– S obzirom na inflatorna kretanja, predlažemo da se granica za paušalno oporezivanje pomeri sa šest na osam miliona dinara – piše u dopisu.

Iz ovog udruženja Ministarstvu finansija predlažu i da se granica za ulazak u sistem PDV-a poveća sa osam na 10 miliona dinara.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Predlog da se granica za ulazak u sistem PDV-a poveća sa osam na 10 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno su skladišta puna lanjskih zaliha i veliko je pitanje kako će se uskladištiti žito ovogodišnjeg roda. U međuvremenu i cene na berzama su poprilično pale.

Tu, pak, nije kraj paorskim nevoljama. Kako nisu prodali robu, nemaju ni novac koji im je potreban da plate prispele obaveze, ali i da kupe seme, đubrivo, gorivo i hemikalije za jesenju setvu. Tako se poljoprivednici, umesto da budu zadovoljni zahvaljujući veoma dobrom lanjskom rodu i istorijski maksimalnim cenama ratarskih useva, zapravo muče praznih džepova.

Država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec

Početak seljačkim nedaćama je uredba Vlade Srbije od 11. marta kojom se zabranjuje izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, kasnije zamenjena uredbom po kojoj država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec. Tako je u junu iznosila 220.000 tona za pšenicu, 150.000 tona za kukuruz, dok je ulje na slobodnom režimu.

Srbija je tracionanoi veliki izvoznik ovih useva. Nakon dobre prošlogodišnje sezone i podmirivanja domaćih potreba, 1,6 miliona tona pšenice, četiri miliona tona kukuruza i 90.000 tona jestivog ulja, za inoplasman je preostalo dva miliona tona žita i 2,15 miliona tona kukuruza, te oko 175.000 tona ulja.

To su ozbiljne količine, pogotovo za državu koja nema izlaz na more i stoga ima složeniju i skuplju izvoznu logistiku. Posebno je izvoz postao značajan kada je septembra prošle godine počeo nagli uzlet cena hrane, pa su i dostigle istorijski rekordni nivo.

Bila je to prilika da se veliki viškovi prodaju po više nego solidnoj ceni, a tim novcem paori bi bili u prilici kupiti dovoljne količine đubriva, semena, goriva, zaštitnih hemikalija, takođe enormno poskupelih u poslednjih dvanaest meseci.
No, država, u predizbornoj atmosferi, igra na kartu da građanima zabranu, potom ograničenje izvoza prikaže kao „brigu za snabdevenost domaćeg tržišta“ i prikupi izborne poene. Efekat uredbi po paore bio je poguban. Već dogovoreni poslovi su stornirani, a seljaci ostadoše bez novca.

Tako je početkom jula u skladištima oko 900.000 pšenice lanjskog roda od kojih će 200.000 tona biti izvezeno na osnovu junskog odobrenja, dok se sa 625.000 hektara pod žitom očekuje najmanje 2,9 miliona novih tona. Naše potrebe za sve namene su maksmalno 1,6 miliona tona, te bi nam već krajem avgusta na raspolaganju za izvoz bilo 0,7 miliona tona starog i 1,3 miliona tona ovogodišnjeg žita.

Pogubno uplitanje države

Veliko je pitanje kako će se čuvati pravo seljačko blago. Mešanje starog i novog u skladištima nije dobro, povećava mogućnost da štetočine „napadnu“ robu.

Posebno je pitanje organizacije logistike transporta. Trenutno samo dve kompanije za rečni transport imaju uslove da prevoz organizuju Dunavom do crnomorskih luka, a to su minimalni kapaciteti. Tu je, naravno, i železnica, mada je ovaj vid prevoza u Srbiji decenijama totalno zapostavljen, pa nema dovoljno ni lokomotiva, a još veći je manjak vagona za rasuti teret.

Prava je umetnost organizovati transport i u uobičajenim prilikama, sada država još ograničavanjem važenja kvote na samo mesec dana dodatno usložnjava i otežava promet. Poređenja radi, na berzama pšenica se prodaje i dve, tri godine unapred.

Kako u letnje vreme pristiže rod na celoj severnoj hemisferi, naravno da je povećanjem ponude cena počela da pada, sa 400 evra sredinom maja spala je na još uvek više nego pristojnih 330 evra po toni. Propušten je pravi trenutak za prodaju mada je kupaca bilo i za dvostruko više robe od naših ukupnih mogućnosti.

