Ali sezona nije išla glatko, a turisti su se susreli s toplotnim talasima, šumskim požarima i gužvama oko najpopularnijih znamenitosti.

Uspeli su i sami da naprave neke budalaštine.

Uoči letnje sezone podaci su obećavali. U drugom tromesečju 2023. broj turista u Evropi bio je na 95 odsto broja iz 2019. – poslednje godine pre velikih prekida putovanja zbog kovida. Ekonomisti su predviđali „potpuni turistički oporavak“ u zemljama širom Evrope.

„Turistička industrija ove godine je prilično dobro prodavala odmor. Oni koji nisu mogli da putuju 2020. i 2021, a 2022. su bili malo nervozni – vratili su se na tržište ove godine“, rekao je Brajan Garod, profesor turističkog marketinga na Svansi univerzitetu.

Toplotni talasi i šumski požari

Uspešna turistička sezona ekonomski je jako važna zemljama koje se znatno oslanjaju na letnji turizam i koje su pretrpele tri uzastopne razočaravajuće sezone.
Ali leto 2023. nije bilo glatko.

U julu je toplotni talas koji je ugrožavao zdravlje turista prisilio Crveni krst da postavi šatore za hitnu pomoć ispred Akropolja. Kako su temperature dostigle 44°C, najslavnija atinska turistička atrakcija zatvorena je u popodnevnim satima „kako bi se zaštitili radnici i posetioci“.

U Italiji su „crvena upozorenja“ objavljena u 20 od 27 velikih gradova u zemlji u julu, s temperaturom od 47°C na Siciliji.

Punktovi za hitnu pomoć postavljeni su na 28 lokacija kako bi pomogli turistima da se nose s vrućinom u večno popularnom Rimu.

Ali najgore je tek stizalo.
Do kraja jula 30.000 ljudi evakuisano je na grčkom ostrvu Rodosu nakon požara koji su besneli danima. Bežeći od plamene stihije na jednom od vodećih grčkih odredišta, turisti su svoja iskustva opisali kao „živu noćnu moru“.

Francuska, Španija, Italija i Hrvatska ovog su leta morale da evakuišu turiste okružene šumskim požarima.

Prevelike gužve, vandalizam

Ipak, italijanska i grčka turistička zajednica i dalje su pozivale turiste da dolaze, uprkos vrućini i požarima.

„Na kraju krajeva, uspeh u turizmu određuju brojke. To je takmičenje. Turistička industrija pokušava da se oporavi na stari način, velikom potrošnjom kroz velike brojke. Pritom se ne razmišlja nužno o tome šta je dobro za destinacije“, rekao je Garod.

Veliki broj turista u leto 2023. vratio je problem prevelikih gužvi.

Istraživanje agencije za iznajmljivanje kuća za odmor Holidu navodi Dubrovnik grad sa najvećim turističkim gužvama u Evropi, sa 36 turista na svakog stanovnika. Stari grad dugo se bori s pitanjem kako primiti veliki broj turista unutar svojih veličanstvenih istorijskih zidina – sagrađenih da ljude zadrže napolju.

Druga na istom popisu, Venecija, u opasnosti je od „nepovratne“ štete delimično i zbog masovnog turizma, tvrdi UNESCO. Agencija UN-a preporučila je da se grad doda na popis ugrožene svetske baštine.
Kako su se turisti masovno vraćali u Evropu, s njima su dolazile i poznate priče o lošem ponašanju.

Britanski turista rekao je da „nije bio svestan“ koliko je star rimski Koloseum kad su ga kamere snimile da urezuje svoje i inicijale svoje devojke u zidove amfiteatra starog 2.000 godina.

Zamenik italijanskog premijera u avgustu je grupu nemačkih turista nazvao „imbecilima“ nakon što su srušili kip koji je bio deo 150 godina stare fontane u Lombardiji.

Otvaranje Ajfelove kule odloženo je jednog jutra u avgustu nakon što su dva pijana Amerikanca odlučila da prespavaju noć na 300 metara visokoj znamenitosti.

