U sezoni proslava i preterivanja u jelu i piću lekovito bilje odlično je rešenje za detoksikaciju organizma. Mnogobrojne su prednosti korišćenja preparata na bazi ovog bilja pogotovo u zimskim mesecima kada smo izloženi raznim virusnim i bakterijsim infekcijama. U te svrhe najčešće se koriste čajne mešavine.

– Ehinacea je izuzetno dobra za jačanje imuniteta i ona se dosta gaji na području Vojvodine i centralne Srbije. Pored nje tu su i biljke malo jačeg ukusa, gorke kao što su beli origano ili neke koje imaju antiseptična dejstva. Beli origano utiče na smanjenje broja nepoželjnih mikroorganizama kao što su gljive i bakterije – kaže dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić.

U poslednje vreme mnogi se okreću proizvodnji lekovitog bilja jer je dosta isplativa, a potražnja raste. Sve je više mladih koji kupuju imanja izvan grada na kojima žele da uzgajaju ovo bilje. Preporuka stručnjaka iz instituta je da to u početku budu manji zasadi i da krenu sa onim što je najtraženije na tržištu, kao što su beli slez i neven.

– Važno je obezbediti i mrežu kupaca i prerađivačke kapacitete – kaže Filipović.

– Proizvođač mora da ima sušaru ili da improvizuje da bi sušio. U letnjim mesecima može i prirodno, ali naša preporuka je da to budu termičke sušare da bi kvalitet bio bolji – dodao je on.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay

Чланак Uzgajanje lekovitog bilja isplativo, sve više mladih se bavi ovom proizvodnjom се појављује прво на Biznis i Finansije.

I u ovim godinama Lazar se veoma puno na njivama bavi primarnom proizvodnjom širokog spektra biljnih vrsta i doprinosi unapređenju porodičnog biznisa na domaćem i inostranom tržištu.

– Mislim da smo se dobro uigrali, da znamo veći deo problematike i nisu nam nepoznate stvari koje su bile tabu tema sada već davnih 80-tih godina, kada smo učili i sticali iskustvo u proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Danas je to sasvim ozbiljan pristup i mislim da smo se dobro uklopili i sa inostranim partnerima. Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog – kaže Oluški.

Sedamdesetih godina velika potražnja za lekovitim biljem

Angažovanje u ovoj delatnosti Oluški je započeo još 1974. godine dolaskom u Čoku, a tog leta bila je izuzetno velika potražnja za lekovitim biljem na čitavom području tadašnjeg jugoslovenskog područja. Ljudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje koje je tada bilo zastupljeno na području čokanske opštine.

– To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju, ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu. Ljudi koji su se bavili tom proizvodnjom, spletom okolnosti imali su izvanredne zarade i dobiti pa sam tokom jeseni iste godine pravio prve analize da dođem do saznanja šta uzrokuje takvu tražnju za lekovitim biljem. Najveće količine lekovitog bilja su odlazile za izvoz, sve je moglo da se proda bez obzira na kvalitet – priseća se Oluški.

Već naredne godine u opštinskom rukovodstvu Čoke i Izvršnog veća AP Vojvodine sa Nikolom Kmezićem na čelu, tekli su prvi razgovori i trebalo je prilično vremena uložiti da se dođe do prvog programa, u to vreme „krštenog“ kao „mali program“, koji je podrazumevao izgradnju pogona u kojem će se kvalitetno vršiti sušenje i prerada lekovitog bilja, radi izvoza.

Menta iz Padeja

Oluški priča da se u proleće 1978. krenulo s pripremama, potom i u izgradnju pogona fabrike za preradu lekovitog bilja Menta u Padeju. Prvi plodovi Mente u izvozu kvalitetno prerađenog lekovitog bilja usledili su dve godine kasnije. Čitave naredne decenije uspevalo se u osvajanju inostranog tržišta i godišnje se iz Mente izvozilo 1.800 tona suvog lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Taj nivo se držao do 1990. kada je došlo do opadanja aktivnosti u proizvodnji, jer je većina posla preusmerena na privatne proizvođače.

Privatni proizvođači su se odnosili dosta promenljivo, bilo je sezona kada su bili veoma zainteresovani, jer su cene bile izuzetno dobre, ali s obzirom da su iz počele pritiskati godine počeli su da smanjuju proizvodnju.

– U drugoj polovini 1990. godine sa rukovodeće pozicije iz Mente sam otišao u privatne vode, gde smo formirali spostveno preduzeće za proizvodnju, preradu i izvoz lekovitog bilja. Za tri decenije došli smo do jedne impozantne činjenice da lekovito bilje gajimo na sopstvenim parcelama, jer je proizvodnja u Padeju i ovom delu Banata sada gotovo simbolična. Mi se sa partnerima iz inostranstva dogovaramo za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, s tim da se i ovde mora pridržavati plodoreda. Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina – napominje Oluški.

Deca naslednici

Vredna je pomena činjenica da je svojevremeno došao na ideju da pripitomi beli slez, jer se do tada samo sakupljao samonikli s banatskih polja, ali se posle uzgajanje ove lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara.

