Najskuplja haljina na svetu protkana dijamantima košta 30 miliona dolara, više nego što izvezu pojedine industrije u Srbiji. Svet visoke mode predstavlja paralelni univerzum za prosečnog stanovnika najbogatijih zemalja, ali ne i za svet imućnih. Naprotiv, privatni savetnici za uvećanje bogatstva preporučuju svojim ekskluzivnim klijentima da kupovinu basnoslovno skupih krpica, koje potpisuju najprestižniji modni kreatori, posmatraju kao investiciju u imovinu kojoj vremenom raste vrednost na tržištu.

Vlasnik, naime, ne mora biti filmska ili muzička zvezda, pa još pokojna, da bi se takvi komadi odeće prodali na aukcijama visoke mode za vrtoglavo visoke sume. Moda, takođe, ima svoju istoriju i kultne dizajnere koji su u tom svetu podjednako cenjeni kao i slavni slikari na umetničkom tržištu. Zato postoje i kolekcionari koji kupuju ovakve stvari za svoje zbirke, koje kasnije mogu preprodati kako bi višestruko unovčili ulaganje. Jer kao i na umetničkom, i na ovom tržištu važi pravilo da što je neko majstorsko delo starije a očuvano je, to će i cena po kojoj se prodaje biti veća.

Stručnjaci u aukcijskoj kući „Sotbi“ objašnjavaju da svetski kolekcionari prestižne modne odeće traže onu koja oličava stil umetnika ili određeni period, sačinjena je od izuzetnih materijala i odlikuju je sofisticirani detalji i žive boje. Kao primer navode haljinu tuniku koju je španski modni kreator Pako Raban napravio 1969. godine od svetlucavih diskova. Haljina je ponuđena na aukciji 2018. po početnoj ceni od 6.000 evra, a prodata je za više od 43.000 evra. Odličnu prođu imaju i savremenije kolekcije, kao što su odevni predmeti koje je kreirao belgijski dizajner Martin Marđela, čuven i po tome što se nikada nije pojavio u javnosti. „Sotbi“ je prodao na aukciji 200 njegovih modela odeće za skoro 342.000 evra.

Neosigurani ormari od milion dolara

S druge strane, američka osiguravajuća kuća „American International Group“ („AIG“) konstatuje da je zaprepašćujuće koliko vlasnika najprestižnije odeće u SAD nije osiguralo sadržaj svojih ormara, čija vrednost se kreće od nekoliko stotina hiljada pa sve do milion dolara. Najčešći razlog je, tvrde, to što većina i ne zna da ovaj deo njihove svojine nije pokriven standardnim polisama imovinskog osiguranja, niti ugovorima koji se odnose na umetničke i druge kolekcije.

U toj osiguravajućoj kući, ovakvu imovinu definišu kao odeću i obuću koju su kreirale i ručno proizvele priznate modne kuće u svetu za konkretnog pojedinca, ili u jako ograničenim serijama kada je reč o pratećim predmetima poput tašni, rukavica, kaiševa… Reč je, dakle, o stvarima koje se ne mogu lako popraviti ili zameniti ako su oštećene, izgubljene ili ukradene.

Ukoliko se to dogodi, šteta je samim tim mnogo veća, ili kako pojašnjavaju američki stručnjaci za osiguranje: „Skupe kožne cipele mogu biti osetljivije na kišu od običnih kožnih cipela. Torba za koju ste ispisali ček na četvorocifreni broj, uvek je primamljivija za lopove od obične tašne. Što je veća cena, veći su i rizici“. A veće su i premije, jer nije isto, na primer, da li se ormari sa dragocenim sadržajem nalaze u zoni koja je izložena visokom riziku od ekstremnih nepogoda, ili na području sa umerenijom klimom.

Mada svetu ne nedostaje milionera, polise koje su namenjene isključivo osiguranju dizajnirane odeće i aksesoara i dalje nudi veoma mali broj osiguravača čak i na najrazvijenijim tržištima. U Evropi, avangardu u tom segmentu osiguranja predstavljaju Britanci, navodi profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Ozren Uzelac, koji poredi osnovne karakteristike osiguranja dizajnerske odeće u Velikoj Britaniji i u Srbiji.

