Nestašica mleka je među udarnim temama ne samo u Srbiji, već širom sveta, od Evrope, preko SAD, do Južnoafričke Republike. I svuda se vodi ista polemika – dok nadležni u državi i prerađivači mleka tvrde da je glavni uzrok nezapamćena suša i da je reč o kratkoročnom poremećaju na tržištu, poljoprivrednici najavljuju dugoročnu nestašicu i kao glavni uzrok ističu nerealno niske cene mleka u otkupu.

Primera radi, stočari u Francuskoj se žale da je otkupna cena mleka za petinu niža nego u Nemačkoj ili Holandiji. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji tvrde da je ova delatnost postala toliko neisplativa da više niko neće u njoj da radi. Kandidata nema i pored toga što su stočari značajno povećali nadnice i u oglasima za posao tražena zanimanja okitili zvučnim nazivima, poput onog da je potreban „menadžer stada“. Američki uzgajivači stoke upozoravaju da je za samo poslednjih godinu dana zatvoreno 2.500 stočnih gazdinstava koja su proizvodila mleko. To je 7% od ukupnog broja preostalih farmi mleka u SAD, čiji se broj u protekle četiri decenije smanjio za preko 16 puta.

Žalbe američkih stočara zvuče kao da su prepisane direktno iz Srbije. U njima se ističe da su otkupne cene mleka već decenijama znatno ispod troškova proizvodnje, te da država ništa ne preduzima povodom monopola velikih prerađivača mleka koji guraju u propast mlečnu industriju. U Američkom udruženju stočara (NFFC) tvrde da su poljoprivrednici toliko očajni u pokušaju da pokriju troškove opreme i zaliha, da su u ovoj organizaciji čak morali da uvedu i psihološku podršku za svoje članove.

Ali odgovor na pitanje „da li ima mleka?“, uskoro bi mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Trenutno, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dozvoljava proizvođačima bademovog, sojinog i pirinčanog mleka da svoje proizvode označe kao „mleko“. U zemljama kao što su Velika Britanija i Kanada, gde su proizvođači mleka životinjskog porekla mnogo zaštićeniji, tim proizvodima na biljnoj bazi nije dozvoljeno da koriste reč „mleko“, već moraju da upotrebljavaju druge nazive kao što su „napitak“ ili „piće“.

„Ćelijska poljoprivreda“

Bez obzira na nacionalne propise, tržište mlečnih alternativa je jedno od najbrže rastućih u razvijenim zemljama i prošle godine je u zapadnoj Evropi vredelo 2,5 milijardi evra. Samo u Velikoj Britaniji, ovo tržište je poraslo za 69% u poslednjih pet godina, a potrošnja sojinog mleka za vrtoglavih 129%. Potrošačima je pored pomenutih mlečnih napitaka na biljnoj bazi dostupno i ovseno mleko, pa čak i mleko od krompira, koje su pre dve godine lansirali na tržište švedski naučnici. Od trenutka kad se pojavilo na trgovinskim policama, „krompir“ mleko je podjednako hvaljeno zbog načina proizvodnje koji ne ugrožava životnu sredinu i kritikovano zbog sadržaja ugljenih hidrata koji ugrožava ljude.

Sada je „sveti gral“ u potrazi za takozvanim održivim mlekom, korisnim i za ljude i za životnu sredinu, mleko napravljeno u laboratoriji. Za razliku od veštačkog mesa spravljenog u retortama, koje se teško može uskladiti sa složenošću i teksturom životinjskog mesa, sintetičko mleko se reklamira kao proizvod koji ima isti biohemijski sastav kao životinjsko mleko, pa time i isti izgled i ukus za potrošače.

Sve veći broj startap firmi, od Silicijumske doline do Singapura, ubrzano se uključuje u trku za proizvodnju sintetičkog mleka, zasnovanu na biotehnološkom postupku precizne fermentacije, kojim se dobija kultivisana biomasa iz ćelija. Pobornici nove „ćelijske poljoprivrede“ tvrde da oni stvaraju mleko budućnosti koje će zameniti tradicionalnu proizvodnju mleka. Trenutna vrednost mlečne industrije u svetu se procenjuje na oko 800 milijardi dolara, ali zagovornici ideje o mleku iz laboratorije najavljuju da je konvencionalnom načinu proizvodnje odzvonilo, jer je ekološki neodrživ.

