Psi i mačke iz čak 33 države jedu hranu proizvedenu u srpskim fabrikama, a domaća kompanija iz Petrovca na Mlavi čak je nedavno, prva u Evropi, počela da proizvodi i sokove za pse. Prema podacima Trgovinske mape (Trade map), ukupna vrednost izvoza hrane za pse i mačke iz naše zemlje u prošloj godini bila je 152,47 mil USD, što je za oko 14% više u odnosu na 2021.

Gde se najviše izvoz

Prvih deset zemalja u koje smo najviše izvozili u periodu od januara do aprila su Ruska Federacija, Italija, Poljska, Turska, Grčka, Češka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Slovačka i Nemačka, a izvoz je u odnosu na isti period lane veći za 33,6%,

Viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Jasna Stevanović kaže da smo izvezli nešto više od 17.000 tona hrane za pse i mačke u vrednosti od 52.805,3 hiljada EUR.

Ona napominje da je izvoz u Rusku Federaciju u prvih pet meseci više nego udvostručen u odnosu na isti period prošle godine. Hrana za pse i mačke postala je treći izvozni proizvod iz Srbije sa učešćem od oko 4,8% u ukupnom izvozu za tržište Ruske Federacije, odnosno prvo mesto u izvozu proizvoda iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Vrednost izvoza je bila 24.906,5 hiljade EUR, što predstavlja povećanje od 117,5% u odnosu na isti period 2022 godine

Rešavanje problema

– Globalno posmatrano, predviđa se da će izvoz hrane za kućne ljubimce do 2024. godine porasti za oko 4,8%. Tržišta sa najvećim potencijalom za svetski izvoz hrane za pse i mačke su Nemačka, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo – navodi Jasna Stevanović

Stevanovićeva ističe da je sektor hrane za životinje među zahtevnijim u pogledu međunarodnih i evropskih standarda koji se moraju ispuniti radi efikasnog izvoza, posebno u vezi sa tržištem Evropske unije. Dodaje da domaći proizvodi hrane za pse i mačke dobijaju sve veću izvoznu prepoznatljivost.

– Time se svrstavaju među domaće izvozne strateške proizvode, što zahteva veću pažnju pri rešavanju administrativnih prepreka sa kojima se suočavaju izvoznici, a zbog neažurnosti izdavanja tehničkih dokumenata za izvoz, ali i za uvoz sirovina neophodnih za ovu proizvodnju. Sve to direktno utiče na potencijal i rast domaće proizvodnje. Srbija je lider u proizvodnji hrane za pse i mačke i pratećih proizvoda namenjenih ovim životinjama, u regionu, ne samo zbog statističkih pokazatelja, već i zbog veterinarske struke, koju nije moguće razdvojiti kada je u pitanju dobrobit populacije pasa i mačaka – napominje sagovornica RT Balkan.

Koliko ima proizvođača hrane za kućne ljubimce

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2021. godini ukupno 56 privrednih društava i preduzetnika se u Srbiji bave isključivo proizvodnjom hrane za kućne ljubimce i zapošljavaju oko 500 radnika.

Jasna Stevanović navodi i da dva proizvođača proizvode poslastice za pse i mačke, što ovu industriju svrstava u veoma značajnu kariku cirkularne ekonomije u stočarstvu, jer sporedni proizvodi klanične industrije – uši, živinske nožice i ostalo, termičkom obradom postaju žvakalice za pse.

– Početkom jula u Petrovcu na Mlavi otvorena je jedinstvena fabrika za proizvodnju sokova za pse -„Kings Choice“. Za sada su dostupne tri vrste soka za pse, sa aromom maline, ananasa i borovnice. Razvoj proizvodnog zadatka trajao je prethodne četiri godine, a očekujemo uspešan plasman na domaćem tržištu i van naših granica – kaže Jasna Stevanović.

Ona napominje da profitabilnost ove proizvodnje potvrđuje zdrav rast posedovanja kućnih ljubimaca.

Skoro svako drugo domaćinstvo ima jednog ili više kućnih ljubimaca

Prema izveštaju FEDIAF za 2022. godinu evropske populacije kućnih ljubimaca i podaci sa kojima raspolažu o tržištu hrane za kućne ljubimce, beleže paralelno rast.

