Najnovije istraživanje Saveza za regionalnu saradnju (RCC) o korupciji u zdravstvenim sistemima na Zapadnom Balkanu, pokazuje da je u poslednjih godinu dana svaki peti ispitanik platio mito za medicinsku uslugu, ili je to učinio neko od članova njegove porodice. To je izjavilo više od polovine anketiranih u Albaniji, preko petine ispitanika u BiH, a slede Severna Makedonija (16%), Crna Gora (14%) i Srbija (8%).

Olakšavanje razmene stručnog osoblja u zdravstvu u diplomatskoj operaciji „Otvoreni Balkan“, koju gura EU ne bi li nekako ujedinila region koji očigledno ne planira da objedini pod sopstvenim krovom, ima mnogo otežavajućih okolnosti. Ključna je ta što je situacija u zdravstvu podjednako nezavidna u svim balkanskim državama koje čame pred vratima Evropske unije. To potvrđuje i činjenica da lekari, medicinske sestre i tehničara koji masovno napuštaju sopstvenu zemlju ne odlaze kod suseda, već što dalje na Zapad.

Najoskudnije u Albaniji

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u oštroj konkurenciji zdravstvene oskudice u pomenutom regionu najlošije se kotira Albanija po većini osnovnih parametara.

Zdravstveni sistem u Albaniji se finansira kombinacijom opšteg poreza, poreza na zarade, Zavoda za obavezno zdravstveno osiguranje i izdataka za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, isplate iz džepa pacijenata i raznih domaćih donatora. Ukupni izdaci za zdravstvo iznose 6,9% ukupnog BDP-a, a troškovi po glavi stanovnika 520 dolara. Zbog niskih javnih izdataka za zdravstvenu zaštitu, plaćanja na teret pacijenta čine čak 59% ukupnih rashoda za zdravstvo i 99,8% ukupnih privatnih izdataka.

Korupciju u Severnoj Makedoniji prikrivaju i lekari i pacijenti

Ukupni troškovi za zdravstvo u Severnoj Makedoniji imaju isti udeo u BDP-u kao i u Albaniji, ali su rashodi po glavi stanovnika veći i iznose 622 dolara. Zdravstvena zaštita se finansira iz javnih i privatnih izvora. Javna sredstva obezbeđuje Fond zdravstvenog osiguranja koji se finansira iz poreza na zarade, penzijskog fonda, fonda za nezaposlene i iz budžeta vlade.

Privatne izvore većinom čini plaćanje iz džepa pacijenata, preciznije 33% ukupnih rashoda za zdravstvo i 99,1% privatnih troškova. Lokalni analitičari tvrde da je finansijsko upravljanje zdravstvom loše, te da bolju kontrolu otežavaju i lekari i pacijenti jer ne prijavljuju loše postupke i slučajeve korupcije u sistemu.

Bosna i Hercegovina vodi u slabom učinku

Predvodnik u slabom učinku je ipak Bosna i Hercegovina, koja za zdravstvo izdvaja oko 10,9% BDP-a, dok troškovi po stanovniku iznose 990 dolara. Prema oceni SZO, neefikasnost zdravstvene zaštite zbog odbijanja entiteta i kantona da sarađuju je tolika da ozbiljno ugrožava celokupnu ekonomiju u državi.
Zdravstveni sistem se finansira iz obaveznog nacionalnog zdravstvenog osiguranja, državnog budžeta, privatnog doprinosa i donacija. Privatni izdaci za zdravstvenu zaštitu čine 38,7% ukupne potrošnje, pri čemu kompletni troškovi iz privatnog finansiranja padaju na leđa pacijenata.

Troškovi po glavi stanovnika najveći u Srbiji, sledi Crna Gora

Crna Gora obezbeđuje novac za zdravstvenu zaštitu putem obaveznih zdravstvenih doprinosa, opštih vladinih fondova, plaćanja iz džepa pacijenata i donatorskih sredstava, što sve zajedno čini 9,4% BDP-a, dok izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika iznose 1.242 dolara. Izveštaj SZO pokazuje da javni rashodi imaju udeo od 71,3% u ukupnim rashodima, te da pacijenti plaćaju iz svog džepa 26% ukupnih izdataka za zdravstvo i 91% privatnih izdataka.

Zdravstveni sistem u Srbiji pribavlja sredstva iz javnih i privatnih doprinosa. Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira se iz obaveznih doprinosa i jedan je od ključnih izvora finansiranja zdravstvenog sektora. Zdravstvo u Srbiji takođe se finansira iz državnog budžeta, kao i iz privatnih izvora, plaćanja pacijenata i donacija.

Isplate iz džepa čine 35% ukupnih rashoda za zdravstvo i 92,2% privatnih rashoda, koji imaju udeo od 38,1% u ukupnim rashodima. Prema podacima SZO, Srbija za zdravstvenu zaštitu izdvaja 10,5% BDP-a, dok su troškovi po glavi stanovnika najveći među posmatranim državama i iznose 1.352 dolara.

Kraći životni vek u celom regionu

Ovako visoki izdaci za zdravstvenu zaštitu na teret pacijenata u celom regionu predstavljaju jednu od najvećih prepreka za bolju zdravstvenu prevenciju. Na to ukazuje i prosečan životni vek koji je za tri do pet godina kraći u poređenju sa prosekom Evropske unije.