Preterano uplitanje države u ekonomiju još jednom se pokazalo pogubnim.

Devize donose likvidnost

Slična je situacija i sa kukuruzom. Još oko 850.000 tona lanjskog roda je, upravo zbog limitirajućih uredbi Vlade Srbije, ostalo neprodato. Sa 950 hiljada hektara, koliko se poslednjih godina seje u Srbiji, izvozni višak je, zavisno od sezone, između dva i četiri miliona tona.

Sasvim je izvesno da se i kod inoplasmana ovog useva kasnilo, te će se pri lagerovanju novog roda naići na problem uskladištenja.

Principijelno, poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, jedina koja kontinuirano svake godine u inorazmeni beleži suficit od najmanje 1,5 milijardi evra. Naši paori, zavisno od godine, proizvedu dva i po do tri puta više nego što su potrebe domaćeg tržišta. Višak završava u inostranstvu i stoga agrar ne može da funkcioniše bez stranih kupaca.

Oni su suština, njihov novac omogućava likvidnost srpskoj poljoprivredi i na nju naslonjenim delatnostima. Stoga bilo kakvo ograničavanja inorazmene predstavlja veliki rizik i za paore je najbolje da država uplitanje svede na minimum. U suprotnom, pokazuju to i aktuelna dešavanja, biće samo štete, a mnogi seljaci će, umesto rekordnog prihoda, ostati praznih džepova.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Pšenica rodila, cena visoka, a seljaci bez novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za mnoge građane Srbije čekovi su i dalje najomiljenije sredstvo plaćanja. Za banke, međutim, oni nisu previše isplativi, pa većina pokušava da smanji njihovo korišćenje, zbog čega 13 godina i nije promenjen limit od 5.000 dinara za plaćanje čekovima. I po svemu sudeći, neće ni biti u skorije vreme. Minimum za popunjavanje čeka je 200 dinara, piše Alo.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), prosečan iznos realizovanih čekova koje na lični zahtev građana u Srbiji izdaje 16 banaka prošle godine je bio oko 4.700 dinara. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da se broj korisnika čekova u proteklih šest godina u Srbiji smanjio se za petinu, ali i dalje ima mnogo građana koji koriste ovaj vid odloženog plaćanja, jer je najpovoljniji i bez kamate.

Težnja  da klijenti što više koriste kartice

Poslovne banke, iako većina izdaje čekove, to maltene kriju od klijenata. Informacije o mogućnosti da dobijete čekove retko se mogu naći na sajtovima banaka, a ni službenici banke neće vam to pomenuti sve dok sami ne pitate. Kako za Alo kaže direktor jedne od banaka, težnja je da klijenti što više koriste kartice.

– Stvar je jednostavna, mi nemamo skoro nikakvu zaradu od čekova. Mada, neke banke sada naplaćuju takozvanu ležarinu, odnosno mesečnu naknadu za svaki ček koji ste preuzeli, a niste realizovali. Ipak, od kamata na kartice imamo korist, od čekova baš i ne. U ponudi ih držimo samo zato što bi mnogi prešli u neku drugu banku kad bismo ih izbacili – objašnjava naš sagovornik i ističe da se zbog svega ovoga i ne razmišlja o podizanju limita od 5.000 dinara po čeku.

Unovčavanje uz proviziju

Mnogi kad im zatreba keš, unovčavaju ček. Pojedine zalagaonice bave se time i to tako što im popunite ček na 5.000 dinara, a oni vam isplate 4.500. Ne popunjavate rok dospeća i puštaju ga posle 30 dana. Ukoliko želite to da prolongirate, možete im platiti još 500 dinara, a oni odlažu puštanje čeka za još mesec dana. I tako sve dok im plaćate 500 dinara mesečno.

Izvor: Alo

Foto: Pixabay

Чланак Limit na čeku se neće menjati, jer se favorizuju kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok potrošači smatraju da postoji potreba za povećanjem limita, bankari tvrde da su ponudili paletu raznovrsnih proizvoda i ostavljaju čekove da „miruju“. Velikom broju žitelja Srbije sa najnižim primanjima, kupovina na čekove sa odlaganjem od nekoliko meseci do godinu dana, ipak je najčešće jedini način za planiranje skromnog kućnog budžeta. Trenutno 20 banaka u Srbiji i dalje izdaje čekove. Od svih banaka koje imaju dozvolu NBS za poslovanje na tržištu Srbiji, samo šest ih ne izdaje. Statistika pokazuje da je za poslednjih pet godina opala upotreba čekova za 13 odsto.