Maks Rej, glavni strateg u biotehnološkom startapu „TurtleTree Labs“ iz Singapura koji razvija proizvodnju kultivisanog mleka iz ćelija sisara, navodi da proizvodnja životinjskog mleka produkuje 4% ukupnih emisija štetnih gasova, oko dve milijarde tona ugljen dioksida godišnje i 37% ukupnih emisija metana koji ima 25 puta štetnije efekte od ugljen dioksida. Rej dodaje da uporedo sa tim, tradicionalna mlečna industrija troši ogromnu količinu najvažnijih resursa, zemljište, vodu i energiju, što sve zajedno sa rastom broja stanovnika na planeti od kojih 80% konzumira mleko – postaje neizdrživo.

Zato „TurtleTree Labs“ razvija osnovu za spravljanje mleka, sira, kajmaka i putera, koji će, kako tvrdi Rej, imati isti ukus i nutritivnu vrednost za potrošače, a neće zagađivati životnu sredinu. U ovom startapu uzgajaju ćelije sisara u laboratoriji, koje se lepe za male slamke kroz koje se tečnost uvlači i izbacuje na drugom kraju. Uspeli su da proizvedu uzorke koji bi mogli da zamene kravlje, ovčje, kozje i mleko kamila, s ciljem da se masovno proizvode u džinovskim bioreaktorima. Startap je do sada od ulagača prikupio oko 40 miliona dolara za dalji razvoj i izgradnju pogona u Kaliforniji, uz obećanja da će u potpunosti komercijalizovati svoj proizvod u naredne četiri godine.

Kada bi život bio kao u reklami

Kandidata za investitore koji su spremni da ulože u novu mlečnu budućnost iako je ona tek u povoju ima sve više. Australijski startap „All G Foods“ prikupio je 25 miliona dolara za razvoj sintetičkog mleka koje bi trebalo da zameni kravlje. Istu sumu je obezbedio i američki startap „New Culture“, koji razvija mocarela sir za picu, koristeći fermentisano mleko na bazi proteina. Australijska organizacija za naučnoindustrijska istraživanja CSIRO je u saradnji sa nekolicinom lokalnih startapova razvila tehnologiju za laboratorijsku proizvodnju mleka koje sadrži identične proteine kao kravlje, a koji se dobijaju fermentacijom kvasca.

Izraelski startap „BioMilk“ je prošle godine postao prva inovativna kompanija za proizvodnju sintetičkog mleka koja je izašla na berzu. Ipak, jedina kompanija koja je do sada izbacila na tržište proizvode zasnovane na fermentaciji proteina je „Perfect Day“. Ovaj startap iz Silicijumske doline je razvio prvi protein surutke iz kravljeg mleka, a sada prodaje svoje proizvode u pet hiljada prodavnica širom SAD.

Pojedine procene tvrde da će američka industrija precizne fermentacije za proizvodnju sintetičkog mleka otvoriti najmanje 700.000 radnih mesta već do 2030. godine, ali nisu svi naučnici baš ubeđeni u takav ishod. Skeptici opominju da je kao i u slučaju proizvodnje mesa iz laboratorije, i kod imitacije životinjskog mleka reč o reklami koju ne potvrđuju dosadašnji rezultati.

Tako Tomas Sanders, profesor na „Kings koledžu“ u Londonu, ističe da su fondovi rizičnog kapitala, kompanije kao što su „Nestle“ i „Danone“ i tehnološki milijarderi „koji sipaju novac u industriju mlečnih alternativa“, glavni akteri u guranju ove priče na tržištu. Ali dodaje da su alternative za mlečne proizvode daleko od nivoa za koji se može pouzdano tvrditi da je bezbedan za ljudsko zdravlje. Britanski profesor upozorava da nijedan takav proizvod koji je trenutno dostupan na tržištu ne bi preporučio potrošačima, posebno kada je reč o deci.