Najkraće žive stanovnici Crne Gore, u proseku 69 godina, a najduže građani BiH, sa prosečnim životnim vekom od 76 godina. Najveću stopu smrtnost na 1.000 stanovnika ima Srbija (14), za razliku od Albanije koja beleži najmanju stopu smrtnosti (6), dok se ona kreće od 9 do 10 u ostalim državama Zapadnog Balkana.

Jagma za bolničke krevete

Broj domova zdravlja u regionu je upola manji od proseka EU, a kada je reč o bolničkim kapacitetima, za razliku od EU gde dolaze tri bolnice na 100.000 stanovnika, na Zapadnom Balkanu isti broj ljudi je upućen na jednu ili dve bolnice. Mereno brojem kreveta na 10.000 stanovnika prednjači Srbija (54), a najlošija situacija je u Albaniji (28) i Bosni i Hercegovini (34), koje imaju skoro upola manje kreveta na 10.000 stanovnika od proseka u Evropskoj uniji.

Međutim, ova srazmera sama po sebi ne govori dovoljno o dostupnosti bolničkih ležajeva koji su u svim državama regiona neravnomerno raspoređeni. Primera radi, dok je u Makedoniji u proseku 44 kreveta na 10.000 stanovnika, raspodela je takva da kapacitet bolničkih ležajeva varira između 13 na 10.000 ljudi u Kočanima i 52 na 100.000 pacijenata u Štipu.

Još jedan veliki izvor neefikasnosti u zdravstvenim sistemima je gubitak produktivnosti usled nedovoljne iskorišćenosti ustanova primarne zdravstvene zaštite. U izveštaju SZO se navodi da lekari u Bosni i Hercegovini leče u domovima zdravlja samo polovinu ukupnog broja pacijenata koji im se obraćaju, dok sve ostale upućuju kolegama u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, iako je većina takvih tretmana potpuno nepotrebna.

Najviše lekara ima Makedonija, najmanje Albanija

Ali najkritičniji za održivost zdravstva u celom regionu je sve veći nedostatak lekara i medicinskog osoblja. Najveći broj lekara na 10.000 stanovnika ima Makedonija (26), najmanji Albanija (11), dok su Srbija i Crna Gora izjednačene (21). Prema broju lekara u odnosu na broj stanovnika Srbija je na nivou novih članica EU, ali je struktura neodgovarajuća jer je najizraženije pomanjkanje lekara specijalista.

Među posmatranim zemljama, najviše medicinskih sestara na 10.000 stanovnika ima Crna Gora (55), a najmanje Albanija (39). Nakon Crne Gore, po brojnosti medicinskih sestara uključenih u zdravstvenu negu stanovništva nalazi se Bosna i Hercegovina (50), Makedonija (46), a zatim Srbija sa 45 medicinskih sestara na 10.000 stanovnika.

Najbolji lekar u Srbiji plaćen za 60 evra više od najlošijeg

Rashodi za medicinske i nemedicinske plate i dnevnice čine prilično veliki udeo u ukupnim izdacima za zdravstvo u regionu, ali se on uveliko razlikuje od zemlje do zemlje, pa u BiH čine 48% javnih rashoda za zdravstvo, u Srbiji i Crnoj Gori 35%, dok u Makedoniji iznose 29%. U ovoj državi nemedicinsko osoblje čini skoro 30% ukupno zaposlenih u zdravstvu, taj udeo u BiH iznosi 33%, dok je u Srbiji i Crnoj Gori nešto niži (28%).

Pored neophodne racionalizacije nemedicinskog osoblja, podjednako veliki problem je i neodgovarajuće vrednovanje rada lekara i medicinskih sestara shodno težini konkretnog posla i ostvarenom učinku. Primera radi, u Srbiji je prema podacima koje iznosi Centra za demokratiju, razlika u neto plati između lekara sa najboljim i najlošijim radnim učinkom tek nešto više od 60 evra.

Чланак Zdravstvo u regionu: Lečenje na teret pacijenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa podacima na nivou Evropske unije, ljudi u Srbiji u proseku žive kraće za oko pet godina, jer je na nivou EU očekivani životni vek muškaraca 78,5 godina dok je kod žena on 84 godine.

Navodi se da je stopa mortaliteta na hiljadu stanovnika u Srbiji 14,6%, dok je u EU ona nešto manja i iznosi 10,4%.

RZS navodi i podatke koji se odnose na zdravstvenu zaštitu Srbiji i navodi da u našoj zemlji trenutno radi 19.884 lekara, 1.596 zubnih lekara, kao i 1.528 farmaceuta.

Posmatrano prema ukupnom broju stanovnika, na jednog lekara u Srbiji dolazi 350 ljudi, dok na jednu bolničku postelju dolazi 170 ljudi.

Srbija se i dalje suočava sa odlivom zdravstvenih radnika, koji odlaze da rade u druge zemlje, zbog boljih uslova.
Srbija prema podacima RZS a raspolaže sa 40.812 bolničkih postelja.

U Srbiji su nedavno izgrađene i dve takozvane „kovid“ bolnice, u Batajnici i Kruševcu, koje su namenjene za lečenje pacijenta obolelih od korona virusa.

Tokom pandemije, mnoge zdravstvene ustanove nalaze se u sistemu lečenja tih pacijenta iako su specijalizovane za druge oblasti poput, na primer, ortopedije, a razlog za to je opterećenost zdravstenvenog sistema novim pacijentima obolelim od korona virusa.

