Kako se navodi u saopštenju ovog udruženja potrošača, upitna je prirodnost porekla šećera i etanola u navedenim proizvodima, ali i dodate vode.

Kada je u pitanju med, ističu da, prema istraživanju, čak 22 uzorka (88 odsto) od ukupno 25 testiranih uzoraka meda iz sedam najvećih trgovinskih lanaca, nisu prošla test autentičnosti.

To znači da veliki deo meda koji se trenutno nalazi u sedam velikih trgovina ne ispunjava kriterijume autentičnosti i nije med, tvrdi pančevačko udruženje i dodaje da su medu dodavane razne vrste šećera u ne malim količinama.

88,89 odsto vina ne zadovoljava kriterijume

Prema istraživanju, čak 16 uzoraka vina (88,89 odsto) od ukupno ispitanih 18 uzoraka vina iz najvećih trgovinskih lanaca i uglavnom iz uvoza, nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti.

Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu kvaliteta vina dostupnih na tržištu, kao i informacija o njihovom poreklu, navodi udruženje potrošača iz Pančeva.
Vinu je dodavana i voda i alkohol koji nije poreklom od grožđa.

6 od 7 rakija sumnjivog porekla

Čak 85,71 odsto ispitanih uzoraka voćnih rakija (6 od 7) nije prošlo ispitivanje botaničkog porekla etanola, rekli su iz pančevačkog udruženja.

Ovo, prema njihovim navodima, ukazuje na ozbiljan problem vezan za kredibilitet deklaracija proizvoda i potvrđuje da je neophodno hitno delovati kako bi se obezbedio kvalitet voćnih rakija.

Udruženje apeluje na nadležne organe, proizvođače i trgovce da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedila autentičnost i kvalitet proizvoda na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ispitivanje pokazalo alarmantnu situaciju u kvalitetu meda, vina i rakije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
Kako piše Politika, u Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića. Inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“, u saradnji sa „Pokretom potrošača za kvalitet hrane“ zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Međutim, ovo je, kako navode samo početak, jer je uz ovu akreditovanu metodu moguće utvrđivati falsifikate i kod drugih proizvoda. Kako piše list, u toku su analize kvaliteta vina i rakije na našem tržištu.

Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“

U savezu pčelarskih organizacija SPOS koji su sinoć objavili rezultate kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ u cilju suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno konačnog potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

„Klaster je ostvario saradnju sa Udruženjem ‘Pokret potrošača za kvalitet hrane’ i laboratorijom Ana Lab iz Pančeva, koja je omogućila analize po najpovoljnijim cenama za pokret potrošača. Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza. Podsećamo da je PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a za Politiku.

Iz Klastera proizvođača su pozvali državu da, sada kada u našoj državi postoji akreditovana metoda za utvrđivanje autentičnosti proizvoda, uvrste ovu laboratoriju na spisak onih u koje veterinarski inspektori mogu slati službene uzorke meda, ali i drugih proizvoda na analize.

Inače, Srbija je prva zemlja u svetu koja ima specijalizovanu akreditovanu laboratoriju ovog tipa, sa akreditovanom EIM-IRMS metodologijom koja je priznata na nivou Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu i deo je zvanične domaće regulative kao metoda za ispitivanje kvaliteta vina.

Kako je za taj list pre nekoliko dana izjavio Ivan Smajlović, reč je o univerzalnom rešenju za otkrivanje privrednih ekonomskih prevara ne samo u sektoru proizvodnje vina, već i u industriji meda, zatim proizvodnji voćnih rakija i jakih alkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda, kao i svežeg mleka.

Uzorci meda uzeti iz velikih trgovinskih lanaca

Udruženje “Pokret potrošača za kvalitet hrane“ je prvu akciju ispitivanja tržišta pokrenulo 11. septembra kada je uzorkovano 25 različitih uzoraka meda iz sedam trgovina velikih trgovačkih lanaca u Pančevu. Med je uzorkovan u „Amanu,“, „Disu“, „Gomeksu“,“Idei“ , „Lidlu“, „Maksiju“ i „Mere marketima“. Uzorkovanje je, kako navode iz ovog udruženja, obavila akreditovana laboratorija Centar ispitivanja namirnica iz Beograda.

