Jedan zatvorenik u Amsterdamu trenutno se žestoko bori da ga holandske vlasti ne izruče Australiji i u tom cilju povlači sve moguće veze koje ima. Tih veza nije malo, jer je u pitanju Ce Či Lop, kanadski državljanin kineskog porekla, koji je vodio dve najveće narko mreže u istoriji, na različitim kontinentima i u različitim decenijama. Uhapšen je u januaru ove godine na aerodromu u Amsterdamu, na osnovu poternice australijske policije koja ga tereti da kontroliše 70 odsto tržišta droge na ovom kontinentu. Ali do sada mu je od podebele optužnice dokazano samo jedno krivično delo.

Premda mnogi zapadni mediji porede Lopa sa meksičkim narko bosom El Čapom, njih dvojica su sušte suprotnosti. Čapo je sirovi i surovi kriminalac, koji je svoju narko imperiju stvorio krvavim uličnim obračunima. Oni su odneli najmanje 300.000 života, a on sam je priznao da je lično odgovoran za oko tri hiljade ubistava.

To nije način na koji je poslovao Ce Či Lop. On je nova, opasnija vrsta narko dilera, jer je ulični kriminal pretvorio u multinacionalku zasnovanu na najvažnijim postulatima modernog kapitalizma. Lop smatra da su nasilje i ubistva loši za posao. On je čovek saradnje a ne sukoba, pobornik globalizacije, novih tehnologija i inovacija u poslovanju, neko ko unajmljuje stručnjake i čini sve da „unapredi korisničko iskustvo“. Procenjuje se da je zahvaljujući takvom poslovanju, njegov kartel „Sam Gor“ godišnje zarađivao preko 20 milijardi dolara, bar šest puta više od El Čapa i ravno profitu nekih od najvećih svetskih banaka.

Sam Lop i njegovi najbliži saradnici nikada nisu svoju organizaciju zvali kartel, nego „Kompanija“. Lop i izgleda kao prvi čovek neke uspešne korporacije, tvrde istražitelji koji su ga pratili decenijama. Prema rečima jednog inspektora FBI-a, „kriminalac uvek izgleda kao kriminalac, ma koliko novca da ima. Ali ne i Ce Či Lop. On ima stila, deluje kao gospodin. Kada ga vidite, nikada ne biste pretpostavili da je mafijaš. Taj čovek izgleda i ponaša se kao ugledni bankar“.

Stoga, ako se tradicionalno organizovani kriminal uzdigao u prošlom veku, Ce Či Lop i njegov kartel su čista inovacija ovog veka. Paradoksalno je to da kao što je komunistička Kina postala praktično najveća sila na kapitalističkom tržištu, tako i ovaj korporativni pristup svetu droge ima svoj zametak u kineskoj kulturnoj revoluciji.

Narko diplomata

Ce Či Lop je rođen 1963. godine u gradu Guandžou na jugu Kine i odrastao je u vreme kulturne revolucije koju je predvodio tadašnji kineski predsednik Mao Ce Tung i koja je obilovala različitim i često suprotstavljenim frakcijama. Jedna od njih je bila paravojna grupa koju je Maova „Crvena garda“ poslala na „prevaspitavanje“ upravo u Guandžou, iz koje je nastala kriminalna organizacija, trijada „Veliki krug“. Mnogi članovi su sedamdesetih pobegli u Hong Kong i izdvojili su se od lokalnih bandi po pljačkama banaka i po tome što su u obračunima sa policijom koristili ručne bombe.

Policija je već tada ustanovila da je za razliku od svih ostalih kriminalnih grupa, „Veliki krug“ drugačije organizovan, bez stroge hijerahije. Članovi su funkcionisali po principu labavo povezanih gerilskih ćelija, bili su stalno u pokretu i zato, kada bi policija uhapsila neke od njih, nikako nije mogla da ih poveže sa ostalima, niti da dođe do informacija ko predvodi organizaciju. Zahvaljujući tome, „Veliki krug“ je svoje operacije iz Hong Konga jako brzo proširio na SAD, Južnu Ameriku, Tajland, Holandiju i kasnije na Kanadu.

