokusiraju na to“, rekla je ona.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Vitni: Očekuju se velike promene na tržištu nekretnina od 2024. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost ovih programa je 1,2 milijarde dinara, a od dela tog novca kupljeno je 980 seoskih kuća. Maksimalni iznos za kupovinu kuće bio je 1,2 miliona dinara.

Pravo učešća na konkursu imali su supružnici ili vanbračni partneri, samohrani roditelj i mladi poljoprivrednici mlađi od 45 godina, koji nisu osuđivani, nisu vlasnici ili suvlasnici nekretnina i nisu u postupku odobravanja kredita za kupovinu i adaptaciju nekretnina.

Ostali programi

Za realizaciju drugog programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva u 2022. godini izdvojeno je 120 miliona dinara, a novac za nabavku ovih vozila dobilo je 17 lokalnih samouprava.

Treći program podrazumeva finanisanje organizacije manifestacije „Miholjski susreti sela“, za šta su ove godine izdvojena 43 miliona dinara, pri čemu je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije dobilo 87 gradova i opština.

Plan je da se i sledeće godine nastavi sa ova tri programa, ali da se realizuje i novi program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor: eKapija

Foto: zarkost, Pixabay

Чланак Bespovratnim sredstvima države u 2022. kupljeno 980 seoskih kuća се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ljudi s psima dužni su da odmah, na bilo koji odgovarajući način, pokupe izmet životinje na ulicama, u parkovima, baštama i drugde“, propisuje opštinska uredba

Kazna od 750 evra verovatno je najveća u Francuskoj, smatra poslanik i specijalista za pitanja životinja, veterinar Loik Dombreval.

„Pseći izmet može biti prava pošast u nekim gradovima, a to na kraju dovodi do stigmatizacije pasa i njihovih vlasnika“, rekao je on za AFP.

U gradskoj upravi Beržeraka za novouvedenu meru kažu da treba da „osigura bezbednost i javno zdravlje“.

Gradska vlast takođe nalaže da se tokom šetnje psa ponesu „najmanje dve kese za prikupljanje“ psećeg izmeta koje se dele besplatno, a za one koji ih nemaju, kazna je do 38 evra.

Чланак Uvedena kazna do 750 evra za vlasnika koji ne pokupi izmet svog psa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekada su se kuće pravile od materijala koji su se nalazili u okolini. Kamene kuće nastajale su u brdskim predelima gde je bilo mnogo kamenja, u šumskim predelima su pravljene od drveta, a tamo gde nije bilo ničega osim zemlje – gradilo se od blata.

Sa inudstrijalizacijom prirodne materijale su zamenili beton, cigla i drugi veštački materijali, ali nakon što su se pokazali njihovi brojni nedostaci, prirodni materijali opet doživljavaju procvat. Sa širenjem ekološke svesti raste i trend gradnje ovih kuća. U Srbiji ih trenutno ima na desetine.

Aleksandar Janković sa porodicom već šest godina živi u kući napravljenoj od prirodnih materijala: slame i drveta. Njegov dom u Istočnoj Srbiji, u selu Vrbovac, idealan je primer održive i ekonomski isplative gradnje. „Mislim da se bolji rezultati u gradnji mogu postići korišćenjem prevashodno prirodnih materijala: manji otpad i zagađenje, zdraviji život, efikasnije održavanje temperature unutar doma i samostalnost u održavanju kuće”, tvrdi Aleksandar.

On je 2016. godine uložio oko 8.000 evra u izgradnju kuće koja ima 25 kvadrata u osnovi i isto toliko na spratu. „Najviše su nas koštali industrijski materijali, krov od lima, stolarija i kamena vuna u krovu. Kada bismo pokušali da klasičnom gradnjom postignemo istu energetsku efikasnost, morali bismo da koristimo barem 20 centimetara stiropora, što bi bio ogroman trošak”, tvrdi Aleksandar, koji se preko svog sajta „Zelenacija“ bavi promocijom održivog načina života u prirodi.

