Gde je život, tu je i prevara. Možda deluje iznenađujuće, ali laž je prisutna od samog početka života na Zemlji, kao sredstvo za preživljavanje. Čovek je majstor laži i praktikuje je češće nego sve druge vrste zajedno. Ljudske prevare su daleko složenije, sofisticiranije i podstiču ih mnogo raznovrsniji motivi nego kod životinja i biljaka, jer je čovekov mozak najrazvijeniji.

Međutim, biološka i druga naučna istraživanja potvrđuju da su laži prisutne u ponašanju gmizavaca, ptica, sisavaca, riba, insekata i nekoliko vrsta biljaka, pa i kod bakterija. Kameleon koji menja boju, kako bi se prilagodio okruženju i postao neprimetan za predatore, čak je postao sinonim za prevrtljive ljude, koji u društvenoj džungli preživljavaju tako što se „okreću kako vetar duva“.

No, kameleon menja svoje boje i da bi nadmudrio konkurenciju, kada želi da se domogne neke ženke ili na „poslovnom planu“, pokušavajući da od suparnika prigrabi hranu. Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu, veoma često i među pripadnicima iste vrste.

Lažna smrt

Jedna od vrlo raširenih obmana među životinjama u odbrani od jačeg neprijatelja je taktika „praviti se mrtav“, u čemu su oposumi vrhunski profesionalci. Kada se u njihovoj blizini pojave kojoti, lisice ili ptice grabljivice, oposumi lažiraju svoju smrt tako što prazne creva, ispuštaju neprijatan miris, oči im postaju staklaste i izlazi im pena na usta. Time šalju poruku ne samo da su mrtvi, već i da su inficirani nekom zarazom, što odvraća predatore koji nastavljaju potragu za drugim žrtvama.

Poznato je da pojedine vrste morskih pasa glume smrt tako što se stomakom okrenu prema gore, jer takav položaj izaziva mlitavost tela i jako usporava disanje. Jedna vrsta skakavaca koji žive u Japanu i doslovno „otegnu papke“ kada su u smrtnoj opasnosti, pošto toliko ukoče svoje noge da žaba jednostavno nije u stanju da ih proguta.

Životinje glume da su slabe i zato da bi, žrtvujući svoj život, spasile potomstvo. To je posebno uočljivo među pticama, koje se pretvaraju da su bolesne ili da im je slomljeno krilo, kako bi grabljivcu odvukle pažnju od gnezda u kojem su njihova jaja ili tek izlegnuti ptići. Istraživači su otkrili ovakvo ponašanje kod 285 različitih vrsta ptica, od kosova, vrabaca i slavuja, do fazana i pataka.

Poznati su i obrnuti slučajevi, kada lovac lažira sopstvenu smrt da bi prevario plen. Ciklidi, koje neki naučnici smatraju najinteligentnijim ribama, pretvaraju se da su mrtvi na dnu jezera kako bi namamili i pojeli svaku drugu ribu koju mogu da progutaju. Ipak, „doktor nauka“ u ovakvoj strategiji je lisica. Kada dođe u polje, glumi da je strvina, a među dramskim efektima je i jezik koji joj visi iz usta. Za takav plen uvek ima mušterija, naročito među vranama. Njih će svaki put privući obilje mesa, čak i ako je malo ustajalo. Ali kada crni pernati gost krene da se posluži, iznenada se sam nađe u čeljustima lukave lije i završi kao njen obrok.

Ludačka odanost seksu

Pored ljudi, seksu je ludački odana većina biljaka, životinja i mikroba. Oni se, kao i čovek, uveliko lažno predstavljaju ne bi li privukli, odbili ili prevarili ljubavnog partnera, uključujući i primere da se i u ovom slučaju primenjuje taktika lažne smrti. Pošto ženke nekih paukova jedu mužjake svoje vrste, oni su razvili plan kako da to izbegnu i još da ućare. Prikupe hranu, prilepe je za sopstveno telo i glume da su mrtvi, a kada halapljiva ženka krene da jede plen, on naglo oživi i pokuša da se sa njom pari. Obrnuti primer istraživači su zabeležili kod ženki vilinih konjica, koje prestanu da lete i sruše se na zemlju kao da su mrtve, pokušavajući na taj način da izbegnu parenje sa agresivnim mužjacima.