Foto: Pixabay

Чланак Stopa mortaliteta na hiljadu stanovnika u Srbiji 14,6%, dok je u EU 10,4% се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Demografski se čitav region prazni. Odlaze ljudi različitih profila, kako oni visoko obrazovani, tako i svi drugi koji imaju kvalifikacije koje su tražene, a nisu vrednovane na ovim prostorima. Kada je reč o zdravstvu, ne postoji samo problem sa lekarima, odlazi i srednje kvalifikovan kadar poput patronažnih i medicinski sestara, tačnije sve ono što je u drugim zemljama deficitarno, a u vezi je sa brigom o zdravlju i socijalnom politikom“, kaže za Biznis.rs Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“.

Oko 50.000 ljudi godišnje odlazi na rad u inostranstvo, što je tokom pandemije samo privremeno zaustavljeno, upozorava Stojiljković i napominje da se o ovome mora vodititi računa jer će Srbija ostati bez kvalifikovane radne snage, pa će problem nezaposlenosti rešavati sve manjim brojem ljudi u radnom statusu.

„Doći ćemo u situaciju da nije problem nezaposlenost, već kvalitetna zaposlenost, što znači dostojanstven rad, koji pored toga što je ugovoren, treba da bude pristojno i na vreme plaćen“.

Kako navodi Stojiljković, kada je reč o zdravstvu, jedini način da se izađe iz ovog problema jeste da se više ulaže. Da se napravi odgovarajuća mreža zdravstvenih ustanova i obezbedi kvalitetan posao, društveni standard i pristojne zarade ljudima kako ne bi odlazili već kao specijalizanti ili odmah nakon studija.

„Ako je nešto pandemija morala da promeni u ekonomskoj neoliberalnoj logici, to je shvatanje da morate imati važne resurse koji su bitni za kvalitet života građana. To znači da razvijate zdravstvo i to pre svega javno, jer vas je i to ruinirano zdravstvo kako-tako spasilo tokom pandemije“, kaže Stojiljković.

Untrašnje migracije veliki problem

U Srbiji, prema poslednjim podacima Lekarske komore Srbije, ima 34.014 lekara sa važećom licencom za rad. Ipak, ono što predstavlja veliki problem zdravstvenog sistema jesu unutrašnje migracije i nedostatak lekara u ruralnim sredinama.

„Srbija nema problem sa nedostatkom lekara jer je, posmatrano statistički, po broju lekara na 100.000 stanovnika, naša zemlja u proseku Evropske unije. Problem u praksi sa kojim se suočavaju zdravstvene ustanove u Srbiji, posledica je unutrašnjih migracija stanovništva koje neminovno utiču i na teritorijalnu raspoređenost lekara. Konkretno, najveći broj lekara koncentrisan je u četiri najveća grada, koji su istovremeno i univerzitetski centri, dok se ruralne sredine, koje generalno imaju problem sa odlaskom ljudi, suočavaju i sa problemom nedostatka lekara“, objašnjava za Biznis.rs dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

Odgovarajući na pitanje na koji način Srbija može da zaustavi trend odlaska zdravstvenih radnika, naš sagovornik napominje da je jedna od ključnih stvari razvijanje strategije za zapošljavanje mladih lekara, odnosno omogućavanje mladim lekarima da po završenom medicinskom fakultetu odmah dobiju posao.

„Sigurno je da su bolji finansijski uslovi jedan od dominantnih razloga za odlazak na rad u inostranstvo, ali su lekarima jednako značajni i bolji uslovi rada, veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje i napredovanje, kao i društveni status koji lekari imaju u razvijenim zemljama, a koji je poslednjih decenija značajno urušen u Srbiji“, navodi Dinić.

Prema njegovim rečima, Lekarska komora Srbije je poslednjih godina bila uključena u projekat izrade kadrovskog plana u zdravstvu i plan mreže zdravstvenih ustanova.

„Radi se i na integraciji privatnog sektora u zdravstveni sistem Srbije, pa očekujemo da će u narednom periodu, nakon što epidemija korona virusa bude stavljena pod kontrolu, zdravstveni sistem moći efikasnije da odgovori na potrebe građana na celoj teritoriji Srbije“, zaključuje Dinić.

Izvor: Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Državama EU u narednih deset godina nedostajaće 11 miliona zdravstvenih radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, izgleda da su borbe počele. Ne vode se nuklearnim arsenalom. Štaviše, niko još nije ispalio niti metak, a ipak su sve države, naročito najjače, u potpunosti angažovane.

Da apsurd bude veći, u današnjim bitkama vojska i policija imaju sporednu ulogu, a u prvim redovima su bankari, političari i farmaceutska industrija.

Višak parade, manjak efikasnosti

Reč je, naravno, o pravoj grabeži za vakcine koja već mesecima traje širom sveta. Poslednjih nedelja se zaoštrava i postaje sve vidljivija.

Posledice su ratne, smrt osetljivijih i snažnijom zarazom zahvaćenih ljudi, nastavak širenja pandemije i dobit po ekonomiju onih država koje se bolje zaštite od dalje eskalacije korona virusa. Unutar svake zajednice, bogati su sve „lovarniji“, ostali tonu svakim danom trajanja epidemije.

Zaraza sa kojom se čovečanstvo suočilo otkrila je najgore u postojećoj svetskoj konfiguraciji. Međunarodne institucije, pre svih Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija, pokazale su se paradnim, sa nedovoljnim pravima i kapacitetima da imaju veću ulogu, posebno ne u kriznim prilikama.

