U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
Kako piše Politika, u Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića. Inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“, u saradnji sa „Pokretom potrošača za kvalitet hrane“ zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Međutim, ovo je, kako navode samo početak, jer je uz ovu akreditovanu metodu moguće utvrđivati falsifikate i kod drugih proizvoda. Kako piše list, u toku su analize kvaliteta vina i rakije na našem tržištu.

Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“

U savezu pčelarskih organizacija SPOS koji su sinoć objavili rezultate kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ u cilju suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno konačnog potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

„Klaster je ostvario saradnju sa Udruženjem ‘Pokret potrošača za kvalitet hrane’ i laboratorijom Ana Lab iz Pančeva, koja je omogućila analize po najpovoljnijim cenama za pokret potrošača. Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza. Podsećamo da je PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a za Politiku.

Iz Klastera proizvođača su pozvali državu da, sada kada u našoj državi postoji akreditovana metoda za utvrđivanje autentičnosti proizvoda, uvrste ovu laboratoriju na spisak onih u koje veterinarski inspektori mogu slati službene uzorke meda, ali i drugih proizvoda na analize.

Inače, Srbija je prva zemlja u svetu koja ima specijalizovanu akreditovanu laboratoriju ovog tipa, sa akreditovanom EIM-IRMS metodologijom koja je priznata na nivou Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu i deo je zvanične domaće regulative kao metoda za ispitivanje kvaliteta vina.

Kako je za taj list pre nekoliko dana izjavio Ivan Smajlović, reč je o univerzalnom rešenju za otkrivanje privrednih ekonomskih prevara ne samo u sektoru proizvodnje vina, već i u industriji meda, zatim proizvodnji voćnih rakija i jakih alkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda, kao i svežeg mleka.

Uzorci meda uzeti iz velikih trgovinskih lanaca

Udruženje “Pokret potrošača za kvalitet hrane“ je prvu akciju ispitivanja tržišta pokrenulo 11. septembra kada je uzorkovano 25 različitih uzoraka meda iz sedam trgovina velikih trgovačkih lanaca u Pančevu. Med je uzorkovan u „Amanu,“, „Disu“, „Gomeksu“,“Idei“ , „Lidlu“, „Maksiju“ i „Mere marketima“. Uzorkovanje je, kako navode iz ovog udruženja, obavila akreditovana laboratorija Centar ispitivanja namirnica iz Beograda.

Uzorkovano je po dve jedinice od svakog proizvoda (sa istim LOT brojevima, istim datumima i vremenima punjenja), pri čemu je jedna jedinica uzorkovana za analizu, a druga jedinica ostavljena za potencijalnu superanalizu. Uzorci meda su ispitivani na autentičnost (botaničko poreklo šećera), a ispitivanja su urađena u akreditovanoj laboratoriji „Ana Lab“ DOO Pančevo, koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.

Akcijom je utvrđeno da je čak 22 uzorka meda palo na ispitivanju autentičnosti, što predstavlja čak 88% od ukupnog broja ispitivanih uzoraka meda (25). Svi laboratorijski izveštaji će biti prosleđeni nadležnim organima radi daljih koraka u skladu sa propisima.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Od 25 uzoraka meda 22 nisu prošla testove autentičnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim koji je predvodio profesor Akiko Takaoka iz Japana otkrio je kako psi brzo shvate treba li nekom čoveku verovati ili ne.

Istraživanje koje su sproveli uključilo je „varanje“ pasa. Naime, ljudi su već odavno otkrili kako će pas, ako mu pokažete na neki objekat, dotrčati do njega. Stoga su naučnici koristili ovu informaciju u svom istraživanju – jedan čovek bi psima pokazivao kutiju koja je bila napunjena hranom.
Psi su spremno trčali do njega. Zatim bi im pokazao praznu kutiju. Psi su takođe trčali do njega, ali bi onda otkrili da nema hrane u njemu.

Treći put, kada bi im pokazao kutiju s hranom, psi nisu otišli do nje. Znali su kako čoveku koji im pokazuje kutije, sa hranom ili bez nje, ne treba verovati na temelju prethodnog iskustva. Taj eksperiment dokazuje da psi mogu prepoznati nekog ko vara i da nisu tako naivni.

„Drugim rečima, ako lažete psa, on će formirati mišljenje o vašem ponašanju, te vam neće verovati. Psi imaju sofisticiraniju inteligenciju nego što mislimo. Ta društvena inteligencija selektivno je kod njih evoluirala kroz dugu životnu istoriju suživota s ljudima“, kaže profesor Takaoka, piše petmagazine.

Izvor: B92

Чланак Psi brzo shvate treba li nekom čoveku verovati ili ne се појављује прво на Biznis i Finansije.