Ministarstvo pirvrede oglasilo je u oktobru privatizaciju preduzeća Slavija hoteli i to metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem. Reč je o tri objekta na potezu između Bulevara oslobođenja i Makenzijeve ulice. Početna cena za čitavu firmu je 24,9 miliona evra.

S obzirom na to da je stigla samo jedna ponuda, javnog nadmetanja nije ni bilo. Ukoliko prođe proveru Ministarstva privrede, neće biti razloga da se firma, u kojoj je trenutno oko 100 zaposlenih, ne nađe u privatnim rukama po početnom iznosu.

Kompanija Matijević, moglo bi se reći, već duže merka Slaviju. Pre pet godina, malo je nedostajalo da postanu vlasnik novijeg dela – Slavije luks. Tada je sobe i apartamane uslovno prodavao sudski izvršitelj i to dok su Slavija hoteli čekali odgovor na zahtev da se poništi odluka Arbitražnog veća po kojoj su dugovali firmi Fil Šar 1,6 miliona evra.

Spor je vođen pred Privrednim sudom. Javni izvršitelj nije čekao rasplet, već je pre toga prodao hotel. Kupila ga je kompanija Matijević za 6,5 miliona evra. Proglašena je za privremenog kupca, ali je ubrzo od kupovine odustala. Privredni sud je osporio odluku izvršitelja i samu prodaju, pa je i prepoznatljivi objekat na Slaviji ostao državni.

Kupovina je ovog puta prošla bez konkurencije. Očekivalo se da će u trku ući više zaintersovanih, jer je dokumentaciju otkupilo osam firmi. Nezvanično saznajemo da su među njima bili Delta agrar, Maks bet, firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i jedna iz Švajcarske.

Zašto su Matijevići jedini

I sam Zoran Matijević, suvlasnik Mat rilestejta, pomalo je iznenađen što su se jedini odazvali pozivu.

„Nismo to očekivali, pomalo smo iznenađeni. I sami se pitamo da li to znači da smo najpametniji ili drugi znaju nešto što mi ne znamo“, pomalo u šali kaže Zoran Matijević za Forbes Srbija. „Čuli smo i očekivali da će interesovanje biti veće. Ovo sada stvara nedoumicu da li dolazi do prezasićenja tržišta nekretnina“.

U trurističko-ugostiteljskoj branši ne veruju da je to još slučaj. Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije – HORES, ukazuje da mesta za dodatne kapacitete ima dokle god raste broj gostiju.

„Nije bilo verovatno da će biti više zainteresovanih zato što je, realno posmatrano, tim objektima uglavnom potrebno ozbiljno ulaganje i renoviranje“, kaže Genov. „Hotel je toliko star da je potrebna detaljna rekonstrukcija, ako ne i rušenje u nekim delovima. Matijević je referentan investitor. Verujem da će izgraditi moderan hotel koji priliči Beogradu i lokaciji na kojoj se nalazi“.

Mat rilestejt u svom vlasništvu trenutno ima pet hotela. Tri su u Novom Sadu – Centar, Aleksandar i Ribarsko ostrvo. U Zrenjaninu je hotel Vojvodina, dok je u srcu Beograda – Centar 1.

„Definitvno ima iskustva i kapaciteta“, dodaje Genov. „Svi su hoteli renovirani i u visokom standardu. E, sada, treba li još kapaciteta, pitanje je tržišta. Mi ne živimo više u vremenu kada sami određujemo da li treba ili ne. To kaže tržište. Povećanje broja turista nagoveštava da ima prostora za još. S obzirom na popunjenost u centralnoj zoni, to je unosna investicija. Drago mi je kada je neko iz branše“.

Nedostaju garažna mesta

Nije sasvim izvesno da će nova investicija u Slavija hotele doneti i veće kapacitete. Naprotiv, sasvim je moguće da će deo sadašnjih soba i apartmana postati – kancelarije.