Ipak, većina životinja pribegava sitnijim lažima, poput nasrtljivog pevca. Pošto kokoške nisu uvek raspoložene za ljubavne igre, umesto da besomučno juri za njima, pevac je pronašao udobniji način da dobije ono što želi. Oglašava se posebnim zovom, kojim lažno poručuje da je pronašao hranu, pa kada kokoške dotrče privučene mišlju o jelu, on iskoristi priliku da ih zaskoči. Međutim, ako počne previše često da laže svoj „harem“, kokoške postaju oprezne i ne približavaju se, čak i kada zaista pronađe nekog ukusnog crva.

Neke druge ptice lažu zbog ljubomore, na primer laste. Ukoliko mužjak prilikom povratka u gnezdo ne zatekne ženku, on ispušta znak za uzbunu. Ženka, misleći da preti neka velika opasnost, najkraćim putem se vraća u gnezdo. Onda otkrije da je dojava lažna, jer mužjak to radi da bi je sprečio da ga prevari sa drugim dok je odsutan.

A kako zaista stoje stvari sa bračnim neverstvima? Svrake, recimo, često sklapaju veze za ceo život, pa i iz tog razloga brane sopstvenu teritoriju od drugih pripadnika svoje vrste. Međutim, nakon polaganja jaja, kada je glavni posao obavljen, bračna vernost znatno slabi, posebno kod mužjaka. Dok ženka agresivno progoni konkurenciju, njen partner pred njom i sam tera suparnicu, ali ako proceni da ga niko ne gleda, počinje žestoko da se udvara novoj lepotici u kraju.

Bekstvo iz zatvora

Otimanje oko hrane takođe gura životinje u „kriminalne aktivnosti“, naročito krađu. Veverice toliko jedne od drugih kradu buduću zimnicu, da vrlo često kopaju lažne ostave kada znaju da ih druga veverica špijunira. Tek kada su sigurne da je nepoželjni pretendent na njihove zalihe otišao i da su same, nose prikupljenu hranu na potpuno drugo mesto i tu je zakopavaju.

Pravilo svako je sebi najpreči važi i kod senica. Ove ptice imaju veoma razvijen jezik kojim se međusobno upozoravaju o dolasku neprijatelja. Sistem je toliko sofisticiran, da različiti tonaliteti upućuju jato da li je predator, kao što je kobac, još daleko ili se već opasno približio. Ali ponekad pojedine senice to drsko zloupotrebljavaju. Ako su mnogo gladne ili pronađu posebno ukusnu hranu, dignu lažnu uzbunu da bi smazale obrok na miru, ne deleći ga s drugima.

Posebno je zanimljiv slučaj rakova, za koje naučnici tvrde da su među najagresivnijim vrstama. Kada se otimaju sa suparnicima oko hrane, u odmeravanju moći najvažniju ulogu igra veličina klješta. Istraživači su, međutim, primetili da ne pobeđuje uvek najjači, već da to može biti i slabiji protivnik koji se ponaša kao pokeraš. Drugim rečima, blefira da je moćniji nego što jeste, pa ako je dovoljno ubedljiv a suparnik od onih kolebljivijih, može imati sreće da se objektivno jači protivnik povuče.

Naučnici različito objašnjavaju ovakva ponašanja životinja. Neki i dalje tvrde da su ti postupci instiktivni a ne unapred planirani, ali ih životinje iz dana u dan sve više demantuju. Upečatljiv primer su orangutani, koje su biolozi proučavali u jednom zoološkom vrtu kako planiraju bekstvo. Orangutani su slagali prazne kutije od hrane jednu na drugu i vadili žice iz ograda od kojih su pravili alat za otključavanje brave na kavezu. Sve to su radili naočigled posetilaca, koji su mislili da je to samo deo predstave za publiku. Vrhunac njihove strategije je bio u tome što su pomno pratili šta rutinski rade čuvari tokom dana i naučili da razlikuju profesionalce od volontera. Potom su sačekali da dužnost preuzme jedan od neiskusnih novajlija i da upravo tada pokušaju unapred pripremljeno bekstvo.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Karen, Unsplash

Чланак Da li životinje varaju: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

On se ne zove Kris Djusi (Chris Doocey). Djusi je samo jedna od mnogih žrtava ove prevare. Ovaj mladić iz Mančestera je na početku pandemije korona virusa ostao bez posla. Zato je u oktobru 2020. počeo da radi za Medbrd (Madbird), kako je pisalo u oglasu na koji se javio – za “agenciju za digitalni dizajn”. On je bio jedan od 50 mladih zaposlenih koji su uglavnom radili kao dizajneri, u prodaji kompanijinih usluga ili kao supervizori, svi od kuće, održavajući sastanke preko aplikacije Zoom.