Uzelac, kao i pomenuti američki osiguravač, takođe skreće pažnju da se vlasnici skupe odeće u svetu mogu iznenaditi kada saznaju da ona nije obavezno pokrivena polisom koja osigurava stvari u domaćinstvu. Situacija nije dovoljno jasna ni na domaćem tržištu osiguranja, gde u uslovima pod kojima se osiguravaju predmeti u domaćinstvu, dizajnerska odeća nije izričito navedena kao predmet osiguranja ali nije ni eksplicitno isključena iz pokrića.

Nasuprot tome, britanski osiguravači zbog specifičnosti ove „domaće radinosti“, prodaju takve polise zasebno. Ugovori se sklapaju za odeću koju vlasnik nosi, ali i za onu koja za njega ima istorijsku i sentimentalnu vrednost kao deo porodičnog nasleđa, a pogotovo ako je predmet u zbirci nekog kolekcionara.

Polisa i za moljce

Ako je osiguran odevni predmet koji pripada visokoj modi a korišćen je samo jednom, tokom prikazivanja na modnoj reviji, onda se on tretira kao ekskluzivan. Međutim, s porastom komercijalizacije visoke mode, modni dizajneri odavno proizvode odevne predmete „spremne za nošenje“ i sa njima povezane aksesoare, koji se ponekad proizvode i u većim serijama. U tom slučaju, ako dođe do krađe torbe nekog renomiranog dizajnera, osiguravač može da nadoknadi njen gubitak klijentu i tako što će mu obezbediti istu takvu, pod uslovom da je i dalje dostupna na tržištu. Jednako pravilo važi i za sve druge dizajnerske odevne predmete i aksesoar.

U osiguranju imovine, po zakonu su iz pokrića isključene štete koje mogu nastati tokom ratnih dejstava i drugih velikih društvenih sukoba, s tim da se pokriće može ugovoriti i drugačije. To važi i u osiguranju dizajnerske odeće i aksesoara, objašnjava Uzelac. Domaće tržište osiguranja sprovodi osiguranje stvari u domaćinstvu po sistemu koji deli rizike na osnovne i dopunske, a uslovima osiguranja definišu se sve opasnosti od kojih osiguravač pruža pokriće. Osnovno pravilo u takvom sistemu jeste da se pokriće za pojedine dopunske i dodatne opasnosti ne može ugovarati ako nije ugovoreno pokriće za osnovne rizike.

S druge strane, osiguravajuće pokriće na britanskom tržištu obuhvata daleko veći broj rizika i šteta, pa i onih koji se u Srbiji moraju posebno ugovoriti. Kada je reč o dizajnerskoj odeći, klijent u Britaniji može da računa i na to da će mu osiguravač nadoknaditi gubitak ako mu skupi odevni predmet unište moljci, nastane šteta prilikom hemijskog čišćenja ili u samoj isporuci.

Domaći osiguravači u uslovima osiguranja navode da osiguranik može osigurati stvari ako su u njegovom ili u vlasništvu članova domaćinstva. Uslovi osiguranja na britanskom tržištu predviđaju pokriće od onog momenta kada je osiguranik uplatio prodavcu traženi iznos za odevni predmet koji kupuje, pod uslovom da o tome odmah obavesti osiguravača.

Još jedno pokriće koje se ne nudi u Srbiji, a postoji na britanskom tržištu, odnosi se na gubitak ili štetu koja je naneta dizajnerskoj odeći ili aksesoaru bilo gde u svetu. Ta vrsta pokrića veoma je korisna za osobe koje mnogo putuju. Dizajnerska odeća i aksesoar biće pokriveni svuda u svetu i u svakom trenutku tokom perioda osiguranja, bez obzira na to da li se stvari nose u prtljagu ili na sebi, ističe Uzelac.

Imajući u vidu prosečni standard u Srbiji i činjenicu da se ovde celo leto vodi bitka oko toga koliko će iznositi minimalna zarada za narednu godinu, nije za čuđenje da ovdašnji osiguravači ne nude posebno polise za basnoslovno skupe komade odeće. Ipak, da i ovde ima takvih „kolekcionara“, svedoče i iskustva vlasnika radionica za hemijsko čišćenje. Posebno u situacijama kada mašina upropasti komad odeće vredan i do nekoliko desetina hiljada evra, pa se vlasnik radionice hvata za glavu zašto nije uplatio osiguranje, makar i ono standardno.