Koliko je njihova kuća ekonomična pokazuju troškovi. „Trošimo dva do tri metra drva godišnje. Time grejemo kuću i svu vodu koju zimi koristimo za pranje sudova i tuširanje, i na šporetu kuvamo hranu. Pored toga, godišnje potrošimo još oko šest plinskih boca dok je šporet ugašen, kao i za kuvanje i grejanje vode leti.”

Sami svoji majstori

Prilikom izgradnje kuće trudili su se da ona bude što više samoodrživa. Aleksandar proizvodi 90% struje na solarnim panelima koji, osim instalacije i zamene baterija na svakih deset godina, nemaju dodatne troškove. U danima bez sunca koriste agregat na koji potroši oko 50 litara benzina godišnje. Sakupljaju i kišnicu sa krova u rezervoare, a po potrebi ih dopunjavaju iz obližnjeg bunara. Aleksandar je uveren da im godišnji energetski troškovi i ove godine, uprkos poskupljenjima, neće preći 300 evra.

Glavne prednosti ovakvih kuća su što su daleko jeftinije za izgradnju od klasičnih, a mnogo efikasnije u pogledu potrošnje energije. Najveća prednost slame je što je to ekološki i energetski materijal sa izuzetnim izolacionim karakteristikama. Tako je, na primer, zid od balirane slame širine 40 cm ekvivalent zidu od cigle ili bloka debljine 30 cm sa izolacijom od stiropora ili vune debljine 25 cm. Energija potrebna za zagrevanje ovakvih kuća je 70-90% manja nego kod standardne gradnje.

Cena komada balirane slame u Srbiji se kreće oko 60 dinara po komadu. Za kuću od tridesetak kvadrata, troškovi kupovine balirane slame bi iznosili oko 100 evra. Drveni stubovi se mogu naći i u prirodi, a u prodaji njihova cena se kreće od 250 dinara po komadu.

Za gradnju ovakvih kuća, za razliku od klasičnih, nije potrebno posebno iskustvo. „Nijedan profesionalni zidar nije radio na našoj kući. Majstori smo bili mi, naša porodica i prijatelji”, ponosan je Aleksandar.

Reciklirane kuće

Korišćenje recikliranog materijala pri izgradnji kuća takođe dobija na popularnosti. Takozvani „Zemljobrodi“, odnosno „Earthship“ kuće su odličan primer uštede u izgradnji i očuvanju prirode. Ovakve kuće, pored prirodnih, koriste i reciklirane materijale poput guma i stakla.

Smilja Ignjatović sa porodicom živi u kući koju su izgradili u periodu između 2012. i 2015. godine, uz pomoć brojnih volontera i prijatelja iz zemlje i inostranstva. Ovo je prva kuća takvog tipa u Srbiji. Za gradnju su, osim guma, koristili staklene flaše, limenke, zemljani malter, slamu, drvo, beton i cigle. Cigle nisu kupovali već su koristili stare, a bilo im je potrebno oko 300 automobilskih guma koje su dopremili sa otpada.

Smilja smatra da je glavna ušteda to što se investicija vraća kroz vreme življenja u takvom objektu. Kao i kod kuće od slame u Vrbovcu, i ovde su najviše koštali solarni sistemi i sistemi za sakupljanje i upotrebu kišnice, pumpe i ventilacioni sistemi. Sada kuća samu sebe održava.

„Upotreba struje i vode zavise od toga koliko vi živite održivo i koliko ste spremni da menjate svoj način života. Glavna ušteda je u grejanju zimi, to je drastična razlika od bilo koje konvencionalne gradnje. Pri svakom sunčanom zimskom danu kuću nije potrebno dodatno grejati čak i ako je napolju -22 stepena. Sva voda koja izlazi iz kuće, takozvana siva voda iz tuša, sudopere, veš mašine je filtrirana i ponovo upotrebljena. Vodokotlić nemamo, jer koristimo kompostni toalet koji uštedi oko 25.000 litara čiste vode godišnje po osobi.”