Analiza je pokazala da skoro svako drugo domaćinstvo (46%) ima jednog ili više kućnih ljubimaca. Mačke, kojih ima oko 127 miliona su sa udelom od 26% najpopularniji kućni ljubimci u Evropi, a slede ih psi kojih ima 104 miliona, odnosno u svakom drugom domaćinstvu.

Ovo povećanje broja kućnih ljubimaca ogleda se u rastu tržišta hrane koje je poraslo za 5,1 odsto u vrednosnom smislu u 2022. godini i sada vredi 29,1 milijardu evra.

Izvor: RT Balkan

Foto: Pixabay

Чланак Sve unosniji biznis proizvodnje hrane za kućne ljubimce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo preduzeće će, u roku od mesec dana, organizovati posebnu tehničku službu i uskladiti Statut sa novim nadležnostima. Iako je prvobitni rok za kompletan završetak radova bio 6. februar, „otvaranje“ će biti odloženo za tri meseca.

Kako za Večernje novosti navode u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju, u kompleksu groblja kućnih ljubimaca u Bloku 51, trenutno se izvode radovi na izgradnji internih saobraćajnica, parkinga, staza i planiranih objekata.

– Ukupna površina kompleksa je 15.376 m2, saobraćajne i pešačke površine zauzimaju 3.200, površine za sahranjivanje 4.400 m2, a površina zaštitnog zelenog pojasa je 6.100 kvadrata. U toku su završni radovi na objektima u kompleksu i ozelenjavanju površina. Po završetku izgradnje i pribavljanju potrebne dokumentacije, objekat će biti predat nadležnoj organizacionoj jedinici gradske uprave – kažu u Direkciji.

Neto vrednost ugovorenih radova je 130,3 miliona dinara, a počivalište će imati više od 2.000 mesta. Kompleks će sadržati 820 grobnih mesta u nizu, još 730 predviđeno je u pošumljenom delu groblja, a u rozarijumima i kolumbarijumima obezbeđeno je isto toliko mesta za urne.

Trg za ispraćaj

Na ulazu u groblje nalazi se administrativni objekat u kojem će biti veterinarska ambulanta, sala za ispraćaje i prodavnica za prateću opremu. Središnji deo parcele je namenjen pojedinačnom i grupnom sahranjivanju životinja, dok će se u zadnjem delu spalionica koja bi uskoro trebalo da bude montirana. Za poslednji oproštaj od ljubimaca, u sklopu kompleksa nalaziće se i Trg za ispraćaj.

Svi sadržaji će biti povezani internim saobraćajnicama i pešačkim stazama. Dimenzije grobnih mesta određene su prema veličini životinja. Za sahranjivanje u zemlji predviđena su malo, srednje i veliko grobno mesto, dok će rozarijumi i kolumbarijumi biti u blizini ulaza na groblje. U dnu kompleksa je predviđen slobodan prostor pokriven travom za sahranjivanje bez posebnih obeležja. Zaštitno zelenilo je širine 15 metara, a drvoredi će biti uz parking prostor na ulazu u groblje, duž glavne pristupne saobraćajnice.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U maju Beograd će dobiti prvo groblje za kućne ljubimce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi srećni kućni ljubimci liče jedan na drugog, i svaki pas koga je vlasnik napustio je priča i problem za sebe. Ovom parafrazom čuvenog ruskog pisca Lava Tolstoja, možda se najbolje može objasniti problem koji stanari nekih ulica u glavnom gradu Srbije imaju sa psima koji su „svačiji a ničiji“. Oni žive i kreću se u čoporu, često su gladni, laju i plaše prolaznike i stanare, ali još uvek nisu konkretno nikoga napali, i samim tim nisu se „kvalifikovali“ za odlazak u neko od prihvatilišta.

Kada se u ovu celu priču „umeša“ i novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer nemaju više novca da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u „industriju“ u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi. Prema rečima nadležnih, bar u Beogradu postoji više „neuralgičnih tačaka“ na kojima je ovaj problem prisutan, i koji za sada, nije trajno rešen.