Djusi je bio jedan od uspešnih prodavaca, međutim ne toliko uspešan kao Džordan Karter (Jordan Carter) koji je za pet meseci ugovorio saradnju koja se tiče redizajniranja sajtova i izrade aplikacija sa 10.000 potencijalnih klijenata. Ipak, on nikada nije nagrađen za svoj trud.

Kao ni ostali vredni zaposleni, iz raznih zemalja sveta, od Ugande, preko Južne Afrike, do Filipina. Oni su se nadali da će ako uspešno završe probni rad od šest meseci dobiti posao u Velikoj Britaniji a samim tim i vizu. Svako od njih je imao svoj razlog za to, ali ti razlozi su se uglavnom svodili na loše životne uslove u matičnim zemljama.

Čudni ugovori

Njihov direktor je bio harizmatični čovek po imenu Ali Ajad (Ali Ayad) koji je i osmislio ovaj koncept poslovanja. U pitanju je veoma kontroverzna ličnost. Delu kolega rekao je da je iz SAD, drugom delu da je iz Libana. Tvrdio je i da je bio dizajner u kompaniji Najk. Vremenom se otkrivalo još nedoslednosti u njegovoj priči, ali njegovih 50-tak zaposlenih se u trenucima krize i nesigurnosti, uzrokovanih pandemijom, trudilo da zadrži ovaj posao jer možda u dogledno vreme neće naći novi.

Bilo im je čudno što rade a ne zarađuju ali mislili su da je to posledica neobičnih ugovora koje su potpisali. Prema slovu ovih ugovora, prvih šest meseci trebalo je da zarađuju samo proviziju od sklopljenih poslova, a potom, ako prođu probni rad, oko 35.000 funti, odnosno 47.300 američkih dolara.

Oni su vredno radili i sklapali poslovne dogovore, međutim nijedan od njih nije finalizovan. Do februara 2021. nijedan klijent nije potpisao ugovor sa Medbrdom, a samim tim niko od zaposlenih nije dobio platu. Neki od njih su vrlo brzo napustili tu kompaniju, ali mnogi su ostali nadajući se da će se situacija popraviti. Za to vreme živeli su od pozajmica ili se snalazili kako znaju i umeju.

Na poslu ih je zadržala i činjenica da su svi oni radili na “velikim projektima” i bila im je obećana dobra provizija, pa su se, čak i kada bi razmišljali o davanju otkaza, plašili da im ne izmakne ta nagrada.

Kancelarija u stambenoj zgradi

Zaposlenima je bilo zabranjeno da međusobno razgovaraju o tome koliko zarađuju, pa su svi mislili da samo oni još nisu počeli da primaju platu, nesvesni toga da zapravo niko u firmi ne dobija novac za svoj rad.

Sve do jednog dana, kada je nova radnica, dizajnerka Đema Bret (Gemma Brett) koja je u kompaniji bila tek dve nedelje, slučajno otkrila da kompanija nema svoju fizičku adresu, odnosno da nema kancelarije tamo gde je tvrdila da ima. Tamo se nalazila stambena zgrada u kojoj niko nije čuo za ovu kompaniju.

Podelila je svoje otkriće sa jednom koleginicom i njih dve su započele da istražuju Medbrd. Ispostavilo se da je sav rad kojim se kompanija hvali ukraden sa interneta, što znači da ona nema ni istinite reference. Takođe, pokazalo se i da su neke kolege sa kojima su se dopisivale – nepostojeće.

Zato su svim zaposlenima poslale mejl u kojem razotkrivaju ovu prevaru. Tada je započeta i medijska istraga ove kompanije koju je vodio BBC.

Laž nad lažima

Britanski javni servis je otkrio da kompanija nije u poslu 10 godina, koliko je tvrdila, već od oktobra 2020. i to od istog dana kada je intervjuisala za posao Krisa Djusija sa početka ove priče.Koji se, inače, zadužio 10.000 funti da bi preživeo dok napokon ne počne da dobija novac od preduzeća, i sada mora da vraća dugove nastale usled “života na veresiju”.

