Ovo su zaključci sa ovogodišnje konferencije Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) pod nazivom „Održiva mobilnost, podrška lizinga zelenoj tranziciji i digitalizacija“, održane danas u Privrednoj komori Srbije.

Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da, prema podacima evropske lizing asocijacije Leaseurope, električna vozila iznose 14 odsto svih vozila finansiranih putem lizinga: „Od kad se traže alternative za fosilna goriva i dostizanje cilja prvog klimatski neutralnog kontinenta do 2050. godine, potražnja za električnim vozilima neprestano raste i taj trend se odražava i na lizing industriju. Evropski trend pratiće i Srbija i od lizinga se očekuje da odigra značajnu ulogu u finansiranju novih vozila, a što se potencijala tržišta tiče, u nekoliko narednih godina možemo očekivati da će udeo finansiranja električnih vozila iznositi 25 do 30 miliona evra.“

Osim finansiranja nabavke električnih vozila, lizing će zelenu tranziciju podržati i na polju finansiranja izgradnje proizvodnih pogona za obnovljive izvore energije, među kojima će posebno mesto zauzimati finansiranje izgradnje solarnih elektrana: „U narednim godinama očekujemo da obim finansiranja solarnih panela putem lizinga značajno poraste i na ovom polju primećujemo značajno interesovanje domaće privrede“, objašnjava Vračević i dodaje: „U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i svime što ga prati, privrednici moraju da pronađu način da učine poslovanje održivim, a lizing se tu našao kao rešenje. Predmet finansiranja putem lizinga je ujedno i sredstvo obezbeđenja zbog čega ne utiče na likvidnost i omogućava dalje investiranje u razvoj poslovanja.“

Naredne godine vrednost lizing ugovora dostiže milijardu evra

Generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije, Teodora Milenković, ističe da podaci ukazuju na to da će lizing industrija 2024. godine dostići vrednost ugovora od milijardu evra.

„U prethodnih 20 godina, koliko postoji na tržištu Srbije, lizing industriju prati konstantan rast. To se potvrdilo i u ovoj, veoma izazovnoj, godini. Finansijski lizing beleži rast uprkos usporavanju rasta društvenog proizvoda na globalnom nivou i otežanim lancima trgovine čiji se uticaji iz Evrope i sveta prelivaju na Srbiju. Tokom drugog kvartala 2023. godine vrednost novozaključenih ugovora porasla je za 19 odsto, a projekcije su da će se isti trend nastaviti do kraja godine.“
Milenković dodaje da je lizing postao prepoznat kao najefikasniji kada je u pitanju finansiranje osnovnih sredstava: „Tokom 20 godina potpisano je više od 250000 ugovora. Privreda konstantno obnavlja ugovore o lizingu, pa imamo subjekte koji se već četvrti, peti put opredeljuju da svoje poslovanje finansiraju putem lizinga.“

Jedna trećina svih ugovora biće potpisana digitalno

Asocijacija lizing kompanija Srbije, zajedno sa lizing kompanijama, konstantno radi na unapređenju procedura i pokušava da odgovore na potrebe privrednika. Lizing kompanije su veoma napredne u pogledu digitalizacije, pa već imaju razvijene modele automatizovanog odobrenja zahteva, digitalizovane poslovne procese i slično.

„Očekuje se da će, u naredne dve do tri godine, čak jedna trećina ugovora biti delimično ili u potpunosti digitalna. Cilj lizing industrije je da se postojeće stanje još više unapredi i da se još bolje odgovori na potrebe privrede koja svakako zahteva veliku efikasnost. Ono ka čemu težimo su odobrenja putem mobilnih aplikacija, na sajtu lizing kompanija ili u, na primer, salonu vozila“, zaključuju iz Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Чланак 25 do 30 miliona evra očekivana vrednost finansiranja električnih vozila putem lizinga се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Primetno je da privreda konstantno obnavlja ugovore o finansijskom lizingu i da je finansiranje kompanija na ovaj način postala ustaljena praksa u finansiranju osnovnih sredstava, te imamo privrednike koji već po četvrti ili peti put finansiraju svoje poslovanje putem finansijskog lizinga“, izjavila je Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Milenković je dodala da lizing finansira osnovna sredstva čime se dodatno podstiče razvoj ekonomske aktivnosti u državi: „Lizing je posebno važan za potrebne investicije malih i srednjih preduzeća jer olakšava investiranje u poslovanje i ujedno podiže konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.“

Prema analizi Asocijacije, u strukturi novozaključenih ugovora tokom godina, uz male oscilacije u zavisnosti od godine, finansiranje putničkih vozila iznosilo je 41 procenat portfolija, komercijalnih i teretnih vozila 36 procenata, dok je finansiranje mašina i opreme 22 procenata, te nekretnina jedan procenat. Takođe, prema podacima za 2022. godinu, svako treće novo prodato vozilo je finansirano putem lizinga.

Finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu

„Podaci nam pokazuju da je finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu. Ukoliko analiziramo podatke za poslednjih 10 godina, primetićemo da je prosečna godišnja stopa rasta lizing industrije čak 13.3 procenata. U prvoj polovini ove godine vrednost novozaključenih ugovora je porasla za 19 procenata u odnosu na isti period prethodne. Ukoliko se nastavi ovaj trend i primeni na vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iz prethodne godine, kada je iznosila 699 miliona evra, naša očekivanja su da će ove godine vrednost ugovora finansijskog lizinga dostići 830 miliona evra. Ovo je izuzetno važan podatak, imajući u vidu da je ova godina izuzetno izazovna i da se uticaj otežanih lanaca trgovine i inflacije na globalnom tržištu i u Evropi preliva i na Srbiju. Finansijski lizing beleži rast finansiranja iako postoje navedeni izazovi“, istakao je Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Vračević dodaje: „Razlog tome možemo da pronađemo u fleksibilnosti ovog finansijskog modela, omogućavanju zadržavanja likvidnosti privrednih subjekata i jednostavnim postupkom odobrenja, što ga čini važnim instrumentom za podršku privrede”.

Milenković i Vračević ističu da su najčešći korisnici lizinga mala i srednja preduzeća (MSP) i da je veoma izazovno pružiti im mogućnosti koje će zadovoljiti njihove potrebe. „Tržište postaje sve zahtevnije, a samim tim i potrebe privrednika. Svesni smo značaja jednostavne procedure i brzog odobravanja ugovora, i sa sigurnošću možemo da kažemo da će uvođenje inovacija i digitalizacija lizing industrije ovo još više unaprediti. Naš krajnji cilj je da korisnici lizinga u bliskoj budućnosti budu u prilici da u samo par klikova realizuju finansiranje putem lizinga“, ističe Vračević.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka

Sa rastom i jačanjem privrede, očekuje se da će udeo lizinga u finansiranju privredne aktivnosti u Srbiji biti sve značajniji, ističu stručnjaci iz ALCS-a i dodaju da budućnost ove industrije leži kako u digitalizaciji, tako i u zelenoj tranziciji.

„Zelena mobilnost i energija je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja koji danas predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva vlada u čitavoj Evropi pa i u Srbiji. U ovom segmentu, lizing treba posmatrati kao izuzetno važan i neizostavan mehanizam finansiranja, koji će doprineti kako povećanju broja električnih vozila, tako i podršci finansiranju izgradnje solarnih elektrana i drugih vidova obnovljivih izvora energije, a sve u cilju smanjenja zagađenja i dostizanju klimatske neutralnosti“, zaključuje Vračević.

Sektor finansijskog lizinga počeo je sa poslovanjem pre 20 godina, kada je 2003. godine donet prvi Zakon o finansijskom lizingu.

Asocijacija lizing kompanija Srbija osnovana je 2004. godine, u skladu sa inicijativom SEED-a (Southeast Europe Enterprise Development) – Programa Svetske banke za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP) u jugoistočnoj Evropi.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka, a među lizing kompanijama nalaze se i vendor lizing kompanije kao i lizing kompanije u privatnom vlasništvu. U poslednje dve godine na tržište Srbije došle su i dve nove kompanije, od kojih je jedna greenfield investicija.

Чланак U srpsku privredu putem lizinga investirano preko 8 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i Кancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koji su prethodno izvršili neophodna prilagođavanja sistema koji se koriste u postupku registracije vozila, stvoreni su uslovi da se servis pusti u rad.

Primaoci lizinga, koji su vozilo nabavili putem finansijskog lizinga, u postupku registracije vozila ubuduće neće morati da prilažu ovlašćenje za registraciju vozila u papirnoj formi, već će podaci o registrovanim ovlašćenjima, licima koja sprovode postupak registracije vozila, biti dostupni automatski, putem servisa Agencije.

Obaveštenje o registraciji ovlašćenja u Registru finansijskog lizinga primaocu lizinga biće dostavljeno na imejl adresu koju naznači lizing kuća prilikom registracije ovlašćenja.

Чланак APR: Pušten u rad servis za elektronsko preuzimanje podataka o ovlašćenjima za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka Intesa je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2021. godini, sa ostvarenom dobiti od 10,4 milijarde dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“. Na drugom mestu je Raiffeisen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi „Finansije TOP“ slede Unicredit banka i OTP banka. Banka Intesa i dalje ima najveće učešće na domaćem tržištu od skoro 15%, iako u proteklim godinama nije preuzimala druge banke, izuzev delova poslovanja pojedinih tržišnih učesnika. OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Societe Generale banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5%, a prema rang listi „Finansije TOP“ treća po veličini je Raiffeisen banka sa učešćem od 12,1% nakon preuzimanja Credit Agricole banke.

REKORDNI PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Raiffeisen banka je ovom akvizicijom promenila dosadašnju strategiju koja se oslanjala na oprezni organski rast, i to u teškom trenutku kada se po izbijanju rusko-ukrajinskog rata vrednost matične kompanije u Beču više nego prepolovila, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“. Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1% nakon završenog spajanja, dok je Unicredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4%. AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko 9%. Prema rang listi „Finansije TOP“, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima solidnu sedmu poziciju sa udelom od nepunih 7% na domaćem tržištu.

Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu. Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata. Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, zaključuje se u ediciji
„Finansije TOP“.

PREMIJA OSIGURAVAČA PREMAŠILA MILIJARDU EVRA

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra. Ukupna premija je porasla za 8,6%, na 119.41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1% prethodne godine, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“.

Dunav osiguranje je u 2021. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je iznosila 31,6 milijardu dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 23,4 milijarde dinara. Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2021. godini na rang listi „Finansije TOP“ slede DDOR, Wiener Städtische i Triglav osiguranje.