„Prvomajska ulica u Zemunu, ali i rubni delovi Beograda, kao što su Mladenovac, Lazarevac, Moštanica…trenutno su neka mesta gde se žitelji javljaju i prijavljuju problem sa uličnim psima, koji žive u manjim ili većim čoporima, i kojih se ljudi plaše. Konkretno, u Zemunu imamo čopor od nekih sedam ili osam pasa koje neki ljudi hrane na ulici. Drugi se zbog toga bune, i mislim da je to uzrok sukoba. U Moštanici, na primer, dešava se da se čopor pasa pojavi preko noći. Znamo i odakle. Dovoze ih iz drugih gradova, noću, i prosto istovare na teritoriji glavnog grada. I naravno, to onda postaje naš problem“, priča Budimir Grubić, direktor JKP „Veterina Beograd“.

Ovo javno-komunalno preduzeće je inače „prva stanica“ na koju bi građani trebalo da se jave ukoliko imaju bilo kakav problem sa uličnim psima. Kažu i da na svaki poziv izlaze vrlo brzo, u roku od sat vremena, nekada možda nešto duže, ali da ništa ne ostavljaju „za sutra“. Program koji primenjuju za pse koji nisu nikoga povredili je „uhvati, steriliši, pusti“.

„Za devet godina sterilisali smo oko 50.000 pasa. U odnosu na prethodne godine procenjujemo da se broj pasa na ulicama smanjio za oko 35 procenata, i mislimo da ćemo biti prva zemlja koja je rešila problem nezbrinutih pasa bez eutanazije. Za sve nevlasničke pse sterilizacija je besplatna“, tvrdi direktor JKP „Veterina Beograd“ Budimir Grubić.

Ko plaća sterilizaciju za čopore na privatnom posedu?

Međutim, ljudi koji žive, na primer, u pomenutoj Prvomajskoj ulici u Zemunu imaju potpuno drugačije viđenje, ali i iskustvo sa psima koji bez vlasnika žive u njihovom komšiluku. Prema njihovim rečima, kučići su agresivni, kreću se u čoporu i plaše stanare, pre svega decu. „Veterinu Beograd“ su zvali više puta, kažu bez rezultata. Takođe, zbog toga što se psi okupljaju na privatnom posedu, stanari ove ulice kažu da im je rečeno da za sterilizaciju mora da se plati 7.000 dinara po kučetu, kao i da će ih „Veterina Beograd“ nakon sterilizacije vratiti na isto mesto. Time i problem stanara na početak. Na ovoj „mrtvoj tački“ nalaze se već neko vreme, a rešenja nema ni na vidiku.

„Veterina Beograd“ ima pet prihvatilišta za pse koji žive na ulici. U njih odvoze one koji su nekoga povredili, kao i one koji su pronađeni na auto-putu. Nakon sterilizacije te životinje nije moguće vratiti na auto put da tamo žive, pa zato odlaze u neki od prihvatilišta koja se nalaze u Padinskoj Skeli, Borči, Zemunu, Rakovici i Kovilovu. Tamo je, sve ukupno, trenutno smešteno oko 3.500 pasa.

U ovom javno komunalnom preduzeću kažu da životinje hrane jednom dnevno, kao i da redovno raspisuju tender za ishranu. Prema planu javnih nabavki za 2022. godinu hrana za životinje je planirana u dve nabavke, prva je vrednosti 26.000.000 dinara, dok je druga 17.800.000 dinara. Osim toga, godišnje udome od 700 do 800 pasa, i svi koji žele da udome kučiće iz prihvatilišta prolaze psihološku procenu i daje im se savet koja vrsta psa je dobra za njih.

Azili prepuni

Da je problem napuštenih pasa ogroman potvrđuju u „Animal Rescue Serbia“, organizaciji koja dobrovoljno spasava životinje u našoj zemlji. Kako kažu, tačni statistički podaci za celu Srbiju ne postoje, ali po broju poziva mogu da potvrde da je broj napuštenih pasa ogroman.