Uzorkovano je po dve jedinice od svakog proizvoda (sa istim LOT brojevima, istim datumima i vremenima punjenja), pri čemu je jedna jedinica uzorkovana za analizu, a druga jedinica ostavljena za potencijalnu superanalizu. Uzorci meda su ispitivani na autentičnost (botaničko poreklo šećera), a ispitivanja su urađena u akreditovanoj laboratoriji „Ana Lab“ DOO Pančevo, koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.

Akcijom je utvrđeno da je čak 22 uzorka meda palo na ispitivanju autentičnosti, što predstavlja čak 88% od ukupnog broja ispitivanih uzoraka meda (25). Svi laboratorijski izveštaji će biti prosleđeni nadležnim organima radi daljih koraka u skladu sa propisima.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Od 25 uzoraka meda 22 nisu prošla testove autentičnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Stavljanje srpske šljivovice na Uneskovu listu nematerijalne baštine je velika vest za našu zemlju. Nije bilo nimalo lako dospeti na tu listu, na kojoj je srpska šljivovica trenutno jedino jako alkoholno piće“, kaže za B&F profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević, naš najveći stručnjak za rakiju. Međutim, dodaje da nam pomenuto priznanje neće mnogo značiti ako ne zaštitimo i tehnološki postupak proizvodnje rakije i geografsko poreklo šljivovice.

Uvođenjem reda u ovu oblast, šljivovicom ne bi više mogla da se nazivaju pića pomešana sa drugim destilatima. Tako bi proizvođači bili primorani da rakiju proizvode samo od voća čije ime ona nosi, a kupci bi bili sigurni šta kupuju, što bi se odrazilo i na prodaju našeg nacionalnog pića.

„Izvoz voćnih rakija je samo u prvih devet meseci prošle godine dostigao vrednost od 10 miliona evra. Ubeđen sam da bi mogao biti mnogo veći kada bismo zaštitili ceo postupak njene proizvodnje, počev od branja šljiva, preko fermentacije, destilacije, pa sve do sazrevanja rakije. Ovo nije samo spisak lepih želja, ja iz svog višedecenijskog iskustva znam da u inostranstvu postoji veliko interesovanje za kvalitetnu rakiju od šljive”, tvrdi profesor. To interesovanje nije novijeg datuma jer je rakija kroz istoriju zauzimala značajno mesto u našem izvozu. „Krajem 19. veka Srbija je Kaliforniji i Čikagu prodala šljive i šljivovice u vrednosti sadašnjih 37,5 miliona dolara i time otplatila celokupan devizni dug prema inostranstvu”, podseća Nikićević.

Zašto baš šljiva?

Naš sagovornik napominje da se rakija od šljive ne proizvodi samo na Balkanu, već i u Češkoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj, Ukrajini i drugim evropskim zemljama. Međutim, srpska šljivovica je nešto posebno, jer njena specifičnost leži u povoljnom podneblju za uzgoj šljiva ali i u sortama koje mi koristimo. Iste te sorte na drugim prostorima ne daju ni približno dobru aromu kao u Srbiji. „Kada se sve iskombinuje – sastav tla, klimatski uslovi, sorte šljiva, pa i vrsta hrasta od kojeg se proizvode burad za starenje i odležavanje rakije – dobija se jedinstvena šljivovica izvanrednog kvaliteta“, ocenjuje Nikićević.

Branko Popović sa Instituta za voćarstvo Čačak detaljnije pojašnjava ovu tvrdnju svog nekadašnjeg mentora: „Naša zemlja je s dobrim razlogom među pet prvih proizvođača šljiva u svetu. Pre svega zato što one u Srbiji mogu da se gaje na celoj teritoriji zemlje, što znači da proizvodimo veliku količinu ovog voća – u proseku oko 500.000 tona godišnje“. Drugi, ali ne manje važan razlog jeste kvalitet tih šljiva. Mi smo, prema Popovićevim rečima, uspeli da očuvamo stare sorte poput crvene ranke, koje su se koristile i za ishranu i u proizvodnji rakije, ali i da uvezemo i stvorimo nove sorte, podjednako kvalitetne.

