Sa izuzetkom šifre „picture1“, koja je brute-force metodom otkrivena za oko tri sata, sve ostale šifre sa Top 10 liste najgorih lozinki, otkrivene su gotovo trenutno upotrebom skripti sa rečnicima, ili jednostavnim ljudskim pogađanjem.

Istraživanje je pokazalo da većina korisnika još uvek zazire od sigurnih lozinki koje će biti teške za otkrivanje, ali i za pamćenje. Umesto toga, odlučuju se za jednostavne izraze koji su lako predvidivi, kao što su „football“, „iloveyou“, „letmein“, ili „pokemon“.

NordPass je naveo da prilikom odabira šifre treba izbegavati šablone, kao što su slova ili brojevi postavljeni jedni pored drugih na tastaturi. Dodavanje velikih slova ili brojeva na neočekivana mesta, takođe dosta pomaže prilikom generisanja sigurnijih šifara. A stvar koju nikako ne treba upotrebljavati su imena bliskih ljudi ili datumi rođenja.

U krajnjem slučaju, ako ne možete da zapamtite kompleksne lozinke, razmislite o upotrebi password locker-a.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Lozinke koje hakeri najlakše otkriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Firma za informatičku bezbednost Cyble prva je otkrila gomile podataka sa Zoom-a na Dark webu. U pitanju je preko pola miliona ukradenih lozinki i računa korisnika koji su koristili ovu aplikaciju za video pozive. Podaci se prodaju po bagatelnoj ceni na virtualnoj berzi sajber kriminalaca, što može izazvati velike glavobolje korisnicima jer se ne zna ko podatke kupuje.
Nije još poznato kako su sajber kriminalci tačno došli do tih podataka. Ipak, stručnjaci pretpostavljaju da nisu direktno napali Zoom, već kompanije koje su koristile aplikaciju. Do krađe je najverovatnije došlo jer korisnici koriste iste lozinke i korisničke račune za više internet servisa.

Dodatni udar na reputaciju

Hakeri upotrebljavaju veoma jednostavan alat za ponovno korišćenje lozinki koje su ranije ukrali. Tako mogu veoma brzo da provere da li mogu da uđu u račun koji ima već poznato korisničko ime, objašnjavaju stručnjaci. Zato ponovo upozoravaju kako ne bi trebalo koristiti istu kombinaciju elektronske pošte, korisničkog imena i lozinke na različitim mestima.
Iako izgleda da u ovom slučaju kompanija Zoom Video Communications nije direktno odgovorna za curenje podataka, to je još jedna mrlja u njenom poslovanju.

Ovaj startap se već našao na udaru kritika zbog načina na koji koristi lične informacije korisnika, te nedovoljne sigurnosti njihovih privatnih videopoziva. Zbog toga su neke države, ali i firme zabranile svojim zaposlenima da koriste tu aplikaciju na službenim računarima.

Iz Zoom-a tvrde da su pojačali bezbednost i da intenzivno rade na otklanjanju svih problema. Ipak, sve je više stručnjaka koji preporučuju kompanijama i drugima koji koriste Zoom aplikaciju za video pozive da razmisle o nekoj od alternativa.

Чланак Raprodaja lozinki i računa Zoom-ovih korisnika na „hakerskoj berzi“ се појављује прво на Biznis i Finansije.