Koliko su ovi kriminalci bili preduzetnički nastrojeni i prilagodljivi pokazuje i njihov potpuno nov način delovanja u zapadnim zemljama. Vrlo brzo su shvatili da imaju posla sa kulturom u kojoj nema velike vajde od krađe gotovine. Zato su počeli masovno da falsifikuju pasoše i kreditne kartice, a danas je malo poznato da je upravo ova kriminalna grupa bila preteča modernih sajber napada i krađe podataka preko interneta.

Ce Či Lop se vrlo mlad pridružio ovoj organizaciji i prvo je pobegao za Hong Kong, a potom za Kanadu. Imao je 25 godina, u Torontu je osnovao porodicu i naizgled se bavio poštenim radom, zaposlivši se u „Kodaku“. Ali već devedesetih je preuzeo veliki deo poslova u krijumčarskom lancu koji je kontrolisao „Veliki krug“, prebacujući iz azijskog Zlatnog kruga heroin širom sveta. Lop je unajmljivao konsultante za ispitivanje lokalnih tržišta, osnivao ćerke firme, angažovao stručnjake za svaki segment poslovanja… Ali njegov naveći poduhvat je bio taj što je uspeo da ujedini suparničke kriminalne grupe, od azijskih trijada, preko američkih „Anđele pakla“, do italijanske „Ndrangete“ u Evropi.

Tako je razvio jednu od najvećih mreža za isporuku droge u istoriji, čije je glavno tržište bilo u SAD. Kada su agenti FBI uspeli na kraju da ga uhapse 1998. godine, priznali su da je njegov neverovatan talenat za diplomatiju i „umrežavanje“ bio ključ njegovog uspeha i ono što ga je izdvojilo od drugih kriminalaca.

Garantovana isporuka

Lop je osuđen u SAD i tamo je boravio u zatvoru do 2006. godine. Kada se nakon oslobađanja vratio u Toronto, vrlo brzo je shvatio da se situacija na tržištu droge jako promenila. Potražnja za heroinom je sve više padala, dok je ubrzano raslo tržište sintetičkih droga, posebno u Aziji, gde je i njihova proizvodnja u pojedinim zemljama bila izuzetno jeftina. Lop se, zato, odmah okrenuo novoj tržišnoj niši, proizvodnji metamfetamina, odnosno „kristalnog meta“.

Preselio se sa porodicom u Hong Kong i osnovao novi kartel, „Sam Gor“. Ponovo je uspeo da uradi nezamislivo. Ujedinio je tri najveće trijade u Hong Kongu i Makaou koje su do tada neprekidno ratovale i povezao ih sa članovima „Velikog kruga“, potom sa kriminalnim grupama na Tajvanu, sve do motociklističkih bandi u Australiji.

Pored toga što je uspešno upravljao celim ovim lancem, uveo je novinu koja je potpuno preokrenula način poslovanja na tržištu narkotika – garantovao je isporuku kupcu. Ako bi diler platio drogu, on bi dobio svoju porudžbinu čak i u slučaju da je policija usput zapleni, jer bi kartel poslao novu isporuku bez ikakvih dodatnih troškova za kupca.

Lop je mogao da priušti ovakvu uslugu mušterijama, jer je za razliku od heroina proizvodnja kristalnog meta daleko jeftinija, a zarada po kilogramu mnogo veća. Primera radi, proizvodnja ove droge u Mijanmaru košta manje od 1.000 dolara po kilogramu, a veleprodajna cena je 1.800 dolara za kilogram. Prosečna maloprodajna cena na Tajlandu premašuje 70.000 dolara po kilogramu, u Australiji dostiže 300.000 a u Japanu gotovo 600.000 dolara po kilogramu. Tolika razlika između proizvodne i maloprodajne cene obezbeđivala je kartelu zaradu čak i u slučaju da u distribuciji izgube deset tona, a prođe samo jedna.

Garantovana isporuka je omogućila Lopu da izgradi imperiju i stekne moć nad konkurencijom. Bio je jedini izvor za sve veći broj dilera, jer im je bez ikakvog rizika po njih isporučivao najkvalitetniji met, po razumnoj ceni. Zahvaljujući tome, kontrolisao je između 40 i 70 odsto azijskog tržišta, gde je dominirao na Filipinima, u Južnoj Koreji i Japanu, i osvojio je 70 odsto tržišta kristalnog meta u Australiji.