„Polovinom 19. veka krenuli smo sa uvozom požegače, izdašne sorte koja daje dobre prinose i veoma je zahvalna za proizvodnju rakije i suve šljive. Naša ekonomska moć je u tom periodu, uz svinjarstvo naravno, počivala na proizvodnji šljive. Međutim, dvadesetih godina prošlog veka pojavila se zarazna bolest ‘šarka šljive’ koja je počela da napada požegaču, a za koju do danas nije pronađen lek. Zbog nje su šljivici sa tada najdominantnijom vrstom šljive počeli da se suše, pa smo morali da nađemo novo rešenje. Tako smo počeli da stvaramo nove sorte“, priča sagovornik B&F-a.

Od tada do danas, Institut za voćarstvo Čačak stvorio je 18 sorti šljive, a prva generacija su čačanska rodna, čačanska lepotica, čačanska najbolja, čačanska rana i čačanski šećer. Od ovih sorti, kao izuzetno kvalitetne za proizvodnju rakije izdvojile su se čačanska rodna i čačanska lepotica. Popović ne krije ponos što se zbog njih ime Čačka izgovara u svim šljivarskim zemljama sveta.

Na pitanje šta to srpske šljive čini posebnim, naš stručnjak odgovara da, posebno kada je u pitanju rakija, postoji više kriterijuma za procenu njihovog kvaliteta. „Prvi je količina rakije koja se može dobiti od određene količine šljive, što prevashodno zavisi od sadržaja šećera u tom voću. Po tom kriterijumu ekonomičnosti, mi imamo dobre šljive. Drugi kriterijum je sadržaj aromatičnih jedinjenja koja se prenose u destilat i daju rakiji prijatnu i prepoznatljivu notu. Naše šljive imaju veoma izraženu i prijatnu aromu”, kaže Popović i pojašnjava da su pojedine aromatične materije prisutne u šljivama identične onima koje daju naširoko poznate mirisne note parfema.

Rakija je „demokratsko“ piće

Naši sagovornici su saglasni da za proizvodnju kvalitetne rakije nije dovoljno samo imati kvalitetnu sirovinu, već i da se proizvođači moraju striktno pridržavati standarda u proizvodnji. „Samo onaj ko pošteno proizvodi rakiju, bez dodavanja šećera i alternativnih sredstava za ubrzano sazrevanje, dobija piće visokog, pa i izuzetnog kvaliteta. Treba imati u vidu da su troškovi takve proizvodnje veći, i da se ulaganja ne vraćaju u prvih nekoliko godina, pre svega zato što rakija mora dovoljno da odleži u buretu. Najbolje bi bilo da odleži bar pet godina u hrastovim buradima starijim od 80 godina, jer tako dobija izvanredan ukus i buke. Dakle, proizvodnja kvalitetne rakije jeste ozbiljan poduhvat, ali ako sve radite po pravilima, i te kako vam se može isplatiti”, ističe Nikićević.

On primećuje da u Srbiji raste svest o značaju proizvodnje rakije na ovaj način, što pokazuje i veliko interesovanje za njegove kurseve otvorene za široku javnost, a ne samo za studente Poljoprivrednog fakulteta. Profesor se nada da će se vremenom, kako budemo proizvodili sve kvalitetniju rakiju, dobar glas o našem nacionalnom piću proširiti i da će ono postati ekonomski isplativije. Da bi se to desilo, potreban nam je i bolji marketing koji bi istakao sve prednosti rakije u odnosu na druga jaka alkoholna pića.

