Berba malina privodi se kraju, ali za voćare nema predaha jer je u jeku berba kupina. Prošle godine i ova voćka imala je rekordnu cenu, koja je ove sezone manja, ali ipak vlasnici zasada se ne žale, kao što je bio slučaj sa malinom čija otkupna cena nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje.

Dobra otkupna cena

– Cena u zavisnosti od sorte, kreće se od 120 do 130 dinara za jedan kilogram u otkupu, što je dobra cena u odnosu na malinu koja je ove godine podbacila. Dve sorte su u uopticaju, to su lohnes koja je konzumna i čačanka i mahom idu u zamrznutom stanju u izvoz jer je za takvim proizvodom velika potražnja – kaže predsednik odružnjea Vilamet Jovica Kovačević iz Arilja.

Srpska kupina dugo godina bila je na samoj margini kad je zainteresovanost kupaca u pitanju. Neki su tada čak i posekli svoje zasade, jer nisu videli isplativost u zasadima ovog voća. Međutim, u poslednjih par godina doživela je svoju ekspanziju nakon što je rod u Americi i Meksiku, koji važe za lidere u proizvodnji kupina, podbacio zbog velikih suša.

– Vremenski uslovi ove sezone išli su na ruku proizvodjačima koji imaju usitnjene parcele. Prinos je dobar, kao i kvalitet plodova. Ono što je prednost kupine, svakako je što je manje zahtevna za održavanje u odnosu na malinu. Ali, naravno i oko nje ima obaveza u zavisnosti od vremenskih prilika – ističe Kovačević.

Zbog načina njenog sazrevanja, berba kupina se izvodi u više navrata. Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova kupina traje između 30 i 40 dana.

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom po kilogramu.

Osim za konzumiranje, srpska kupina koristi se u inostranstvu i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala, stoga je potražnja izuzteno velika.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Velika potražnja za kupinom i dobra otkupna cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom teških ranijih godina, mnogi su odlučili da zasade poseku i sada se kaju. Kupina je nekada bila zasađana na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.

– Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji, odmah se proda. Naročito zbog toga što se ona ne koristi samo kao konzumna voćka već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala – rekao je za RINU Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.

Prethodnih godina, otkupna cena kupine po kilogramu kretala se na nivou od oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum. Prošle i ove godine cena je oko 200 dinara.
Ipak, početak berbe je mnogo više obećavao nego što je to bilo na samom kraju.

– Startna cena kupine kretala se na oko 220 dinara, međutim, nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Ali, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta – naglasio je Radović.

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša.

Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina, takođe, dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.

– Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, a na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode. Prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo – rekao je Radović.

Dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan „vetar u leđa“ voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca. Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko 3 kg i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju.

Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ekspanzija potražnje kupina, ne pita se za cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.