„Najveći potencijal ima Slavija Garni i on bi ostao hotel“, dodaje Zoran Matijević. „Ti objekti su veliki potencijal, ali bez dovoljno garažnih mesta. Traže veliko ulaganje. Kula i najstariji deo hotela bi možda dobili delom poslovnu namenu, a delom ostali hoteli. Još razmišljamo. Čekamo da prođu procedure i Ministarstvo privrede donese konačnu odluku“.

Hoteli Slavija nekada su poslovali kao deo nacionalnog avioprevoznika JAT. Izdvojeni su iz kompanije 2005. kao jedno od nekoliko zavisnih preduzeća.

Društvo s ograničenom odgovornošću JAT hoteli Slavija je osnovano Odlukom Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj JAT Ervejz. Ugovorom o prenosu osnivačkih prava između JAT-a i Vlade Srbije, celokupni udeo i sva osnivačka prava preneta su na Republiku Srbiju.

Iz arhive Ministarstva privrede vidi se da je Vlada Republike Srbije 2007. raspisala poziv kojim traži finansijskog savetnika za privatizaciju preduzeća JAT – Hoteli Slavija.

„Vlada Srbije primila je donaciju Evropske agencije za rekonstrukciju, koju administrira Svetska banka, za podršku i ubrzavanje postupka privatizacije, restrukturiranja i stečaja društvenih i državnih preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečajnom postupku”, stoji u pozivu. „Vlada Srbije namerava da upotrebi deo sredstava ove donacije za finansiranje usluga finansijskog savetnika koji će sprovesti privatizaciju preduzeća Jat hoteli Slavija“.

Kompanija u gubicima

Ova namera dosad nije ostvarena. Hoteli Slavija u potpunom su vlasništvu države. Finansijski izveštaji pokazuju da su prošle godine ostvarili 3,9 miliona evra prihoda, oko 800.000 evra više nego godinu pre. Uz rashode od oko četiri miliona evra, 2022. su završili sa gubitkom od oko 68.000 evra.

„Većina preduzeća koja su izdvojena iz JAT-a dosad su privatizovana. Ostali su Slavija hoteli“, kaže Veselin Jovićević, direktor Slavija hotela. „Voleo bih da se postigne dobra cena. Očekujemo da čitav proces bude transparentan i da hoteli nastave sa radom kao i dosad“.

Izvor: Forbes
Foto: Bing

Чланак Zašto Matijević jedini želi da kupi hotel Slaviju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Da li neko može da mi pomogne? Preko ove stranice sam naručila garderobu, ali mi nisu poslali ono što sam naručila, već nešto sasvim drugo. Robu sam naručila preko Instagrama, poslala sam im poruku, ni na jednu mi nisu odgovorili. Isto to sam uradila i na Fejsu, ni tu mi ništa nisi odgovorili – ovo je samo jedna od mnogobrojnih objava koje se mogu videti na društvenim mrežama, na kojima je sve veći broj prevarantskih stranica koje reklamiraju i prodaju robu.

Kupovina u samo nekoliko klikova, gde poručena roba stiže na adresu jeste jednostavna, praktična i štedi vam vreme. Ali, rizici postoje..

Kakvo je iskustvo Beograđana?

Upitali smo i građane Beograda kakvo je njihovo iskustvo sa poručivanjem preko interneta i većinom su skeptični povodom tog pitanja.

– Dešavalo mi se da dobijem mnogo manju veličinu ili da je skroz drugačije boje, ali ne može da se vrati – kazala nam je jedna Beograđanka.

Druga ipak „najviše voli lično da vidi ono što uzima“.

-Jednom sam naručila preko Instagrama i nisam dobila pravu veličinu, ali nisam mnogo para potrošila- navodi jedna od anketiranih.

– Mnogo skeptična kada su te stvari u pitanju. Prvo ne znam da li će mi stići dobra veličina, ako govorimo o garderobi. Drugo pitanje je da li će mi stići ta roba koju sam uopšte poručila, tako da nisam za to – odlučna je devojka.

