Visoke temperature u prethodnom periodu izmamile su brojne poljoprivrednike u voćnjake kako bi iskoristili tople dane i obavili jesenju sadnju.

U Institutu za voćarstvo u Čačku najveća potražnja zabeležena je za sadnicima šljive koje kupuju voćari sa teritorije grada na Moravi, dok su Ariljci i Ivanjičani ostali verni sadnicama maline.

– Pre nekoliko godina zabeležena je oromna potražnja za sadnim materijalom oraha i lešnika, ali to sada nije slučaj. Voćari se i dalje odlučuju za voćke koje su proslavile ovaj kraj i van granica naše zemlje, šljivu i malinu – rekao je Nenad Popović, rukovodilac rasadničke proizvodnje Instituta za voćarstvo u Čačku.

On dodaje da je ovo produženo Miholjsko leto bilo idealno za sadnju svih voćnih vrsta, ali i otkriva šta voćari treba da znaju pre nego što pristupe poslu.

– Lepo vreme pogodovalo je poljoprivrednim proizvođačima i voćarima da spreme zemljište za jesenju sadnju, kao i da završe sadnju u blagovremenom roku. Prevashodno je važno da te novoposađene biljke voćari navodnjavaju u malo većem obimu nego ranijih godina, upravo zbog viših temperatura – rekao je Popović.

Jesenja sadnja voća trajaće sve dok to vremenski uslovi dozvole. Jako je važno da se ne vrši na temperaturama ispod nule, da je zemljište pripremljeno i da na njemu nema snega, kako bi se sadnice kvalitetno kasnije razvile.

Izvor: Telegraf Biznis/Rina

Foto: Pixabay

Чланак Najviše se kupuju sadnice šljive i maline, pada potražnja za orahom i lešnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.

„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine

Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.

„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.

Ručni usisivač za branje

Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.

Krckalica, sušara

„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.

Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.

Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.

Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik

„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.

Ulaganje

Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.

Električne čobanice brane lešnik od veverica

„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.

Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.

Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.

Prerada

„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto:Pixabay

Чланак Tomić: „U Srbiji rađa i italijanska i ruska sorta lešnika i to – odlično“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veverice su vrlo slične ljudima po tome što su sposobne da unapred planiraju upravljanje svojim zalihama hrane kroz duži vremenski period. Međutim, ovi mali glodari nisu u stanju da uvek izaberu odgovarajuće mesto za skladištenje svoje žetve.

Tako je jedna preduzimljiva veverica odlučila da uskladišti orahe koje je prikupljala za zimu u motorni prostor vozila.

Vlasnik vozila, Bil Fišer iz Severne Dakote, SAD, pronašao je svoj Chevrolet Avalanche prepun oraha, nakon što ga je ostavio parkiranog četiri dana. Na fotografijama objavljenim na društvenoj mreži, Fišer pokazuje kante od 19 litara napunjene do vrha zalihama ove vredne veverice.

Na fotografijama se vidi i da su svaki slobodan kutak ispoda poklopca motora i branici bili napunjeni orasima.

Fišer je na kraju morao da ukloni čitav prednji okvir vozila kako bi sve očistio.

„Morao sam da skinem i branike i izvadim sve orahe“, rekao je on, ističući kako njegovi napori nisu bili 100 odsto uspešni. „Još čujem kako se nešto kotrlja unutar vozila, verovatno u delovima automobila kojima ne mogu da priđem“, dodao je Fišer.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: Pixabay

Чланак Veverica za četiri dana u automobilu sakrila 70 kg oraha се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među najveće individualne proizvođače lešnika u Vojvodini ubraja se Novo Radonjić iz Crvenke koji je plantažu na 40 hektara podigao pre šest godina, a već naredne godine planira da površinu udvostruči. Uz kompletnu primenu agrotehnike uključujući i zalivni sistem očekuje dobar rod.

„Očekujem ove godine da će biti oko tone prinos po hektaru. Što se tiče cene, lešnik očišćen od ljuske je od 250 do 300 dinara. To je dosta solidna cena, a očekujemo u narednom periodu njen rast“, dodaje Radonjić.

Za uzgoj lešnika nije potrebna velika radna snaga, jer se najveći deo posla na plantaži, osim orezivanja, obavlja uz pomoć moderne mehanizacije, kao što je kombajn za skupljanje plodova koji košta oko stotinu hiljada evra.

Nikola Dragičević ističe da kombajn na dnevnom nivou zamenjuje oko stotinak radnika. „Nije težak za rukovanje i radi na principu čiste mehanike. Nema kao kod drugih usisavanja i mnogo je brži i lakši za rukovanje“, ukazuje Dragičević.

Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.

„U odnosu na jabuke i kruške, koje su mnogo intenzivnije što se tiče zaštite i same tehnologije, kod lešnika tehnologija nije toliko zahtevna s tim da treba ispoštovati sve rokove koji se tiču zaštite“, napominje agronom voćarstva Jovica Macavra.

Troškovi podizanja zasada lešnika u poređenju sa ostalim voćnjacima kao što su jabuke, kruške i trešnje gotovo je upola manji – umesto osam hiljada evra po hektaru svega četiri do pet hiljada evra.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Lešnik drži cenu, iako je podizanje njegovih zasada upola jeftinije nego zasada jabuka i krušaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi njegovi poznanici u tom periodu sadili su jagode, ali njemu to nije bilo primamljivo, te je razmišljao šta bi mogao da sadi na zemlji lošijeg kvaliteta, V, VI i VII klase. Tako je došao na ideju da zasnuje višegodišnji zasad.

Odlučio se za italijanske sorte kojima odgovara naše podneblje. Nije praktikovao gušću sadnju, sadnice su posađene u osam redova, razmak između centralnih redova je sedam, a između krajnjih je 4,5 metara.

„Zemljište na kome sam zasnovao zasad leske je VII klasa te sam odmah morao da izbušim bunar. Iskoristio sam priliku kada je država podsticala mlade poljopivrednike i nabavio 13 solarnih panela“, kaže Stojić dodajući da je 2018. godine postavio žičanu ogradu i tako zaštitio mlade sadnice.

Ulaganja se iz godine u godinu povećavaju

Zasadio je šest razičitih sorti, a pored osnovnih tu su i oprašivači, odnosno sorte koje cvetaju u povoljno vreme kako bi oprašile glavne.

„Oprašivači su halski džin i Istarski dugi, a tu je crveni lambert koji je vizuelno veoma dekorativan, a lepotu mu daju bordo crveni listovi.“

Naredne godine usledilo je i prvo orezivanje, a on se opredelio za dve forme – nisko stablo u obliku vaze i u obliku žbuna. Zasad leske treba redovno održavati, štititi od bolesti, prihranjivati tako da su ulaganja iz godine u godinu povećavana. U početku je to bilo oko 100 evra, a kasnije od 500 do 800 – zavisno od godine i uslova za rast i razvoj.

Lesku, kako kaže, treba blagobremeno zaštititi od grinja, vaši i lešnikovog surlaša kao i monilije koji mogu znatno da smanje rod i kvakitet. Tokom letnjih meseci obavezno je navodnjavanje obzirom da ova kultura ima plitak koren te je ova agrotehnička mera neophodna kako bi bilo formirano puno jezgro.

Neočekivano dobar rod u četvrtoj godini

Prošle godine Stojić je, kako kaže, imao neočekivano dobar rod. Sa oko 700 sadnica u četvrtoj godini rasta bilo je oko 850 kg lešnika u ljusci.

„Ovo je bilo bolje od školskog primera, bio sam prezadovoljan, ali moram napomenuti da ja vodim računa o zasadu, ništa ne prepuštam slučaju tako da nikada ne dovodim u pitanje ulaganja u hemiju, prihranu. Na tim stvarima neću da štedim“, kaže naš sagovornik dodajući da je svaki žbun leske prihranio sa 350 grama mineralnog đubriva i sedam do osam kilograma pregorelog goveđeg đubriva.

Obzirom da još uvek nema poseban objekat za sušenje ploda, prošlogodišnji rod je sušio na promaji, pod krovom, u džakovima u kojim je bilo od sedam do 15 kg. Lešnik je krupan, zdrav, odličnog kvaliteta i polagano ga prodaje sa kućnog praga, a kako kaže korona je učinila svoje te je plasman smanjen.

„Ima ponuda za otkup ali je neprihvatljivo da kilogram prodajem za manje od pet evra“, kaže Stojić dodajući da će njegov poslovni put narednih godina biti usmeren isključivo na kvalitet, a ne količinu proizvoda.

Do sada uloženo 20.000 evra

U tom pravcu su usmereni i planovi – kupovina mašine koja ima kalibrator te selektuje plod lešnika koji dalje ide u krckalicu, a zatim u separator gde se odvaja ljuska i izlazi čist plod. Za veću proizvodnju potreban je i usisivač koji je tako konstruisan da odmah odvaja plod od nečistoće i pojednostavljuju proces skupljanja plodova.
Do sada je Marko Stojić uložio oko 20.000 eura, ima savremen sistem za navodnjavanje, atomizer, frezu, kosačicu i što je najvažnije kvalitetan višegodišnji zasad koji garantuje posao i prihod na duže staze.