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7% u poređenju sa 2020. godinom. Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2%, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

NEGATIVAN UTICAJ INFLACIJE NA DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5%. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.
Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

RAST LIZINGA I IMOVINE U FONDOVIMA

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35% u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4% više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu. Prema podacima u ediciji „Finansije TOP“, rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 milion evra, što je godišnji rast od 46%. Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88%, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75%) i potom u obveznice Republike Srbije (18%), navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

AKO UZMEŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE UZMEŠ KAJAĆEŠ SE

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“ izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini. Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu. S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Чланак Finansijski sektor spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova delatnost obuhvata lizing proizvoda koju su zaštićeni pravima intelektualne svojine, izuzev knjiga i softvera, kao i primanje naknada za korišćenje žigova, patenata, prava za ekploataciju i istraživanje rudnih nalazišta i franšiznih ugovora, navodi Nova ekonomija.

Preduzeće više neće biti akcionarsko društvo, već društvo sa ograničenom odgovornošću (doo).

BIP je privatizovan u avgustu prošle godine, kada ga je za 2,09 milijardi dinara kupila firma Auto Čačak.

Cena po kojoj je BIP prodat upola je manja od procenjene vrednosti imovine preduzeća.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак BIP će umesto proizvodnjom piva baviti se lizingom intelektualne svojine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansijski sektor Srbije dočekao je pandemiju korona virusa u plusu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), celokupan sektor je u 2019. godini poslovao pozitivno, ali uz manju dobit. Banke su zabeležile pad profitabilnosti za 9%, finansijski lizing za 42,7%, a brokersko-dilerska društva za 20% u poređenju sa godinom ranije. Nasuprot tome, rast profitabilnosti su ostvarila osiguravajuća društva i to za 28,2%, a isti izvor navodi da su dobit uvećali dobrovoljni penzioni fondovi i investicioni fondovi.

Analizirajući mere koje su preduzele vlade i centralne banke u svetu radi ublažavanja posledica Kovida-19 na privredu i kakve će biti dalje reperkusije po globalnu finansijsku stabilnost u situaciji ogromnih ekonomskih poremećaja, Međunarodni monetarni fond (MMF) je u svom najnovijem izveštaju istakao da je jedna od retkih dobrih vesti činjenica da su banke dočekale ovu krizu bolje kapitalizovane nego kada se dogodila globalna finansijska kriza 2008. godine.

To je u dobroj meri rezultat regulatornih promena koje su usledile upravo s ciljem da banke budu bolje pripremljene za eventualne buduće poremećaje na tržištu, zaključuje se u izveštaju.

Sprečavanje lanca nelikvidnosti

Banke u Srbiji, koje čine 90% domaćeg finansijskog sektora, takođe su spremno dočekale pandemiju, jer su u prethodnom periodu značajno ojačale adekvatnost kapitala i likvidnost, ocenjuje u razgovoru za B&F Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije (PKS).

Prema njenim rečima, Narodna banka Srbije (NBS) je blagovremeno donela niz preventivnih mera koje u značajnoj meri olakšavaju finansijski položaj građana i privrede tokom vanrednog stanja, smanjivši referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. Usvojene su i odluke o kreditnom moratorijumu na 90 dana.

„Blizu 95% građana i preko 90% preduzeća koja imaju obaveze prema bankama odlučilo je da prihvati moratorijum. Time je smanjena mogućnost stvaranja lanaca nelikvidnosti, što dokazuje i podatak da nije zabeležen značajan porast aktiviranja sredstava obezbeđenja, niti porast broja privrednih društava i preduzetnika u blokadi”, naglašava Ocokoljić.

Centralna banka je preduzela i mere da se bankama omogući dodatna likvidnost kroz učešće na tržištu kapitala, pre svega kroz masovnije izdavanje korporativnih obveznica. „To će bankama omogućiti da lakše premoste nedostatak očekivanih prihoda po osnovu priliva sredstava od naplate kamata i glavnice za kredite koje su plasirali građanima i privredi“, ocenjuje sagovornica B&F-a.

Dodatni podsticaj za bankarski sektor, ali i za privredu, je nastavak programa podrške malim i srednjim preduzećima Ministarstva privrede, koje će sufinansirati nabavku opreme u iznosu od 25% njene vrednosti. Od toga se 70% troškova nabavke finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija, dok preostalih 5% odsto čini učešće samog preduzetnika.

S druge strane, banke su spremne da izađu u susret svojim klijentima, kao u slučaju odobravanja kredita za likvidnost i u periodu trajanja moratorijuma, ali i tokom oporavka nakon njegovog isteka. Oko 50 do 60% malih i srednjih preduzeća i gotovo 80% mikro klijenata izrazilo je potrebu za ovakvim kreditima, navodi Ocokoljić.

Osiguranje dobro počelo poslovnu godinu

Kada je reč o domaćem tržištu osiguranja, podaci Udruženja finansijskih institucija PKS za prvi kvartal ove godine pokazuju da je ostvareno ukupno 26,5 milijardi dinara sopstvene premije osiguranja. To, uz 403 miliona dinara premije primljene iz saosiguranja predstavlja rast od 2,1 milijardi dinara ili 8,5% u odnosu na isti period lane.

Rast je ostvaren u vrednosti od 1,5 milijardi u neživotnom i 600 miliona dinara u životnom osiguranju.

Kod neživotnog osiguranja uočen je dinamičan rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja useva i plodova, opšte odgovornosti i kaska, a posebno ohrabruje i dvocifreni rast premije životnih osiguranja. Najintenzivniji rast je zabeležen u tarifi „Ostala osiguranja imovine“ i to najviše u vrsti „Osiguranje objekata u izgradnji”.

