Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

Prirodne kreme za lice

Popović je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos – kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

– Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamiti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

Izvor: Agrosmart/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove, a gde se on koristi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o upravljanju otpadom, naime, propisuje da sve apoteke, državne i privatne, moraju da prikupljaju stare lekove od građana, a troškove uništavanja bi trebalo da snose proizvođači lekova. Međutim, retko koja apoteka ispunjava ovu obavezu zbog čega opasni i rizični po zdravlje i životnu sredinu lekovi, oni isteklog roka trajanja ili oni koji više nisu potrebni, umesto u specijalnim kontejnerima najčešće završe na gomili sa kućnim otpadom.

Statistički podaci pokazuju da svako domaćinstvo u Srbiji od četiri člana ima pola kilograma lekova kojima je istekao rok. U celoj zemlji godišnje se sakupi oko 50.000 tona farmaceutskog otpada. Kako je pokazalo istraživanje koje su sproveli studenti Politehnike, građani Srbije najčešće lekove bacaju u kanalizaciju ili smeće. Tako postupa 77,3 odsto stanovništva, dok 15,2 odsto lekove čuva kod kuće.

Farmaceutski otpad

Reporteri „Blica“ odlučili su da provere da li se u poslednje vreme nešto promenilo. Obišli smo nekoliko privatnih i nekoliko državnih apoteka. Pokazalo se da su naši sugrađani mahom neupućeni u ceo proces vraćanja lekova kojima je istekao rok, ali da je još mnogo veći problem što većina apoteka ne prihvata da preuzme te medikamente.

– Kod nas u apoteci nije moguće ostaviti lekove kojima je istekao rok trajanja, ali koliko sam upućena svaka državna bi trebalo da ih prima. Pre jedno četiri godine sam radila u državnoj apoteci i nama su ljudi redovno donosili lekove kojima je istekao rok. Naravno, bilo je i onih koji donesu lekove kojima rok još važi, ali im više nisu potrebni. To je bio poprilično naporan posao, jer kažem vam, morali smo da odvajamo lekove koji su za uništavanje od onih kojima je rok trajanja važeći. Dobijali smo plastične kante u koje smo skupljali lekove, a kada bi se popunili zvali smo vozača koji je to nosio. Iskreno da vam kažem, ne znam šta se dalje radi sa njima. Znate, uništavanje lekova je višestruko skuplje od same proizvodnje pa onda nastaje problem prilikom plaćanja, odnosno dogovora ko to treba da plati – ispričala nam je apotekarka u jednoj privatnoj apoteci.

Svega stotinak metara uz istu ulicu nalazila se još jedna apoteka, ali ova je u vlasništvu države. U njoj radnica nije bila zainteresovana za razgovor, što je bio slučaj i u većini državnih apoteka.

Nastavili smo da obilazimo apoteke i shvatili smo da ni jedna od apoteka koje smo obišli nisu primale lekove kojima je istekao rok. Objašnjenje je uvek bilo da „uredba nije doneta“.

Pravilnik o upravljanju otpada

U stvari, problem je u tome što nije precizno definisano kako odabrati operatera koji ovaj otpad preuzima iz apoteka, kao ni ko će i kako finansirati obaveza učesnika u ovim aktivnostima. Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom trebalo bi da se reši način konačnog zbrinjavanja ovog otpada.

I tako, dok se zakonski sve ne usaglasi, savesnom građaninu koji želi da lekove kojima je prošao rok pravilno ukloni, verovatno će prekipeti posle bezuspešnog obilaska nekoliko apoteka, te će lekove odložiti na sledeće logično mesto – kantu za đubre ili kontejner, upravo ono što nikako ne bi trebalo da uradi.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zakonom je zabranjeno da se lekovi bacaju u kantu za đubre, a gde ih onda odložiti се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva želi da skrene pažnju na multipli mijelom, drugi po učestalosti rak krvi, sa preko 500 novodijagnostikovanih bolesnika svake godine u Srbiji, pri čemu je 40 odsto obolelih mlađe od 65 godina, odnosno, radno sposobna populacija – navodi prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva. -Multipli mijelom je maligna bolest koštane srži koja zahvata krvnu lozu odgovornu za imunitet i odbranu od infekcija i drugih tumora. Ova bolest skraćuje životni vek i negativno utiče na kvalitet života obolelih, na radno i socijalno funkcionisanje.