Nova pravila, nove destinacije

Nekim gradovima, pa i celim državama, prekipelo je.

Amsterdam je kruzerima zabranio da pristaju u glavnoj luci.

Rim ograničava pristup Fontani di Trevi i Španskim stepenicama.

Poznato špansko hodočasničko svetište Santjago de Kompostela planira da uvede turističku jedinicu.

Takva će regulativa verovatno dovesti do drugačije vrste odmora, rekao je Garod. Biće manje spontanosti i mnogo više planiranja.

Posete nekim mestima poput kuće Ane Frank u Amsterdamu ili Poslednjoj večeri Leonarda da Vinčija u Milanu, moraju se rezervisati nedeljama unapred.

Francuska je u junu objavila planove nove strategije za regulaciju letnjih gužvi koje prete „životnoj sredini, kvalitetu života lokalnog stanovništva i iskustvima posetilaca“.

Vladina inicijativa imaće za cilj da identifikuje mesta koja su osetljiva na preterani turizam i da podstakne ljude da ih posete van vrhunca sezone ili da umesto toga posete mesta koja su van utabanih staza.

To je strategija o kojoj mnogi evropski turisti već razmišljaju.

Evropski putnici generalno su planirali više prolećnih i ranih letnjih putovanja 2023. kako bi prošli jeftinije, izbegli gužve i imali dobre vremenske uslove.

Sporo prilagođavanje

Italijani, uključujući premijerku Đorđu Meloni, ovog leta su pohrlili u Albaniju umesto u domaća odmarališta, kako bi izbegli vrućinu, gužvu i visoke cene.

Studija EU Science Huba sugeriše da bi turisti mogli češće da biraju hladniju klimu u severnoj Evropi umesto mediteranskih odredišta na vrhuncu letnje sezone.

Uprkos tome, leto 2024. verovatno će doneti mnogo istih problema za turiste i najpopularnija evropska letnja odredišta.

„Prelazak na putovanja van sezone uključivaće mnogo prilagođavanja koje će mnogima biti teška, naročito zato što je leto vreme školskih raspusta. Možda ćemo videti malo više putovanja u severne krajeve kako bismo pobegli od vrućine, ali mislim da toga neće biti odmah. Ljudi jako sporo menjaju svoje turističke navike“, zaključio je Garod.

Izvor: Hina
Foto: Pixabay

Чланак Požari, toplotni talasi, vandalizmi – šta je obeležilo turističko leto 2023? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sastav morske vode i krvne plazme po sadržaju minerala i elementima u tragovima je gotovo identičan. Zato, postoji čitav niz benefita morske vode na našu kožu ali i celo telo.

Minerali koji oporavljaju kožu su magnezijum, kalcijum i kalijum, jod a oni se u visokim koncentracijama nalaze u morskoj vodi. Ovi minerali obnavljaju kožu, omogućavaju brže zarastanje rana, regulišu bakterijske infekcije, ublažavanju akne, piše doktora Svetlana Đurišić na sajtu Dermatološke Ordinacije Dermatim iz Beograda.

Morska voda čisti proširene pore, uklanja višak masnoće, smanjuje upalne procese.

Morska so blago pilinguje kožu i ubrzava zamenu mrtvih ćelija sa površine kože novim.

Ubrzava se periferna cirkulacija a sve zajedno doprinosi da se losioni i hranljive kreme nanesene nakon kupanja bolje upijaju i iskorištavaju.

Kombinacija sunca, joda, cinka, gvožđa, selena iz morske vode povećava nivo serotonina (hormona zadovoljstva) a smanjuje nivo kortizola (hormona stresa). Osobe sa preosetljivom kožom sklone ekcemima i psorijazi imaju veliki benefit od ove kupke minerala.

Zanimljivo je i da se mnogi kozmetički proizvodi baziraju na mineralima Mrtvog mora, upravo zbog njihovih lekovitih svojstava.

Morska so stimuliše rast kose, ona deluje kao prirodni šampon, otvara pore na poglavini i omogućava lakši prodor hranljivih maski.