Ispostavilo se da ni brojni sporazumi o saradnji među državama, ni potpisani ugovori nisu dovoljni da se svi organizovano usmerimo ka zaustavljanju smrtonosne epidemije. Svako gleda samo sebe, često se ne obazirući ni na prvog komšiju, makar mu bio i najbliži politički prijatelj.

Jednostavno, vakcinacija, najsigurnija zaštita, dostupna je pre svega onima koji imaju realnu moć da kontrolišu globalnu političku scenu i farmaceutsku industriju vežu za sebe. Novcem koliko i političkom snagom.

Vakcinacija i sledeće godine

Pogledajmo kako trenutno stoje stvari sa pandemijom. Zaraženo je više od sto miliona, preminulo je 2,2 miliona ljudi, pandemija i dalje besni po celom globusu. Pojavljuju se infektivniji sojevi što preti još ubrzanijem umnožavanju pošasti.

Pronađene vakcine bi mogle da budu spas, ali njihov sveukupni broj je mali i nedovoljan da pokrije potrebe. Pri tome donose zaštitu na kratak rok, od devet meseci do dve godine, kako koja. Čini se realnim da naredne godine na delu bude nova opšta vakcinacija. Naravno, opet u dva navrata sa razmakom od dvadeset i jedan dan.

Nema spora da je i politička scena doprinela da se stvari usmere neželjenim smerom. Mada su gotovo sve države dobrim delom finansirale ubrzani i efikasni rad instituta i farmaceutskih kuća na iznalaženju vakcine, propustili su da obezbede uticaj na način upotrebe novog izuma. Sve je ostalo unutar proizvođača, posledično i onih koji novcem i političkom snagom jesu najprivlačniji proizvođaču, ujedno i prodavcu vakcina.

Amerikanci Amerikancima

Tako sada kompanija „Fajzer“ prodaje vakcinu isključivo Amerikancima, preostalima odvaja simboličnih 10 odsto proizvodnje. Podsetimo, Evropska unija, a i još nekoliko država, pravovremeno su sklopili ugovor o kupovini vakcina dok su još bile u razvoju. Veći deo novca su unapred uplatile.

Reč je o proizvođaču sa najvećim kapacitetima, od kojih se mnogi rekonstruišu kako bi godišnja produkcija dostigla dve milijarde doza. Sličnu RNK vakcinu nudi i druga američka firma „Moderna“, ali je sa neuporedivo manjim kapacitetima. Međutim, ni jedna od dve kompanije ne dopušta da bilo ko drugi proizvodi vakcinu na bazi kupovine licence. Vlasnici su autorskog prava i žele što duže čuvati monoplosku poziciju.

Ono što je najčudnije je da vakcina nije izmišljena u istraživačkim pogonima firme. Osmišljena je i kreirana u pogonima nemačke inovativne kompanije „Bajontek“, ali ova manja firma nema kapaciteta da izum razvije do masovne proizvodnje vakcine. Godinama je bila miljenik Nemačke, pretprošle godine je iz državne kase na račun firme leglo 290 miliona evra subvencija, lane, kada je epidemija zahvatila globus, još 375 miliona je iz Berlina uplaćeno za rad na ubrzavanju istraživanja. Ipak, sa „Fajzerom“ je sklopljen ugovor koji autorska prava na vakcinu daje novom vlasniku.

Zaboravljeni prijatelj

Mnogo se očekivalo od saradnje Oksfordskog instituta i švedsko-britanske kompanija „AstraZaneka“. I dobila se vakcina, istina nešto niže efikasnosti od očekivane. Mada je Evropska unija sa ovom kompanijom sklopila ugovor o kupovini 400, potom dodatnih 200 miliona doza, i ova kuća minimalni deo produkcije odvaja za države sa Starog kontinenta.

Praktično, sva proizvodnja se usmereva prema Londonu, pa su tako Britanci već vakcinisali blizu osam i po miliona stanovnika. U Evropi se vakcinacija odvija neobično sporo, tako su u Nemačkoj, sa 15 miliona više stanovnika od Britanije, prvu dozu vakcine dobili tek 1,7 miliona starijih od 80 godina i medicinsko osoblje. Ostali su još i više zaostali.

Ovih dana je „Fajzer“ prepolovio isporuke evropskim državama, dok je „AstraZaneka“ najavila da će narednih meseci EU isporučivati tek 60 odsto ugovorenih količina. Američka kompanija se nije ni obazirala na primedbe iz Brisela, jednostavno je svu proizvodnju usmerila na američko tržište i tamo je već isporučila blizu 50 miliona doza, deset puta više nego svima drugima.

Očito da su Amerikanci izvršili pritisak na kompaniju, bez obzira što je na udaru Evropska unija, region sa kojom SAD imaju najbližu političku i najintezivniju ekonomsku saradnju, kako se često, posebno kada je u Beloj kući izabranik Demokratske stranke, voli reći sa druge strane Atlantika.

Nejednak tretman

„AstraZaneka“, koja je naknadno najavila mogućnost da, ipak, narednih meseci šalje ugovorene količine, sugerisala je da je poprilično nezadovoljna radom regulatornih tela Unije.

Primedbe se odnose na favorizovanje „Fajzera“, čija je vakcina odobrena još 21. decembra na pritisak političkog liderstva Unije, mada su prethodnih mesec i po dana stručnjaci iz Regulatorne komisije bili nezadovoljni učinkom vakcina iz komercijalne proizvodnje u kojima je udeo ribonukleinske kiseline, najvažnijeg sastojka, bio za 25-35 odsto niži nego u dozama za klinička ispitivanja.

