Da podsetimo, Liban je do pre nekoliko godina bio stabilna ekonomija, bar u svom okruženju koje redovno potresaju sukobi. Međutim, 2019. godine ova zemlja je doživela veliku krizu likvidnosti, zatim je počela pandemija korona virusa koja je dodatno razorila njenu ekonomiju, a usledile su ogromna eksplozija u Bejrutu i rat u Ukrajini. Sve ovo dovelo je do drastičnog pada životnog standarda u toj zemlji, i narod je počeo masovno da se iseljava.

Ta kriza je, kažu stručnjaci, mogla da se spreči ili bar ublaži da je guverner centralne banke Rijad Salameh adekvatno reagovao. Ili bar da nije krao novac građana.

Ovaj čovek vodi Banku Libana skoro 30 godina, međutim njegov poslednji mandat trajaće samo do ovog jula. Posle toga više neće biti na njenom čelu. Postoji nekoliko scenarija kako bi se moglo desiti njegovo povlačenje. Jedan uključuje i zatvorsku kaznu ali samo na prostoru Evrope, budući da su nalog za njegovo hapšenje zbog učestvovanja u korupciji izdale Francuska i Nemačka. Liban to nije učinio jer su u njemu vlasti, bankari ali i dobar deo pravosuđa korumpirani.

Salameh se inače sumnjiči da je za ličnu upotrebu oprao više od 330 miliona dolara libanskog javnog novca. Od dela tog novca kupovao je luksuzne nekretnine u Evropi i druge skupocene stvari. Upravo zbog toga je podignuta optužnica protiv njega na Starom kontinentu, međutim, Liban ne izručuje svoje građane.

Ipak, i sami Libanci smatraju da je on, zajedno sa saradnicima, učestvovao u proneveri javnog novca, pranju istog, ilegalnom bogaćenju i utaji poreza, i žele da napokon neko odgovara za ova nedela. Zato pravdu traže na ulicama.

Kako je propala libanska ekonomija?

Da bismo ovo razumeli, moramo se vratiti decenijama unazad. Naime, ova zemlja je 1997. godine svoju valutu vezala za američki dolar po fiksnoj stopi od 1.507 libanskih funti za dolar. Vremenom je njihova funta postala veoma precenjena a dolari su prestajali da pristižu u dovoljnoj količini s obzirom na pad doznaka od dijaspore.

Da bi stabilizovao libansku funtu i očuvao rezerve dolara, Salameh je sproveo svojevrsan “finansijski inženjering” odnosno uveo set mera u koje je spadalo i nuđenje velikih prinosa na čuvanje dolara u bankama. Ovo je uticalo na pad kreditiranja realne ekonomije. U međuvremenu se država pravila da ne čuje upozorenja MMF-a i Svetske banke da treba da smanji javnu potrošnju. To nije bila slučajnost – velikodušnost države odgovarala je i vlastodršcima i ekonomskoj eliti, budući da su mnogi od njih zahvaljujući “kreativnom pristupu budžetiranju” deo javnog novca zadržali za sebe.

Pred početak pandemije situacija u Libanu je već bila toliko loša da su otpočeli masovni protesti protiv Vlade, centralne banke ali i celog bankarskog sektora. Za to vreme i neke druge države istraživale su Salamehove račune i nekretnine koje je kupio na njihovoj teritoriji. Ovu istragu prvo su pokrenuli Švajcarci ali su se u nju ubrzo uključili i nadležni organi iz Belgije, Francuske, Nemačke, Luksemburga i Lihtenštajna. U martu 2022. evropske države zamrzle su oko 130 miliona dolara libanskog novca koji je doveden u vezu sa ovim proneverama.

Pošto su švajcarske vlasti zatražile zvaničnu saradnju sa libanskim istražiteljima, i u Libanu je pokrenuta istraga protiv guvernera centralne banke. Trenutno se dakle vode sporovi protiv njega u Evropi, a jedan libanski sudija je već proglasio krivim za učestvovanje u korupciji Salamehovu braću za koje postoje dokazi da su preko njega stekli bogatstvo. Sudije svih pomenutih zemalja sarađuju na ovom slučaju.

Međutim, Salameh nije jedini uključen u korupciju. I protiv njegovih saradnika se vode istražni postupci, kao i protiv pojedinih bankara. Neki od njih sumnjiče se da su guverneru omogućili neometan transfer i pranje novca koji je pokrao od građana.

To što se i pravosuđe, u koje se nisu polagale velike nade, uključilo u borbu protiv korupcije narodu Libana dalo je nadu da se može promeniti sistem tako da u njemu više ne bude nedodirljivih. Zato građani sada traže od Salameha da podnese ostavku. Njihov zahtev su podržali i neki članovi Vlade i parlamenta.