Dalje, raskrinkamo je da je minimum šest od 10 visokorangiranih zaposlenih bilo lažno. Njihovi identiteti zasnovani su na ukradenim fotografijama ljudi sa interneta i izmišljenim imenima.

I lista dosadašnjih klijenata je bila laž. Niko od 42 kompanije koje Medbrd navodi kao svoje reference nije sarađivao sa njim.

Radovi koji su na sajtu kompanije izloženi kao delo njenih dizajnera su takođe bili pokradeni sa interneta.

Kada je sve ovo razotkriveno, direktor Ali Ajad je poslao mejl svojim zaposlenima u kojem tvrdi da ništa od toga nije znao a posle se povukao iz javnosti.

Za više detalja o ovom slučaju sačekaćemo dokumentarac BBC-a pod nazivom Jobfished.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Agencija za dizajn koja to nije: Lažni klijenti, lažna idejna rešenja, lažni zaposleni, jedino je prevara prava се појављује прво на Biznis i Finansije.

I u doba mira često se fabrikuju neistine, kako bi se privuklli čitaoci jer „ništa se dobro ne prodaje kao senzacionalizam“.

Vratimo se za trenutak u sredinu 17. veka – na vrhuncu Jakobinske pobune u Velikoj Britaniji pojedini štampari, odnosno propagandisti, namerno su objavljivali dezinformacije. Između ostalog, neistine su sezale toliko daleko da se tvrdilo da je kralj Džordž Drugi teško bolestan, čime su njegovi protivnici pokušali da destabilizuju tadašnji poredak. Zbog takve prakse serviranja laži pojedini novinari i izdavači plaćali su visoke novčane kazne, ali su često vesti bile tako vešto sročene da je bilo nemoguće razlikovati laži od istine.

Predizborne kampanje pogoduju širenju dezinformacija

Dva veka kasnije veliku pažnju javnosti na Zapadu, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je serija novinskih tekstova čija glavna tema je bilo navodno otkriće života na Mesecu. Kako se navodilo, ta saznanja potvrdilo je i nekoliko uglednih astronoma. Uz tekstove u kojima su opisivane bizarne životne forme tobožnih stanovnika Meseca objavljivane su i ilustracije koje podsećaju na prizore iz horor i naučnofantastičnih priča i filmova. Ilustracije radi, tvrdilo se da na Mesecu živi stvorenje koje je mešavina irvasa, dabra i medveda koji ima rogove, a hoda na dve noge i nosi mladunce poput ljudi.

U 19. veku na udaru lažnih vesti našao se i čuveni pisac Mark Tven (pravo ime Semjuel Klemens), o kojem se pisalo da “umire u siromaštvu u Londonu”. Ovu vest demantovao je književnik lično, ističući da živi “u veoma lepoj kući sa svojom suprugom i decom, a nije ni bolestan”. Ispostavilo se da je do zabune došlo jer je njegov blizak rođak Džejms Ros Klemens bio bolestan.

I predizborne kampanje pogoduju širenju dezinformacija. Primer radi, godine 1924, nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji, objavljeno je takozvano “Zinovjevo pismo”. Tvrdilo se da je sovjetski komunista Grigorij Zinovjev na taj način iz Moskve pružio podršku britanskim “drugovima” da “mobilišu snage koje podržavaju komunizam” u Laburističkoj partiji. Epilog – laburisti su na biralištima bili žestoko poraženi.

Direktor Fajzera na udaru

U poslednjih mesec i po dana ime Alberta Burle, izvršnog direktora američke farmaceutske kompanije Fajzer, koja proizvodi vakcine protiv kovida, našlo se više puta u medijima u negativnim kontekstima. Najpre je bila objavljena lažna vest da je Burla uhapšen u svojoj kući pod optužbom da je učestvovao u obmanjivanju ljudi o efikasnosti pomenute vakcine, a nešto kasnije i da je njegova supruga umrla “od posledica primanja vakcine”. Kako je zvanično saopšteno, Burlina supruga “živa je i zdrava”.

