Uvek kada govorimo o modernom načinu organizovanja poslovanja ne možemo a da ne pomislimo na Lean&Kaizen filozofiju koja je nastala 50-tih godina prošlog veka i do danas pokrila gotovo sve segmente poslovanja bilo da se radi o uslužnim ili proizvodnim delatnostima. Već prva pomisao o savremenom organizovanju poslovanja nas vodi u smeru razmišljanja da uvek može bolje ma šta radili, a da ideje za unapređenje potiču od samih izvršioca na proizvodnim linijama i da se sitnim koracima i svakondevnim malim unapređenjima preduzeće iz dana u dan stvara sve efikasnijim.

A da li je zapravo tako?

Očekivati da će naši radnici sami od sebe početi da unapređuju procese i da iz rukava vade predloge prosto nije realna. Iako postoje kompanije čiji su radnici zaista posvećeni unapređenjima i koji daju na hiljade predloga kako je nešto moguće uraditi brže, lakše, bezbednije, do dostizanja ovog momenta u razvoju same kompanije trnovit je put. Lepa vest je da se na kraju uvek isplati.

Zašto su zaposleni u nekim kompanijama više posvećeni unapređenjima?

Neki vlasnici i direktori domaćih kompanija neretko se pitaju kako to da zaposleni u nekim kompanijama svakodnevno čine svoje radno okruženje boljim, a da u njihovim firmama oni moraju sve sami da urade i kažu kako je najbolje da se radi. Odgovor je jednostavan, ali ne i lak za realizaciju. Radi se o promeni kulture organizacije, radi se o uspostavljanju sistema koji će ceniti, motivisati i nagrađivati inicijativu koja vodi ka unapređivanju poslovanja.

Da bismo došli do momenta u kome će se radnici posvetiti unapređenjima potrebno je promeniti način razmišljanja cele kompanije počev od vlasnika, preko direktorskog nivao, srednjeg menadžmenta i samih radnika.

Koji je put do promene načina razmišljanja i kulture kompanije?

Uobičajeno je to raditi kroz nekoliko koraka:

1. Doneti jasnu i ne dvosmislenu odluku da se firma posvećuje kontinualnim unapređenjima
2. Definisati vizionarske ciljeve kompanije u smislu produktivnosti, u smilu broja unapređenja…
3. Raditi na promociji „nove“ kulture organizacije na svim nivoima
4. Definisati odgovornosti u okviru kompanije a u vezi sa rukovođenjem kontinualnim unapređenjima
5. Definisati sistem podrške koji će razmatrati predloge i sa zaposlenima raditi na unapređenjima i nagrađivati najbolje
6. Edukovati zaposlene kako da identifikuju i kako da predstave gubitke koji se javljaju u procesima
7. Edukovati ljude kako da mere i kvantifikuju parametre procesa
8. Definisati Ključne Menadžerske Indikatore poslovanja KMI, Ključne indikatore performanci KPI koje ćemo pratiti
9. Obezbediti podršku menadžmenta u smislu obezbeđivanja resursa (na prvom mestu vremena) zaposlenima da se posvete održavanju dostignutog stanja i unapređenjima na svojim radnim mestima

Kada možemo da očekujemo prve rezultate?

Lean & Kaizen nisu destinacija već putovanje, putovanje koje kreće sada i traje zauvek jer koliko god da smo dobro organizovani uvek može još bolje. Brzina implementacije direktno zavisi od posvećenosti menadžmenta u samom startu. Kako vreme prolazi angažovanje se polako spušta sa Top menadžmenta na srednji pa sa srednjeg na operativu, dok srednji i top menadžment samo pružaju podršku i redovno prate napredovanje u svim segmentima. Uobičajeno je da prvi značajniji rezultati postanu vidljivi u periodu od oko 6 meseci od donošenja odluke o uspostavljanju kontunualnog unapređenja u kompaniji.