Boravak na moru obnavlja i nervni sistem, povećeva fizičku aktivnost, snižava krvni pritisak.

Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da postoji i druga strana boravka na plaži i u morskoj vodi.

Visok indeks UV zračenja tokom vrelih dana u kombinaciji sa prelamanjem sunčevih zraka na mokroj koži jeste veliki rizik da koža izgori što može imati dugotrajne posledice.

UVA i UVB zaštitne kreme sa faktorom ne manjim od 30 su esencijalne. Boravak u hladovini uz nošenje majica sa zaštitnim faktorom će nas sasvim lepo zaštititi i omogućiti duži boravak na plaži. Šeširi širokog oboda su dodatna zaštita za od sunca lice ali i za poglavinu i uši.

Isušivanje kože kombinacijom morske vode i sunca zahteva dodatno hidriranje tokom svakog izlaska iz mora, posebno suve kože.

Stepen zagađenja morske vode u naseljenim turističkim naseljima može biti takav da u izvesnim situacijama u potpunosti anulira benefite koje nam je priroda dala. Zbog visoke temperature morske vode u manjim dubinama i otpadnih materija hotela moguće je razvijanje bakterija koje nisu uobičajeni stanovnici mora. Zbog toga se nakon svakog plivanja preporučuje dobro tuširanje, kao i da sušenje ušiju.

Ne smemo zaboraviti i svakodnevno čišćenje lica od krema sa zaštitnim faktorom. Koliko god da je krema koju koristimo kvalitetna, zaštitni faktori prave okluziju kože što može provocirati stvaranje mitisera ili različitih vrsta osipa.

Uz pravilnu negu i poštovanje mera opreza možemo uz mnogo benefita uživati u odmoru.

Foto: Pixabay

Чланак Kakav je uticaj morske vode na našu kožu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je ovo leto drugačije od svih drugih, tako je čuveni brend džina Beefeater ponudio novi ukus leta – napravljen sa najnagrađivanijim džinom na svetu i osvežen tonikom. Beefeater London Dry džin i tonik je sada dostupan i kao koktel u limenci, kao i Beefeater Pink Strawberry džin i tonik kome osvežavajuće prirodne arome jagode daju sofisticiran ukus.

Kako bi ugođaj bio potpun, oba pića se mogu naći u atraktivnim limenkama, u sivoj i roze boji, odmah spremnim za konzumaciju!
Beefeater Gin & Tonic limenke jedinstvene su na našem tržištu i pružaju savršenu fuziju prvoklasnog džina sa poznatim ukusom tonika, kao i zavodljiv ukus džin tonika sa aromom neodoljive jagode! Ovi zavodljivi kokteli nude uživanje za sva čula koje do sada nismo mogli da nađemo u limenkama.

To nam omogućava da u ovom piću uživamo pre izlaska u grad, na terasi ili u bašti sa društvom, u prirodi dok sanjarimo o novim letnjim avanturama ili u zasluženom odmoru nakon poslovnog dana. Svako može pronaći duh leta u Beefeater Gin & Tonic limenkama, a sa njima i novu zabavu i avanturu, kao i razlog zašto treba uživati u svemu što rade! Jer leto je pink! Leto je cool! Leto je baš onakvo kakav mu vi duh date.

Poznati influenseri, Slaven Došlo, Una Krlić i Dunja Jovanić, već su prepoznali draži ovog napitka. Pridružite im se i vi u otkrivanju novog duha leta! I dok se oni pitaju da li je #summerispink ili #summeriscool, Beefeater Gin & Tonic zna pravi #thespiritofsummer i nudi nam ga u dva neodoljiva ukusa.

Džin voli jagode. Džin voli tonik. Volećete ih i vi!
Oba koktela, Beefeater London Dry Gin & Tonic i Beefeater Pink Strawberry Gin & Tonic, mogu se naći u većim Tempo, Idea, Roda, Vero, Metro C&C prodajnim objektima u limenkama od 0,25l. Svaka limenka sadrži 4,9% alkohola i konzumira se rashlađena.

Чланак Duh leta u novim ukusima се појављује прво на Biznis i Finansije.