Pariski „Mond“ je obelodanio i o mogućem interesnom uticaju američke kompanije na prvu ličnost Francuske. Naime, dok je bio ambiciozni činovnik u „Rotšild“ banci, Makron je vodio prodaju segmenta „Fajzera“ za proizvodnju dečije hrane. Uspeo je da nagovori „Nestle“ da kupi, prodavac je bio neobično zadovoljan i, prema „Mondu“, ni koordinator prodaje nije ostao zaobiđen. Ugledni list piše da je to bio, politički i finansijski, početak državničke karijere aktuelnog francuskog predsednika.

Lekari preblizu kompanijama

Mada je predsednica Evropske komisje Urlika fon der Lajen prva javno ukazala na težinu preteće zaraze, čini se da je Unija prilično mlitavo reagovala. Nadležnosti u slučaju epidemija su na državama, a i Unija je sklapala po sebe nedovoljno konkretne ugovore.

Čini se da je u glasovima iz Brisela, još više kod evropskih parlamentaraca iz Strazbura, u početku bilo previše kritike na račun vakcina iz Rusije i Kine. Stručnjaci, među kojima je previše naslonjenih na pojedine farmaceutske kompanije, listom su kudili obe vakcine ističući da nisu prošle celokupnu propisanu kontrolu.

Kasnije se ispostavilo da ni vakcine iz „Fajzera“ i „Moderne“ nisu prošle baš sve faze provere, ali su odobrane za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Sadašnje mišljenje evropskih lekara je da bi i vakcine iz dve velike zemlje sa istoka mogle biti odobrene po istom osnovu i obe su pred Regulatornom komisijom Unije.

Jalova strategija

Nevolja se kineskom vakcinom je izrazito visoka cena i nešto sporija proizvodnja. Slabija tačka ruske vakcine je takođe sporija proizvodnja, pa stoga Rusi nude ono što zapadne kompanije izbegavaju, proizvodnju i prenos tehnologije drugim zemljama na osnovu prodaje licenci. Slično rade i Kinezi.

Čini se da su evrounijske farmaceutske kompanije, sa velikim kapacitetima, pravi partner za ovakvu formu saradnje. Sada i u Briselu može povremeno da se čuje da je bilo bolje da do pre nekoliko meseci nije bilo prave povike na izume iz dve velike države i da se sto odsto oslanjanje na SAD pokazalo jalovim.

Gotovo potpuna nestašica vakcina u Uniji, upravo onda kada su najpotrebnije, ide u prilog mišljenjima da prevelika zavisnost od samo jednog partnera, ma kako bilo reč o bliskom i moćnom, nije dobra strategija.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

Чланак Svetski rat za vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika Britanija je jedna od povlašćenih država u koje se slivaju profesionalci iz raznih oblasti, za razliku od naše, iz koje masovno beže. Među tim emigrantima značajan broj čine i „beli mantili“. Zato je Britanija, u najvećem naletu pandemije, brže-bolje produžila četvorogodišnju vizu za inostrane lekare i medicinske sestre. To znači da će oko 6.000 medicinskih radnika kojima bi naredne godine istekla viza sada moći da ostanu na Ostrvu.

Produžetak vize važi i za one medicinske profesionalce koji rade u državnom sektoru ali i za one iz privatnog. Takođe, ova zemlja garantuje trajno boravište članovima porodice medicinskih radnika koji su preminuli boreći se sa korona virusom.

I siromašne zemlje imaju svoje načine

Egipat pak nije te sreće da u njega dolaze lekari i sestre iz svih zemalja sveta, pa se protiv korona virusa bori na drugi način. Ova zemlja je naime upravo usvojila nacrt zakona kojim se produžava starosna granica lekara za odlazak u penziju. Time će penzionisanje biti pomereno za još dve godine za oko 728 lekara iz državnih bolnica.

Nešto niže od Egipta na mapi Afrike nalazi se Kenija. Ova zemlja ima samo 9.826 doktora. To znači da na 5.000 stanovnika ima po jednog lekara. U aktuelnoj situaciji ta brojka je još manja jer nisu svi specijalisti u onim oblastima koje mogu biti od koristi u lečenju Kovida-19.

Zato Kenija planira da zaposli veliki broj novih medicinskih radnika. Međutim, čak i da zaposli isti broj koji ima sada i dalje će biti daleko od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koje kažu da jedna zemlja treba da ima 23 lekara, sestre i babice na 10.000 stanovnika. To u kenijskom slučaju znači deficit od 370.000 sestara i 149.000 doktora.

Krvna slika srpskog zdravstva

Mi možda nismo u Africi ali se u traganju za zdravstvenim radnicima ugledamo na neke zemlje sa tog kontinenta.

Već mesecima slušamo vapaje zdravstvenih radnika da nemaju adekvatnu zaštitnu opremu (zbog kojih je i uhapšena jedna novinarka), da padaju s nogu od umora, da ih nema dovoljno da bi pružili adekvatnu negu svakom pacijentu, da od svojih malih plata iznajmljuju stanove kako ne bi donosili zarazu kući itd.

Juče smo saznali da je u našoj zemlji u najžešćem talasu širenja zaraze do sada za mesec dana zaposlen samo 91 medicinski radnik sa Biroa. Kako piše Blic, na birou još imamo 1.520 prijavljenih zdravstvenih radnika, od čega 77 lekara.

