Ovako izgleda završetak priče o čuvenoj Elektronskoj indsutriji Niš, poznatoj širom Jugoslavije i sveta, čiji su rendgeni izvoženi od Rusije do Amerike i od Iraka do Egipta.
Od Ei holdinga i još 21 zavisnog preduzeća preživela su samo dva EI sova koja se bavi optoelektronikom i Fabrika štampanih ploča.

Na 65 hektara kompleksa Elektronske industrije u preko 200.000 kvadrata poslovnog prostora, danas se ne prave tranzistori, televizori, rendgeni i druga elektronika, nego se prave supe u kesi, puni se kečap, a u fabričkoj menzi organizuju se svadbe i druge proslave.

Kompanija od koje je živeo ne samo Niš već i jug Srbije i zvanično je otišla u stečaj 2016. godine mada je eutanazija nastupila mnogo ranije.

A to je nekada bila kompanija koja je zapošljavala skoro 28.000 ljudi.

Uspon kompanije

Njen početak seže u 1948. godinu kada je na putu od Niša ka Niškoj banji osnovan Zavod RR (za proizvodnju radio i rendgen aparata).

Uskoro on prerasta u Elektronsku industriju ili poznati Ei koji se nalazio na aparatima skoro svakog doma u SFRJ.

Ei Niš je sarađivao sa nekim od tada najvećih elektronskih kompanija Filipsom, Simensom i američkim Hanivelom.

Već pedesetih rendgeni se izvoze u Nemačku i Francusku, a početkom 1962. godine proizveden je prvi tranzistor.

Šezdesetih godina počinje uspon ove kompanije pod direktorom Vladimirom Jezdićem koji shvata da su stručnjaci najvažniji za kompaniju, pa mlade inženjere šalje u inostranstvo kod partnerskih kompanija na usavršavanje.

Kompanija dolazi do čak 28.000 zaposlenih, od čega 18.000 u Nišu i okolini, dok je Ei imao fabrike širom tadašnje Jugoslavije.

Stručnjaci Ei Niša su čak prodali tehnologiju i podigli dve fabrike televizora u SSSR-u, u Kišinjevu u Moldaviji i Tbilisiju u Gruziji.

Kao i većina socijalističkih giganata i Elektronska industrija je bila i osnivač škola gde su obučavani kadrovi za fabrike.

Iz tog vremena poznata je i često prepričavana anegdota o poseti bugarske privredne delegacije Nišu.

Dolazeći iz Sofije na putu do grada delegacija je sa četiri automobila prošla pored kompleksa Ei.
Kada su stigli izrazili su interesovanje za saradnju u oblasti auto industrije.

Predstavnici niške opštine su se našli u čudu, jer mada se u Nišu svašta proizvodilo, autmobili nisu.
Ispostavilo se da su Bugari zbog fabričkog parkinga na kom je bilo više hiljada kola pomislili da se radi o fabrici automobila.

Fabrike Ei Niša koje su proizvodile vrhunske aparate elektronike i mikroelektronike, televizore i radio aparate, video rekordere, muzičke uređaje, telefone, vojnu optičku opremu, poluprovodnike, aparate za domaćinstvo, strujomere, rendgen aparate nisu preživele tranziciju i sankcije.

Raspad Jugoslavije  zadao odlučujući udarac

Nije samo raspad Jugoslavije urušio fabriku mada jeste zadao odlučujući udarac, jer kako svedoče tadašnji radnici, rukovodioci su počeli više da se bave politikom nego fabrikom. Počeo je i uvoz elektronskih uređaja, a glomazne i u suštini neefikasne jugoslovenske fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinijim i superiornijim proizvodima posebno sa istoka.

Devedesetih kreće i privatizacija fabrika iz sastava Ei, ali danas nema sumnje neuspešna.

Prva fabrika iz sastava Ei je privatizovana 1991. godine, ali bez uspeha i tokom narednih dvadesetak godina skoro sve fabrike su otišle pod katanac.

Holding je u stečaju od 2016. godine, a poslednjih godina u toku je proces rasprodaje imovine preduzeća u stečaju.
U krugu fabrike radi oko 150 malih firmi koje se bave svim i svačim, a u napuštenim zgradama je spontano nastao centar lokalne muzičke scene oko studija koji su tu otvoreni.