Izvor: Demostat

Foto: Pixabay

Чланак “Lažne vesti” naročito dolaze do izražaja u vremenima kriza i društvenih previranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji su objavljene 43 lažne vesti o korona virusu u periodu od 12. marta do 12. aprila, koje su prenete preko 240 puta u različitim onlajn i tradicionalnim medijima. Pri tom, detektovani lažni sadržaji su samo na Fejsbuku šerovani više od 220.000 puta, što znači da se jedna lažna vest putem različitih stranica i profila u proseku podeli 927 puta, pokazuje istraživanje koje je objavio portal Fejk njuz tragač u saradnji sa Novosadskom novinarskom školom.
Međutim, tri vesti koje su se najbrže proširile poput virusa, imale su čak 128.400 deljenja na Fejsbuku, što je 57% ukupno šerovanih dezinformacija u periodu od mesec dana.
Najviralnija lažna vest bila je da je Kina proglasila kraj epidemije, koja je objavljena 29. marta, a koju su prenela najmanje 43 medija i dostigla je gotovo 47.000 deljenja.

Najviše lažnih vesti nastalo je u Srbiji

Više od dve trećine (71%) ukupno objavljenog lažnog sadržaja u posmatranom periodu nastalo je u Srbiji. Trećina dezinformacija odnosila se na nedelotvorne i štetne savete za prevenciju i lečenje korone. Na drugom mestu, sa učešćem od 22% bile su lažne vesti iz sveta vezane za pandemiju, najviše u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Na trećem mestu, (16%) nalaze se lažni sadržaji o preduzetim političkim, bezbednosnim i zdravstvenim merama u Srbiji, a na četvrtom (13%) su lažne informacije o teorijama zavere.
Izvor: https://fakenews.rs/

Чланак U Srbiji se jedna lažna vest podeli u proseku 927 puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Federalni istražni biro (FBI) podneo je tužbu protiv tridesetčetvorogodišnjeg američkog državljanina iz Atlante zbog prevare koja je izazvala paniku u kompaniji u kojoj je radio i na kraju proizvela gubitak u poslovanju od najmanje 100.000 evra.
U tužbi se navodi da je Santon Antonio Dejvis saopštio svom poslodavcu da je njegova majka obolela od Kovida-19 i zatražio odsustvo kako bi mogao da je smesti u bolnicu. Potom je obavestio kompaniju da su testirani i on i majka, i da su rezultati potvrdili da su oboje zaraženi.

Panika u fabrici

Kompanija, čije ime se ne navodi u tužbi, zatražila je kopiju rezultata testa, ali je Dejvis nije poslao. Umesto toga, 20. marta je elektronskom poštom stigao zvanični dopis iz bolnice „Vellstar Atlanta Medical Center South“, u kome se kaže da je Dejvis pozitivan na Kovid-19, te da mora ostati izolovan najmanje dve nedelje, odnosno sve dok test ne pokaže da se izlečio.

Pošto uz dopis nisu poslati i rezultati testa kojim se dokazuje da je Dejvis zaista pozitivan na koronu, služba za ljudske resurse u kompaniji nije bila sigurna da li je pismo lažno. No, kako je panika od ubrzanog rasta obolelih i preminulih počela da se širi u SAD, kompanija je odlučila da 23. marta ipak zatvori fabriku u kojoj je Dejvis radio kao čistač.
Pored toga, obavljena je temeljna dezinfekcija celokupne fabrike, a svi zaposleni koji su bili u kontaktu sa Dejvisom poslati su na testiranje kako bi se utvrdilo da li su i oni zaraženi.

Bio je u bolnici, ali prošle godine

Kompanija je na kraju uspela da dobije informaciju iz pomenute bolnice da je Dejvis zaista bio njihov pacijent, ali još u novembru 2019. godine. On je prilikom otpuštanja iz bolnice dobio i zvaničnu dokumentaciju, koju je iskoristio kako bi na bolničkom memorandumu falsifikovao sadržaj, odnosno lažno obaveštenje da je oboleo od Kovida-19.

Kako FBI navodi u tužbi, Dejvis je prouzrokovao nepotrebni ekonomski gubitak svom poslodavcu, ali je naneo štetu i svojim kolegama i njihovim porodicama širenjem lažne panike da su možda i oni zaraženi korona virusom. Zbog toga, kako pišu američki mediji, najverovatnije mu preti ne samo novčana, nego i zatvorska kazna.

Чланак Lažno oboleli od korone koštao firmu najmanje sto hiljada dolara gubitka се појављује прво на Biznis i Finansije.