„U svetu, na primer, postoji velika fama oko viskija. Ovo piće nalazi se na nekom nezvaničnom pijedestalu jakih alkoholnih pića. Ali, kada se realno sagleda tehnološki aspekt njegove proizvodnje, može se zaključiti da su šljivovica i konjak daleko kvalitetnija pića. Pre svega zato što se malt viski proizvodi od ječma i često meša sa ostalim vrstama viskija, a rakija i konjak se proizvode od čistog voća. Šećer iz voća se jednostavnije pretvara u etanol nego onaj iz žitarica, tako da je rakija znatno prirodnije i pitkije piće od viskija. No, viski je bolje brendiran jer ga proizvode oni koji cene sebe i svoju tradiciju”, konstatuje Nikićević.

Promociji naše rakije sada bi mogla da pomogne odluka Uneska da uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, jer bolje brendirana i poznatija rakija moći će da se prodaje i u inostranstvu po većim cenama. Ipak, ne treba zaboraviti ni da nije sve u novcu, naglašava Popović: „Kada pogledamo druga kvalitetna jaka alkoholna pića, možemo uočiti da ona uglavnom nisu dostupna običnim građanima. Na primer, retko koje domaćinstvo u Francuskoj može redovno da uživa u kapljici dobrog konjaka. Kod nas je srećom situacija drugačija“. On navodi da je rakija „demokratsko“ piće jer je šljivovica pristojnog kvaliteta uglavnom dostupna prosečnim građanima, što je pozitivno jer svaki narod bi trebalo da ima mogućnost da koristi svoje tradicionalne proizvode.

„Što se tiče širenja na strana tržišta, ono se ne mora sprovoditi samo kroz klasične kanale prodaje. Mi možemo širiti glas o šljivovici i kroz gastronomsku ponudu za turiste koji obilaze našu zemlju. To je dobar način da se stranci upoznaju sa ovim pićem, pa da ga posle traže i kada se vrate u svoju zemlju. Postoji dakle više mogućnosti za promociju rakije, a po mom mišljenju najbolja reklama za nju je – degustacija“, zaključuje stručnjak iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Marija Dukić

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Milos Lopusina, Unsplash

Чланак Šta za nas znači upisivanje šljivovice na Uneskovu listu nematerijalne baštine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođači električnih vozila posebno pokazuju veliki pad kvaliteta, a Polestar je na poslednjem mestu. Kompanija Tesla je, u međuvremenu, rangirana na sedmom mestu od dna, nastavljajući svoj trend loše proizvodnje.
U ovogodišnjem istraživanju, JD Power je zabeležio 226 problema na 100 Tesla vozila. Kombinujući sva električna vozila koja nisu Tesla, istraživanje kaže da je prijavljeno 240 problema na 100 EV, što je blagi pad u odnosu na 251 prošle godine kako je sve više EV modela izašlo na put.

Istraživanje je zasnovano na podacima od ukupno 84.165 verifikovanih vlasnika i zakupaca vozila za ličnu upotrebu registrovanih od novembra 2021. do februara. Odgovori iz anketa dali su podatke za 33 različite marke i 189 različitih modela vozila.

Najveći problemi vezani za softver

Softver ostaje trajni problem za automobilsku industriju, sa šest od 10 najvećih problema vezanih za infotainment sisteme. Glavni problem je bila jedna od najvećih karakteristika koje ljudi traže u novim automobilima: Apple CarPlay i Android Auto. CarPlay, posebno, koristi polovina svih vozača koji su učestvovali u anketi, i oni su prijavljivali manje problema od 17 odsto korisnika koji koriste Android Auto.

Ispitanici su otkrili da je i CarPlay i Android Auto teško razumeti, a korisnici takođe imaju sve više problema da se povežu.

Pored pada kvaliteta, izveštaj takođe navodi karakteristike koje su proizvođači izbacili kako bi se izborili sa nedostatkom čipova: Isporučuje se manje vozila sa naprednim funkcijama pomoći vozaču, grejanim sedištima, neki su davali samo jedan ključ i slično.

