Međutim, Rusija je ovog vikenda suspendovala svoje učešće u tom sporazumu zbog “velikog napada ukrajinskim bespilotnim letelicama na njenu crnomorsku flotu na Krimu”. To znači da ova zemlja više neće garantovati siguran prolaz brodovima koji prevoze ukrajinske žitarice namenjene izvozu.

Ovaj potez zvanične Moskve najviše će pogoditi siromašne zemlje koje su zavisile od uvoza ukrajinskih žitarica.

Međutim, i drugi će trpeti zbog ove odluke Rusije. Fjučersi na pšenicu su na čikaškoj berzi već danas bili za 7,7 odsto viši, a na kukuruz za tri odsto. U toku dana su doduše fjučersi na pšenicu pali, pa je njihov rast zapravo iznosio 5,7 procenata.

Foto: Avinash Kumar, Unsplash

Чланак Povlačenje Rusije iz crnomorskog sporazuma podiglo cenu pšenice се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na 2021. godinu očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja proizvodnja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 odsto.

Ostvarena proizvodnja malina je viša za četiri odsto, a višanja za šest, dodaje se u saopštenju.
Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.523.000 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2012-2021) proizvodnja pšenice je veća za 15,9 odsto i suncokreta za 13 odsto, a manja je proizvodnja soje za 25,4 odsto, kukuruza za 27,5 odsto i šećerne repe za 36,3 odsto.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 14,7 odsto, a manja proizvodnja jabuka, za 2,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šljiva za šest i jabuka za 15,8 odsto, dodaje se u saopštenju.

Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2022. godini biće objavljeni u toku marta 2023. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Manja proizvodnja pšenice, soje i šećerne repe u ovoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je rekao direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.

„Treba očekivati skoro stabilan nivo cena pšenice i kukuruza, ako ne bude geopolitičkog uticaja i ne uvedu se nove sankcije prema Rusiji, kao najvećem proizvođaču pšenice u svetu, koje bi sprečile njen izvoz“, rekao je Janjić.

On je kazao da je povećana proizvodnja pšenice u Rusiji, Australiji, Kanadi i Kini nadoknadila manjak proizvodnje u Evropi, pa će Rusija od rekordnih 88 miliona tona imati za izvoz 42 miliona, a Kanada od proizvedenih 35 miliona tona na strano tržište može da plasira 26 miliona tona.

Ukupan rod pšenice u svetu je, naveo je on, 779,6 miliona tona, a potrošnja 788,6 miliona tona, ali su zalihe 267 miliona tona, što je više od 30 odsto potrošnje.

Cene neće porasti do kraja godine

Janjić je rekao da je ukupan rod kukuruza u svetu 1,179 milijardi tona i manji je nego prošle godine kada je bio 1,218 milijardi tona, a u Srbiji se očekuje višak za izvoz od oko milion tona.

Procena je da bi prosečan prinos kukuruza u Srbiji mogao biti oko 5,5 tona po hektaru, pa se sa oko 950.000 hektara zasejanih površina očekuje oko 5,5 miliona tona, a za domaće potrebe treba oko 4,5 miliona tona.

Cene tih osnovnih poljoprivrednih proizvoda obuzdava i nemogućnost izvoza viškova zbog niskog vodostaja Dunava, koji, kako se procenjuje, neće porasti do kraja godine.

Pšenica je danas na Produktnoj berzi u Novom Sadu koštala 39,33 dinara po kilogramu sa porezom na dodatu vrednost (PDV), kukuruz se prodavao po 37,40 dinara sa PDV-om, a cena soje raste obzirom da su prinosi značajno smanjeni zbog suše i danas je bila 91,3 dinara sa PDV-om.

Pšenica je na Njujorškoj berzi danas za isporuku u septembru koštala 335 evra po toni ili oko 39,32 dinara za kilogram, a kukuruz 326 evra po toni ili 38,35 dinara po kilogramu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Na cenu pšenice i kukuruza neće uticati suša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Biće dozvoljen izvoz određenih količina ovih namirnica, a izvoznici će dobiti kvote.

“Izvoznici će moći da se prijave za kvote. Kako se budu prijavljivali, kvote ćemo dozvoliti proporcionalno, neće biti sistem ko prvi dođe prvi dobije, tako da nema šanse za korupciju”, istakla je Brnabić na RTS-u dodajući da neće biti nikakvih nestašica u zemlji.