Koliko je poznato javnosti, najveći broj novih radnika trenutno traži Klinički centar Srbije. On je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 267 lekara i 1.010 sestara i tehničara za potrebe KCS/Kovid bolnice. Ali na određeno, na tri meseca.

Koordinator Ministarstva zdravlja za kovid Slobodan Milisavljević je izjavio da je u zdravstvenom sistemu mnogo zaraženih te da bi u rad kovid bolnica mogli biti uključeni stomatolozi i lekari iz privatnog sektora.

Skoro 2.000 medicinskih radnika trenutno odsustvuje sa posla jer je zaraženo korona virusom.

Tačka (bez) povratka

Podsećamo i na jedan utopijski pokušaj naše Vlade da privuče medicinare koji žive u inostranstvu nazad u Srbiju, tako što ih je još u martu lepo zamolila da to učine.

Naime, program „Tačka povratka“, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pozvao je sve slobodne medicinske radnike u inostranstvu da prijave svoju raspoloživost ukoliko su spremni da se, ako zatreba, privremeno vrate i pomognu u borbi sa epidemijom koronavirusa u Srbiji. Izgleda da ovaj poziv nije imao mnogo uspeha. Šta više, pojedini lekari iz Nemačke su ovaj poziv za Dojče vele ocenili kao „licemeran“ zato što im naša država u vreme kada su živeli u njoj nije nudila adekvatne radne uslove a ne bi to činila ni sada, misle oni.

Uspeh ovakvih pokušaja međutim više nije samo pitanje političkog marketinga nego se sada najdirektnije tiče zdravlja naroda. Zato nam ostaje da se nadamo da će ih ubuduće biti još i da će oni podrazumevati ozbiljne strategije za privlačenje preko potrebnih medicinskih radnika u državno zdravstvo.

Marija Dukić

Foto: whitesession, Pixabay

Чланак Kako različite države osiguravaju dovoljan ili bar približno dovoljan broj lekara се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Još uvek postoji stabilnost na tržištu rada uprkos ovoj situaciji koja vlada u celom svetu. Zahvaljujući merama Vlade mi nismo imali ni pojačan priliv nezaposlenih lica iz radnog odnosa na našu evidenciju, dakle i to se dešava u proseku kao što je to bilo i prethodnih godina. Verujem da ćemo takvu stabilnost održati do kraja godine”, kaže Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ne iznenađuje što je najveća potreba za lekarima i medicinskim sestrama. Slede negovateljice i socijalni radnici.

Za posao ne bi trebalo da brinu ni mašinski i građevinski inženjeri, bravari, zavarivači i radnici građevinske struke. To govori i iskustvo jednog od najvećih internet oglasnika za posao gde dnevno ponovo ima 3.500 aktivnih oglasa kao i pre krize.

“Ono što se ovde proširilo jeste da se trgovina proširila na sve segmente, nije bila samo trgovina životnih namirnica. Posle toga, najtraženija je bila administracija, aj-ti koji nekako nije ni osetio u punoj snazi epidemiju i vanredno stanje, ali zatim tu je mašinstvo i elektrotehnika, a sa druge strane tu nam je oblast niže kvalifikovanih zanimanja”, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Pada interesovanje za ugostiteljske kurseve

Za ranije tražene kuvare i konobare još uvek nema dobrih vesti. Zbog propale turističke sezone u zemljama u regionu, naši radnici ove godine nisu tamo otišli. Potreba za tom radnom snagom u domaćim turističkim centrima je neznatna, jer su oni inače bili spremni za doček turista.

“Pada interesovanje za ugostiteljske kurseve. Ljudi se sada masovno odlučuju i za kurseve kao što su nega lica i tela, kao što je kurs za frizera, kurs za šišanje pasa, kao jedan od novih kurseva koje smo uveli zbog toga što sve više ljudi imaju kućne ljubimce. To je nešto što moramo da radimo svaki mesec”, kaže Vladimir Kljajić direktor “Božidarac”.

Ukoliko vam međutim zatreba vodoinstalater, električar, moler čekanje ne gine jer majstora nema dovoljno, a uprkos potrebama tržišta nema interesovanja za te prekvalifikacije.

Prema nekim informacijama u zemlju se vratilo oko 350 000 naših građana koji su usled krize tamo ostali bez posla. Neki čekaju da se situacija smiri i da se vrate, ali smatra se da je realno da deo njih ostane i ovde potraži posao. A onda možda nećemo imati problem kada nam u kući zatreba majstor.

Izvor: Bizinfo.rs

Чланак Najveća potreba za lekarima i medicinskim sestrama, a najmanja za ugostiteljima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mikrobi, ti nevidljivi delići biološke materije upravljaju Zemljom milijardama godina. Biljke i životinje pojavile su se kao nusproizvodi udruživanja mikroba tek nedavno u istoriji naše planete.
Nije lako razumeti mikrobe.

Naučnicima je trebalo mnogo vremena da otkiju postojanje ljudskog mikrobioma, kolekcije virusa, bakterija i gljivica unutar i izvan naših tela. Ona nas povezuje s ostatkom mikrobskog oblaka, prisutnog svuda gde život može da opstane.