Salameh ipak više neće biti guverner

Ipak, ne očekuje se da će se celokupna vlast okrenuti protiv guvernera centralne banke, jer on sigurno poseduje određene dokaze o tome kako su i drugi funkcioneri i političari doprineli pustošenju državnog budžeta. No, vlastodršci su svesni da moraju preduzeti nešto s obzirom na rast nezadovoljstva građana. I ne samo građana. Rešavanje ovog problema je jedan od uslova koji im postavlja MMF sa kojim su u pregovorima oko paketa finansijske pomoći zbog bankrota.

Što se tiče Salameha, on je ranije govorio da će podneti ostavku samo ukoliko ga libanski sud proglasi krivim. Međutim ovog februara je izjavio da se posle isteka svog mandata u julu neće više vraćati na tu funkciju. To je dakle nagoveštaj da se nešto u Libanu menja, ali i dalje nije ono što su građani želeli – da krivci za urušavanje njihove ekonomije odgovaraju za svoja nedela.

Izvor: Foren Polisi

Foto: Rashid Khreiss, Unsplash

Чланак Da li će guverner libanske centralne banke odgovarati za nelegalno bogaćenje na račun naroda? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zemlji su potrebne reforme, ali im se protivi politička elita, piše Dojče vele.

Liban nije samo u političkoj, već i u dosad neviđenoj ekonomskoj krizi. Svetska banka tvrdi da je to „jedna od najgorih kriza u celom svetu od sredine 19. veka“.

Libanska funta je od kraja 2019. izgubila 90 odsto na vrednosti. Pre krize se za 150.000 funti dobijalo 100 dolara. Danas se za istu sumu dobija dolar i po.

Dolar tražen na sve strane

Libansko preduzeće „Pure Taxi“ je u Bejrutu posle osnivanja pre devet godina radilo sa 30 vozila. Sada ih je osam. Jedan od suvlasnika Karim Merheb, kaže da ni ti vozači nisu zaposleni za stalno.

„Nemamo više kancelariju i sve organizujemo telefonom“, dodaje on i kao razlog navodi da su im zakup poslovnog prostora, struja i internet preskupi, a tražili su od njih da se računi plaćaju u američkim dolarima.

Mada Karim Merheb želi da zvuči optimistično, on kaže da je „kvalitet života drastično opao“. Dodaje i da ljudi koji primaju platu u libanskoj valuti, a ne u dolarima, jedva da mogu da opstanu.

Najveći deo radnji, apoteka i uslužnih delatnosti prebacili su se na dolar. „Brojni Libanci zavise od novca koje im šalje rodbina iz inostranstva. Tako imaju izvestan priliv dolara“, kaže Lina Hatib, buduća direktorka Srednjoistočnog instituta SOAS.

Ali, kupovna moć ljudi koji nemaju dolare drastično je opala. Osim toga, banke su ograničile sumu deviza koje ljudi mogu da podignu. Dakle, i oni koji imaju novac na računu, jedva sastavljaju kraj s krajem.

Karim Merheb i njegov poslovni partner dozvoljavaju plaćanje i u libanskoj valuti, inače ne bi mogli da prevoze brojne mušterije. Mahmud Sidavi je auto-mehaničar. On kaže da jedva još poneko opravlja svoje vozilo, jer ljudi moraju da prehrane porodice i plate školarinu. Tako poneko ide peške na posao, svejedno koliko je daleko i da li je vruće. Sadavi kaže da se u Libanu preživljava od danas do sutra: „Ovde ništa nije sigurno. Jednostavno, previše je problema.“

U zemlji se ekonomija zasniva na gotovinskom plaćanju. Stručnjaci smatraju da je to opasno, jer se ukupan novac preliva u privatni sektor. Bankarstvo je paralizovano i zemlja je pred bankrotom. Ali, ko je odgovoran za to?

Korupcija i loše upravljanje libanskih političara

Lina Hatib za krizu optužuje donosioce odluka, koji su, prema njoj, deo korumpiranog političkog sistema: „Sistem je omogućio tim ljudima da državi ukradu pare.“

Primer za to je dugogodišnji direktor Centralne banke Rijad Salameh, protiv kojeg se u više evropskih zemalja vodi istražni postupak zbog korupcije i pranja novca. Hatib kaže da takvi političari nisu pogođeni krizom – prebacuju novac u inostranstvo i čak profitiraju od krize. „Mnogi od njih ne pripadaju samo političkoj, već i ekonomskoj eliti.“ Ona dodaje da je Hezbolahu pošlo za rukom da iskoristi krizu. Kontrolišu krijumčarenje iz Sirije ili uvoz jeftine robe iz Irana na koju ne plaćaju porez.

Različiti devizni kursevi

Libanska funta je godinama bila vezana za dolar po tačno određenoj vrednosti. Centralnoj banci su potrebne devizne rezerve da pokrije vrednost domaće valute. Banke su visokim kamatnim stopama privlačile mušterije da deponuju svoje dolare kod njih. Kamate je plaćala Centralna banka i tako gomilala dugove. Strani ulagači su izgubili poverenje, povukli svoj novac i finansijski sistem se urušio.