Kretanja u lizing industriji takođe upućuju na umereni optimizam, kaže Katarina Ocokoljić. Pojedine grane privrede, poput turizma i saobraćaja, tokom pandemije su slabije poslovale i zato su nastojale da smanje troškove. Međutim, privredni subjekti koji su imali pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja nabavljali su komercijalna i putnička vozila i opremu, što je obezbedilo i zaključivanje novih ugovora o finansiranju putem lizinga.

Fondovska industrija dovoljno likvidna

Penzioni i investicioni fondovi koji posluju u Srbiji mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije, smatra Ocokoljić, i dodaje: „Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”.

Naše tržište je, ističe sagovornica B&F-a, specifično po tome što klijenti i dalje ulažu u manje rizične proizvode. To je i razlog što, na primer, 90% otvorenih investicionih fondova predstavljaju novčani fondovi, koji nose najmanji stepen rizika i koji su bili najmanje pogođeni aktuelnom krizom.

„Istina, na početku pandemije je uočeno povlačenje sredstava, ali je ubrzo došlo do smirivanja i stabilizacije u ovom sektoru“, objašnjava Ocokljić, napominjući da se monitoring i procene rizika rade na nedeljnom nivou, tako da se može brzo reagovati na svaku eventualnu promenu.

Najvažnije kojom brzinom će se oporavljati privreda

Procene o uticaju krize izazvane pandemijom na berzansko poslovanje pokazuju da je na Beogradskoj berzi došlo do stagnacija prometa i cena, dok je s druge strane učljivo povećano interesovanje domaćih portfolio investitora za trgovanje na međunarodnim berzama.

Analizirajući ukupna kretanja na domaćem finanijskom tržištu tokom vanrednog stanja, može se zaključiti da je je finansijski sektor reagovao veoma brzo, pravovremeno identifikujući industrije i klijente koji su najviše pogođeni posledicama pandemije i kojima je najpotrebnija odgovarajuća podrška, ističe Katarina Ocokljić.

No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg fiansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja.

Marija Dukić

Finasije TOP 2019/2020

Foto: Pixabay

Чланак Kako se kriza izazvana koronom odrazila na finansijski sektor u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

GEFF Srbija lizing je finansijska linija EBRD-a u ukupnom iznosu do 40 miliona evra, koja pomaže malim i srednjim privatnim preduzećima u Srbiji, uključujući preduzetnike i registrovana poljoprivredna gazdinstva, da unaprede svoje poslovanje kroz primenu visokoefikasnih, održivih i zelenih rešenja u poslovanju.

Investicije u energetsku efikasnost, kao i efikasno upravljanje vodom, zemljištem i prirodnim resursima, kao i investicije u primenu obnovljivih izvora energije, podstiču profitabilnost i konkurentnost preduzeća i smanjuju negativan efekat poslovanja na životnu sredinu, globalno zagrevanje i klimatske promene.
Lizing linija namenjena je privatnim pravnim subjektima iz sektora proizvodnje, poljoprivrede, uslužne delatnosti, građevinarstva, trgovine i transporta. Putem lizinga preduzeća će moći da investiraju i u fotonaponske solarne elektrane za proizvodnju električne energije.

Osim finansijske komponente, kroz GEFF Srbija lizing liniju obezbeđena je i tehnička podrška u vidu onlajn baze podataka koja se zove Tehnološki selektor. Baza sadrži spisak i karakteristike visokoefikasne, prethodno procenjene i odobrene opreme za finansiranje u okviru kreditne linije.

Žužana Hargitai, EBRD direktorka za Zapadni Balkan izjavila je: “U saradnji sa našim donatorima i UniCredit Leasing Srbija obezbeđujemo značajnu podršku srpskoj ekonomiji da uspešno sprovede prelazak na zelenu ekonomiju. Ohrabrujuće je to što u Srbiji postoji potražnja za zelenim finansiranjem dok zemlja nastoji da se oporavi od ekonomskih posledica izazvanih pandemijom COVID-19.”

Ana Milić, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Leasing Srbija je izjavila: “Svesni smo važnosti zelene ekonomije i zbog toga smo ponosni što nam je EBRD ukazao poverenje da radimo na promociji važnosti unapređenja zaštite životne sredine u Srbiji. Finansiranja koja ćemo ponudimo našim klijentima, ne samo da će im pomoći da svoje poslovanje učine održivijim na duže staze, već će omogućiti zdraviju budućnost za nas i naredne generacije“.

GEFF Srbija lizing linija deo je globalnog GEFF programa EBRD-a vrednog preko 4 milijarde evra koji obezbeđuje finansijska sredstva za biznis sektor i građane koji žele da investiraju u zelene tehnologije.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do sada investirala preko 6 milijardi evra u 267 projekata u Srbiji, sa fokusom na razvoj privatnog sektora i tranziciju ka održivoj i zelenoj ekonomiji.

Чланак EBRD i UniCredit Leasing podržavaju prelazak malih i srednjih preduzeća u Srbiji na zelenu ekonomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

8. ZADUŽIVANJEM PROTIV VIRUSA: Ko preživi, vraćaće dugove
U suočavanju sa pandemijom korona virusa vlastima širom svijeta su uglavnom ruke bile vezane. Vakcina ne postoji a nema ni lijeka za tretman zaraženih, pa su se sve nade svele na pare, jako puno para, koje su vlade ekspresno ubrizgale u ekonomiju, kako bi se spriječio ne samo ekonomski već i politički i socijalni kolaps čitavog sistema.