Jedna od anketiranih je kazala i da nije nikada nije poručivala, „da se ne bi desila neka prevara“.
Crna lista sa preko 400 internet profila

Tržišna inspekcija je u prošloj godini primila 920 prijava građana za neregistrovan rad, dok je tokom ove godine prijavljeno 580. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da im stiže najviše prigovora građana na nelegalne Fejsbuk i Instagram profile neregistrovanih trgovaca,zbog čega su oni ažurirali svoju crnu listu koja broji preko 400 profila.

– Liste se sastavljaju od toga što nam za početak potrošači dostavljaju konkretno negativno iskustvo koje su imali sa tim stranicama.Negde se, i angažuju dodatna lica koja su konkretno radila na izradi. Danas možemo, da kažemo, aktivno rade, s tim da čak u narodnom period će se preduzeti aktivnosti, da će se pojedine stranice ugasiti i pokrenuti adekvatne postupiće preko njih – kazao je Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ove podatke je prodavac dužan da prikaže

Zakon o elektronskog trgovini u članu 6 jasno kaže koje su obavezne informacije koje je prodavac dužan da prikaže. Tu spadaju poslovno ime, adresa sedišta, kontakt podaci, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljni podaci o ceni proizvoda koji uključuju i troškove i ostale manipulativne troškove.

U slučaju da trgovac poseduje sve podatke, smatra se da on posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna.Registracija stranice nije dovoljna. Neophodno je da firma bude registrovana u APR-u, što se može lako proveriti.

– Potrošač treba da bude apsolutno siguran da je to registrovan trgovac i da bezbedno kupuje.Da u tom slučaju primjenjuje zakon o zaštiti potrošača i da eventualno ukoliko se nađe u problemu sa reklamacijom proizvoda, taj problem će biti rešen – naglasio je Dragić.

Prilikom preuzimanja paketa i plaćanja kuriru, kupci treba obavezno da ga otvore da bi proverili da li im je stiglo ono što su naručili. Potrošači na to imaju pravo, ali to ne znaju i ne rade. Međutim, to je propust koji kupce može da košta.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Da li kupci imaju pravo da otvore paket prilikom isporuke robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako ovakvi procesi često umeju da budu dugotrajni i komplikovani, kupac će proći sa manje stresa ukoliko obrati pažnju na pet osnovnih stvari.

Osnovne informacije o vlasniku zemljišta, kako pronaći vlasnika parcele i koje je površine parcele, mogu se pronaći na eKatastru, ali radi sigurnosti kupca, neće škoditi detaljnija provera.
Urbanistički plan detaljne regulacije

Ako kupac planira na placu da nešto sagradi, bio to stambeni, poslovni ili bilo koji drugi objekat, neophodno je da proveri da li je gradnja na tom mestu uopšte moguća.

Ukoliko to ne uradi, a ispostavi se da je gradnja zabranjena, kasnije izmene na tom zemljištu mogu da budu zakonski neizvodljive.

Ovaj podatak može da se proveri u Sekretarijatu za urbanizam, gde može da se izvrši pregled detaljnih grafičkih i tekstualnih sadržaja, i to uz pomoć stručnjaka.

Plan parcele iz geodetskog zavoda

Ovo je dokument koji poseduje vlasnik placa, a izdaje se u Geodetskom zavodu.

U planu se nalazi nacrt plana i spisak korisnika, odnosno vlasnika, što je ujedno i način da se vlasništvo još jednom proveri – što prethodno može da se uradi uvidom u eKatastar.

Prodavac placa mora kupcu da dostavi tačne podatke o vlasnicima.

Uvid u predviđenu primarnu namenu zemljišta

Iako parcela ima jednu, prvobitnu namenu, postoje procedure kojima ona može da se promeni.
Kako bi se proverilo da li se to desilo, vrši se uvid u kopiju plana iz Geodetskog zavoda, a tu mogu da se pronađu informacije o vrsti zemljišta – da li je ona građevinska ili poljoprivredna, kao i klasa i površina parcele.