Napisao: Nikola Marjanović, Tecor Lean & Kaizen Consulting

Чланак Organizacija poslovanja u domaćim preduzećima i kako uticati na njeno poboljšanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Definicija lean filozofije je jednostavna – kreiranje veće vrednosti za korisnike uz manje resursa. U biti optimizacija je ključ ove filozofije. Krajnji cilj lean filozofije je dostavljanje proizvoda/usluge koji su savršeno usaglašeni sa zahtevima korisnika, a stvaranje tog proizvoda/usluge se odvijalo savršenim tokom bez rasipanja i defekata. Kako je ovakav krajnji cilj nešto čemu svaka organizacija treba da stremi lean filozofija je postavila temelje u vidu 5 osnovnih principa.

Princip 1: Razumevanje korisnika i njegove percepcije vrednosti

Razumevanje potreba i zahteva korisnika u smislu tačno definisanog proizvoda i karakteristika proizvoda koje je korisnik spreman da plati po određenoj ceni i u određeno vreme. Ovo je kritična tačka za pokretanje lean načina razmišljanja. Dakle, treba definisati vrednost iz perspektive korisnika i izraziti vrednost u pogledu karakteristika određenog proizvoda.

Princip 2: Identifikovanje i razumevanje toka vrednosti za svaki proces i rasipanja unutar njega

Neophodno je kreirati mapu trenutnog stanja, mapu željenog/budućeg stanja, identifikovati i kategorizovati rasipanja u trenutnom stanju procesa i eliminisati ih. Neophodno je mapirati sve korake u procesu uključujući i:

1. aktivnosti koje dodaju vrednost (VA – Value Added),
2. aktivnosti podrške (Support) i
3. aktivnosti koje ne dodaju vrednost (NVA – Non Value Added tj. rasipanja). Najpoznatiji Lean alat koji se široko primenjuje bez obzira na delatnost kompanije je VSM odnosno Value stream mapping

Princip 3: Uspostavljanje nesmetanog toka vrednosti

Nakon izvršenog mapiranja toka vrednosti treba eliminisati funkcionalne barijere i raditi na razvijanju organizacije koja je okrenuta proizvodu i skraćenju lead time-a stalnom analizom i unapređenjem procesa. Takođe potrebno je uložiti napore da se uspostavi konstantno kretanje materijala, usluga i informacija od početka do kraja procesa, odnosno uspostaviti FLOW u svim procesima

Princip 4: Omogućavanje korisniku da „vuče“ vrednost kroz procese, u skladu sa svojim potrebama

Uspostavljanje pull sistema treba da omogući da korisnik (bilo interni ili eksterni) daje signal koji označava potrebu za nekom vrstom proizvoda. Bez tog signala ne sme se vršiti transport i/ili proizvodnja. Ovim se postiže veća fleksibilnost u proizvodnji, smanjuje se veličina serija, smanjuje se lead time, značajno smanjuju zarobljena sredstva u mađuprocesnim zalihama, oslobođa prostor i povećava zadovoljstvo korisnika.

Princip 5: Neprekidno stremljenje ka savršenstvu (kontinuirano poboljšanje)

Ne postoji kraj procesa ulaganja napora u smanjenje lead time-a, troškova, bolju iskorišćenost prostora i smanjenje broja grešaka. Vraćanjem na prvi princip započinje još jedan ciklus unapređenja i obezbeđuje se proizvod koji još bliže odgovara zahtevima i potrebama korisnika. Savršenstvo bi predstavljalo potpunu eliminaciju rasipanja gde bi sve aktivnosti u procesu donosile vrednost. Pošto je ovaj cilj moguće dostići samo u teoriji, stalnim ulaganjem napora svaka organizacija treba da stremi ka savršenstvu i nikada ne sme da istupi iz ovog ciklusa.

„Kako bi se uspostavio lean način razmišljanja u nekoj organizaciji mora se raditi na poštovanju svih lean principa i razvijanju kontinuirane želje za unapređenjem. Samo tako je moguće postići maksimalnu optimizaciju i ostvariti željenu dobiti uz minimalne troškove.“ – izjavio je Nikola Marjanović ispred kompanije Tecor consulting.

Više o lean filozofiji, kao i kompaniji Tecor consulting možete saznati na ovom link-u.

Чланак Lean filozofija je ključna spona do uspešnog poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.