14. KAKO REJTING AGENCIJE SVOJIM OCENAMA UTIČU NA KRIZU? Da li je po babu, ili po stričevima?
Zbog straha od snižavanja kreditnog rejtinga, mnoge od najsiromašnijih država izbegavaju da traže odlaganje ili otpis dugova u okviru programa koji nudi G20 kao podršku za ublažavanje posledica pandemije, upozoravaju iz MMF-a. Agencije za kreditni rejting su posle najava o snižavanju rejtinga za mnoge ekonomije u aktuelnoj krizi, izazvale brojne negativne reakcije. Kritičari najviše upozoravaju na „dvostruka merila“ prema zemljama u razvoju, ali negativne ocene stižu i iz Evropske unije, zbog snižavanja rejtinga nekih od njenih članica. Sve to pokazuje da se pitanje objektivnosti može lako relativizovati čak i u vreme kada se sve podređuje samo brojkama.

16. KAPITALIZAM I DRŽAVNA POMOĆ: Puna usta opšteg interesa

Velika privredna kriza izazvana pandemijom iznova je otvorila osetljivo pitanje raspodele budžetskog novca, koji putem pomoći primaju privatne kompanije. U strahu da bi pad privredne aktivnosti mogao dovesti do kolapsa na tržištu rada, mnoge države su odobrile masivne subvencije koje su uveliko prešle „crvenu liniju“ koja razdvaja javni interes od privatnog.

20. PANDEMIJA I INVESTICIJE U SRBIJI: Spremite se, padamo
„Prošle godine Srbija je ostvarila vrlo visok priliv stranih direktnih investicija od oko 3,6 milijardi evra, dok se ove godine, zbog pandemije, može očekivati pad za oko 30 odsto. To znači da bi strane investicije na kraju 2020. mogle da iznose 2,5 milijardi evra“, predviđa profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. On za „Biznis&Finansije“ kaže da treba računati i sa padom domaćih privatnih i javnih investicija, ali i sa sigurnim rastom zaduživanja države.

22. KRIZA NA LOKALU: Virus napao i opštinske budžete
Odlaganje plaćanja poreza na zarade za narednu godinu lišava gradove i opštine četvrtine njihovog najvećeg pojedinačnog izvora poreskih prihoda, što može da ima velike posledice po pružanje javnih usluga na lokalu. U gradovima i opštinama sada planiraju da se malo više „pozabave“ rashodnom stranom budžeta, odnosno preispitaju da li su im svi dosadašnji troškovi baš i neophodni. I šta bi od toga moglo da se smanji ili čak prestane da se finansira.

24. KAKO SE KRIZA IZAZVANA KORONOM ODRAZILA NA FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI: Stabilno poslovanje u teškim vremenima
Domaći finansijski sektor je dočekao pandemiju dobro pripremljen, sa kapitalom i likvidnošću koji su omogućili finansijskim organizacijama da odmah reaguju kako bi se obezbedila finansijska stabilnost na tržištu. Kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na finansijsko poslovanje moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, kaže Katarina Ocokoljić iz Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.

28. UTICAJ PANDEMIJE NA ZAPOSLENOST U FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA: Broj zaposlenih približno isti kao i pre krize
Većina finansijskih organizacija nije smanjivala broj zaposlenih tokom pandemije, u bankarskom sektoru je on čak i blago povećan, a zahvaljujući dobro organizovanim preventivnim merama sačuvano je zdravlje zaposlenih. S druge strane, kriza je pokazala da je domaća finansijska industrija dobro kapitalizovana, visoko likvidna i tehnološki dobro opremljena za bezgotovinska plaćanja koja su u martu porasla preko 10% na godišnjem nivou, kažu u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije.

30. UPRAVLJANJE NOVČANIM TOKOVIMA U VREME KRIZE IZAZVANE PANDEMIJOM: Održavanje likvidnosti ne sme da ugrozi dugoročno poslovanje
Mere za kratkoročnu likvidnost treba strukturirati na način da ne ugrožavaju osnovne elemente poslovanja od kojih zavisi dugoročna pozicija kompanije.

32. KAMPANJE ZA KUPOVINU DOMAĆE ROBE: Nije sve u patriotizmu, nešto je i u porezima
Srbija, kao i većina država u svetu, pokreće kampanje za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se olakšao ekonomski oporavak od posledica pandemije. Preduslov za uspeh takvih kampanja, kao što pokazuju uspešni primeri nekih zemalja, je poreska politika koja podstiče domaću proizvodnju, ali i potrošnju domaće robe. Još važniji je lični primer onih koji rukovode državom na svim nivoima.

36. BEZ DRŽAVNE POMOĆI ZA FIRME KOJE POSLUJU U „OF-ŠOR“ ZONI: Nevolje u poreskim rajevima
Korona virus doneo je nevolje i u raju – onom poreskom. Do skora neprikosnovene poreske oaze, ozbiljno su zabrinute za svoje budžete, i to s razlogom. Neke od najjačih evropskih ekonomija već su privredi dale ultimatum – poslovanje sa „of-šor“ zonama ili državna pomoć! Trenutno, kako se čini, tas na vagi preteže na stranu pomoći. S druge strane, izveštaji pokazuju da neke države EU uveliko ubiru poreze na profite koji su zapravo nastali u drugim članicama Unije.