Uz sve to, koristio je najmodernije tehnologije ne samo u distribuciji, već i za pranje novca preko kockarnica u Makaou. Prema rečima istražitelja, Lop je tako vizionarski i stručno organizovao celokupan posao da se on po inovativnosti može uporediti sa onim što su uradile kompanije „Epl“ i „Amazon“ na vrhuncu svoje popularnosti.

Nasilje, kontrola teritorije, etnička lojalnost i stroga hijerarhija koji su nekada davali snagu organizovanom kriminalu, sada su njegove najveće slabosti. Ce Či Lop je to shvatio mnogo pre drugih i zato je razvio potpuno suprotni model poslovanja, kojim je na perverzan način dokazao da korporativna kultura modernog kapitalizma može savršeno da funkcioniše i na ilegalnom tržištu.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Kinez koji je ulični kriminal pretvorio u multinacionalku: Taj čovek izgleda kao ugledni bankar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preminul pacijenti u bolnici u gradiću Lamezia Terme na krajnjem jugu Italije, postali su žrtve i u smrti. Iz bolničke mrtvačnice kradu ih pripadnici mafijaške organizacije „Ndrangeta“, koju prati glas da je najbezdušnija kriminalna organizacija u Evropi.

Mafijaši preko fiktivnih pogrebnih usluga naplaćuju troškove sahrane od sistema zdravstvenog osiguranja, s tim da za istog preminulog fakturišu usluge i naplaćuju ih po nekoliko puta.
Onda se, dodatno, sve te usluge prikazuju kao dug zdravstvenog sistema koji se pretvara u hartije od vrednosti i njima potom trguje legalno.

Kombinacija surovosti i korupcije

Italijanske državne vlasti muku muče sa istragom i kažanjavanjem ove mafijaške organizacije koja suvereno vlada teritorijom Kalabrije, jer ni za jedan proces ne mogu da nađu svedoke.

Čak i kada neko pristane da svedoči, izložen je teroru i ugrožen je ne samo njegov, već i život njegove porodice. Iako se pritiscima na potencijalne svedoke služe i mafijaške organizacije na Siciliji i u Napulju, dobri poznavaoci kretanja u italijanskoj mafiji tvrde da je „Ndrangeta“ daleko surovija od ostalih.

Problem je, svakako, i veoma izražana lokalna korupcija na svim nivoima. Uz sve to, „Ndrangeta“ se sastoji od posebnih porodičnih klanova, pa je zbog veoma čvrstih rodbinskih veza praktično neprobojna za policijske agente.

Mafijaši koji se školuju na Harvardu

„Ndrangeta“ je iskoristila situaciju kada je italijanska vlada, sredinom devedesetih, uspela u velikoj meri da slomi sicilijansku mafiju, pa su kriminalci iz Kalabrije „uskočili“ u poslove pranja novca iz državnog budžeta.
Prevoz tela pokojnika, prevoz krvi i mnoge druge zdravstvene usluge uspeli su da pretvore u hartije od vrednosti za koje garantuje italijanska država i koje zatim, sasvim legalno, prodaju na međunarodnim tržištima novca.

Da bi to postigli, svoj podmladak šalju na prestižne poslovne škole kao što su Londonska škola ekonomije ili čak Univerzitet Harvard, zbog čega im je gotovo nemoguće ući u trag.

Koliko će od evropske pomoći završiti u džepovima kriminalaca

Pored toga što italijanskoj državi naplaćuje prevoz i sahranu mrtvih po višestruko većoj ceni i izvlači novac iz zdravstvenog sistema, i već „klasične“ trgovine drogom i oružjem, „Ndrangeta“ u poslednje vreme uspešno prisvaja i najveći deo novca koji katolička humanitarna organizacija „Caritas“ prikuplja za imigrante koji dolaze u Italiju.
Dobit od ovih i drugih poslova procenjuje se na stotine miliona evra koji se „vrte“ na međunarodnim tržištima novca, i kojima u trag ne uspeva da uđe ni prestižna međunarodna organizacija za otkrivanje finansijskih prevara ACFE.
Zato se u medijima već postavlja pitanje koliko će od najnovijeg evropskog paketa pomoći Italiji, „teškog“ 200 milijardi evra, završiti u džepovima „Ndrangete“ i sličnih kriminalnih organizacija.