Tako je fabrika koja je proizvela skoro šest miliona televizora ostala samo sećanje radnika od kojih neki i danas potražuju zaostale zarade.

Procenjuje se da oko 7.000 niških radnika nekadašnjih industrijskih giganata nije dobilo sve zarade u procesu propadanja firmi i da im se duguje 2,5 milijardi dinara zbog čega neuspešno protestuju još od 2009. godine.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Nekadašnji gigant EI Niš na prodaju putem licitacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvom pokušaju prodaje u maju takođe nije bilo zainteresovanih, a tada je bila ponuđena po početnoj ceni od dve milijarde dinara.

Na prodaju je je bilo ponuđeno 28 poslovnih prostora, površine 14.943 kvadratna metra, a dok prostori između 27. i 37. sprata imaju površinu veću od 1.450 kvadratnih metara. Prodajnu celinu činile su i garaža ukupne površine 9.023 kvadrata, kao i deset garažnih prostora površine 6.445 kvadrata.

Privredni sud u Beogradu je još marta 2017. proglasio bankrot u Generaleksportu, a u stečaju je od 2015. U stečaju je godinama i njena kćerka firma ICG.

Izvor: Danas
Foto: Bing.com

Чланак Propao i drugi pokušaj prodaje Geneks kule се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprava carina održala je danas prvu e-licitaciju trajno oduzete robe. Ovakav način prodaje – preko interneta – od sada je pravilo i za druge zaplenjene carinske predmete koji će se javno prodavati na licitacijama, što uključuje i automobile.
Sat prodat za 900.001 dinar bio je najskuplje ponuđeni predmet na prvoj e-licitaciji. Njegova početna cena bila je 885.000 dinara, a licitirala su ukupno tri kupca. Prvobitno je sopšteno da je cena po kojoj je prodat – 895.000 dinara. Ali, ubrzo je rečeno da je zbog kašnjenja u prikazu aplikacije na konferenciji za novinare koja je trajala od početka e-licitacije – saopštena niža cena, i da je konačna cena veća.

Ponuda data u poslednjoj sekundi

Aplikacija za e-licitaciju se, kako objašnjavaju u Upravi carina, ne apdejtuje automatski, pa je kraj licitiranja za najskuplje ponuđeni predmet proglašen pred novinarima u trenutku isteka vremena, ali se po „osvežavanju“ stranice videlo da je aplikacija zabeležila i ponudu datu u poslednjoj sekundi. Time je cena uvećana za još 5.001 dinar, pa je postignuta prodajna cena od 900.001 dinar, rečeno je na kraju konferencije za novinare.

Posmatrajući prema ponuđenoj početnoj ceni, na drugom mestu bio je muški ručni sat „Omega speedmaster“, koji je prodat po ceni od 1.355.000 dinara, što je oko 11.500 evra.

Za razliku od prvog sata za koji je licitiralo troje građana, za ovaj je licitiralo čak sedam kupaca i gotovo mu udvostručilo cenu sa početne 773.000 dinara.
Inače, početna cena za „Iblo“ bila je 885.000 dinara, što je oko 7.500 evra.

Identitet kupaca ni za jedan predmet sa e-licitacije nije poznat za javnost, pošto se licitiranje obavlja pod šifrom.

Šta je u izgubljenom prtljagu

Za izgubljeni prtljag nadmetalo se 17 kupaca i to isključivo firme. Carina „u paketu“ prodaje ukupno 99 predmeta među kojima su koferi, dečja kolica, neka pomagala.

Šta je u koferima – i dalje je nepoznanica.

Zna se samo šta nije – nema lekova, narkotika, zapaljivih sredstava, oružja.

Prema rečima Božidara Đurića, voditelja licitacije iz Carinarnice Beograd, reč je o izgubljenom prtljagu na Aerodromu Nikola Tesla za koji se 100 dana niko nije interesovao – ni putnici, ni drugi aerodromi.
Prtljag je, kaže Đurić, detaljno pregledan i na skenerima i fizički. Sva roba poput lekova, narkotika, zapaljivih sredstava se izvlačila i uništavala.