Sudeći po raspoloženju u bankarskim ustanovama, namera je da se čekovi pošalju u prošlost, a što više poveća plaćanje karticama, dok sa druge strane kupci ne odustaju od ovakvog načina plaćanja. Jedino im, vele, smeta što gornja granica nije viša.

Kako kažu, sudeći po kursu evra, kao i odnosu plate i visine gornje sume na čeku, trebalo bi da je vrednost ovog sredstva za plaćanje barem dvostruko veća.

Limiti od minimum 200, a maksimum 5.000 dinara važe od 1. januara 2008. godine. Tada je, međutim, srednji kurs evra bio oko 82 dinara, a prosečna plata oko 30.000 dinara. Iako se od tada odnos kurs i plata mnogo promenio, iz UBS potvrđuju da među bankama nema inicijative za promenu limita.

Prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova

– Tome je svakako doprinela i činjenica da su banke u periodu od 2008. godine pa do danas, klijentima ponudile veliki broj novih bankarskih proizvoda. Pre svega u delu kartičarstva i elektronskog bankarstva, koji su u dobroj meri zamenili plaćanje i upotrebu čekova – platne kartice kojima se omogućava plaćanje na rate sa kamatom ili bez -kažu u UBS.

Prema njihovim podacima, tokom prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova, ili ukupno nešto više od šest miliona. Ove brojke se odnose na period od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine. U pitanju su podaci iz Platnog sistema kliringa čekova koji se obavlja pri Udruženju banaka Srbije. Manji broj čekova realizovan je u samim bankama.

Kao odloženo plaćanje na rate bez kamate, čekovi su u Srbiji i dalje popularni. Banke ih izdaju klijentima sa redovnim primanjima, urednim platišama i bez zaostalih dugovanja. Većina banaka klijentima naplaćuje izdavanje čekova od 10 do 35 dinara po izdatom „papiru“.

Prosečan iznos

Prosečan iznos realizovanog čeka od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine iznosio je 4.694,40 dinara, kažu u UBS. Ukupan iznos realizovanih čekova je oko 29 milijardi dinara, a ukupan broj realizovanih čekova je u blagom opadanju u periodu između 2015. i 2020. godine.

Izvor: Novosti

Чланак Da li treba povećati limit za ček? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mastercard je širom Evrope podržao inicijative koje su dovele do značajnog porasta upotrebe beskontaktnog plaćanja karticama i mobilnim uređajima, pa je tako danas čak 75% svih Mastercard transakcija širom Evrope beskontaktno. Povećanje limita za beskontaktna plaćanja znači da će korisnici kartica i trgovci moći da obave više transakcija prilikom kupovine odnosno prodaje, bez potrebe da unose PIN ili koriste gotovinu.

„Mastercard je među prvima prepoznao potencijal i omogućio da svi terminali za plaćanje postanu beskontaktni počevši od 01.07.2018. Svedoci smo koliko brzo su korisnici prihvataili beskontaktno plaćanje kao poželjan način plaćanja u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Današnja najava ne samo da omogućava više slobode pri izboru načina plaćanja, već korisnicima pruža dodatnu podršku u svakodnevnim izazovima sa kojima se trenutno suočavaju“, izjavila je Jelena Ristić, direkorka za tržista Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

Među 29 zemalja, Velika Britanija, Irska, Estonija i Poljska su vodeće u pogledu uspostavljanja trajnog limita, dok Holandija i Grčka sprovode privremena povećanja limita kako bi pomogle svojim građanima da lakše obavljaju kupovinu u ovom izazovnom periodu.
Što se tiče tržista Srbije, povećanje limita je trajno, a biće omogućeno i na tržištu Crne Gore (sa 25 na 40 EUR) i Bosne i Hercegovine (sa 30 na 60 BAM).

Чланак Mastercard propisao novi iznos CVM limita се појављује прво на Biznis i Finansije.