Maja Đurić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Hong Nguyen, Unsplash

Чланак Osiguranje dizajnerske odeće: Skromna ponuda za visoku modu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih nekoliko dana svedočimo masovnom zamrzavanju ruske imovine u inostranstvu, pre svega u EU, od koje najveću pažnju medija prvlače luksuzne vile, privatni avioni i jahte ruskih oligarha, za koje zapadna štampa prenosi da su se najčešće bogatili zahvaljujući korupciji i bliskim vezama sa ruskim vlastima.

Zamrzavanje je većini poznat i lako objašnjiv postupak, piše CNBC, ali šta posle njega? Šta će se kasnije desiti sa svom tom privatnom imovinom ruskih bogataša?

Jeftino održavanje za skupa plovila

Među najpoznatijim zaplenjenim jahtama su velika Amore Vero koja se u trenutku zaplene nalazila u jednoj francuskoj luci, zatim Lena i Lady M u Italiji, kao i Dilbar u Nemačkoj. Njihova sudbina će biti nešto drugačija od sudbine jahti koje su pre rata u Ukrajini zaplenjivane zbog neplaćenih naknada. Ti prethodni nesporazumi su jednostavno rešavani tako što je posada ostajala na brodu i održavala ga dok vlasnik ne izmiri dugovanja, posle čega su superjahte mogle da otplove ka drugim destinacijama.

Međutim, posle uvođenja sankcija Rusiji, situacija se znatno promenila. Ponajviše zbog ograničenja inostranih plaćanja, zbog kojih vlasnici jahti ne mogu da isplaćuju zarade svojoj posadi. Zbog navedenog ograničenja sada nije redak slučaj da čitave posade napuštaju plovila.

A bez održavanja koje košta između 10 i 15 odsto od cene brodova, oni veoma brzo propadaju. Kako piše Kvarc, gumene komponente na motorima se raspadaju, kao i plastika kojoj ne prija konstantna izloženost sunčevoj svetlosti. Ukoliko se brod nalazi u vodu preti mu i korozija trupa. Sve ovo može dovesti do velikih i skupih posledica, pa čak i potonuća, mada je mala šansa da će luke to dozvoliti jer bi tako olupine zagadile njihove vode. Stručnjaci kažu da je najverovatniji scenario da će ih luke minimalno održavati kako bi sprečile njihovo potonuće ali ne i propadanje, koje će im sniziti neku buduću cenu.

Ne zna se koliko će ovi brodovi ostati zarobljeni u evropskim lukama, ali stručna javnost upozorava da bi, ukoliko sukob u Ukrajini potraje, oni mogli dobiti status zarobljenih ratnih brodova.

Prema rečima pojedinih trgovaca jahtama, već je najavljena prodaja nekih od ovih plovila.

Kako Evropljani mogu da prisvoje ruske jahte?

Gledajući iz pravnog ugla, države, ma koliko različito zakonodavstvo imale, ne bi smele tek tako da prisvajaju tuđu privatnu imovinu. Pravnici stručni za ovu oblast upozoravaju da sankcije ne pružaju pravni osnov za oduzimanje nečije imovine.

Drugim rečima, zaplenjena imovina poput jahti morala bi da ostane u vlasništvu ruskih oligarha ali uz zabranu da isplovi iz evropskih luka. Jedini način da se njima legalno oduzmu brodovi je da se dokaže da su oni stečeni kriminalnim aktivnostima. To znači da sudska borba oko luksuzne imovine Rusa može potrajati godinama, bez garantovane pobede za evropsku stranu.

Uz sve ovo, treba imati u vidu i da su ruski oligarsi dobro upućeni u regulativu i da imaju timove stručnjaka koji love “rupe u zakonu”. Iz tog razloga oni najčešće nisu direktni vlasnici svoje skupocene imovine, već su je kupovali preko drugih kompanija ili srodnika. Pored toga, njihove jahte često nisu ni registrovane u Rusiji, već u ofšor zonama kakve su Kajmanska ostrva, Britanska devičanska ostrva ili Panama.

Ni druga strana međutim nije naivna kada je u pitanju “lov u mutnom”. Naime, jedna od mogućnosti za evropske vlasti da prisvoje ruske jahte je da se zbog propadanja plovila koja nisu održavana ona puste da potonu, što neće niko dozvoliti iz već pomenutih razloga, ili da se ona prodaju kako bi se namirila dugovanja prema lukama.