– U multiplom mijelomu dolazi do nekontrolisanog umnožavanje plazmocita – belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, čija je normalna funkcija da luče antitela tzv. imunoglobuline i na taj način štite organizam od infekcija i nastanka tumora. Umesto toga, u multiplom mijelomu se, uz nekontrolisano umnožavanje malignih plazmocita, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina, dovodeći do anemije, oštećenja bubrežne funkcije, infekcija, oštećenja kostiju i preloma, kao i hroničnog bola. Bolesnici sa multiplim mijelomom imaju oslabljen imuni sistem i osetljivi su na infekcije – objašnjava doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju KBC „Bežanijska kosa“. – Veoma je važno da se multipli mijelom otkrije na vreme i da se krene sa adekvatnim lečenjem kako bi se sprečile komplikacije bolesti. Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi, pri čemu izražena anemija, povišene vrednosti ukupnih proteina, povišena sedimentacija i nalaz oslabljene bubrežne funkcije, uz nespecifične simptome kao što su zamor, malaksalost, bol u kostima, učestale infekcije, mogu ukazivati na multipli mijelom i tada izabrani lekar u domu zdravlja treba da uputi pacijenta hematologu na dalje analize i preglede.

– Osnovni ciljevi lečenja multiplog mijeloma su postizanje dobro kontrolisanog hroničnog stanja i kvalitetan životni vek jednak sa prosečnom dužinom života opšte ljudske populacije, što se
Aktiv za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva

postiže primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta. U terapiji multiplog mijeloma je ostvaren veliki napredak poslednjih petnaest godina, uz mogućnost izlečenja kod 15 procenata bolesnika. Potreba za dostupnošću visoko efikasnih savremenih lekova je velika, posebno kada se govori o bolesnicima kojima se bolest vratila, odnosno koji su u relapsu bolesti. Oko 30 odsto obolelih ima bolest visokog rizika i njima je u našoj zemlji potrebno omogućiti lečenje novim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja, koje u kombinaciji sa već dostupnim lekovima odlažu vreme do pogoršanja i progresije bolesti i značajno produžavaju životni vek u odnosu na trenutno dostupne terapije, uz očuvanje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja. Savremene terapije su standard u lečenju mijeloma u Evropi, a dostupne su i u zemljama regiona – naglašava prof. dr Jelena Bila. – S obzirom da Republički fond za zdravstveno osiguranje poslednjih godina ulaže napore i sredstva da se onkološkim bolesnicima obezbede savremene, efikasne terapije, mi se nadamo i očekujemo da će uskoro i oboleli od multiplog mijeloma dobiti inovativne visoko efikasne i bezbedne lekove, koji će značajno unaprediti lečenje i produžiti život, uz očuvan kvalitet života i funkcionisanje – zaključila je prof. dr Bila.

Чланак MESEC BORBE PROTIV RAKA KRVI – KAKO POBEDITI MULTIPLI MIJELOM се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je proizvod kompanije AstraZeneca pod imenom Evusheld. Isto kao i većina vakcina, on se ubrizgava injekcijom, dva puta, ali za razliku vakcina koje u najvećoj meri sprečavaju razvoj teže kliničke slike, on bi trebalo da spreči razvoj simptomatskog Kovida-19, odnosno razvoj bilo kakve bolesti u dodiru sa korona virusom. Kako je navedeno, lek targetira i najnoviji soj omikrona, koji je sada dominantan u Evropi.

Sprovedeno je nekoliko studija kako bi se ispitala njegova efikasnost. U najkonzervativnijim studijama, u poređenju sa kontrolnom grupom koja je uzimala placebo lek, Evusheld je pokazao uspešnost od 77 odsto u sprečavanju razvoja ove bolesti.

On je namenjen svim onim ljudima koji su iz nekog razloga razvili slabiji imunski odgovor na vakcine ili koji ne smeju da se vakcinišu.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак EU odobrila lek koji sprečava oboljevanje od Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog za tako vrtoglav rast njenih akcija je činjenica da radi na razvoju leka koji bi sprečio prestanak rada pluća kod ozbiljnijih slučajeva Kovida-19. Prošle nedelje počeli su klinička ispitivanja leka RLF-100 na pacijentima. Rezultati će biti poznati u prvoj polovini januara.

Patentirana verzija ovog leka već postoji i zove se Aviptadil. U pitanju je sredstvo za lečenje erektilne disfunkcije za koje je utvrđeno da je kod 72 odsto slučajeva kritično bolesnih Kovid pacijenata pomoglo u spasavanju njihovih života.

RLF-100 sadrži slične supstance kao Aviptadil. On postoji već 20 godina i koristi se za lečenje bolesti pluća. Ranije ove godine naučnici Relief-a utvrdili su da ovaj lek može zaštiti ćelije i od napada korone.

Ali, njegova najveća prednost je to što pomaže pacijentima kojima lekari više ne znaju kako da pomognu. Dakle, onima u kritičnom stanju. Upravo to je razlog ovako oštrog skoka vrednosti akcija švajcarske kompanije, jer druge firme uglavnom rade na vakcinama i lečenju srednje teških slučajeva, tako da Relief i nema mnogo konkurencije.

Izvor: CNBC

Foto: IADE-Michoko, Pixabay

Чланак Kako u vreme pandemije zabeležiti rast akcija od 38.000 odsto? се појављује прво на Biznis i Finansije.