Sopstveni prevoz širom sveta

Od nedavno saznajemo da postoji čak i mikrobiom visoko na nebu. To su mikrobi koji se transportuju uvis i zatim prebivaju u donjim delovima atmosfere. Nalazimo ih u srednjoj i gornjoj troposferi na visinama između 8 i 12 kilometara iznad zemlje, i u donjoj stratosferi na visinama do 15 kilometara.

Šta više, pridružujući se planetarnom sistemu vetrova, ove biološke forme stvaraju sopstvene autoputeve na nebu, koji ih prevoze širom sveta.

Nevidljive zajednice kruže iznad zemlje

Naučnici su prvi put nedvosmisleno utvrdili postojanje bakterija na nebu u pionirskim studijama objavljenim 2013. i 2018. godine. To nisu izolovani mikroorganizmi koji su se tamo slučajno zadesili.
Bakterijske zajednice kruže nebom u velikom broju, tako da svaki kubni metar troposferskog vazduha sadrži po nekoliko stotina hiljada bakterija.
Između 60 i 100 odsto bakterija u prikupljenim uzorcima bile su žive i obično su živele na nebu duže od pet dana. Analizom njihovog genetskog materijala potvrđeno je prisustvo desetina različitih bakterijskih vrsta.
Međutim, troposferske zajednice bakterija bile su manje složene od nekih bakterijskih zajednica na zemaljskim staništima.

Samo bakterije preživljavaju put u nebo

Ali bakterije nisu jedine sićušne forme života na nebu. Sada znamo da nebeski mikrobiom uključuje viruse, pa čak i gljivice. Donji slojevi atmosfere su puni „sićušnog“ života, koji je veoma dobro prilagođen okruženju.

Samo bakterije koje su otporne na ultraljubičasto zračenje, nedostatak vode i visoke nivoe opasnih oksidanasa kao što je ozon, preživljavaju put u nebo, gde se hrane ugljenikovim jedinjenjima koja su dostupna u atmosferi.

Bakterijska jezgra za formiranje oblaka

S obzirom na ovo zaista negostoljubivo okruženje, istraživanje bakterijskog ponašanja na nebu može biti korisno za razumevanje preživljavanja mikroba u svemiru. Bakterije aktivno rastu u oblacima i igraju važnu ulogu u procesima Zemljine atmosferske hemije.

Recimo, neke bakterije u vazduhu podstiču zamrzavanje vode. To se događa na sličan način na koji neke biljne bakterije koriste specijalne proteine kako bi se led stvorio na lišću i oštetio ga, otvarajući put bakterijama da inficiraju biljke.
Bakterije u vazduhu i čestice leda koje neke od njih mogu da nose, postaju jezgra neophodna za formiranje oblaka.

Virusi prekrivaju planinske masive

Razumevanje atmosferskog mikrobioma i njegovih autoputeva na nebu može pomoći da shvatimo kako se mikrobi koji izazivaju bolesti transportuju oko planete.

U nedavnoj studiji, naučnici su otkrili viruse koji padaju sa neba u velikom broju. Oni poput nevidljivih snežnih pahuljica prekrivaju planinske masive Sijera Nevade u Španiji, gde su postavljeni detektori za viruse.

Gljivica „čergar“ mogući uzročnik Kavasaki bolesti

Zahvaljujući mikrobskim auto putevima na nebu, genetski identični virusi mogu se naći na različitim i udaljenim lokacijama širom planete. Ova vrsta putanje možda je odgovorna za širenje misteriozne Kavasaki bolesti, koja kod dece može izazvati srčane probleme, ali čiji tačan uzrok nije poznat.

Grupa japanskih naučnika je utvrdila da je to eventualno posledica gljivičnog toksina, koji se prenosi nebeskim mikrobskim autoputem od Kine do Japana.
Analizom uzoraka vazduha iznad Japana tokom godine kada je bolest Kavasaki najčešća, utvrđeno je da je dominantna mikrobska vrsta bila gljivica kandida. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da ova gljivica može izazvati Kavasaki bolesti u miševima.

Auto putevi zaraze

Poslednjih meseci ceo svet prati sagu o pandemiji virusa Kovid–19. Znamo da se virus širi ljudskim kontaktom, ali grupa lekara je nedavno upozorila Svetsku zdravstvenu organizaciju da virusne čestice mogu da putuju vazduhom.
Neki naučnici čak spekulišu da je virus Kovid 19 mogao da se prenese između zemalja na sličnim geografskim širinama mikrobskim autoputevima kroz atmosferu.

S obzirom da smo tek počeli da shvatamo ulogu mikroba ovde na Zemlji, čini se da ima još mnogo toga što nas čeka da naučimo o mikrobima koji žive visoko iznad naših glava.

Izvor: Predrag Slijepčević, theconversation.com

Чланак Mikrobi čergare auto putem po nebu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na početku pandemije je delovalo da će jugoistok Evrope proći bolje nego mnoge zapadne zemlje, ali sada postaje jasno da korona žestoko potresa ovaj region, piše „Frankfurter algemajne cajtung“, a prenosi „Dojče Vele“.

U tekstu se navodi da je u Srbiji zvaničan broj obolelih skoro dvostruko veći nego u Nemačkoj, što je mereno brojem stanovnika čak 20 puta više. S druge strane, medicinsko osoblje je u svim zemljama najviše ugroženo zarazom. U maju je Institut „Robert Koh“ objavio da je svaki deveti inficirani zdravstveni radnik. Stoga je ova kriza pokazala koliko su srećne zemlje koje su pandemiju dočekale sa dovoljno lekara i medicinskog osoblja, ocenjuje se u članku.