Pola sata pred kraj licitacije, koja traje do 13.30 časova, cena za ovaj izgubljeni prtljag je sa početnih 39.600 dinara izlicitirana na 100.040 dinara. Na kraju je postignuta cena od – 150.000 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Završena prva carinska e-licitaciji, evo šta je i po kojoj ceni prodato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva elektronska licitacija robe zaplenjene na srpskim granicama biće održana 30. marta 2022. godine.
Na prvoj e-licitaciji biće ponuđeni predmeti grupisani u, kako smo izbrojali na sajtu Carine – ukupno 20 „stavki“ . Tu su i firmirani skupoceni ručni satovi, razne ženske tašne, mobilni telefoni, projektori… ali i pomenuti izgubljeni prtljag.

Jednu od 20 stavki u ponudi čini tačno – 460 predmeta.

Reč je o 230 komada slušalica za mobilni telefon i 230 usb kablova. Oni se nude po početnoj pojedinačnoj ceni od 150 dinara za slušalice i 100 dinara za usb kabl. Za ove predmete mogu da licitiraju firme i preduzetnici, ali zato za kupovinu novog muškog ručnog sata hublot bing bang, koji novog vlasnika traži za minimum 885.000 dinara, mogu da licitiraju i građani.

„U skladu sa idejom potpune digitalizacije poslovanja, Uprava carina Srbije uvodi novi način prodaje trajno oduzete robe i to isključivo putem interneta“, navode u Upravi carina.

Kako se ističe u saopštenju, svi zainteresovani za učešće na prvoj e-licitaciji mogu već da se prijave na sajtu Uprave carina. Na sajtu su dostupni i opšti uslovi prodaje robe, kao i korisničko uputstvo.

„Rok za prijavljivanje potencijalnih učesnika za prvu e-licitaciju i uplatu kaucije za učešće je petak 25. mart“, navodi se u saopštenju.

Izvor; N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta će Carina prodavati na prvoj e-licitaciji, koja se održava 30. marta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavlja se pitanje – šta se, posle zaplene, dešava sa tim stvarima. U Upravi carina za portal N1 kažu da se one, posle odluke suda o trajnom oduzimanju – ili uništavaju, ili prodaju na javnim licitacijama. Zaplenjen keš ide direktno u budžet, a životinje – u zoološki vrt.

Otkrivene carinske prekršaje procesuiraju prekršajni sudovi po mesnoj nadležnosti. Sud je taj koji, pravosnažnom presudom, odlučuje i o krajnjoj sudbini robe oduzete u prekršaju, kao i o zaštitnim merama.

„Ukoliko sud pravosnažnom presudom naloži da se roba iz prekršaja trajno oduzme, u zavisnosti od prirode robe – sud donosi i odluku o daljem postupanju sa njom. Na primer, ako su u pitanju zabranjene supstance, narkotici, lekovi, akcizni proizvodi poput duvana i cigareta – oni se uništavaju. A, ako je reč o robi široke potrošnje, nalaže se njena prodaja na javnim licitacijama. Isto se dešava i sa vozilima oduzetim u prekršajima iz bilo kog razloga“, navode za portal N1 u Upravi carina.

Javna licitacija

Carinska služba podnosi prekršaju prijavu, a njen zadatak je i da, kako ističu – sprovede konačnu odluku suda, odnosno organizuje javnu licitaciju na kojoj će roba za koju je tako naloženo – biti prodata.

„Javne licitacije organizuje Uprava carina po carinarnicama kada se za prodaju prikupi dovoljna količina robe“, objašnjavaju u Carini.

Kada je reč o drugim vrstama robe zaplenjene u prekršajima, sagovornici N1 ističu da za svaku postoji jasno propisana procedura šta se sa njom dalje dešava.

Pokretne stvari (satovi, nakit i telefoni) se takođe prodaju na javnim licitacijama, kao i sve vrste vozila.

Zaplenjeni lekovi, narkotici, cigarete i duvan se, kako ističu u Upravi carina – uništavaju.

Životinje, keš, antikviteti

Nelegalna trgovina životinjama koje spadaju u zaštićene vrste odavno je postala unosan biznis na svetskom nivou.

