Mala evropska država Luksemburg, poznata kao zemlja sa najvećim prihodima po glavi stanovnika, ima populaciju od svega 640.000 osoba. Možda baš zbog dobrog imovinskog stanja veliki broj ljudi u njoj može da priušti automobil. Naime, u ovoj zemlji je u 2020. na 1.000 ljudi dolazilo 696 automobila, što je najveća gustina vozila na Starom kontinentu. Skoro devet od deset luksemburških domaćinstava tada je imalo lično vozilo, a svaka deseta porodica je imala dva ili tri automobila. Zbog takve imovinske situacije, ali i jeftinog goriva usled niskih akciza, luksemburški putevi bili su veoma često zakrčeni.

Kako bi smanjila zavisnost svojih građana od automobila, vlast ove države je 29. februara 2020. učinila celokupni javni prevoz besplatnim, kako bi se što više ljudi vozilo njim. Ovaj eksperiment koštaće je 41 miliona evra. Odnosno koštaće gađane, budući da prevoz i dalje oni finansiraju, samo ne kroz kupovinu karata već kroz poreze i takse.

Čini se da njima to ne smeta, šta više, građani kažu da sada zahvaljujući besplatnom prevozu mogu slobodnije da putuju i da bolje upoznaju svoju zemlju, ali i da im on donosi značajne uštede na godišnjem nivou.

Međutim, osim što imaju lepe reči za ovu inicijativu, oni nisu uradili praktično ništa na smanjenju broja automobila. Ovog maja gužve na luksemburškim putevima bili su iste ili čak i veće nego u maju 2019. godine, dakle pre uvođenja besplatnog prevoza.

Zašto Luksemburžani i dalje voze?

Više je razloga za ovakve rezultate. Različita istraživanja pokazuju da besplatan prevoz neće nužno ljude preokrenuti ka korišćenju autobusa, tramvaja i vozova, već će to pre učiniti poksupljenje korišćenja automobila. Takođe, prevoz bi morao biti efikasniji i prazniji ako vlast želi da ga većina građana koristi.

Osim toga, Luksemburg je veoma specifična sredina koja na dnevnom nivou privlači veliki broj stranaca. Naime, zbog skupih nekretnina i visokih troškova života u toj zemlji, veliki deo njene radne snage (46 odsto) živi u okolini i svaki dan putuje u Luksemburg na posao. Najveći broj radnika, oko 100.000 njih, dolazi iz Francuske, a dvostruko manji iz Nemačke i Belgije. Za njih je najbolja opcija da dolaze na posao svojim vozilima jer tako ne gube na vremenu. Na taj način i oni doprinose gužvama na putevima.

Prvo šargarepa, a kasnije štap

Luksemburška vlast je svesna činjenice da će smanjiti broj automobila na ulicama tek kada vožnja dovoljno poskupi da se ljudima više ne isplati da svuda idu kolima. Međutim, ona to neće učiniti sve dok ne uradi sve što je u njenoj moći da prvo prilagodi javni prevoz potrebama građana.

Prema nekim istraživanjima, trebalo bi povećati broj polazaka vozila javnog prevoza, ali i uvesti neke nove linije ka mestima na periferiji zemlje. Takođe, trebalo bi i urbano planiranje uskladiti sa ovim projektom, kako bi određena mesta koja građani u velikoj meri posećuju bila bolje povezana, ali i kako bi ostalo više prostora za javni prevoz i za vozila u kojima se prevozi više ljudi odjednom.

Na tome se već uveliko radi ali ovo nisu radovi koji mogu biti završeni u kratkom roku, tako da će se Luksemburžani verovatno još godinama neće izlaziti iz automobila zahvaljujući najjeftinijem gorivu u Evropi.

Izvor: Blumberg

Foto: Pixabay

Чланак Luksemburški eksperiment: Besplatan javni prevoz nije smanjio broj automobila na ulicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novinari istraživačkih medija, uključujući Le Monde i Süddeutsche Zeitung, izdvojili su Luksemburg kao izvrsno poresko utočište za ultrabogate, kao i za brojne kriminalce i zločince, piše Indikator.ba.

Među kompanijama registrovanim u Luksemburgu, 90 odsto je u vlasništvu nerezidenata. Novinari su otkrili brojne vlasnike preduzeća sumnjive reputacije, poput trgovca oružjem, šefa ruske mafije i ljudi povezanih s italijanskom mafijom Ndrangheta.

Mediji su takođe naveli da je 15.000 investicionih fondova sa sedištem u Luksemburgu; to su fondovi koji ulažu u deonice, obveznice, nekretnine i drugu imovinu u ime svojih vlasnika. Registrovani fondovi u Luksemburgu upravljaju imovinom većom od 4,5 triliona evra. Budući da je vlasništvo nad njima često raspršeno, imena vlasnika tih sredstava stoga su skrivena.

Kao odgovor, vlada Luksemburga optužila je medije za širenje neutemeljenih optužbi.

– Luksemburško zakonodavstvo u potpunosti je u skladu s evropskim i međunarodnim propisima, rekli su.

Luksemburg se našao u centru poreske afere još 2014. godine, kada su mediji otkrili posebno povoljne uslove za kompanije koje bi ovu zemlju izabrale za svoju poresku osnovicu. Skandal je doveo do nekoliko reformi, uključujući zakon iz 2018. prema kojem je država otvarala javne evidencije i razotkrila ljude iza slamnatih kompanija. Upravo su ti zapisi bili osnova novog novinarskog istraživanja.

Evropska komisija takođe je odgovorila na otkrića, navodeći da će nastaviti jačati svoje napore u ovoj oblasti.

– Takve istrage važan su podatak koji dovodi do promjena otkrivanjem nedostataka u sistemu, izjavila je portparolka Brisela Marta Wieczorek.

Indikator.ba

Foto: Wikipedia

Чланак Luksemburg izvrsno poresko utočište, 90 odsto je u vlasništvu nerezidenata се појављује прво на Biznis i Finansije.