U državama jugoistočne Evrope koje su teško pogođene pandemijom, pomenuta sreća je vrlo ograničena. U studiji Bečkog instituta za međunarodna ekonomska upoređivanja (WIIW), upozorava se na sve veći odliv lekara i medicinskog osoblja upravo iz ovog regiona ka zemljama zapadne i severne Evrope, kao što su Nemačka, Švajcarska, Norveška i Velika Britanija.

Dvocifreno učešće srpskih lekara u „doseljeničkom“ zdravstvu u Nemačkoj

Prema statistici nemačke Savezne lekarske komore, krajem 2019. godine u Nemačkoj je radilo najviše lekara (4785) iz Rumunije, dvocifreno učešće u ukupnom broju lekara doseljenika beleže Srbija, Kosovo i Severna Makedonija, dok je Bosna i Hercegovina sa 9% odmah iza njih.

Najveći porast iseljavanja lekara u Nemačku zabeležila je Albanija – 765 lekara sa albanskim pasošem je registrovano u Nemačkoj krajem 2019. godine, što je za 21% više nego godinu dana ranije. Istovremeno, pomento istraživanje Bečkog instituta pokazuje da nigde u Evropi broj lekara po glavi stanovnika nije tako nizak kao u Albaniji. Šta više, takav negativan trend se ne zaustavlja: 2010. godine je 7% albanskih lekara bilo u inostranstvu, a krajem prošle godine čak 18%.
Sličnu tendenciju pokazuju brojke i u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Zapadni Balkan ne gubi samo lekare, budući da se od 2017. do 2019. sa tog prostora iselilo u Evropsku uniju 423 000 stanovnika, odnosno 3% ukupnog stanovništva, navodi se u tekstu.

Srbija školuje više lekara nego što je prosek EU

Zato države u ovom regionu pokušavaju da nadoknade upražnjena mesta u zdravstvu povećenjem broja onih koji se školuju za medicinske profesije. Tako Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Srbija i Slovačka školuju više lekara i medicinskih sestara u odnosu na prosek svih 28 država Evropske unije. Uprkos tome, raspolažu sa relativno malo osoblja.

Za razliku od njih, evropske zemlje na zapadu i severu kontinenta ne školuju dovoljno zdravstvenih radnika, jer te kadrove dobijaju „na gotovo“ iz siromašnijeg dela Evrope. A taj siromašniji deo, teško da može da primeni isti recept i dovodi zdravstvene radnike iz inostranstva, budući da je glavni motiv za „seobe“ lekara i drugog medicinskog osoblja želja da težak posao kompenzuju boljim životnim standardom.

U prilog tome, rečito govore razlike u primanjima, budući da su prosečne plate lekara u jugoistočnoj Evropi za dve trećine manje od proseka EU. Primera radi, prosečna zarada lekara u Albaniji je krajem prošle godine iznosila 900 evra, a u Nemačkoj 2400 evra.

Svaki deseti medicinski radnik odlazi iz Srbije

U Srbiji su primanja lekara, takođe, daleko ispod onih u Namačkoj, pa statistika pokazuje da se od 2010. godine udvostručio broj lekara koji odlaze iz Srbije u Evropsku uniju. Svaki deseti medicinski radnik u Srbiji po završetku školovanja ide u inostranstvo, navodi se u tekstu.

Takav trend se najverovatnije neće zaustaviti, čak i kada kao u Rummuniji značajno povaćavaju plate lekarima i isplaćuju bonuse za rad u pandemijskim uslovima. U bogatim zemljama, stalno će rasti potreba za školovanim medicinskim kadrom, s obzirom na sve duži životni vek, ali i na činjenicu da najbrojnija „bejbi bum“ generacija odlazi u penziju. Time se ponuda zdravstvenog kadra na tržištu rada znatno smanjuje, dok s druge strane tražnja rapidno raste.

Pandemija ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema

Istraživanja potvrđuju da će borba za kvalitetne zdravstvene radnike biti sve oštrija i brutalnija, posebno nakon iskustva s pandemijom koja je ogolela sve slabosti zdravstvenih sistema u Evropi. Prema procenama Bečkog instituta, Evropska unija bi za poboljšanje zdravstvenog sistema morala da uloži 500 milijardi evra do kraja decenije.
Ali kako se zaključuje u tekstu, kao i u mnogim drugim oblastima, države EU nisu jedinstvene ni po ovom pitanju, i zato je malo verovatno da će se potrebna ulaganja i realizovati.

Чланак Brutalna borba za lekare u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka agencija za lekove FDA odobrila je da se video-igra izdaje na recept kao i ostali lekovi. Tako su lekari ovlašćeni da prepisuju video-igru za „ajfon“ i „ajped“ deci uzrasta od osam do 12 godina koja imaju sindrom poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

Posle sedam godina kliničkih ispitivanja kroz koja je prošlo 600 dece video-igra je dobila status leka. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da trećina dece nije više imala poremećaj pažnje pošto su igrali EndakvorRX 25 minuta dnevno, pet dana u nedelji, ukupno mesec dana.

U kompaniji ističu da su jedini sporedni efekti ovom vrstom terapije bili napetost i glavobolja, no mnogo manje izraženi u poređenju sa nuspojavama koje izazivaju tradicionalni lekovi.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Američki lekari prepisuju na recept – video igru се појављује прво на Biznis i Finansije.