Dugogodišnje iskustvo u bavljenju proizvodnjom i preradom lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u Menti, doprinelo je da Lazar Oluški i njegovi naslednici u ovom poslu, sin Mirko i kćerka Anđelina uspešno su uključeni u biznis. Anđelka se u firmi Macval tea bavi konfekcioniranjem, odnosno pakovanjem čajeva i mešavina te robne marke od lekovitog i aromatičnog bilja prateći najsavremenija dostignuća tehnološka dostignuća, dok se Mirkova firma Euro herbs sa udelom kapitala nemačkog partnera, orijentisala na primarnu proizvodnju, preradu i izvoz po veoma strogim evropskim standardima.

– Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja. Jer, nije ni lako ni jednostavno ići na primenu visoke tehnologije u ovoj oblasti. Tu ima realnih mogućnosti za razvoj, da se bavimo proizvodnjom lekova i kozmetičkih preparata na bazi biljnih sirovina, tako daje to veoma širok program – najavljuje Lazar Oluški.

Smanjena proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja

Proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja sredinom 90-tih godina prošlog veka bila je znatno rasprostranjenija na području čitave Vojvodine, međutim, Oluški predočava da su razne okolnosti dovele da je proizvodnja postepeno opadala, a smatra da je pre svega demografski faktor bio jedan od glavnih razloga zašto je došlo do smanjenja proizvodnje.

Veliko je pitanje koliko su ljudi sada spremni i koliko postoji želja da se bave ovako zahtevnom i skupom proizvodnjom, na kojoj se može i dobro zaraditi, ali je potrebno uložiti mnogo rada i sredstava, smatra sagovornik Dnevnika.

Na pitanje šta treba uraditi da se neiskorišćeni potencijal ovog segmenta agrara bolje iskoristi kaže da se ne može složiti da sve treba da pokreće država, nego treba raditi veoma naporno da se dođe do određenog sloja proizvođača, naravno koji su u mlađoj dobi, koji bi imali interesa da se uključe u jedan ozbiljan program razvoja ove proizvodnje.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je došlo do smanjenja proizvodnje lekovitog bilja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da je u ovim krajevima moguće gajiti lekovito bilje pokazala je i studija „Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva“, koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila u saradnji sa JP „Agrorazvoj – valjevske doline“. Prema dobijenim podacima u valjevskom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.
„S obzirom da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Za one koji se odluče da gaje lekovito bilje trebalo bi da se organizuju obuke i predavanja, jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica“, kaže Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.

Mala ulaganja, a prihodi se svake godine povećavaju

Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.

„Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 evra. Prosečan prinos je oko 1.5 tona i od toga je prihod oko 1.500 evra, što znači dobit od oko 300 evra“, objašnjava Svetlana i dodaje da su već naredne godine, ulaganja manja, ali se dobija mnogo veći prinos, čak i do tri tone, pa je prihod, ako se računaju i subvencije od oko 3000, domaćinu ostaje zarada od oko 2.100 evra.

Pet godina za punu zrelost lincure

Predrag Savić iz sela Donje Leskovice, pre nepune dve godine počeo je da gaji lincuru.

„Počelo je tako što sam u saradnj sa Institutom Josif Pančić napravio rasadnik, da vidimo da li se na ovim prostorima lincura može gajiti. Ovde je nadmorska visina viša od 600 metara i ispostavilo se da može. Seme smo posejali i ono je bilo u rasadniku godinu dana. Onda se jednogodišnje biljke rasađuju. Potrebno je otprilike oko pet godina da koren biljke dostigne težinu od oko kilogram i tada se može vaditi“, objašnjava Savić i dodaje da biljka ne traži neke posebne uslove, samo je potrebno u prvoj godini uklanjati travu i korov dok biljka ne ojača.
Biljku ne napadaju štetočine, pa nije potrebna nikakva hemijska zaštita niti neke posebne agrotehničke mere, zbog čega nema mnogo posla. Jedino je potrebno čekati četiri do pet godina da koren dobije svoju težinu i zrelost. Tržište za ovu biljku postoji, nešto se i izvozi, a cena je 300 dinara za kilogram svežeg korena.

Uzgoj lekovitog bilja na svega jednom hekatru površine

Uzgoj lekovitog bilja u valjevskom kraju nije razvijen, jer se prema poslednjim podacima sa popisa poljoprivrede, lekovito bilje gaji na svega jednom hektaru površine.

Valjevski kraj, inače, obiluje netaknutom prirodom, što je i jedan od uslova za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja. Za razliku od kamilice koja je jednogodišnja biljka i u koju se svake godine mora investirati, sa uzgojem sleza i žalfije mogu se postići visoki prinosi po hektaru, a to donosi i dobru zaradu.

Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede neophodno je i da se od strane lokalne samouptave pomogne osnivanje zadruga ili udruženja uzgajivača lekovitog bilja, ali i da se obezbede sredstva za podizanje i opremanje sušara za preradu lekovitog i aromatičnog bilje.

Izvor:Agroklub.rs

Чланак Isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture се појављује прво на Biznis i Finansije.