“Pokušavamo da balansiramo, da naši građani imaju dovoljno namirnica, pa i dva ili tri puta više za svaki slučaj, ali i da naši izvoznici isprazne silose, ispoštuju ugovore u najvećoj mogućoj meri, u uslovima više sile i da zarade nešto na ovim cenama”, rekla je premijerka dodajući da će se sa udruženjem Žita Srbije sastati sledećeg utorka kako bi se dogovorili kako da isprazne silose i nastave da rade.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Vlada će dozvoliti kvote za izvoz životnih namirnica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni proizvođač iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, rekao je za Betu da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi.

– Prinos nam je do 50 odsto niži od onog koji smo ostvarivali i kreće se od pet do sedam tona. Na manjim površinama koje su navodnjavane šteta će biti minimalna i očekujemo od 10 do 12 tona – rekao je Eremin.

Dodao je da ima štete i zbog truleži na vrhovima klipa, ali da nije velika kao u Sremu gde je rod bolji, ali se procenjuje da je i šteta zbog „kvarnog“ zrna veća i iznosi do 20%.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će prosečan rod biti od šest do 6,3 tone po hektaru i da će u odnosu na prethodnu godinu biti manji za 20% do 23%, ali da će to biti u rangu desetogodišnjeg proseka i „preko toga“.

Zarada „nula“

Eremin je rekao da propizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 dinara po kilogramu koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada „nula“.

Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević ocenio je da će rod kukuruza ove godine biti minimum 40% manji u odnosu na prosečan, a i 50% manji u odnosu na prošlogodišnji kada je bio rekordan.

On je rekao da ima njiva gde nema šta da se obere i gde je šteta 100%o, jer su čak i stabljike spržene visokim temperaturama.

Prinos semenskog kukuruza zbog ekstremnih temperatura i manjka padavina, prema njegovim rečima, neće biti manji, jer se 80% tih površina navodnjava.

Rukovodilac marketinga u Institutu za kukuruz Zemun Polje Života Jovanović rekao je da su procene te naučne institucije takođe da će prinos kukuruza biti manji od 40% do 50 odsto% i da su „političke prognoze optimističnije nego što to pokazuje žetva“.

– Mnogi krajevi Srbije su ovog leta bili zahvaćeni sušom još od 15. juna i osim slabog prinosa ima problema i sa kvalitetom, slaba je ozrnjenost klipa i uz to ono je plitko – rekao je Jovanović i dodao da bi prosečan prinos mogao da bude od 4,5 do pet tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Smanjen rod kukuruza za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Transgena pšenica HB4 kompanija „Bioceres“ otporna je na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat, kombinaciju za koju kompanija kaže da može pomoći u povećanju prinosa u godinama bez padavina. Ali, vlada je rekla da se ipak seme ne može prodati pre nego što Brazil, najveći njihov kupac ove kulture, odobri njegov uvoz.

Prošle godine je 45 odsto od 11,3 miliona tona zrna koju je izvezla Argentina otišlo u Brazil, koji još uvek nije komentarisao izglede za odobrenje kupovine GMO pšenice.

Nijedna država još nije odobrila uvoz

Mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinom odobrenju proizvoda zbog zabrinutosti da bi to moglo stigmatizovati izvoznike.“Ne samo da postoji rizik za izvoz ove žitarice i brašna već i skroba, glutena, pekarskih proizvoda, testenina i svih drugih prerađevina“, stoji u izjavi koju su potpisala regionalna udruženja poljoprivrednika, trgovci i komora izvoznika žitarica (CEC).

Nijedna druga zemlja na svetu još nije odobrila uvoz GMO pšenice, a to za argentinske poljoprivrednike znači tek malo podsticaja za njenu setvu.

Osim toga, grupe za zaštitu životne sredine upozorile su da se još uvek ne zna dovoljno o takvim usevima kao i sredstvima za uništavanje korova, kao što je natrijum glufosinat i da li su takvi proizvodi bezbedni za konzumaciju i ljude.

Traže uverenje da pšenica koju kupuju nije GMO

„Čak ni zeleno svetlo iz Brazila ne bi pokrenulo kompaniju „Bioceres“ da odmah komercijalno lansira novu tehnologiju pre nego što dobije odobrenje sa drugih tržišta“, rekao je za reuters, Federiko Truko, izvršni direktor te kompanije aludirajući na to kako će se ova vrsta žitarice uzgajati i u drugim zemljama sveta(?)

Udruženja povezane sa lancem snabdevanja farmi u Argentini upozorile su da nacionalne i međunarodne kompanije već traže uverenja da pšenica i brašno koje kupuju nema genetske modifikacije.

„Šteta koja bi se dogodila na našem tržištu bila bi nenadoknadiva i nepovratna“, poručili su iz tog udruženja dodajući kako ih vlada nije kontaktirala pre odobrenja.

Inače, sortu pšenice HB4 razvio je „Trigall Genetics“ uz ulaganje kompanije „Bioceres BIOX.A“ i francuskog „Flormimonda Despreza“.