Foto: Pixabay

Чланак Italijanska mafija trguje mrtvima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obveznice su uglavnom stvorene iz neplaćenih računa italijanskim organima javnog zdravstva od kompanija koje im pružaju medicinske usluge.U jednom slučaju ove, obveznice kupila je najveća evropska privatna banka, Banca Generali, u transakciji u kojoj je konsultantske usluge pružala računovodstvena grupa EY.

Banca Generali saopštila je da nisu bili svesni da se iza tih obveznica krije bilo kakva kriminalna aktivnost, jer kako oni kažu oslanjali su se na posrednike da izvrše proveru tih portfelja.Računovodstvena grupa EY, koja nije bila u obavezi da obavi proveru ove imovine prilikom pružanja konsultanskih usluga, odbila je da komentariše.

‘Ndrangeta je manje poznata izvan Italije od sicilijanske mafije, ali se u protekle dve decenije razvila i postala jedna od najbogatijih i najstrašnijih kriminalnih grupa. Bave se trgovinom kokainom, pranjem novca, iznuđivanjem i krijumčarenjem oružja.

Europol, agencija za sprovođenje zakona EU, procenila je da aktivnosti ove mafijaške grupe stvaraju kombinovani promet od 44 milijardi evra godišnje.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Investitori kupili od mafije privatne obveznice u vrednosti milijardu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato će od pomame za ovim super-voćem profitirati i meksički mafijaši, koji se već godinama bave njime. Naime, 90 odsto avokada u ovoj zemlji se proizvodi u saveznoj državi Mičoakan, u kojoj četiri kartela sve vreme pokušavaju da se uvuku u ovaj biznis.

Meksiko je nekada u velikoj meri snabdevao američko tržište drogom. Međutim, u poslednjih 20 godina meksičke vlasti pokušavaju da suzbiju trgovinu narkoticima, što se loše odrazilo na poslovanje mafije.

Zato su morali da se preorijentišu na druge privredne aktivnosti. To uključuje i rudarstvo, poljoprivredu, javni prevoz pa čak i trgovinu tortiljama.

Krvavi ratovi zbog voća

Ipak, najpopularniji “legalni” biznis među mafijašima je onaj koji uključuje zeleno voće prebogato hranljivim materijama. Razlog za to je velika tražnja na svetskom nivou, dakle – veća šansa za zaradu.

No, mafijaši se ne bave zaista uzgojem avokada. Oni samo “posećuju” uzgajivače radi ubiranja reketa, koji se računa po broju hektara zasađenih avokadom ili po količini izvezenog voća. Oni koji ne uspeju da plate reket bivaju kidnapovani ili ubijeni. Pored te “poslovne aktivnosti”, zarađuje se i na druge načine. Avokado se krade “na veliko” – na dnevnom nivou nestaju bez traga bar četiri kamiona ovog voća.

S obzirom na činjenicu da je ovaj posao veoma unosan, sve više kartela želi da se bavi njime. Zato se, neretko, zbog avokada dešavaju i krvoprolića. U gradu Uruapan, koji je sedište uzgoja avokada, prošle godine je samo u jednom danu osvanulo 19 leševa na ulicama. Neki su čak i visili sa mosta, što je uobičajen metod zastrašivanja među “momcima sa asfalta”. Zato su meksičke vlasti morale tamo da pošalju specijalne policijske jedinice – nacionalnu gardu. U državi Mičoakan čak petoro ljudi dnevno nastrada u krvavim obračunima.