„Uzrok problema nisu životinje, već neodgovorni vlasnici koji svoje ljubimce ne čipuju, napuštaju ih, ili ih ne sterilišu i njihovo nekontrolisano potomstvo izbacuju na ulice, te time stvaraju još veći problem. U svetu se primenjuje CNR (uhvati, steriliši, pusti) metoda, koja se i kod nas delimično sprovodi. Azili su prepuni i zato ’Veterina Beograd’ hvata pse, steriliše ih i vakciniše i one koji su prošli test agresivnosti, vraćaju na ulicu. Dobro je da se psi sterilišu jer će biti mirniji i dobro je da budu vraćeni na teritoriju na koju su navikli, jer će je čuvati od dolaska novih čopora. Međutim, tačno je da u određenim delovima grada postoje čopori napuštenih pasa i da oni zauzimaju određene teritorije u potrebi da obezbede sebi hranu i odgaje potomstvo, ali oni u osnovi nisu pretnja za ljude jer ih ne doživljavaju kao plen već kao donosioce hrane“, smatra Aleksandar Gavrić, iz organizacije „Animal Rescue Serbia“.

Prema njegovim rečima, rešenje je primena Zakona o dobrobiti životinja, čipovanje i sterilisanje ljubimaca, registracija odgajivačnica i azila, bolji rad komunalnih službi i veterinarskih inspekcija. Potrebno je i uvođenje obuke za potencijalne usvojitelje ljubimaca, jer mnogi ljudi biraju pogrešnog ljubimca za koga kasnije shvate da nemaju uslove ili dovoljno novca i izbacuju ih na ulicu.

Na dobitku samo advokati

Da se problem napuštenih pasa ne tiče samo građana u čijim naseljima se okupljaju, već i samih gradova i opština potvrđuju i izveštaji Državne revizorske institucije. U Leskovcu, Priboju, Negotinu i Novom Sadu u periodu od 2017. do 2020. godine, iz budžeta je isplaćeno čak pet milijardi dinara na ime odštete građanima zbog ujeda pasa. Priboj i Negotin još nisu obezbedili uslove za efikasno postupanje s napuštenim životinjama, ali daleko od toga da su među retkima. U Beogradu je, od početka godine, bilo oko 250 prijava o napadima pasa.

Zatim, više od trećine opština u Srbiji nema program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, iako je Zakon o dobrobiti životinja, koji uređuje i ovo pitanje, donet još pre 11 godina. Čak 70 odsto opština i gradova nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, i ako iskustvo potvrđuje da je neodgovorno ponašanje vlasnika i ostavljanje pasa koji su do juče živeli u kućama ili stanovima zapravo vodeći uzrok problema pasa na ulicama.

U svemu ovome, neki su našli šansu i za posao. Naime, prostom pretragom interneta može se pronaći jedan broj advokatskih kancelarija koje reklamiraju uslugu „naknada štete za ujed psa“. Kako objašnjavaju, u slučaju pokretanja vansudskog postupka trenutno je praksa da se na rešavanje ovih zahteva čeka od godinu do godinu i po dana. Naknade koje se oštećenima nude su između 10.000 i 30.000 dinara u slučajevima kada su povrede teže prirode.

Veći iznosi dobijaju se u slučajevima podnošenja tužbi. Na primer, često se dešava da za povrede za koje grad ponudi 10.000 dinara, na sudu može da se dobije 80.000 do 130.000 dinara. Kod teških telesnih povreda naknada koja se može dobiti na sudu ide od 200.000 dinara, pa do više stotina hiljada zavisno od težine i posledica.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Jametlene Reskp, Unsplash

Чланак Problemi sa psima koje su napustili vlasnici: Brigo moja pređi na komšiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici kućnih ljubimaca za svoje pse i mačke uglavnom biraju hranu koja u sebi sadrži proverene i kvalitetne sirovine, ali im je podjednako važno da proizvodi budu cenovno pristupačni. Na žalost, aktuelna kriza je dovela do toga da u ukupnoj prodaji ovakve vrste hrane trenutno većinu čine najjeftiniji proizvodi, kaže za „Biznis i finansije“ Predrag Gvozdenović, koji je pre 26 godina osnovao preduzeće za proizvodnju hrane za pse i mačke „Premil“ iz Kovina.

Prema njegovim rečima, ova kompanija se izdvaja u odnosu na konkurenciju po jedinstvenom programu, a svaki proizvod se dugo ispituje i proverava na više načina pre nego što bude pušten u prodaju.