Ako je prema planu zemljište poljoprivredno, a kupac želi da igradi kuću, postoji opcija za promenu namene, koja će kupca koštati, u zavisnosti od klase zemljišta, čak do 50 odsto tržišne cene placa.

Pravo na korišćenje zemljišta

Zakon o planiranju i izgradnji nalaže da je za svako zemljište potrebno da ima dokaz da može da se koristi u svrhe izgradnje nekog objekta.

Rešenje o pravu na korišćenje može imati jedan vlasnik, kao i više njih, a ukoliko je u pitanju jedan, proces kupovine je mnogo jednostavniji, jer postoji samo jedna osoba sa kojom kupac treba da sklopi dogovor.

S druge strane, ako plac ima više vlasnika, dogovor o kupoprodaji treba da se postigne sa svakim od njih.
Problem ovde može da nastane ako jedan od vlasnika više nije živ, te je vlasnik sada naslednik, pa kupci često moraju da angažuju advokata, zbog čega procedura može da traje mesecima.

Vlasnički list

Kupac prilikom kupovine ima pravo da od vlasnika traži potpuni vlasnički list, odnosno dokument koji je preduslov za dobijanje rešenja za korišćenje zemljišta, a dobija se od Drugog opštinskog suda.

Ovim dokumentom potvrđuju se vlasnici placa, što mora da bude u skladu sa rešenjem o korišćenju zemljišta.

Važno je da ovaj list nije star nekoliko godina ili čak decenija, jer može da se dogodi da rešenje i vlasnički list ne budu usklađeni kada su u pitanju dokumenti starijeg datuma.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prilikom kupovine placa pažnju treba obratiti na nekoliko važnih stvari се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće je kao pravno lice prodato metodom neposredne pogodbe uz javno prikupljanje ponuda i njihovo poboljšanje tokom postupka, a saglasnost na prodaju danas je dao Odbor poverilaca u Beogradu, u kome većinski udeo ima preduzeće „Jugoimport SDPR“.

Saglasnost je bila neophodna, kako je na prodaji u Privrednom sudu u Čačku nedavno saopštila stečajni upravnik, Gordana Hadžić iz Gornjeg Milanovca, zbog toga što je ponuđena svota manja od 50 odsto procenjene vrednosti.

Ovlašćena agencija „Olimpija“ iz Užica, procenila je da likvidaciona vrednost „Anđelije Mišić“ iznosi 179,3 miliona dinara ili 1,5 miliona evra.

Najvrednija imovina jeste hotel „Milica i Panajota“ u izgradnji (102 miliona dinara), a zatim fabrika džakova (17,8), vila „Suvoborka“ (15,4), Etno-kuća (14,5) i restoran „Ravna gora“ (5 miliona), dok je vrednost zemljišta u posedu stečajnog dužnika procenjena na 11,9 miliona dinara.Inače, Đorđević u svom posedu ima lanac od četiri hotela od kojih jedan „Park“ u Ivanjici i veliki broj apartmana ali će, ukoliko njegova ponuda bude prihvaćena, morati da uloži višestruko veći iznos kako bi veliko odmaralište bilo spremno da primi posetioce.

Ovo lepo turističko naselje osnovano je 1999. godine ugovorom između našeg „Jugoimport – Atera“ i kompanije „Hajtek difens epe“ iz Atine.

Đorđević je, inače, danas kupio i naselje „Prilički kiseljak“ u prilikama kod Ivanjice, u stečaju, po ceni od 4,1 miliona dinara. To je saopštio njegov pravni zastupnik Miodrag Aleksić, advokat iz Čačka.

Чланак Selo na Subovoru kupio Srbin iz Arizone се појављује прво на Biznis i Finansije.