Izvor: Kvarc, CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Kakva sudbina čeka ruske jahte zaplenjene u Evropi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turistička agencija za luksuzna putovanja Belmond će petog juna ove godine organizovati baš onakvo putovanje vozom kakvo ste mogli gledati u silnim ekranizacijama čuvene avanture belgijskog detektiva Herkula Poaroa.

Naime, oni koji uplate ovaj aranžman dobiće priliku da dožive nešto slično što su doživeli i junaci ovog romana, naravno bez ubistva. Bar se tako nadaju organizatori putovanja.

Turisti će svoje putovanje započeti u francuskom gradu Reimsu, svečanim obrokom uz pogled na zalazak sunca. Posle obeda će se ukrcati na voz, koji ambijentalno veoma podseća na Orijent Ekspres. Njime će putovati preko Austrije sve do Venecije, gde će biti biti ugošćeni takođe u luksuznom hotelu. Biće im organizovane raznovrsne aktivnosti, koje podsećaju na vremensku epohu u kojoj se odigrava čuveni roman Agate Kristi.

U pitanju je putovanje od svega dve noći, koje košta kao da traje bar deset puta duže. Cena karte za kabinu sa dva mesta je 8.430 dolara po osobi, a za jednokrevetnu kabinu 14.280. Ukoliko, primera radi, neki bogat par želi romantično putovanje „na visokoj nozi“, karta za njih će po osobi koštati skoro 30.000 dolara.

Ne morate biti pronicljiv belgijski detektiv da biste našli povoljniji aranžman, doduše teško da će biti autentičan poput ovog.

Izvor: Food and wine

Foto: Pixabay

Чланак Turistički aranžman iz knjige „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izbor opreme za kupatilo kod hotela ove kategorije bio je vođen posebnom pažnjom. Zahtevani su proizvodi koji imaju kapacitet da pruže wellness iskustva naviše kategorije.

Svih 112 soba hotela One&Only opremljeno je AquaClean Mera Comfort WC šoljom sa funkcijom bidea, baš kao i pomenute privatne vile. Spoljna estetika krije savršenu tehnologiju, najluksuznijeg Geberit proizvoda. Osnovne karakteristike tuš WC-a, kod ovog modela upotpunjene su nizom pametnih funkcija kao što je ventilacija neprijatnih mirisa, sušenje toplim vazduhom, grejanje sedišta, automatsko otvaranje i zatvanje poklopca i TurboFlush ispiranje WC šolje. Kompanija Geberit je vođena vizijom u kojoj bez vode nema osećaja čistoće, a težeći promeni načina održavanja lične higijene nakon korišćenja WC-a, razvila ovaj besprekorni proizvod, čiji su kvalitet i prednosti prepoznali i najbolji.

Kako hotel ove kategorije zahteva i vrhunski kvalitet i moderan dizajn opreme, kada su u pitanju tipke, izbor je pao na beskontaktne elektronske tipke Sigma80. Svaki gost hotela će i u kupatilu svoje smeštajne jedinice, moći da uživa u vrhunskoj estetici i pametnim funkcijama ove tipke.

Ovaj vrhunski rizort ponudiće Šeno Espas (Chenot Espace) – prvi wellness koncept za goste koji žele da vode aktivniji, zdraviji i uravnoteženiji život i koji zauzima revolucionaran pristup velnesu sa programima detoksikacije koji menjaju život i „tehnologijom sledeće generacije“ u nezi kože. Prirodno, Geberit je bio zaslužan za opremanje i ovog prostora, te je ukupno 55 toaleta u wellness centru i ostalim javnim objektima opremljeno AquaClean Tuma Classic WC daskom sa funkcijom tuša.

AquaClean Tuma ima funkciju prijatnog tuširanja koje istovremeno štedi vodu, zahvaljujući patentiranoj WhirlSpray tehnologiji sa pulsirajućim mlazom sa konstantnom dinamičkom aeracijom.

Sve najave govore da će ovo biti projekat koji podiže standarde hotelijerstva u regionu, ali i u Evropi.

Чланак Luksuz koji ne poznaje granice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova astronomska vrednost mogla bi na proleće da se dodatno uveća ukoliko pored poskupljenja gvožđa od 40 posto, skoče i cene ostalog građevinskog materijala, poput termoizolacionih blokova i stolarije, koje se najavljuju, što bi troškove gradnje sa sadašnjih 700 evra, moglo značajnije da koriguje.