„Upotrebljavamo samo sirovine vrhunskog kvaliteta, a hrana koju proizvodimo u našoj fabrici potpuno je prirodna. Sve više koristimo biljke koje pomažu u rešavanju problema sa alergijama i organima za varenje kod pasa, poboljšavaju laktaciju kod ženki i omogućavaju ulazak u estrus ukoliko je neredovan ili ga uopšte nema. Neki proizvodi povoljno utiču na plodnost kod mužjaka i ženki, a priroda je najbolji osnov i za adekvatan razvoj pasa od najranijeg uzrasta. U proizvodnji hrane za pse i mačke meso je primarna sirovina, jer je po našem mišljenju, veoma važno za njihov pravilan razvoj. Pored mesa, tu su razne žitarice, masti, biljna ulja, kao i mešavina određenih specijalnih biljaka. Većinu sirovina uvozimo, dok žitarice i biljne proizvode nabavljamo ovde“, objašnjava Gvozdenović.

„Premil“ hranu za pse i mačke distribuiraju specijalizovane prodavnice za kućne ljubimce, poljoprivredne apoteke, mega marketi, veterinarske apoteke i samostalne trgovinske radnje širom naše zemlje, a dospela je i na teritoriju CEFTA regiona, EU i Carinske unije. Posao dobro napreduje i u toku je izgradnja nove fabrike većeg kapaciteta ali i proizvodnog pogona u kome će se proizvoditi i vlažna hrana za pse i mačke.

Haos na tržištu zbog sirovina

Proizvodnja hrane za kućne ljubimce izuzetno je zahtevna. Ni najbolja oprema, ni vrhunske recepture ili sirovine nisu same po sebi garancija visokog kvaliteta proizvoda, već je najvažnije znanje kako sve to uklopiti na odgovarajući način.

„U fabrici imamo skoro 200 motora koji pokreću mnogobrojne mašine, a nova fabrika koja je u procesu instalacije opreme imaće ih i više. Oprema je veoma skupa a za najbitnije mašine i njihove rezervne delove ne postoji proizvođač ni u Srbiji, ni u okolnim državama. Sam proces je veoma kompleksan i svaka šarža je priča za sebe. Posle više od četvrt veka rada i, da budem iskren, grešaka na kojima smo učili, mogu slobodno da kažem da imamo veliko iskustvo i znanje o tome šta je potrebno ljubimcima u svakodnevnoj ishrani”, tvrdi Gvozdenović.

Proces proizvodnje zahteva niz različitih zanimanja, od veterinara, tehnologa, stručnjaka za spoljnu trgovinu, administrativnih radnika i komercijalista do pakera, vozača, magacionera, majstora, građevinskih radnika… U firmi je trenutno zaposleno više od 120 ljudi, a početna zarada je uglavnom usklađena sa ostalima u državi. Plata zavisi i od stručne spreme zaposlenog, ali i svaki trud je dodatno vrednovan, tako da najposvećeniji mogu da računaju na veću platu i dobre uslove za rad, ističe direktor „Premila“.

Dodaje da preduzetnici u ovoj delatnosti nisu uvek uspešni i dešava se da neko bankrotira, ali je više onih koji dugo posluju i pristojno zarađuju. Zbog pandemije korone, u humanoj industriji nije bilo potrošnje što je uzrokovalo i poremećaje u dobavljačkom lancu sirovina za proizvodnju hrane za ljubimce.
„Proizvođači se suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaže. Doslovno je nastao haos na tržištu, gde se proizvođači otimaju za sirovine. Kultura držanja kućnih ljubimaca je na višem nivou u odnosu na prethodne godine, pretpostavka je da će tržište nastaviti da raste, ali da će i ubuduće biti problema sa kvalitetnim sirovinama“, predviđa Gvozdenović.

Bolje kvalitetna hrana, nego svaki čas kod veterinara

Firma „New instinct“ iz Beograda već deset godina je za domaće tržište generalni uvoznik i distributer francuskog brenda „Nutrivet“ i prodaje ga širom Srbije. Mirjana Tončić, vlasnica i direktorka ovog preduzeća opredelila se za taj brend upravo zbog sastojaka koji hranu čine kvalitetnom.

