U Srbiji se lešnik gaji u skoro svim delovima zemlje, uglavnom u pojasevima gde raste hrast. U 2012. godini u Srbiji je prema zvaničnim podacima bilo 1000-1200 ha zasađenih leski. Godišnje se broj povećava za oko 500 ha.

U Srbiji se dodatno povećao broj zasada dolaskom kompanie Ferero iz Italije, poznatoj po proizvodnji Nutele i Ferero Roshe kuglica. Dolaskom Ferera 2015 godine formiran je veliki broj poljoprivrednih gazdinstva sa zasadima lešnika iz Italije.
Jedna od plantaža u Srbiji je i Naturalija, plantaža na kojoj se lešnici pripremaju za dalju preradu u zdrave slatkiše.
Leska cveta i oprašuje se sredinom zime. Cvet ostaje uspavan do juna, kad počinje da se formira plod. Plodovi se grupišu u grozdove i imaju omotač. Lešnik sazreva tokom letnjih meseci, menjajući boju od zelene do žućkasto braon boje. Plodovi se skupljaju od kraja septembra do kraja oktobra, kada padnu na zemlju.

Sadnice lešnika je moguće kupiti u rasadnicima. Od domaćih rasadnika uglavnom se mogu nabaviti dvogodišnje sadnice. Cena se kreće od 1.5 do 2.5 EUR po sadnici.

Cvetovi leske su veoma bitni izvor polena za pčele i druge oprašivače. Pčele vrlo često sleću na lesku zbog cvetnog praha. Pčele imaju značajnu korist od leske jer su njene rese izuzetno bogat izvor svežeg polena.
U svetu se godišnje proizvede preko 800 hiljada tona lešnika.

Lešnik sadrži vitamin B i to najviše B5 i B6. Bogat je i folnom kiselinom. Vitamini koji su deo B grupe su posebno važni, jer pružaju energiju organizmu. B6 je vitamin, koji se posebno preporučuje trudnicama.

Lešnik sadrži i vitamine A i E. Vitamina A povoljno deluje na kožu, kosu, jačanje zuba i pospešivanje rada imunog sistema. Vitamin E održava vitalnost kože i povoljno utiče na krvne sudove, pa samim tim čuva i srce. Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C.

U jezgru lešnika nalaze se i minerali poput cinka, magnezijuma, kalcijuma, bakra, fosfora i gvožđa.
Lešnik je bogat omega 3 i 6 masnim kiselinama, koje su dobre za smanjivanje lošeg holesterola. Lešnik je bogat zdravim mononezasićenim i polinezasićenim mastima.

Prema studiji koju su sproveli istraživači sa Harvarda otkriveno je da su ljudi koji su svakodnevno jeli orašaste plodove živeli duže od ljudi koji nisu jeli orašaste plodove.

Masti koje se nalaze u orašastim plodovima smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti a to su mono i polinezasićene masti i omega 3 masne kiseline.

Postoje i dokazi da omega 3 mogu delovati na isti način kao i aspirin, da spreče zgrušavanje krvi.
Za više informacija o uticalu lešnika na zdravlje kao i o sve o lešniku od nutritivnih vrednosti preko sadnje, održvanja, vrsti pa do upotrebe posetite wiki članak na sajtu Naturalije pos naživom Lešnik.

Чланак Lešnik u ishrani – za dug i zdrav život! се појављује прво на Biznis i Finansije.