Budućnost održive gradnje

Arhitekta Kristina Kljajić se nakon nekoliko godina bavljenja tradicionalnom arhitekturom, preorijentisala na gradnju prirodnim materijalima. „Shvatila sam koliko je savremena arhitektura nezdrava i da je moja lična i profesionalna odgovornost da se bavim arhitekturom u kakvoj bih volela da žive moja deca. Zdrava arhitektura je ona koja je od prirodnih materijala, a danas ona može biti znatno obogaćena i raznim savremenim tehnologijama”, tvrdi Kristina.

Prema njenim rečima, samoodrživa arhitektura je nezavisno domaćinstvo koje unutar sebe obezbeđuje osnovne potrebe svojih članova, poput energije, toplote, vode i hrane, u skladu sa prirodom. „Saradnjom ovakvih domaćinstava nastaju održiva sela, koja svojim viškovima energenata i proizvoda mogu neodržive savremene gradove učiniti realno održivim. Kao i u svetu, danas se o toj temi sve više govori i u Srbiji“, tvrdi Kristina, koja organizuje i radionice prirodne gradnje.

Kako kaže, interesovanje ljudi je sve veće: „Moj cilj je opšta popularizacija ove teme i pomoć onima koji odlaze da žive na selu i u prirodi, rast svesti o značaju ovakve gradnje, a jednoga dana možda i ugrađivanje teme energetske tranzicije u standardne programe naših obrazovnih institucija.”

Trenutna situacija

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, sektor građevine odgovoran je za oko 36% svetske potrošnje energije i 39% emisija gasova sa efektom staklene bašte. Građevinarstvo je u ekspanziji i očekuje se da će se u narednih 40 godina udvostručiti ukupna izgrađena kvadratura u svetu. Ni Srbija ne zaostaje za ovim trendom.

S druge strane, gradnja prirodnim ili recikliranim materijalima omogućava uštede prilikom same gradnje objekta koje u proseku iznose do 25%, a zatim i uštede u održavanju kuća jer su računi za grejanje i do 75% manji. Gradnjom samoodrživih kuća smanjuje se emisija ugljen-dioksida, a samim tim i efekat staklene bašte.

U Srbiji još uvek nije urađena standardizacija gradnje prirodnim materijalima i zakon ne prepoznaje ovakve kuće, te je ih nemoguće legalizovati ako ne sadrže barem deo zakonom dozvoljenog materijala, kao što su beton ili kamen. Poslednjih godina, evidentan je i rast izgradnje montažnih kuća koje su napravljene na sličan način i potpuno su samoodržive, te je za očekivati da se uskoro promeni zakon i omogući ravnopravan status ovakvih kuća sa onima koje se grade na konvencionalan način.

Katica Đurović

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Чланак Ekonomski potencijali prirodne gradnje: Kuća koju vuk neće oduvati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, sita građanske neposlušnosti i kršenja zabrane kretanja, političarka Kusdinar Untung Yuni Sukowati izdala je neobičnu naredbu. Ona glasi: opštine da pripreme napuštene kuće za koje se priča da u njima žive duhovi, te da u njih smeštaju prekršioce karantinskih mera. Ova odluka zasniva se na dobrom poznavanju indonežanskog mentaliteta, odnosno široko rasprostranjenog verovanja u natprirodne pojave.

Iako su ovo stare i trošne kuće, u njima su obezbeđeni kreveti koji su odvojeni zastorima, kako bi se sprečilo potencijalno širenje zaraze. No, i bez duhova, kuće tako izgledaju da bi svakog potencijalnog prekršioca karantina trebalo da odvrate od šetnje.

Foto: SuperHerftigGeneral, Pixabay

Чланак Nova indonežanska mera za borbu sa koronom takođe se oslanja na – duhove се појављује прво на Biznis i Finansije.