Procenjuje se da bi to moglo u nekim gradovima, posebno Beogradu, da uveća tržišnu vrednost kvadrata između pet i 10 posto, jer u proizvođačkoj ceni izgradnje 70 posto učestvije materijal a 30 ide “za ruke”.

Ipak, za sada je još neizvesno kako će na ove postojeće korekcije i one koje se najavljuju, reagovati investitori jer na cenu kvadrata značajno utiče i odnos ponude i potražnje.

Investitori upravo  svoje troškove prevaljuje na kupce

Ono što je za Beograd izvesno to je da su luksuzni stanovi na atraktivnim lokacijama i dalje primamljivi i da se više traže nego što se grade, pa stručnjaci procenjuju da će investitori upravo zbog toga svoje troškove prevaliti na kupce, odnosno da će tržišne cene kvadrata sigurno u Beogradu biti veće.

Koliko, to će se uskoro videti ali treba da se zna da građevinski materijal ipak nije presudan kod određivanja vrednosti kvadrata. To je pre svega građevinsko zemljište, koje je najskuplje u Beogradu a prema procenama ono učestvuje 30 posto u ceni nekretnine, na nekim atraktivnim lokacijama ide i više jer se ar plaća i do 100.000 evra.

Upravo zbog toga ali i luksuznog opremanja nekih nekretnine sa vrhunskim materijalima, procenjuje se da bi u najluksuznijm naseljima, moglo da dođe do najvećeg rasta vrednosti kvadrata.

Tako bar tvrdi jedan od većih investitora u Beogradu, koji navodi da poskupljenje građevinskog materijala mora da se odrazi na cenu koštanja kvadrata.

– Ta poskupljenja nisu mala jer je gvožđe poskupelo 40 posto, armaturna mreža se u novembru prodavala za 520 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti, a u januaru je otišla na 720 evra. Povećane su i cene čeličnih limova a najavljen je i rast termoizolacionih materijala i stolarije bar za 20 posto. Sve to sigurno će uticati na poskupljenje stanova koji se grade. Upravo to kao i opremanje nekih nekretnine sa vrhunskim materijalima, moglo bi da dovede da u najluksuznijmi naseljima, skoči cena nekretnine bar za pet posto. To bi značilo da bi kvadrat novogradnje na proleće mogao da sa 8000 skoči na 8.400 evra po kvadratu. I sa tom cenom stanovi će se prodati jer se još u izgradnji na nekim lokacijama, oni razgrabe – navodi naš sagovornik.

Konačnu reč ipak daje tržište

Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije, ne negira da poskupljenje građevinskog materijala može da utiče na skok cena kvadrata ali napominje da konačnu reč ipak daje tržište.

– Stan je tržišna kategorija i vlada zahtev ponude i potražnje. Gradnja najluksuznijeg stana može da košta 700 evra po kvadratu i ako značajnije skoče cene građevinskog materijala to može da se koriguje naviše. Ipak, nismo mi skupi proizvožćači već su skupe dažbine, posebno građevinsko zemljište, hiljadu taksi, projekat. Primera radi na najluksuznijim lokacima u Beogradu cena zemljišta po kvadratu može da bude i 1.000 evra, što onda normalno uvećava i tržišnu vrednost stana jer su ulaganja investitora veća. Zarada nije uvek izvesna i može da ide od 100 do 1.000 evra po kvadratu jer zavisi za koliko će ga prodati – navodi Rodić.
On dodaje da se te zarade u zonama koje nisu na ekskluzivnim lokacijama umerenije od onih na luksuznim.

– Ako je investitor na Novom Beogradu prodao kvadrat po 2000 evra, on je za zemljište, takse, priključke, dozvole dao je između 1300 i 1400 evra. Znači on je po kvadratu zaradio od 600-700 evra od kojih će namiriti troškove koji idu na plate radnika, poreze i doprinose. Ako ga je izgradnja kvadrata koštala 600 evra, onda je između 700 i 800 evra otišlo na zemljište, takse, priključke za struju, vodu“, kaže on i dodaje.

„Najveći izdatak je tu bio za građevinsko zemljište koje učestvuje sa 30 posto, što znači da je investitor u ovom konkretnom slučaju, za to mogao da izdvoji 400 do 420 evra. Preostali deo od 200 do 300 evra je otišao na takse, priključke za struju i vodu, upotrebne i druge dozvole“, navodi Rodić za “Blic Biznis”.