„Kvalitet proizvoda ne možemo odrediti ni po pakovanju, ni po ceni. Ako želimo da hrana za ljubimce bude kvalitetna, bitno je da se proizvodi savremenom tehnologijom i na niskim temperaturama, jer se na visokim temperaturama uništavaju nutritivni sastojci. Važno je i da ne sadrži sastojke iz Kine, da u sebi nema konzervans etoksikvin (E – 324), jer može biti veoma štetan za kućne ljubimce. Francuska veoma brine o ishrani ljudi i životinja, ima stroge propise i hrana koju uvozimo ne sadrži veštačke boje i konzervanse, kao ni genetski modifikovane sastojke“, objašnjava Tončić.

Pošto granule moraju da budu konzervisane, u te svrhe „Nutrivet“ koristi tokoferol, odnosno vitamin E i surutku. „Hrana koju uvozimo je zdrava, vrhunskog kvaliteta, od mesa piletine, jagnjetine, deset vrsta okeanskih riba, ćuretine, lososa. Neke vrste hrane sadrže u sebi samo meso, neke imaju i malo pirinča, a dodate su alge, lososovo ulje i biljka Juka Šidigera (Yucca Shidigera), koja je dobra u prevenciji raznih bolesti i reguliše prirodan miris maca i kuca“, naglašava Tončić, koja je ujedno i kinolog i uzgajivač pasa.

Firma dobro posluje uprkos tome što je proizvod skuplji i što je, prema njenim rečima, u našoj zemlji teško raditi uvoz bilo kakve hrane. Pošto Srbija nije članica EU, potrebno je da uz hranu bude izdat iz zemlje iz koje se izvozi sertifikat sa detaljnom veterinarskom analizom neposredno pre transporta, a analize i provere se vrše ponovo, kada granule pređu našu granicu. Roba se mora uglavom platiti unapred, za hranu nema carina ako je poreklom iz Evropske Unije, ali se plaća PDV 20 odsto odmah prilikom uvoznog carinjenja.

„New instinct“ obezbeđuje dostavu vreća hrane za kućne ljubimce kupcima kojima proizvod nije dostupan u nekoj radnji u njihovom mestu, kaže Tončić i dodaje: „Imamo tri linije proizvoda. Oni nisu jeftini, ali vreća u kojoj preovlađuje meso ni ne može biti jeftina. Mnogi kupci smatraju da je skuplja i kvalitetnija hrana ipak manji izdatak, jer omogućava da životinje duže žive, zdravije su, manje obolevaju i samim tim se manje troši za odlaske veterinaru“.

Mada prodavnice za kućne ljubimce niču na sve strane, ona smatra da se situacija godinama bitnije ne menja, jer dok jedni otvaraju, drugi zatvaraju.

„Neki baš uspešno posluju, neki nemaju posla kao ranije i smanjuju porudžbine, a ima i onih koji su dugo poslovali, ali su prinuđeni da zatvore prodavnice. Nema pravila. Loše je za posao da prodavnicu otvore oni koji nemaju bar neko predznanje o kućnim ljubimcima i ako prodavac ili vlasnik nemaju želju da nešto o tome nauče. Situacija na tržištu biće ista ili još gora sigurno još neko vreme jer je kriza svuda u svetu, ali ipak se nadam da ćemo u bliskoj budućnosti uspeti da se izborimo sa trenutnim nedaćama“, optimistična je Mirjana Tončić.

Nataša Šutuljić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja i trgovina hranom za kućne ljubimce: Nekom zarada, nekom bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, kompanija koja se bavi prodajom hrane i potrepština za kućne ljubimce sakupila je 817 miliona dolara, akcije su joj porasle za 56 odsto, a njena tržišna vrednost sada je 6,2 milijarde dolara.

Petco je doživeo preobražaj 2016. godine kada je postao privatna kompanija, uložen je veliki novac u e-commerce i građenje veterinarskih i drugih online servisa, a sve u cilju da Petco postane “jed(i)na stanica” za vlasnike kućnih ljubimaca.

Njihove prodavnice nisu više samo mesto za “ulepšavanje” ljubimaca, već i neka vrsta magacina iz kojeg se sada isporučuje roba.

Međutim, Petco ima veliku konkurenciju u brendu Chewy, jednoj od kompanija koja se našla među najvećim dobitnicima pandemije. U proteklih godinu dana njene akcije porasle su za 273 odsto, a ove godine već 27 odsto.

