Kalinjingradska oblast se nalazi između Poljske i Litvanije i pripada Ruskoj Federaciji iako je fizički ne dodiruje. Od velike je strateške važnosti za ovu silu jer je je to jedini ruski izlaz na Baltičko more u vodama koje se ne lede. To znači da jedino kroz luku u ovom delu mora ruski brodovi mogu tokom cele godine isplovljavati. Zahvaljujući njoj, ova plovila ne moraju ići dužim putem koji podrazumeva obilaženje cele Skandinavije.

Rusija svoju robu doprema do Kalinjingradske oblasti uglavnom pomoću vozova koji saobraćaju preko Litvanije, a potom, ako za tim ima potrebe, roba nastavlja put Baltičkim morem. Međutim, osim iz trgovinskih razloga, zvaničnom Kalinjingradu (glavnom gradu te oblasti) je veoma značajna neometana distribucija robe iz Rusije zato što privreda ove eksklave u velikoj meri zavisi od ruskih sirovina, kao i stanovništvo koje kupuje ponajviše ruske gotove proizvode.

Potencijalni sukob

Litvanija od početka rata u Ukrajini ima veoma jasan stav prema Rusiji. Ona je među prvim zemljama u Evropi koje su u potpunosti prestale da uvoze ruski gas.

U petak je najavila i da će ubuduće blokirati transport robe koja je sankcionisana od strane EU u Kalinjingradsku oblast. U pitanju su u najvećoj meri metali, energenti, alkohol, visokotehnološki proizvodi isl. To je izazvalo paničnu kupovinu određenih proizvoda u ruskoj eksklavi. Ljudi su, primera radi, masovno kupovali cement i gas, iako su ih zvaničnici podsećali da ova oblast ima rezervi energenata za svakodnevnu upotrebu do 10. avgusta.

Rusija je na zabranu transporta odgovorila otvorenom pretnjom da će se ova odluka, koja je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, „ozbiljno negativno odraziti na stanovništvo Litvanije“. Zvanična Moskva trenutno sprovodi dubinsku analizu situacije kako bi odlučila šta će biti njeni naredni koraci u vezi sa ovom situacijom.

Analitičari tvrde da je malo verovatno da će Rusija vojno napasti Litvaniju, budući da je ova zemlja članica NATO-a što znači da bi ovaj vojni savez bio u obavezi da je brani. NATO je inače u martu ove godine povećao broj svojih vojnika u toj zemlji.

No, Rusiji se, prema tvrdnjama vojnih stručnjaka, ne bi isplatilo da ratuje na dva fronta, kada joj ni u Ukrajini ne ide onako kako se nadala na početku invazije.

Ono što bi pak ta zemlja mogla da uradi je blokiranje litvanskih trgovinskih brodova u Baltičkom moru ali taj potez bi mogao pogroršati njene ionako već loše odnose sa Evropskom unijom i Severnoatlantskim savezom, kažu stručnjaci.

Foto: Pixabay

Чланак Kalinjingrad nova varnica u međunarodnim odnosima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovog aprila Litvanija se našla među prvim zemljama u Evropi koje su u potpunosti prestale da uvoze ruski gas. “Ako smo mi to mogli, onda može i ostatak Evrope”, poručio je na društvenim mrežama njen predsednik. Međutim, kako je dodao, ovaj uspeh je došao posle višegodišnje pripreme.

Konkretno, 2014. godine sav gas koji se koristio u Litvaniji dolazio je iz Rusije. To doduše nije bila velika količina ovog energenta, uzevši u obzir da mala baltička zemlja ima samo 2,8 miliona stanovnika. Litvanija je dakle trošila oko 2,86 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što verovatno ne predstavlja veliki posao za ruske proizvođače.

Večita pretnja

Deceniju pre toga ova zemlja je ušla u EU i NATO. Kao što smo i sami mogli videti, Rusija nije baš najsrećnija kada se njeni susedi odvaže na ovaj korak, a potencijalnu pretnju po Litvaniju dodatno je predstavljala i činjenica da je ona stišnjena između Ruske Federacija i Kalinjingradske oblasti koja je zapravo ruska eksklava.

Zbog svega navedenog mala baltička zemlja je donela odluku da, ako ništa drugo, bar pokuša da bude što manje zavisna od svog velikog suseda. Tako je počela, zajedno sa Estonijom i Letonijom, da svoje energetske potrebe zadovoljava iz Evrope. Za te potrebe uložila je veliku količinu novca u izgradnju postrojenja za tečni prirodni gas. Novac je dobila od Evropske investicione banke, a dobavljače za ovaj energent je našla u Skandinaviji.

Do 2019. godine udeo ruskog gasa na njenom tržištu pao je na 45 odsto, a norveškog porastao na 54 odsto. Zato je bila u mogućnosti da po izbijanju rata u Ukrajini prestane sa uvozom gasa iz susedne zemlje.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

Чланак Kako je mala baltička zemlja prekinula svoju zavisnost od ruskog gasa? се појављује прво на Biznis i Finansije.