Kako se raspoređuje novac od kvadrata stana čija je vrednost 2000 evra

– 600 do 700 evra zarada investirtora
-400 do 420 evra za zemljište
-200 do 300 evra na takse, priključke za striju i vodu,upotrebne i druge dozvole

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Da li je cena kvadrata nekretnina realna u Beogradu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velike trgovinske meke širom sveta pripremaju se za božićnu i novogodišnju sezonu kakvu do sada nikada nisu imale, s obzirom da je novi talas epidemije u punom jeku a sa njim i nova „zaključavanja“.

Ograničavanje putovanje koje je na snazi u mnogim državama dodatno će smanjiti priliv imućnih turista koji su svake godine bili „najizadšniji“ potrošači u euforiji koja je pratila božićne i novogodišnje praznike, piše Blumberg.

Uprkos tome, luksuzne trgovine ulažu velike napore kako bi privukle kupce, uz primenu strogih epidemioloških mera. Ukrašavaju izloge božićnim detaljima, u nadi da će ovaj deo godine – koji je uvek bio najprofitabilniji – ipak uspeti da iskoriste kako bi bar donekle nadoknadile drastičan pad prometa koji je zadesio ovakve centre od Njujorka do Tokija.

Luksuz pod ključem

Londonski Bond Strit, slavna destinacija za kupovinu luksuzne robe, teško je pogođen baš zato što se oslanja na strane kupce, a manjka mu i domaćih potrošača. Posete su prepolovljene još početkom meseca, kada su u Britaniji uvedena nova ograničenja radi suzbijanja zaraze.

U Francuskoj, gde je još na snazi potpuni karantin, trgovine luksuzne robe, od Kartijea do Šanela, upalile su božićne lampice ranije nego inače, kako bi spremno dočekale božićnu sezonu i ponovo otvorile vrata kupcima 3. decembra, kada se ukidaju zabrane rada.

Oko stotinak trgovina na Jelisejskim poljima, naprestižnijoj aveniji u Parizu, poručilo je francuskoj vladi da ako 1. decembra ponovo ne počnu sa radom – veliko je pitanje da li će i kako dalje preživeti.

Što nisu zatvorili demonstranti, zatvorila je korona

Što se tiče Japana, ulice u trgovačkoj četvrti Ginza, jednoj od najpoznatijih u Tokiju, do sada bi obično već bile osvetljene, ali ove godine su mnoge trgovine i zgrade još u mraku. U Japanu su i dalje na snazi restriktivne mere oko dolaska stranih gostiju, što znači da se tek mali deo prometa vratio u ovu trgovačku meku.

Ipak, malo je trgovaca pogođeno pandemijom kao što su vlasnici trgovina u Hong Kongu. Šetnja glavnom ulicom Kozvej Be, u kojoj se nalaze najskuplje nekretnine na svetu, beleži pad prometa skoro 20 meseci zaredom zbog dugotrajnih protesta a potom i mera za suzbijanje pandemije. Izlozi luksuznih trgovina su praktično zatvoreni sve vreme, ali i mnogi drugi objekti u centru.

Nadu donekle bude turisti koji se polako vraćaju u grad. Hong Kong je s ciljem da podstakne turizam nedavno sklopio dogovor sa Singapurom o putnim aranžmanima koji ne zahtevaju obavezan karantin za turiste. Ali zbog porasta broja zaraženih, dogovor koji je trebalo da počne sa sprovođenjem 22. novembra, odložen je bar za dve nedelje.

Luksuzni bankrot

Petu aveniju u Njujorku i dalje krase dve najglamuroznije robne kuće na svetu, Saks i Bergdorf Gudmen. Neke od najluksuznijih prodavnica sa tradicijom dužom od veka morale su da se zatvore, jer su bankrotirale. Nekoliko izloga, uključujući i onaj gde se reklamiraIi proizvodi marke Ralf Loren – i dalje zjape prazni.

Ostale se pripremaju za „prigušenu“ božićnu posetu, jer se očekuje veoma mali broj bilo kakvih, a posebno imućnih turista. Ipak, ne odustaju od ekstravagantne dekoracije, i to je jedino što podseća na nekadašnje, potpuno drugačije božićne sezone.

Foto: elizabethdanford, Pixbay

Чланак Najluksuznije trgovine pred božićnu sezonu: Umri muški се појављује прво на Biznis i Finansije.