38. PRANJE NOVCA U SRBIJI: Bojler firme
U Srbiji raste priliv novca posredstvom inostranih platnih platformi na račune domaćih „bojler“ firmi, koje ta sredstva uz proviziju odmah prosleđuju u poreske rajeve širom sveta. U pitanju su transferi od nekoliko stotina miliona evra čije je učešće sve veće u domaćem platnom prometu, pri čemu je jako teško razlučiti „čist“ od „prljavog“ novca. Razlog je što neke države ne žele da daju detaljne podatke o poreklu novca, svrsi transfera i o poslovnom statusu nalogodavca, već se takvi transferi obično pravdaju računarskim i uslugama programiranja.

Banke

41. BANKARSKI SEKTOR U 2019: Konsolidacija uspela, krediti na čekanju
Drugu godinu zaredom banke su zabeležile solidan rast poslovanja, rasterećene balasta loših plasmana i potpomognute generalnim oporavkom privredne aktivnosti. Ovaj trend nastavljen je i u prvom tromesečju 2020. i sve je ukazivalo da bi ova godina mogla biti rekordna za domaći bankarski sistem još od prethodne globalne krize, da pandemija nije osujetila ovaj optimistički scenario.

44. ULOGA BANAKA U EKONOMSKOJ KRIZI: Razapete između očekivanja i realnosti
Uloga bankarskog sektora je od ključnog značaja za ublažavanje negativnih posledica ekonomske krize. Međutim, sa rastom rizika u privredi, tj. kreditnog rizika i NPLova, apetiti banaka za kreditiranje će se smanjiti, a cena kredita porasti, i to baš u trenutku kada je finansiranje od vitalne važnosti za prevazilaženje krize i oporavak privrede.

46. DA LI ĆE POSLEDICE PANDEMIJE UBRZATI BANKARSKE AKVIZICIJE: Tehnološka konkurencija ofanzivnija od virusa
Kovid-19 neće značajnije ubrzati ukrupnjavanje na bankarskom tržištu kao što je to bio slučaj tokom prethodne krize, jer se uzroci dveju kriza bitno razlikuju, pa time i posledice. Konsolidacija će se svakako nastaviti, ali prvenstveno zbog sve oštrije konkurencije tehnoloških kompanija na finansijskom tržištu, naročito giganata kao što su Google, Amazon, Facebook i Apple.

50. CENTRALNE BANKE I DIGITALNI NOVAC: Pustio bih ja njega, ali neće on mene
Mada 80% centralnih banaka u svetu razmatra primenu digitalnih valuta, svega 10% njih namerava da realizuje takve projekte u naredne tri godine. Ali tih 10%, na čelu sa Kinom, predstavlja petinu svetske populacije. Centralne banke u najrazvijenijim zemljama manje su sklone uvođenju kriptovaluta u monetarni sistem nego one u razvoju, ali na to ih tera tehnologija i smanjivanje bankarskog učešća na investicionom i kreditnom tržištu. Ipak, najveću pretnju vide u mogućnosti da kineska centralna banka počne da primenjuje digitalni novac pre drugih, jer kao što je dokazala i aktuelna pandemija, zavisnost sveta od Kine raste, a zavisnost Kine od sveta opada.

52. POSLOVANJE FINTECH KOMPANIJA U AKTUELNOJ KRIZI: Usporavanje poslovanja, rast novih ideja
Uprkos porastu bezgotovinskog plaćanja tokom vanrednog stanja zbog pandemije, fintech sektor generalno nije zabeležio rast profitabilnosti. Kompanije iz ove delatnosti se suočavaju sa poteškoćama u finansiranju i padom prometa, a neke od njih i sa padom poverenja klijenata, jer se u kriznim vremenima većina okreće sigurnijim opcijama. Ipak, neke fintech kompanije su i u ovakvoj situaciji videle šansu. Među njima prednjače one koje se bave onlajn pozajmicama malim firmama, ali ima i onih koje su osmislile potpuno nove ideje poput Kovid kredita.

56. BANKE OD SISTEMSKOG ZNAČAJA: Dodatne mere za sprečavanje potresa na finansijskom tržištu
Narodna banka Srbije objavila je listu devet sistemskih banaka od posebnog značaja za stabilnost domaćeg fianansijskog sistema, koje će od juna ove godine morati da održavaju određene stope zaštitnog sloja kapitala. Spisak banaka je isti kao i prošle godine, s tim što nakon prodaje Komercijalne banke, sada je na listi samo jedna banka u državnom vlasništvu. Pojedini ekonomisti predlažu da se za sistemski značajne banke uvede stres test, kako bi se proverila njihova otpornost na nepredviđene događaje kao što je epidemija korona virusa.

58. ŠTA ĆE BITI SA KREDITIMA PRIVREDI KADA PROĐU MERE PODRŠKE: Investicioni krediti na čekanju
Prošle godine, celokupan rast kredita namenjenih privredi odnosio se na investicione kredite, koji su 2019. bili najzastupljeniji u pozajmicama preduzećima, ističu u Narodnoj banci Srbije. Premda su investicioni krediti i u aprilu ove godine imali najveće učešće od 44,7%, u bankama kažu da je sada interesovanje privrednika daleko veće za kredite za obrtna sredstva i likvidnost. Ulaganja će očigledno pričekati, jer u bankama već računaju sa pogoršanjem bilansnih pokazatelja firmi, ali istovremeno ukazuju i da završni računi neće biti jedino merilo za ocenu kreditnih zahteva.