Kompanije poput Chevrolet-a su prošle godine ukinule bežične punjače za telefone i funkcije automatskog pokretanja i zaustavljanja koje štede gorivo u nekim SUV modelima, a Ford je uklonio neke kontrole klima-uređaja sa zadnjih sedišta svog Explorer SUV-a.

Sa druge strane, pobednik istraživanja je GM-ov Buick, a BMW i Hyundai osvojili su drugo i treće mesto.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kvalitet novih vozila opao za 11 procenata na godišnjem nivou се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“, što bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneka „zalutala“ kafa – koja to više nije.

Koliko proizvođača će smeti da ostavi na ambalaži svojih proizvoda oznaku „kafa“ za sada je nepoznanica. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na ova pitanja portala N1, upućena još 3. maja, odgovori nisu stigli ni dve nedelje kasnije.

Uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafe i proizvoda od kafe, ali i reguliše tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Kao što je portal N1 već pisao, novi Pravilnik, u članu 24, uređuje pravila deklarisanja proizvoda koji se dobijaju mešanjem pržene mlevene kafe sa prženom mlevenom zamenom za kafu.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

Proizvod na bazi kafe, ili na bazi zamene

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom“.

Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu.

Pa se, tako, kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu upotrebljavaju: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.

„Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak“, pojašnjava se u Pravilniku.

Izvor: N1

Izvor: Pixabay

Чланак Novi pravilnik donosi, koja kafa će smeti da nosi naziv „kafa“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Delez Srbija je prvi trgovinski lanac na domaćem tržištu koji je započeo kontrole dobavljača u oblasti bezbednosti proizvoda, socijalne usklađenosti i dobrobiti životinja i jedini je lanac koji radi sistemske kontrole u ovom obimu. Sveobuhvatan proces kontrole počinje od dobavljača, koji se nalaze pod strogom kontrolom ovlašćenih stručnih tela i lica koja sprovode ocenu usklađenosti proizvodnih procesa, proizvoda i samog proizvodnog pogona sa internim zahtevima kompanije. Kontrola dobrobiti životinja sprovodi se na godišnjem nivou po principu kontrole poštovanja pet sloboda za životinje, a kroz audite dobrobiti životinja kontrolišu se i aspekti zdravstvene ispravnosti i kvaliteta u procesu proizvodnje životinja direktno na farmi.

„Sve što radimo ima za cilj pružanje visokog nivoa kvaliteta i bezbednosti namirnica u našem sistemu, kao i upoznavanje kupaca sa potpuno transparentnim lancem proizvodnje. Sveže meso koje potrošači mogu pronaći na Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go rafovima je produkt u potpunosti transparentnog procesa proizvodnje i poštovanja najviših standarda bezbednosti hrane i dobrobiti životinja“, istakla je na početku panela Milana Jević Gledović, potpredsednica pravnih poslova i zaštite resursa kompanije Delez Srbija, i dodala da se kontrole dobavljača sprovode na nivou bezbednosti hrane, socijalne usklađenosti i dobrobiti životinja. Auditima dobrobiti životinja su trenutno obuhvaćeni svi dobavljači svežeg mesa i dobavljači jaja, a u planu je da se u sistem kontrole uključe i farme dobavljača mlečne industrije. Samo u oblasti dobrobiti životinja, pored fabrika za proizvodnju i preradu svežeg mesa, kontrolišu se oko 84 farme.

Očuvanje kvaliteta i bezbednosti mesa zagarantovano je potpunom i odgovarajućom tehničkom opremljenošću čitavog lanca distribucije, a meso potpuno sveže, iz proizvodnje do prodavnica stiže u rekordnom roku. Time se postiže uticaj i apsolutni uvid u sve korake proizvodnje po principu od farme do trpeze.