Procene su Interpola da se vrednost nelegalne trgovine zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama globalno kreće i do 20 milijardi dolara godišnje.

Srpski carinici su u neprijavljenom prtljaju putnika otkrivali i žive životinje, ali i šape aligatora, preparirane vučje glave, krzna leoparda…

Žive životinje se predaju dežurnim veterinarskim inspektorima koji ih smeštaju u najbliži zoološki vrt.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine nadležno je za mrtve primerke životinja, delove, derivate i proizvode. Oni se drže u Prirodnjačkom muzeju ili u Ministarstvu zaštite životne sredine za potrebe edukacije u cilju zaštite i očuvanja divljih vrsta, ali i za za obuku nadzornih organa koji vrše kontrole.

Kada je reč o gotovini, zaplenjeni neprijavljeni novac se uplaćuje na namenski račun Narodne banke Srbije, a potom ide direktno u državni budžet.

„Pored novca oduzetog u deviznim prekršajima, u državni budžet direktno se slivaju i sva sredstva ostvarena prodajom robe na javnim licitacijama“, ističu u Upravi carina.

„Ukoliko je reč o umetničkim delima ili antikvitetima, oni se predaju institucijama kulture koje imaju uslova za njihovo čuvanje“, ističu u Upravi carina.

Podsetimo, zaplenjena slika čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, koju je letos gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Nikola Kovačević uneo u Srbiju, nalazi se u trezoru Narodne banke Srbije. U ovom slučaju prekršajni postupak zbog unošenja umetničke slike u zemlju bez prijavljivanja još nije okončan, ali se slika – umesto u carinskoj ispostavi gde je prekšaj i nastao i gde bi slika trebalo da se nalazi do okončanja postupka – čuva u trezoru NBS, pošto je neophodno da se čuva pod određenim uslovima.

Izvor: N1

Vesti: Pixabay

Чланак Šta se posle zaplene na carini, dešava sa tim stvarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, na sajtu Limundo je pre neki dan osvanuo oglas koji je privukao veliku pažnju javnosti. Naime, vatrogasac Đorđe Vukićević, koji je pronašao kapitensku traku koju je Kristijano Ronaldo na utakmici Srbije i Portugala besno skinuo i bacio, oglasio je prodaju iste. Prihod od prodaje trake namenjen je bio bebi Gavrilu Đurđeviću koji boluje od retke neuromišićne bolesti SMA1 (Spinalna mišićna atrofija tip1). Reč je o izuzetno teškoj i progresivnoj bolesti koja često ima smrtni ishod. Bolest je posledica mutacije gena i manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje. On ne može da drži glavicu, sedi i puzi. Jedino rešenje za spas malog Gavrila je skupa genska terapija za koju se prikuplja novac preko fondacije Budi human.

Ta sredstva je pokušao da prikupi i Đorđe Vukićević oglašavajući prodaju Ronaldove kapitenske trake.

Šta se desilo sa aukcijom?

Međutim, juče su pojedini učesnici licitacije počeli da nude izuzetno visoke sume novca za koje se ispostavilo da su bez pokrića. Od licitacije je napravljen cirkus koji su nažalost uživo posmatrali i roditelji malog Gavrila. Njegova majka Nevena izjavila je Srpskom Telegrafu posle vesti o poništavanju licitacije da je to nešto najgore što je čula u svom životu posle Gavrilove dijagnoze. Njihove nade da će prikupiti novac za lečenje svog deteta raspršile su se kao mehur od sapunice, zbog nečijeg lošeg smisla za humor.

Međutim, nije sve izgubljeno. Imamo novu šansu da pokažemo svoje humano lice. Pokrenuta je nova licitacija za Ronaldovu traku. Po novim pravilima biće potrebno da se svi učesnici verifikuju pre licitacije. Aukcija traje do 2. aprila. Ovo je još jedna šansa za malog Gravrila ali i za nas da pokažemo šta znači biti pristojno ljudsko biće.

Foto: Limundo

Чланак Nakon lažne licitacije za Ronaldovu traku pokrenuta nova akcija za malog Gavrila се појављује прво на Biznis i Finansije.