62. Anketa B&F sa Brankom Greganovićem (NLB Banka), Nikolom Maslovarićem (Erste Banka) i Predragom Mihajlovićem (OTP Banka)

66. TABELE

Osiguranje

77. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI U 2019. GODINI: Neke nove zvezde na nebu
I dok se broj igrača u domaćem sektoru osiguranja i sam rang nisu značajno menjali, tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja. Tako su unit linked polise rasle 140 odsto, dobrovoljno zdravstveno 30, a osiguranje od opšte odgvornosti 20 odsto. U segmentu osiguranja života sve manje se govori o štednji i u strukturi premije rastu polise riziko osiguranja.

80. NOVE TEHNOLOGIJE, SAJBER KRIMINAL I OSIGURANJE: Da li jedemo sopstveni rep?
Kažu da je zarada narkodilera „kusur“ u odnosu na novac koji se vrti u sajber kriminalu: ovo je, prema brojnim analizama, najbrže rastući zločin u svetu, koji kriminalcima donosi više zarade nego sve vrste droga zajedno, a pritom raste po veličini, sofisticiranosti i troškovima koje izazivaju štete. Gde je Srbija na toj mapi rizika, i da li se štete u poslovanju koje izazovu hakeri mogu nadoknaditi polisom osiguranja?

84. OSIGURANJE U PROIZVODNJI HRANE: Industrija koja ne sme da stane
Tokom vrhunca epidemije korona virusa u Srbiji, od marta do maja, većina poljoprivrednih proizvođača je zaključivala osiguranja, jer je to period početka rasta većine biljnih kultura. Situacija je bila ista u čitavoj zemlji i pored svih razlika u nivou razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.

86. OSIGURANJE I GRAĐEVINARSTVO: „Zlatna koka“ za osiguravače
Osiguranja koja su povezana sa gradnjom rasla su ubrzanim tempom prethodne godine, te je premija osiguranja objekata u izgradnji porasla 70 odsto, a objekata u montaži čak 400 odsto. Investitori i glavni izvođači radova mogu da osiguranjem pokriju gotovo sve rizike, za promil vrednosti investicije.

90. Anketa B&F sa Gordanom Bukumirić (UNIQA osiguranje), Draganom Markovićem (Triglav osiguranje), Svetalnom Smiljanić (Wiener Städtische osiguranje) i Ljubišom Veljkovićem (Milenijum osiguranje)

94. TABELE

Lizing

101. POSLOVANJE LIZING INDUSTRIJE U 2019. I OVOGODIŠNJI TRENDOVI: Podrška investicijama u Srbiji
Podržavajući i prateći razvoj privrede u Srbiji, finansiranje putem lizinga je takođe uvećano. Podaci za period od 2015. do 2019. godine pokazuju da je prosečan godišnji rast finansiranja putem finansijskog lizinga iznosio 16.6 procenata. Ovako dugačak i konstantan period rasta direktno je posledica pozitivnog kretanja privredne aktivnosti u zemlji.

102. LIZING INDUSTRIJA – ŠANSE I IZAZOVI: Nedovoljno iskorišćeni potencijali
Iako lizing industrija u Srbiji beleži stalni rast u proteklih pet godina, njeni potencijali za finansiranje privrede bili bi dvostruko veći kada bi se domaća regulativa uskladila sa evropskom. Promene koje uključuju i mogućnost da kompanije koje su registrovane za delatnost finansijskog lizinga obavljaju i poslove operativnog lizinga – znatno bi unapredile finansiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, kojima kapital nije lako dostupan. U situaciji kada je najvažniji cilj da se privreda što brže oporavi od posledica pandemije Kovid-19, izmene regulative su potrebnije nego ikada pre.

104. GLOBALNI TRENDOVI U LIZINGU – CAR SHARING: Deljenje vozila sastavni deo novih vrsta mobilnosti
Ideja o boljem iskorišćenju resursa radi postizanja veće ekonomičnosti starija je od kapitalizma. Ljudi su pokušavali da ekonomijom obima smanje troškove po jedinici proizvoda, kako bi stvorili dodatnu vrednost. Na primer, prosečan „radni dan“ jednog automobila pre Drugog svetskog rata sastojao se od malo vožnje u pauzama stajanja na parkingu. Logično pitanje preduzetnika bilo je – da li postoji mogućnost da još neko koristi automobil, kako bi njegovo posedovanje bilo ekonomičnije?

106. TABELE

Fondovi

111. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI: Dugoročna stabilnost uprkos kratkoročnim poremećajima tržišta
Nema dileme da će pandemija imati snažan kratkoročni uticaj i na poslovanje privatnih penzijskih fondova, ali period od 2006. godine do danas dovoljan je da se sagledaju funkcionisanje industrije penzijskih fondova i koristi dugoročne štednje. Treba imati u vidu da je fokus penzijskih fondova mnogo duži, te da će se efekti još bolje videti u budućnosti.

113. POSLOVANJE INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI: Relativno uspešni i u vreme krize
Uprkos hroničnim problemima domaćeg tržišta kapitala uzrokovanih preregulisanošću i posledicama aktuelne pandemije, još jednom se pokazalo da ćete kroz kvalitetan investicioni fond u vreme konjukture možda zarađivati nešto manje nego kroz direktna ulaganja, ali ćete u uslovima krize i pada vrednosti na tržištima svakako gubiti značajno manje.