„Odgovorne kompanije sprovode sisteme samokontrole od njive do trpeze, u svim tačkama proizvodnje i prometa, ne samo zakonski obavezne, već i dodatne na zahteve tržišta i potrošača. Utvrđivanjem problema, preduzimanjem hitnih mera i obaveštavanjem nadležnih inspekcija stvaraju se uslovi za brzu rekciju i što manje gubitke i po bezbednost hrane i ekonomske interese subjekta. Ministarstvo, na osnovu procene rizika, sprovodi službene kontrole držaoca životinja i subjekata u poslovanju hranom, proverom uslova u objektima i sprovođenjem sistema samokontrole, korektivnih mera, dodatnim uzorkovanjem i određenim represivnim merama“, istakla je Tamara Bošković, viši savetnik, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo, Uprava za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na panelu se moglo čuti i da je zahvaljujući saradnji sa vrhunskim timom stručnjaka iz Zdravstvene zadruge Zdravlje, Fakulteta veterinarske medicine, Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, kompanija Delez Srbija razvila i omega-3 pile koje se ekskluzivno može pronaći samo u njihovim prodavnicama. To je jedinstven primer da se preko adekvatno gajenog pileta dobija meso obogaćenog kvaliteta, čijim se konzumiranjem pored kvalitetnih kalorija unosi i dovoljno omega-3 masnih kiselina.

Kompanija Delez Srbija u kontinuitetu radi na daljem unapređenju transparentnosti kao i elemenata kvaliteta i bezbednosti proizvoda kako bi do kupaca stizali najbolji proizvodi na tržištu. Tako je kategorija svežeg pilećeg mesa ušla u proces implementacije izmenjenog sistema ishrane životinja koji kao efekat daje redukciju i strogu kontrolu upotrebe antibiotika u ukupnom procesu proizvodnje. Kompanija je trenutno jedini trgovinski lanac na tržištu koji je ušao u kontrolu i izmenu postojećeg koncepta ishrane u proizvodnji pilećeg mesa.

„Samo zdrava životinja može maksimalno da ispolji svoj genetski potencijal u smislu postizanja maksimalnih proizvodnih rezultata, ali i kvaliteta namirnica animalnog porekla (meso, mleko, jaja) namenjenih za ishranu ljudi, a hrana za životinje predstavlja najvažniji činilac u očuvanju zdravlja životinja u intenzivnom stočarstvu. Adekvatnom ishranom životinja možemo rešiti problem prisustva rezidua antibiotika u namirnicama animalnog porekla i globalno zagrevanje izazvano povećanom produkcijom i emisijom metana u atmosferi. U cilju smanjenja korišćenja antibiotika u ishrani životinja danas se koriste prirodne alternative kao što su probiotici, prebiotici, fitobiotici i slično“, objašnjava prof. dr Dragan Šefer, šef Katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Veoma je važno da kupci imaju svest o transparentnom lancu snabdevanja i da u potpunosti znaju sve o namirnicama koje se nalaze na njihovoj trpezi.

Чланак Kvalitetno i u potpunosti kontrolisano sveže meso се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nalazi se usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja kojim će biti omogućeno da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.

„Smatramo da je ovo pitanje jedno od najvažnijih pitanja budućnosti života u gradu Beogradu i da rizik po sistem vodosnadbevanja zahteva detaljnu analizu vodećih naučno-istraživačkih institucija u ovoj oblasti u Srbiji“, stoji u pismu profesora Univerziteta u Beogradu.

Beograd je privilegovan u snabdevanju vodom

Profesori navode da je neophodno da stručno mišljenje o Planu detaljne regulacije Makiškog polja daju Rudarsko-geološki fakultet, Hemijski fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Građevinski fakultet i Institut „Jaroslav Černi“.

U pismu se ističe da je grad Beograd među „privilegovanim“ gradovima u Evropi koji imaju sistem snadbevanja vodom za piće.

„Snabdevanje vodom je bazirano na podzemnim vodama iz reni bunara i zahvatanju površinske vode. Površinska voda je podložnija kontaminaciji (poplave, industrijski akcidenti), dok je podzemna voda konstantnog fizičko-hemijskog kvaliteta“, ocenili su naučni radnici Univerziteta u Beogradu.