Lina Hatib kaže da je ceh platila srednja klasa koja je štedela kod libanskih banaka i više nije mogla da dođe do svog novca. „To su ljudi koji su preko noći izgubili ušteđevinu i odjednom se našli ispod granice siromaštva.“ Ona navodi primer i onih ljudi koji su decenijama radili u državnoj službi, a sada idu u penziju – odjednom je njihova penzija potpuno obezvređena, jer se isplaćuje u domaćoj valuti.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri četvrtine stanovništva Libana je u međuvremenu pogođeno siromaštvom. Istraživanje Hjuman rajts voča (HRW) početkom 2022. donosi podatak da više nego jedno od četiri domaćinstva ima po jednu odraslu osobu koja mora da izostavi jedan dnevni obrok, jer nema dovoljno hrane za sve.

Posledice – socijalni nemiri

Stručnjak Instituta Giga (German Institute for Global and Area Studies, GIGA) iz Hamburga Husein al Mala smatra da će posledice takvog stanja biti socijalni nemiri: „Pošto ponestaje sredstava za infrastrukturu, mogla bi se pogoršati situacija u javnim uslugama, zdravstvu, školstvu i javnom saobraćaju. To se delimično već dešava“. On dodaje da uz sve to i školovani ljudi napuštaju zemlju.

Lina Hatib smatra da je međunarodna zajednica omogućila libanskoj političkoj eliti da se godinama drži na vlasti, jer je Libanu pružala finansijsku pomoć ne uslovljavajući je reformama. A prestrukturiranje libanskog bankarstva je nužno da bi se dobila pomoć za oživljavanje privrede. U međuvremenu je Međunarodni monetarni fond uslovio kredite reformama, ali od 2019. vladajuća struktura to odbija.

Kratkoročna strana pomoć nije dovoljna

Pomoć iz inostranstva se usredsredila na nevladin sektor. Hatib kaže da je to ispravno, ali nije dovoljno, jer bi međunarodna zajednica morala da izvrši pritisak i zahteva reforme, ali bi Vašington i Brisel morali i da prošire liste osoba koje su pod sankcijama.

Husein al Mala se nada da će Liban u budućnosti razgranati svoju ekonomiju u oblastima koje imaju potencijal rasta, kao što su obnovljiva energija, visoka tehnologija i turizam. On zna da za to postoje pretpostavke: „Da bi privukao strane investitore, Liban mora stvoriti atraktivno okruženje tako što će popraviti infrastrukturu, smanjiti birokratiju i stvoriti stabilan pravni okvir.“

Međutim, zemlja je trenutno daleko od toga i auto-mehaničar Mahmud Sidavi kaže: „Država je jednostavno odsutna. Mi se brinemo sami o sebi.“

Izvor: DEUTSCHE WELLE/B92

Foto: Pixabay

Чланак Liban bankrotirao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je u ovoj maloj mediteranskoj zemlji, kao i u Evropi, dobar deo naroda pomerio satove 60 minuta unazad. Međutim, malo pre nego što su Libanci počeli da vraćaju satove došlo je do izmene u računanju vremena.

Naime, Ramazan je ove godine pao između marta i aprila. Dok traje ovaj sveti mesec, muslimani ne smeju da jedu i piju dokle god traje obdanica. Letnje računanje vremena, na koje smo svi mi sada prešli, za njih bi značilo da sunce zalazi u 19 časova umesto u 18, što znači da bi morali da se strpe još sat vremena pre nego što se osveže.

Iz tog razloga je premijer Nadžib Mikati odlučio da se prelazak na letnje računanje vremena pomeri za 12. april što se u javnosti percipira kao akt podrške muslimanskom delu stanovništva. Međutim, u ovoj zemlji vlast je podeljena između sunitskih i šiitskih muslimana i hrišćana. Hrišćanska crkva se ovome usprotivila jer hrišćani nisu konsultovani u vezi sa pomeranjem vremena.

Isti avion – različito vreme poletanja

S obzirom na činjenicu da se u ovoj zemlji religijski zvaničnici poštuju podjednako kao i politički, svako je poslušao svoje lidere, pa su tako pojedini stanovnici Libana počeli da žive i rade u jednoj vremenskoj zoni a drugi u drugoj.

Ovo je dovelo do velike konfuzije, posebno u oblastima života u kojima je vreme važno, kao što je odlazak na posao, dolazak na aerodrom i sl. Ljudi odlaze ranije na aerodrome, ali i na posao, za svaki slučaj, jer nisu sigurni da li će kasniti.

Da haos bude još veći, ni oni kojima je u opisu radnog mesta bavljenje vremenom, nisu sigurni koliko je sati. Na aerodromu u Bejrutu tabla koja prikazuje vreme polazaka i dolazaka pokazuje dva vremena za iste letove. Čak ni sveznajuća tehnologija više nije saglasna koje je vreme trenutno u Libanu – ajfoni pokazuju nepromenjenu vremensku zone, dok Gugl tvrdi da je vreme pomereno sat unazad.

Izvor: CNBC

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Liban u haosu zbog pomeranja vremena: Život u dve vremenske zone се појављује прво на Biznis i Finansije.