Najčešći GMO su soja, kukuruz, repica i pamuk

Dakle, ovo je prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju.

Pre toga je najrazvijenija transgena pšenica bila Monsantova MON 71800, otporna na glifosat. Upotreba za hranu joj je odobrena u Kolumbiji, ali poljoprivrednici su bili zabrinuti zbog potencijalnog gubitka tržišta u Evropi i Aziji pa je na kraju Monsanto povukao svoju prijavu za odobrenje.

Najčešće genetski modifikovani usevi su soja, kukuruz, uljana repica te pamuk. Podsetimo, nedavno je Evropska komisija odobrila genetski modifikovanu soju (GMO) za upotrebu u ishrani ljudi kao i životinja. Reč je o sorti MON 87708 x MON 89788 x A5547-127, kompanije Monsanto.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tarifa za ove tri žitarice ažurirana je tri puta u poslednja tri meseca. U početku je povećanje uvoznih carina bilo zbog pada američkih cena usled smanjene potražnje za bioetanolom u SAD-u. Kasnije, kada se situacija poboljšala, cene su ponovo počele da rastu te se od tada kontinuirano povećavaju, a carine smanjuju.

Prisetimo se, početkom maja i u vreme obilne ponude i niskih cena kukuruza širom sveta, uvozna carina za ove tri žitarice iznosila je 5,27 evra po toni. Ovim mehanizmom želelo se osigurati da evropski proizvođači ne budu u nepovoljnom položaju u tadašnjim tržišnim uslovima.

SAD očekuje manje prinosi dok se u EU povećavaju

Iako se početkom godine predviđala rekordna berba, sušno vreme takođe je uticalo na prinose kukuruza u SAD. Poslednji podaci USDA ukazuju na to da će prinos ipak biti smanjen za 45,4 miliona bušela (1.725.200 tona).

S druge strane, u Evropskoj uniji očekuju se veća žetva nego što je to predviđeno.

Tako će prema poslednjem izveštaju prinosi umesto 65,5 biti 66,8 miliona tona, na šta je uticalo povoljno vreme i dovoljno vlage prilikom setve. Prošle sezone prinosi su iznosili 64,9 mil. tona. Takođe površine pod kukuruzom su se povećale sa 8,6 na 9,2 mil. hektara i to najviše u Francuskoj i Nemačkoj.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Zbog naglog rasta cene kukuruza na svetskom tržištu nema carina pri uvozu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodno veće za žitarice (IGC) povećalo je svoju procenu svetske proizvodnje pšenice i kukuruza za 2020.-2021. godinu. Tako bi prema zadnjim predviđanjima ukupna proizvodnja žitarica bila 2,23 milijarde tona, što je povećanje od sedam miliona u odnosu na prethodne podatke.

Proizvodnja kukuruza nadmašiće očekivanja?

Prema najnovijem izveštaju prinosi pšenice bi mogli da budu 768 miliona tona, što je za šest miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, poboljšali su izglede proizvodnje u Australiji zahvaljujući obilnoj kiši. Prema prognoziranim pokazateljima, ta bi zemlja mogla da ima prinos od 26,2 miliona tona, što je znatno iznad 15,2 miliona u prethodnoj godini.

Osim Australije i u Kini bi se mogla ostvariti veća proizvodnja. Prinosi bi tamo mogli da budu 135 miliona tona, što je za oko dve milione tona više u odnosu na prethodnu sezonu.
Osim pšenice i svetska proizvodnja kukuruza nadmašiće očekivanja. Prema najnovijim podacima Veća, ona bi trebalo da bude 1,2 milijarde tona, a kako su predviđene zalihe više nego dovoljne da ispune potražnju, očekuje se prvo stvaranje globalnih rezervi u četiri godine.

Iako je žetva soje u 2019. godini u Indiji, SAD-u, Kanadi i Argentini bila nešto manja od planirane, u Veća su pozitivni i smatraju kako će svetska proizvodnja biti 364 miliona tona u 2020.-2021. godini što je malo više od prethodne projekcije od 363 miliona tona.

Lošija prognoza za EU

IGC je, međutim smanjio prognozu za Evropsku uniju, a kao razlog naveli su suvo proletno vreme koje je smanjilo potencijalne prinose.

Tako će proizvodnja u svim zemljama članicama, isključujući po prvi put Veliku Britaniju biti 128,4 miliona tona, što je pad u odnosu na prethodnu projekciju od 131,7 miliona tona.

Izvor:Agroklub

Чланак Povećanje proizvodnje kukuruza i pšenice, ali ne i u zemljama EU се појављује прво на Biznis i Finansije.