Mora se ispitati uticaj gradnje na kvalitet vode

Oni insistiraju da se detaljno ispita uticaj eventualne gradnje na Makiškom polju na kvalitet vode za piće.

„Kako se Makiško polje smatra najvažnijim izvorištem podzemnih voda za snabdevanje grada Beograda, smatramo da bi trebalo sa svih aspekata ispitati uticaj gradnje na ovom zaštićenom delu na kvalitet vodosnabdevanja Beograda uz učešće svih relevantnih institucija iz ove oblasti. U suprotnom, isključiva odgovornost za budućnost vodosnabdevanja Beograda biće na donosiocima odluke o izmenama plana detaljne regulacije Makiškog polja“, zaključili su univerzitetski profesori, članovi Srpskog hemijskog društva.

Krucijalna odluka bez učešća javnosti

Pismo upućeno odbornicima Skupštine Beograda su potpisali: predsednik Sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva prof. dr Vladimir Beškoski, prof. dr Branimir Jovančićević, prof. dr Goran Roglić, prof. dr Ivana Ivančev Tumbas, prof. dr Ljubiša Ignjatović, prof. dr Mališa Antić, prof. dr Vesna Antić, prof. dr Dragan Manojlović i prof. dr Ilija Brčeski.

Inicijativa Ne davimo Beograd sredinom decembra je upozorila da se javna rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja sprovodi bez učešća javnosti, ističući da se Makiško polje, najveće vodoizvorište Beograda, žrtvuje kako bi na njemu zaradili investitori bliski vlasti.

Izvor: Beta

Чланак Apel grupe univerzitetskih profesora: Odložite plan detaljne regulacije za Makiško polje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Lidl Srbija nagrađena je u 20 različitih kategorija proizvoda iz prehrambenog i neprehrambenog asortimana, na osnovu rezultata istraživanja koje meri zadovoljstvo građana kupovinom. Osim toga, Lidl je odabran kao najbolji i u opštoj kategoriji – „Nagrada za najbolji odnos cene i kvaliteta trgovačkih marki u Srbiji”.

„Nema bolje preporuke od one koja dolazi od samih potrošača. Drago nam je da smo dobitnici značajnog priznanja i da su naši potrošači prepoznali posvećenost i istrajnost u tome da ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta. U saradnji sa proverenim domaćim i stranim dobavljačima, vodimo računa da proizvodi koje biramo budu prilagođeni željama i potrebama potrošača. Ova nagrada je ujedno i podsticaj da nastavimo da osluškujemo njihove potrebe“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Prehrambeni proizvodi Lidl brendova za koji je većina potrošača u Srbiji rekla da donose najbolji kvalitet za uloženi novac su slane grickalice, keks, čokolada, žitarice za doručak, dvopek, kornfleks, konzervirana riba, zamrznuta hrana, sladoled, konzervirano voće, konzervirano povrće, testenina, sveže pakovano meso, bioproizvodi i energetski napici.
Potrošači su odabrali i značajan broj Lidl brendova neprehrambenih artikala, kao što su hrana za pse i mačke, posuđe za kuću, oprema za domaćinstvo, sredstva za čišćenje, prašak za veš.

Istraživanje u celoj Srbiji sprovedeno je u septembru 2019. godine od strane organizacije ICERTIAS na uzorku od 1.200 ispitanika koji su česti potrošači proizvoda privatnih robnih marki. Odgovarajući na pitanja u anketi otvorenog tipa koja je zahtevala od ispitanika da sami upišu ime kompanije, potrošači su prepoznali kvalitet, svežinu i pristupačnost ponude Lidl brendova u čak 21 kategoriji.

Lidl u ponudi ima 1.600 pažljivo odabranih proizvoda, a osim Lidl brendova proverenog kvaliteta, ovaj savremeni diskontni lanac nudi i 350 proizvoda domaćih dobavljača.

Чланак Lidl Srbija dobitnik Best Buy nagrade za najbolji odnos cene i kvaliteta се појављује прво на Biznis i Finansije.