115. FONDOVSKA INDUSTRIJA U SVETU: „Održivi“ fondovi došli na zelenu granu
Dostupni podaci za prvi kvartal ove godine pokazuju da su tokom eskalacije pandemije najbolje prošli investicioni fondovi koji ulažu u ekološke i druge društveno odgovorne delatnosti. U SAD su „održivi“ fondovi u pomenutom periodu imali rekordan priliv investicija od 10,5 milijardi dolara, a prema istraživanju investicione banke Morgan Stanley, zabeležili su manji gubitak od kompanija listiranih na S&P listi. Penzioni fondovi u Evropi i SAD beleže gubitke, pri čemu analitičari skreću pažnju da su američki državni penzioni fondovi bili u krizi i pre korona krize.

117. TABELE

Revizija

125. UTICAJ PANDEMIJE KOVID-19 NA PROCES REVIZIJE I ULOGU REVIZORSKIH KUĆA: Odgovornost revizora veća nego ikada
U aktuelnim okolnostima bez presedana, koje mnogi nazivaju „nova normalnost“, revizori će više nego ikada pre morati da se oslanjaju na profesionalno prosuđivanje u cilju očuvanja javnog interesa. Revizorske kuće dele sudbinu privrede, pa će eventualni pad prihoda morati da nadomeste pojačanom diversifikacijom poslovanja i bržom primenom novih tehnologija.

127. TABELA

Berze

129. PREGLED TRGOVANJA NA BEOGRADSKOJ BERZI U 2019. I PRVOM KVARTALU 2020. GODINE: Prošla godina završila rastom, ova počela neizvesno
Na kraju 2019. godine, ukupna kapitalizacija akcija na Beogradskoj Berzi iznosila je 4,84 milijardi evra, što je rast od 9,6% u odnosu na kraj 2018. godine. Prvi kvartal 2020. godine obeležila je globalna pandemija virusa Covid-19, sa višestrukim negativnim implikacijama na globalnom i domaćem tržištu.

132. KORPORATIVNE OBVEZNICE: Novi izvor finansiranja za kompanije u Srbiji
Korporativne obveznice pružaju veću feksibilnost kompanijama u pogledu strukture finansiranja, relaksiranije novčane tokove i stvaraju dobru osnovu za buduće investicije i razvoj poslovanja. Nije na odmet napomenuti i rast ugleda, jer kompanije koje se odluče na ovaj korak doprinose preko potrebnom razvoju tržišta kapitala u korporativnom sektoru u Srbiji i pozicioniraju se kao lideri u finansijskim inovacijama.

134. TABELE

NA RUBU MOZGA: Ekscentrična ulaganja, najblaže rečeno

Ako je nešto uspelo da uzdrma monopol korone nad informacijama tokom prethodnih meseci, onda su to vesti o vanzemaljcima i ostalim bićima iz drugih dimenzija. Sporednu ulogu u ovom „anti-korona“ serijalu igra NASA, a glavni junaci su Pentagon i dvojica američkih milijardera kosmičkih vidika i skloni da pored zemaljske, ulažu i u paranormalnu imovinu. Ako ste vizionar daleko ispred svog vremena, ovo je prilika za ulaganja u društvu odabranih, koji su prešli granice mogućeg.

141. NADLEŽNI ZA MISTERIJE SVEMIRA: Zagubili paralelni univerzum, ali vanzemaljci su i dalje ovde
Ukoliko to već sami niste primetili, naša je dužnost da vas pravovremeno i objektivno informišemo – vanzemaljci su među nama! A uz njih i štošta drugo što obitava „na granici nauke“, mada bi oni skeptičniji rekli da bi se većina takvih izveštaja pre mogla nazvati „na granici mozga“. Ali stvar je u tome što ovoga puta, takve vesti stižu iz najzvaničnijih mogućih izvora.

142. ŠOKANTNO! SAMO ZA ULAGAČE SA IZRAZITIM „APETITOM ZA RIZIK“!
Paranormalna imovina Obožavate izazove i imate sve naučnofantastične osobine koje kompanije traže u oglasima za posao. Inovativni ste preko svake mere, toliko da ste neshvaćeni vizionar, daleko ispred svog vremena. Evo „disruptivne“ prilike za ulaganja dok masa traži prevaziđene sigurne luke, bežeći pred pandemijom. Budite u društvu odabranih milijardera koji su prešli granicu mogućeg.

Vremeplov

144. MITOVI I ČINJENICE O RUSKOM BLAGU U BEOGRADU: Bankarski triler u ratnom vrtlogu
Priče o tome kako je neprocenjivo blago iz ruske carske riznice pred kraj Oktobarske revolucije završilo u Kraljevini Jugoslaviji su samo mit. Umesto toga, stiglo je 1618 sanduka sa dragocenostima, pretežno onih koje su se čuvale u Petrogradskoj založnoj banci. Ali ova bankarska odiseja na kraju se pretvorila u pravi istorijski triler. On je završio sa samo 18 sanduka koje je zaposela američka vojska u Minhenu pri kraju Drugog svetskog rata. Da li je nešto od tih dragocenosti ipak ostalo u Beogradu – do danas nije dokazano.

Чланак Finansije top 2019/2020. се појављује прво на Biznis i Finansije.