Obe kompanije profitiraju od rasta udomljavanja životinja u SAD tokom pandemije, a stručnjaci smatraju da će ovaj biznis rasti i nakon što se pandemija završi.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Biznis koji cveta tokom pandemije – kućni ljubimci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci sa Univerziteta Istočna Anglija, Instituta Erlham i Univerziteta Minesota saopštili su da su pronašli dokaze da prenos virusa sa kućnog ljubimca na ljude predstavlja značajan dugoročni rizik za javno zdravlje, navodi britanski list.

Guardian piše da nije nezamislivo da bi vakcinacija nekih pripitomljenih životinjskih vrsta mogla biti neophodna da bi se zaustavilo širenje zaraze.

Zdravlje domaćih životinja i bolesti koje one imaju, utiču i na ljudsko zdravlje, kako kroz ograničenja određenih izvora hrane, tako i kroz mogućnost samo prenosa oboljenja, navodi britanski list.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Vakcinacija kućnih ljubimaca protiv koronavirusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovoj zemlji je naime zabeležen rast kupovine kućnih ljubimaca, a samim tim i hrane i preparata za njih. Prema podacima sa sajta Statista, sada trećina kanadskih domaćinstava ima bar jednog psa, a 40 odsto njih ima mačku. Možda je baš zato u 2020. industrija proizvoda za kućne ljubimce u toj zemlji porasla za pet odsto.

Kako javljaju kanadski mediji, čak i tokom najrigoroznijih karantinskih mera prodaja ovih proizvoda je bila u porastu, jer su tada vlasnici kućnih ljubimaca gomilali zalihe. Dobar deo tog rasta predvodili su oni koji su po prvi put u životu vlasnici kućnih ljubimaca, koji nisu baš najbolje znali šta im je sve potrebno za brigu o njima. Oni su, kako tvrde iz prodavnica hrane i kozmetike za životinje, uzimali ljubimce kako bi popunili dane provedene u kući usled smanjivanja društvenih kontakata.

Ni iskusni vlasnici kućnih ljubimaca međutim nisu bili loše mušterije. I oni su, suočeni sa viškom vremena, kupovali više poslastica i igračaka za svoje družbenike.

Tako su Kanađani ove godine potrošili 5,7 mililjardi dolara na svoje ljubimce, što je za 300 miliona dolara više nego u 2019. Očekuje se da će sledeće godine ova industrija još rasti.

Foto: Pixabay

Чланак Kanada: Tokom pandemije porastao broj kućnih ljubimaca, a sa njim i industrija hrane i preparata za njih се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Bloku 51, na Novom Beogradu, u blizini Bežanijske kose, biće izgrađeno prvo groblje ove vrste na našim prostorima. Nosilac ovog projekta je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a jedan od glavnih partnera „Veterina Beograd”.

Do kraja ove godine trebalo bi da bude raspiran tender za izgradnju groblja kućnih ljubimaca. Grad Beograd je izdvojio oko 168 miliona dinara, odnosno skoro 1,5 miliona evra za izgradnju kompleksa koji će imati hektar i po, administrativnu zgradu od 300 kvadrata, parking sa 20 mesta, krematorijum i različita mesta za sahranjivanje kućnih ljubimaca.

U prvo vreme groblje će imati 730 kolumbarijuma, 839 grobnih parcela za male, srednje i velike kućne ljubimce, kao i 760 grobnih mesta za vlasnike koji žele da na poseban način obeleže grobno mesto kućnog ljubimca.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je prilikom predstavljanja ovog projekta istakao da će kompletna procedura trajati dva do tri meseca, možda i kraće, a šest meseci biće potrebno za izradu čitavog projekta. “To praktično znači da ćemo u maju ili junu sledeće godine imati groblje kućnih ljubimaca”, rekao je on.

U velikim gradovima širom sveta odavno postoje ovakva groblja, a u Beču čak postoji i zajedničko za ljubimce i njihove vlasnike.

Izvor: Beoinfo

Foto: Pixabay

Чланак Naredne godine Beograd dobija groblje kućnih ljubimaca се појављује прво на Biznis i Finansije.