„Bilo bi lakše kada bi država više pomagala mlade poljoprivrednike, sitnije posede jer jači postaju još jači, a sitniji još slabiji. Ne očekujem da se obogatim od prodaje lešnika, ali bih voleo da mojoj porodici to bude siguran dodatni prihod“, kaže na kraju naš sagovornik.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Koliko se isplati gajenje lešnika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živojin Lazić iz Beograda koji se bavi uzgojem oraha i lešnika u selu Ševarice kod Šapca kaže da je čudno što je situacija sa proizvodnjom oraha kod nas takva da je neophodno uvoziti ih, budući da je gajenje ovog voća smatra isplativo.

„Kod nas se isplati gajiti orahe, naravno, uz primenu pune agrotehnike i dosta velika početna ulaganja, i relativno dug period koji je potrebno da prođe od sadnje do momenta kada prihodi od oraha premaše troškove tekućeg održavanja“, kaže Lazić.

Od upravljanja avionima do brige o voćnjacima

Počeci sa orasima i lešnicima našem sagovorniku nisu bili novo iskustvo sa poljoprivredom, budući da potiče sa sela, pa su ga radovi u prirodi od malena privlačili. Ipak, negov životni poziv podrazumevao je sasvim drugačije angažovanje, posve udaljen od radova oko zemlje. Živojin Lazić bio je vojni pilot, pa je ideja o voćarstvu naišla tokom razmišljanja o tome čime bi mogao da se bavi kada, zbog beneficiranog radnog staža, ode u penziju.

„Prvi svoj zasad, doduše zasad lešnika, na 50 ari sa 200 stabala podigao sam 1999. godine kao pripremu za odlazak u penziju. Želeo sam da svoju letačku karijeru zamenim nečim što je takođe interesantno, a da imam za to uslove. Kada sam se odlučivao za podizanje zasada, imao sam na umu i bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi, ali i materijalni efekat u smislu dolaženja do dodatinih izvora prihoda“, kaže naš sagovornik i dodaje da je cilj bio spojiti lepo i korisno.
„Presudan uticaj na moju odluku imao je čika Bogdan, agronom u penziji, čijem leskaru sam se divio – sama ideja o gajenju lešnika tada nije bila česta pojava.“

Na 1,7 ha posadio 145 stabala oraha

Dve godine kasnije, 2001. sa odlaskom u prevremenu penziju, Lazić je nastavio sa aktivnostima oko zasada, i malo-pomalo, postao je ozbiljan proizvođač. Ipak, nije se zaustavio samo sa lešnicima. Na red je došao orah. Misao o sadnji ovoj kulturi došla je pošto je sagovornik smatrao da je ona komplementarna lešniku, te je posadio na 1,7 hektara, što je bilo 145 stabala.

„Dalje je sa orahom sve išlo normalno do zime 2011/2012. Tada se temperatura na tom lokalitetu spustila na ispod -30° C, što je dovelo do izmrzavanja čitavih oraha do iznad samog kalema, tako da se može reći da su oni stari sad nekih osam ili devet godina, i tek sada počinju ozbiljnije da rađaju“, kaže Lazić.

Dugo se čeka dok se ulog ne vrati

Kada je reč o prvobitnim ulaganjima, to podrazumeva ulaganje u zemljište, njegovu pripremu za sadnju, potom i troškovi nabavke sadnice ali i same sadnje. Važan faktor je i održavanje zasada dok „ne prorodi“ – što zahteva nabavku neophodne mehanizacije za održavanje zemljišta ali i voćaka u dobrom stanju.
„To je logično, jer je uvek potrebno uložiti da bi krenulo da se vraća. Sa orahom je problem jer treba dugo da se čeka da se ulog vrati. Inače, uzgoj oraha znači i stalnu brigu o primeni punih agrotehničkih mera, i blagovremenoj zaštiti od bolesti i štetočina. On je jako podložan bolestima, i zato je potrebno imati stručan uvid u njegovo zdravstveno stanje da bi se odreagovalo na vreme.“

Sa lešnikom moguće mehanizovano sakupljanje i čišćenje

Budući da ima iskustva i sa gajenjem lešnika i oraha, vojni pilot u penziji je uporedio ove dve voćke, istakavši da je orah zahtevniji i da je problem ta nemogućnost mehanizovane obrade, što znači da postoji velika potreba za radnom snagom, koje sve manje ima na raspolaganju.