Nisu svi kritičari „ćelijske poljoprivrede“ tako oštri, ali im je zajednička procena da su rezultati dosadašnjih istraživanja još daleko od momenta kada bi masovna proizvodnja mleka iz laboratorije mogla da postane isplativa. Zanimljivo je da čak i vodeći istraživač u pomenutom američkom startapu „New Culture“, Inja Radman, priznaje da su u razvoju veštačke mocarele mnogo napredovali u poslednje dve godine, ali da je komercijalizacija ovog proizvoda još daleko jer se u istraživanjima i dalje sporo dolazi do rezultata.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Mae Mu, Unsplash

Чланак Proizvodnja mleka u laboratoriji: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Singapur je postao prva zemlja u svetu koja je odobrila proizvod američkog startapa Eat Just to sell – meso iz laboratorije. Pomenuti startap je pratio gastronomske trendove i uočio da sve više ljudi traži alternative za meso, iz ekoloških, humanih ili zdravstvenih razloga. Upravo zato je razvio pileće meso u laboratoriji, pomoću ćelija uzetih iz kokošaka, koje, kako navodi, tom prilikom nisu povređene.

Proces proizvodnje ide ovako – po uzimanju kokošjih ćelija one se transportuju u posebne bioreaktore gde se dalje uzgajaju. Tamo ih hrane mešavinom proteina, amino-kiselina, minerala, šećera, soli i ostalih nutrijenata. Kako njihov broj raste stvara se meso.

Zvuči jednostavno, ali zapravo je u pitanju kompleksno tehnološko rešenje. Ono bi pomenutom startapu moglo doneti značajan profit budući da prema podacima Barclays-a tržište alternative za meso u narednoj deceniji može narasti na 140 milijardi dolara, što je 10 odsto vrednosti trenutnog tržišta mesa.

Izvor: BBC

Foto: Shutterbug75, Pixabay

Чланак Singapur odobrio upotrebu mesa nastalog u laboratoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Laboratorija bi trebalo da počne sa radom u julu ove godine. Prva faza projekta odnosi se na formiranje laboratorije za testiranje na Kovid 19, a druga, koju je Termovent već ugovorio, podrazumeva izradu prostora za proizvodnju vakcina. Kompanija ovaj projekat realizuje sa preduzećem Poonawall, za koje inače proizvodi i montira opremu i obezbeđuje zahtevane tehnološke uslove za proizvodnju vakcina i ostalih preparata iz te grupe.

Termovent je do sada isporučio opremu za najveću Kovid laboratoriju u šest šlepera svojih gotovih proizvoda, a od sada će koordinisati rad svih stručnjaka na ovom poslu, među kojima su i montažeri iz Slovenije i drugih zemalja EU. Iz Srbije je otputovalo 14 eksperata, uglavnom mašinskih inženjera, specijalista za montažu Termoventove opreme. Oni će montirati opremu koja treba da obezbedi uslove za smeštaj tehnologije za Kovid laboratorije.

„U otežanim uslovima transporta i poslovanja zbog pandemije, sa kakvim se nikada do sada nismo suočavali, uspeli smo da pošaljemo ljude u Holandiju zahvaljujući PKS, koja nam je pomogla da savladamo komplikovane procedure i ispunimo sve zahteve“, izjavio je Dušan Perović, predsednik Termoventa.

Ova porodična kompanija se bavi proizvodnjom, projektovanjem i montažom HVAC (heating, ventilating, and air conditioning) opreme i procesnih sistema. Prepoznatljiva je u zemlji i u svetu, između ostalog, i po proizvodnji „čistih soba“ za zdravstvo i farmaceutsku industriju.

Dušan Perović, osnivač i predsednik ove kompanije, je inače i četvrti po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji.

Izvor i foto: PKS

Чланак Srpska kompanija pravi najveću evropsku Kovid laboratoriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti domaći proizvođač moći će navodno da pokrije deo potreba našeg zdravstva za skupim testovima koje uvozimo. Kasnije će moći testove na korona virus da izvozi i na strana tržišta. ⠀ ⠀

Neomedica inače postoji već 20 godina, kao proizvođač IVD medcinskih sredstava i aparata.

Kompanije kao što je NeoMedica i u narednom periodu mogu da računaju na našu maksimalnu pomoć Privredne komore Srbije, objavljeno je na njenom sajtu.

Foto: thiagolazarino, Pixabay

Чланак Čadež: Pokrećemo domaću proizvodnju testova na korona virus⠀ ⠀ се појављује прво на Biznis i Finansije.