Od neimenovanih peščanih sprudova u močvarnim predelima Gornjeg Podunavlja do Kusjačke plaže nadomak graničnog prelaza „Đerdap 2“ sa Rumunijom, duž obale Dunava nižu se plaže: Plava ruža u Apatinu, Gradska plaža u Bačkoj Palanci, Štrand u Novom Sadu, Lido na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, Bela stena na adi kraj Pančeva, podseća portal Klima 101.

Kako se dodaje, tu spada i rastući broj divljih kupališta koja niču širom raznolike, razuđene obale Dunava, kao što je ona na Ostrvu na Dunavu u blizini Sremskih Karlovaca, koje je u poslednje vreme zbog peščane plaže poznato i po nadimku „Ko Čang“ (po čuvenom ostrvskom letovalištu na Tajlandu).

Samo prošle godine, na plaži Plava ruža u Apatinu – gradu od kojeg se i uzvodno i nizvodno širi posebni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, kupanje je bilo zabranjeno zbog povećanog broja fekalnih enterokoka. Sličnu sudbinu bila je doživela i plaža Bela stena u blizini Pančeva.

Beogradski Lido je posebna tema

Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu je do pre nekoliko godina bio izričito i konzistentno protiv kupanja u Dunavu na ovoj lokaciji, zbog manjka bezbednosti ali i zbog zagađenja, da bi se vremenom ta preporuka svela samo na decu i osetljivu populaciju, sve dok na kraju nije potpuno nestala.

Danas, zvanične preporuke Zavoda nam kažu: „Okrepimo um i telo… na javnim kupalištima u Beogradu”, ali uz stalnu napomenu da na beogradskim rečnim kupalištima ne treba roniti niti gutati vodu, i uz obavezno tuširanje nakon kupanja. U medijima se gotovo svake godine mogu čitati lična svedočenja o fekalijama u vodi, uključujući i oko pontonskog mosta ka Lidu.

Ovakve vesti, nažalost, počinju i završavaju svoj život u lokalnim medijima i na retko čitanim stranicama gradskih i regionalnih Zavoda za javno zdravlje.

U međuvremenu, ređaju nam se naslovi o „srpskim morima“, „plažama iz snova“ i „netaknutoj prirodi“, a šira slika nam ostaje sasvim van vidika

Zagađenje ne utiče samo na kvalitet vode za piće i kupanje, ono ugrožava ekosisteme, doprinosi širenju patogena, pa i pojačava emisije gasova staklene bašte.

Jedan zajednički sadržalac svih vidova i posledica zagađenja jeste da su one gotovo pa nevidljive. Oni žive i postoje i svakodnevno utiču na Dunav, ali se o njima možemo informisati samo sporadično, u dokumentima koji nisu namenjeni široj publici, kao što su zvanični izveštaji ili naučni članci.

Zdravstvene posledice zagađenja reka istovremeno su poznate ali i teško uhvatljive, u Srbiji ne postoji njihovo sistematsko praćenje, niti studije koje bi pratile zdravstvene posledice kao što su trovanje ili povećane incidentnosti određenih tipova raka u krajevima u kojima ljudi žive blizu zagađenih voda.

Ali neke druge posledice zagađenja su daleko lakše za praćenje.

U posebnoj publikaciji „Status površinskih voda 2017-2019”, SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je merila tzv. ekološki status, odnosno potencijal vodotokova u Srbiji na istih deset lokacija na kojima se meri kvalitet vode, a gde su se za ocenu stanja naših reka koristili i parametri koji se tiču stanja rečnih ekosistema (ribe, beskičmenjaci, mikroorganizmi…).

U ovoj publikaciji, vode Dunava su po ekološkom statusu ocenjene u najboljem slučaju kao „umerene“, a ocena na stanicama Bezdan, Zemun, Tekija i Brza Palanka „slabe“, a na stanici u Radujevcu, što je poslednje naseljeno mesto na Dunavu u Srbiji, ekološki status vode je „loš“, dobio je najgoru moguću ocenu.

Najgore ocenjena kategorija je – ekološki status ribe, pa zatim vodenih makrobeskičmenjaka.

U otpadnim vodama nalaze se naši virusi i bakterije, ali i farmaceutici, antibiotici i pesticidi, koji se ne mere u tradicionalnim monitoring stanicama, a koji mogu imati raznolike posledice po ljudsko zdravlje i rečne ekosisteme. Neka novija istraživanja pokazuju da zagađenje pospešuje i (inače pozamašnu) sposobnost reka da emituju gasove staklene bašte.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Da li je i koliko Dunav dobar za kupanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.