„Kod oraha je radna snaga još uvek nezamenljiva, posebno kod sitnijih proizvođa kakav sam ja. Zato je gajenje lešnika manje zahtevno u pogledu angažovanja dopunske radne snage jer je moguća veća mehanizovanost procesa sakupljanje i čišćenja. Održavanje voćnjaka tokom godine postižem delom ličnim radom, a delom angažovanjem drugih ljudi“, kaže naš sagovornik.

Ove godine rod bolji nego prošle

U svom voćnjaku ima dve sorte: „broadview“ i šejnovo, a sporadično ima i po nekog oprašivača i nekoliko stabala rasne. Ipak, iz sagovornikovog iskustva, najbolje se pokazala sorta broadvju sa plodom srednje veličine, zdravim jezgrom lepog izgleda, dobrim randmanom i redovnom plodnošću. Zato je, sasvim opravdano, ova sorta i njegov favorit. Lazićevo zadovoljstvo sortama koje ima proširilo se i na ovogodišnju berbu.
„Ove godine rod je bio bolji nego prošle, najpre jer su stabla veća nego lane. Ja i očekujem da se prinosi povećavaju svake godine do dostizanja pune rodnosti u narednih desetak godina. Orah se, budući da zahteva strpljenje, sadi za naredne generacije. Nakon berbe, a posle opadanja lista, predstoji prskanje voća preparatima na bazi bakra.“

Kada je u pitanju distribucija, Lazić je dosad uspevao da proda sve što proizvede, uglavnom na veliko, ali u novije vreme se čitava porodica angažovala za prodaju na malo, najviše preko društvenih mreža. Cena oraha je 800 dinara za kilogram. Porodične aktivnost oko voćnjaka, prema planovima sagovornika, nastaviće se i ubuduće.

„Porodično bavljenje orašarom i leskarom ujednom nam je dodatni izvor prihoda, a aktivni smo taman onoliko koliko možemo da obavimo, uz druge poslove kojima se bavimo. Stoga ne planiramo proširenje zasada“, kaže ovaj voćar.

Izvor: Agroklub

Izvor: Pixabay

Чланак Šta je isplativije – uzgoj oraha ili lešnika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Mi imamo veoma povoljne uslove za proizvodnju leske, ova voćna vrsta nije zahtevna za proizvodnju. Maloprodajna cena sadnice iz Instituta je 250 dinara i sa svim subvencijama koje naši proizvođači mogu da dobiju, bilo od države ili lokalnih samouprava, cena sadnice izađe oko 100 do 120 dinara, što znači da prilikom standardne proizvodnje treba oko 60 hiljada dinara po jednom hektaru, što nije velika cifra s obzirom da je to investicija za narednih 50 godina“, izjavio je za RINU Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Jedina mana u gajenju lešnika jeste što se na rod čeka nekoliko godina

Prema njegovim rečima leska može dati rod od dve do tri tone jezgre po jednom hektaru, a ako znamo da se plaća oko 1000 dinara po kilogramu u maloprodaji, to jeste dobra i sigurna investicija za sve one koji imaju raspoloživo zemljište a nemaju vremena da se aktivno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

„Najbolje su se pokazale italijanske sorte pogodne za konditorsku proizvodnju, koje su izuzetno kvalitetne, dobrog zdravstvenog stanja, sortne ispravnosti i razvijenost korenovog sistema, pa je procenat primanja skoro stoprocentna. Prednost lešnika jeste što raste i na mestima gde druge vrste ne mogu, u brdskim uslovima, na većim nadmorskim visinama i težim zemljištima“, zaključio je Lukić.

Jedina mana u gajenju lešnika jeste što se na rod čeka nekoliko godina, ali benefiti su mnogo veći. Ovo voće ima višetruku upotrebnu vrednost, a jedno stablo može da rađa od 60 do 80 godina. Prodaja plodova nije striktno vezana za određene mesece u godini, već period prodaje može da se bira. Pritom, ovo voće nije zahtevno za proizvodnju i ne zahteva posebne uslove skladištenja u hladnjačama.

Otkupna cena lešnika kreće se od pet do sedam evra, tako da po jednom hektaru u koji je potrebno ulaganje od nekoliko stotina, može se zaraditi od tri do sedam hiljada evra.

Izvor: B92-Rina

Foto: Pixabay

Чланак Gajenje lešnika dobra i sigurna investicija се појављује прво на Biznis i Finansije.