Fotografija: Pixabay

Autor: FoodieFactor

Чланак Meksička mafija se bavi – avokadom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se građani bave golim opstankom, brojem zaraženih i mrtvih u vreme pandemije korona virusa, kriminalci ne samo da više nisu udarna vest u medijima, već ni policija ni parvosudni organi više ne stižu da se bave njima kao u regularnim okolnostima. Kao i sve velike krize, i oba je idealna za „lovce u mutnom“. Kad je neko u strahu, ne pita odakle potiču osnovne namirnice, neophodni lekovi za hronične bolesnike, maske, dezinfekciona sredstva….

Mafijaši se ekspresno prilagođavaju pandemiji, iako je nisu očekivali, piše italijanski časopis „La Repubblica“. Čak ni hongkonška Trijada se nije nadala ovakvoj prilici na tržištu, niti je unapred isplanirala svoje poslovanje u novim uslovima straha od opšte zaraze. Ali ono što se dešava od Kine, preko Meksika, Kosova i Italije do Irana, ukazuje na izuzetno brz zaokret mafijaških preduzetnika u prilagođavanju novim okolnostima.

Mafija u italijanskom zdravstvu

U Italiji je mafija odavno prodrla u vrhove medicinskog sektora, pa jedna od najjačih mafijaških organizacija „Ndrangheta“ ima svoje „referente“ čak u zdravstvenom sistemu u Lombardiji. Ali pravi posao nije krađa maski iz skladišta i njihova preprodaja, jer su Turska, Indija, Rusija, Kazahstan, Ukrajina, Rumunija i druge zemlje zaustavile ili drastično umanjile izvoz maski. Dvadeset miliona maski, uključujući hirurške Fpp2 i Fpp3, blokirano je u zemljama u kojima se proizvode. Ko će u ovim okolnostima dogovarati prebacivanje ovakve robe preko mahom zatvorenih granica i njenu dalju distribuciju?
Dalje, šta će se dogoditi kada počnu sporije da se dopremaju hrana i benzin? Ko će biti u stanju da zaobiđe sve zabrane i isporuči robu? Zna se: mafijaši. Svako zatvaranje kompanija koje legalno proizvode i dopremaju osnovne potrepštine do građana otvara dodatni prostor za poslovanje veoma organizovanih i povezanih kriminalnih organizacija.

„Aerodromi i brodske kompanije Istočne Europe i Južne Amerike koje se koriste za trgovinu drogom pripremaju se za dobrodošlicu novim robama koje se hitno traže na tržištu. I tržište lekova je reagovalo na epidemiju povlačenjem velikih zaliha, baš kao i tržište hrane ili droge. Nisu u Amsterdamu i Njujorku trgovci marihuanom tek tako doživeli eksploziju u prodaji odmah po najavi restrikcija. Neko je napunio magacine, s planom da sačeka vreme kada će cene naglo početi da rastu“, piše „La Repubblica“.

Brazilska mafija kontroliše policijski čas u favelama

Mafijaške uzlete i dominaciju na tržištu beleže mnoge epidemije u istoriji, poput kolere u Napulju 1884. godine, kada je mafijaška „Camorra“ potpuno preuzela javne radove i kompletnu obnovu grada. Ni za vreme kuge, tadašnja aristokratija nije znala da upravlja krizom, pa je sklapala ugovore s mafijom koja je preuzela dobavljačke lance, kontrolu puteva, sahranjivanje mrtvih… Stoga se ni današnji mafijaši, kojima granice ne predstavljaju prepreku u poslovanju, nimalo ne plaše obustave šengena, već u strogom zatvaranju granica vide dodatnu šansu i sopstvenu korist.

Brazilski mediji javljaju da su kriminalci u favelama Rio de Žaneira čak preuzeli kontrolu poštovanja policijskog časa i drugih preventivnih mera protiv korone, jer država ne može da izađe na kraj sa tamošnjom sirotinjom koja te mere ne poštuje. „Ko se kreće ulicom ili ide u šetnju, poslužiće kao primer da to ne sme da se radi. Bolje vam je da ostanete kod kuće ne radeći ništa, nego da sa nama imate posla“, pooručuju samoproglašeni mafijaški higijeničari sugrađanima iz slamova, koristeći ovu priliku da „usput“ obavljaju nove unosne poslove, piše „La Repubblica“.

Чланак Šta rade mafijaši za vreme pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.